Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


о.Горан

Препоручена порука

  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1372

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Bokisd

    1152

1 hour ago, Просечан србенда рече

Попе каже се: "да створимо човека по лику нашему и по подобију нашему". Тако да ти се човек никако не у клапа у т.е.

А ти пази да својом философијом не похулиш мало ако већ ниси.

Нисам ја рекао Дражи да си душевно оздравио него да се назиру знаци оздрављења. Но, како си побегао са лекције о изворима узимаш тврдоглаво да лупаш. Ја сам говорио о Ј, а ти узимаш С. Но, то је слепачко пдбијање да се разуме тексти наметање својих идеја Библији. Реци ми: Потоп је трајао 40 или 150 дана? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Zoran Đurović рече

барем још 2 дана... 

Аво, ако је истина оно што ти замерају за Которанина, ако се покајеш, проћи ће те одмах. :)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, cloudking рече

Postoji vrsta zmija kija je eviluirala jedrenje sa drveta na drvo. Rasiri svoju kozu koja sluzi kao jedro, spljosti se po duzini i prelebdi s jednog drveta na drugo.

Na telefonu sam, mora sami proverite dal vas lazem...

Ali i to je i dalje zmija atejisto!!!! Dakle ista vrsta! Nema evolucije!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Бајка за прваке

Била једном једна риба, каква риба, лепа риба, која је наравно дисала на шкрге и лепо живела у  бари додуше,  у којој рођена и тако је са својим рођацима уживала  у свом барском али ипак воденом животу. Али како свака лепа прича има краја, тако се и над овим рибљим светом надвила велика опасност. Претила је велика суша и исушивање њихове барице. О страшни суде, о земљо отвори се, где ћемо, куд ћемо, питале су се мале рибице. Пошто су се баре исушивале милијардама година :ani_biggrin: рибе су имале довољно времена  да са абрака дабра промене шкрге у плућа и да се безбедно изложе минималном ризику и пређу да живе на копну . Додуше сада им у личним картама више не пише да су рибе, већ водоземци. И тако драга децо су настали водоземци. И   живели су срећно и задовољно до следеће еволуције. У наставку следе и остале приче, стрпите се доћићемо и до човека. 12:smeha:   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Рапсоди рече

Бајка за прваке

Била једном једна риба, каква риба, лепа риба, која је наравно дисала на шкрге и лепо живела у  бари додуше,  у којој рођена и тако је са својим рођацима уживала  у свом барском али ипак воденом животу. Али како свака лепа прича има краја, тако се и над овим рибљим светом надвила велика опасност. Претила је велика суша и исушивање њихове барице. О страшни суде, о земљо отвори се, где ћемо, куд ћемо, питале су се мале рибице. Пошто су се баре исушивале милијардама година :ani_biggrin: рибе су имале довољно времена  да са абрака дабра промене шкрге у плућа и да се безбедно изложе минималном ризику и пређу да живе на копну . Додуше сада им у личним картама више не пише да су рибе, већ водоземци. И тако драга децо су настали водоземци. И   живели су срећно и задовољно до следеће еволуције. У наставку следе и остале приче, стрпите се доћићемо и до човека. 12:smeha:   

Bajka koja se nalazi isključivo u kreacionističkoj literaturi... jer lakše je smisliti neku svoju bajku, praviti se kao da ta bajka ima nekakve veze sa TE, pa onda svoju bajku "vešto" obarati i podsmevati joj se, nego obarati ono što zaista naučnici govore o tome... mnogo lakše... prosto čovek da pomisli da ste i sasvim svesni toga da nemate nikakve argumente protiv onoga što naučnici zaista govore, kad morate da smišljate ovako glupe bajke...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Avocado рече

Bajka koja se nalazi isključivo u kreacionističkoj literaturi... jer lakše je smisliti neku svoju bajku, praviti se kao da ta bajka ima nekakve veze sa TE, pa onda svoju bajku "vešto" obarati i podsmevati joj se, nego obarati ono što zaista naučnici govore o tome... mnogo lakše... prosto čovek da pomisli da ste i sasvim svesni toga da nemate nikakve argumente protiv onoga što naučnici zaista govore, kad morate da smišljate ovako glupe bajke...

Добро Авокадо ајде ми ти одговори, стварно ме интересује ( без цитата, копи пејст и линкова) онако својим речима  када су настала плућа код риба, док су још биле у барама ( онда имамо двојако дисање милијардама година) или у тренутку са абрака дабра чим су изашле на копно . Јер излазак риба на копно подразумева тренутно решење. Мени је логичније са абрака дабра у тренутку, него двојако дисање ( као прелазно решење).  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Рапсоди рече

Мени је логичније са абрака дабра у тренутку, него двојако дисање ( као прелазно решење).  

Знаш да постоје рибе дводихалице зар не?

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Рапсоди рече

Знам, па шта....нису водоземци . 

Pa samo jedan post ranije iznosis kako ti nije logicno da ribe imaju pluca, a navodno znas za takve ribe. Nemoj se vaditi na vodozemce. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Justin Waters рече

Pa samo jedan post ranije iznosis kako ti nije logicno da ribe imaju pluca, a navodno znas za takve ribe. Nemoj se vaditi na vodozemce. 

Није ми логично да имају плућа и да скроз пређу и парадирају копном као  претеча водоземцима. Различитост једне врсте. Постоје и људи са две главе, али то не значи да  су двоглави змајеви. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Рапсоди рече

Знам, па шта....нису водоземци . 

Па ништа, само ми онда нису јасни твоји коментари.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Рапсоди рече

Добро Авокадо ајде ми ти одговори, стварно ме интересује ( без цитата, копи пејст и линкова) онако својим речима  када су настала плућа код риба, док су још биле у барама ( онда имамо двојако дисање милијардама година) или у тренутку са абрака дабра чим су изашле на копно . Јер излазак риба на копно подразумева тренутно решење. Мени је логичније са абрака дабра у тренутку, него двојако дисање ( као прелазно решење).  

Док чекамо да Авокадо да класични штреберски одговор који везе нема са животом тј. реалношћу, ево мало о овој теми за оне који размишљају својом главом:

 

ЗАШТО ЈЕ ПРЕЛАЗ ИЗ ВОДЕ НА КОПНО НЕМОГУЋ?

 

Еволуционисти тврде да је једног дана једна врста која је живела у води некако ступила на копно и била трансформисана у врсту која живи на копну. Постоји један број очигледних чињеница које чине такав прелаз немогућим:

 

1. Ношење властите тежине: Бића која живе у води немају проблема у ношењу своје властите тежине. Међутим, већина бића која живе на копну троше 40% своје енергије само на ношење својих тела. Организми који би прелазили из воде на копно требали би да развију нови мишићни и коштани систем да би тако истовремено одговорили новој потреби за енергијом, што је немогуће да се догоди случајним мутацијама.

paleozoic_humor.jpg

 

2. Задржавање топлоте: На копну температура може брзо да се промени и варира у широком опсегу. Организми који живе на копну имају телесне механизме који им омогућавају да могу да издрже тако велике температурне промене. Међутим, у води се температура мења полако и такве промене не дешавају се унутар неког великог опсега. Живи организми који имају телесни систем регулисан према константној температури воде требали би да стекну заштитни систем да би осигурали минимум штете од температурних промена на копну. Бесмислено је тврдити да су рибе стекле један такав систем случајним мутацијама одмах након што су ступиле на копно.

 

3. Коришћење воде: Оно што је неопходно за метаболизам јесте да вода, а чак и влага, требају бити коришћени штедљиво због оскудних извора воде на копну. На пример, кожа треба да буде дизајнирана тако да дозволи губитак воде само до одређене мере, док би у исто време спречавала прекомерно испаравање. Због тога, организми који живе на копну имају осећај жеђи, док га организми који живе у води немају. Поред тога, кожа животиња које живе у води није погодна за једну неводену средину.

 

4. Бубрези: Организми који живе у води могу лако избацити отпадне материје, посебно амонијак, из својих тела, будући да се ту у њиховој средини налази много воде. На копну, вода мора бити коришћена економично. Ето зашто ови организми имају бубреге. Захваљујући бубрезима, амонијак се складишти тако што се претвара у уреу, и на тај начин се користи минимална количина воде за његово излучивање. Додатно, потребни су нови системи да осигурају функционисање бубрега. Укратко, с циљем да пређу из воде на копно организми без иједног бубрега требали су изненада и одједном да развију цели бубрежни систем.

 

5. Респираторни систем: Рибе “дишу” узимајући кисеоник растворен у води који онда пропуштају кроз шкрге. Они не могу да живе више од неколико минута изван воде. Да би опстали и живели на копну, они морају изненада, у једном тренутку, да стекну један савршен плућни систем. Нема заиста нимало сумње да је немогуће да су се све ове драматичне физиолошке промене могле десити случајно, у истом организму и у исто време.
 

 

Ово сам већ постављао и види се да је сасвим логично све што је написано. А поставио сам опет јер неки много споро уче па им треба много времена да оставе своје заблуде из себе.

Додајте на ово и полове јер чак и да се неком клену посрећило да се измутира по горњем сценартију( што је бајка, али говоримо хипотетички), опет му треба цура клен која се измутирала на исти начин да би могли да оснују сретну водоземачку породицу која би уједно усрећила и Авокада, Ђуру и остале еволуционисте.

 

klen-i-vi%C5%A1nja.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, cloudking рече

 

Postoji vrsta zmija kija je eviluirala jedrenje sa drveta na drvo. Rasiri svoju kozu koja sluzi kao jedro, spljosti se po duzini i prelebdi s jednog drveta na drugo.

Na telefonu sam, mora sami proverite dal vas lazem...

Pa, eto, opet zmija ( otrovna , neotrovna, kao i svaka druga zmija ),....leteca,...voli da leti, sta ces,... ( :smeh1: )

( inace, prica je o rajskoj zmiji sa nogama, pa, kako je izgubila noge i kako je , opet,....ostala zmija, :D,....bez obzira na TE, koja ne postoji u tom slucaju )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      ИЗВОР: Radio Srpski Sion15.09.2021. 
      Студент Игор Јовановић, кога је номиновао вероучитељ Архијерејског намесништва пећиначког (Милош Јефтић) је ушао у топ 50 најбољих студената на свету и бори се за победу у конкуренцији свих светских средњошколаца, студената, мастер и доктораната – преко 3.500 номинованих из 94 државе“ (по подацима организатора конкурса Варки фондација, УК). Игор је једини из региона, и један од 6 најбољих студената Европе!
      Осим г. Јовановића, на такмичењу „Глобал студент“ вероучитељ Милош је био ментор („head teacher“) још два номинована студента из Републике Србије (из Пећиначког намесништва) од којих је, у шири избор, ушла и госпођица Емилија Бастајић, па је од два студента, којима је Јефтић био ментор, изабран г. Игор Јовановић.
      Игор је награђивани иноватор, уметник и спортиста; члан мисије ОЕБС, учесник на преко 120 пројеката у Европи и свету, који се 2018. године прикључио секцији с веронауке вероучитеља Милоша, која је постала вероватно најбољи неформални светски образовни центар.
      „Дружина змај у зелеленим чарапама“ је основана по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, пре тачно једне деценије. За време свог мукотрпног рада, упркос бројним опструкцијама и без  икакве помоћи (све је вероучитељ финансирано од своје плате – „минималца“), Дружина је освојила више стотина награда на 80 врста такмичења из преко 40 научних области! Несвакидашња занимљивост је и та, што од свега тога, никад ништа није споменуто у школама, у којима је радио вероучитељ Милош – чак ни највише Државно признање „Светосавска награда“ 2021. Министрства просвете, која је ове године, први пут додељена неком предавачу из црквене просвете. 
      Вероучитељ Милош није имао коментар на све то, а Игор, наш најбољи студент, вели: „Ово је највећи успех српске просвете, који је забележила наша Дружина змај у зеленим чарапама. Част ми је што је је, од више вансеријских талената номинованих испред  Дружине, жири Варки фондације изабрао баш мене! Захваљујем се свом ментору, вероучитељу Јефтићу и Његовом Преосвештенству, Господину Василију! Позивам све заинтересоване да помогну рад наше Дружине – исплатиће се им се! 
      Достављам и ексклузивну фотографију из Оренбурга, са Министром просвете Републике Црне Горе Весном Братић (са форума „Евроазија глобал 2021.“ који се одржава под покровитељством Председника Путина), на коме сам био представник Републике Србије! И другу, са доделе највишег просветног признања, Светосавске награде 2021, коју сам по жељи свог вероучитеља, преузео у Влади Србије.”
         


    • Од александар живаљев,
      ИЗВОР: Radio Srpski Sion15.09.2021. 
      Студент Игор Јовановић, кога је номиновао вероучитељ Архијерејског намесништва пећиначког (Милош Јефтић) је ушао у топ 50 најбољих студената на свету и бори се за победу у конкуренцији свих светских средњошколаца, студената, мастер и доктораната – преко 3.500 номинованих из 94 државе“ (по подацима организатора конкурса Варки фондација, УК). Игор је једини из региона, и један од 6 најбољих студената Европе!
      Осим г. Јовановића, на такмичењу „Глобал студент“ вероучитељ Милош је био ментор („head teacher“) још два номинована студента из Републике Србије (из Пећиначког намесништва) од којих је, у шири избор, ушла и госпођица Емилија Бастајић, па је од два студента, којима је Јефтић био ментор, изабран г. Игор Јовановић.
      Игор је награђивани иноватор, уметник и спортиста; члан мисије ОЕБС, учесник на преко 120 пројеката у Европи и свету, који се 2018. године прикључио секцији с веронауке вероучитеља Милоша, која је постала вероватно најбољи неформални светски образовни центар.
      „Дружина змај у зелеленим чарапама“ је основана по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, пре тачно једне деценије. За време свог мукотрпног рада, упркос бројним опструкцијама и без  икакве помоћи (све је вероучитељ финансирано од своје плате – „минималца“), Дружина је освојила више стотина награда на 80 врста такмичења из преко 40 научних области! Несвакидашња занимљивост је и та, што од свега тога, никад ништа није споменуто у школама, у којима је радио вероучитељ Милош – чак ни највише Државно признање „Светосавска награда“ 2021. Министрства просвете, која је ове године, први пут додељена неком предавачу из црквене просвете. 
      Вероучитељ Милош није имао коментар на све то, а Игор, наш најбољи студент, вели: „Ово је највећи успех српске просвете, који је забележила наша Дружина змај у зеленим чарапама. Част ми је што је је, од више вансеријских талената номинованих испред  Дружине, жири Варки фондације изабрао баш мене! Захваљујем се свом ментору, вероучитељу Јефтићу и Његовом Преосвештенству, Господину Василију! Позивам све заинтересоване да помогну рад наше Дружине – исплатиће се им се! 
      Достављам и ексклузивну фотографију из Оренбурга, са Министром просвете Републике Црне Горе Весном Братић (са форума „Евроазија глобал 2021.“ који се одржава под покровитељством Председника Путина), на коме сам био представник Републике Србије! И другу, са доделе највишег просветног признања, Светосавске награде 2021, коју сам по жељи свог вероучитеља, преузео у Влади Србије.”
         



      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Председник Вучић: Сећање на српско име и презиме неће бити затрто. Владика Јован: Наш однос према Јасеновцу одређују речи патријарха Германа: Праштати морамо, заборавити не смемо. Патријарх Порфирије: Кроз молитвено памћење лечимо своје ране. Молимо се за све људе и да се Јасеновац никоме, никада и нигде не понови.

        Поводом 80. годишњице од оснивања система концентрационих логора смрти у Јасеновцу, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 10. септембра 2021. године у Патријаршији српској у Београду председника Републике Србије г. Александра Вучића, Његово Преосвештенство Епископа славонског г. Јована и директора Музеја жртава геноцида др Дејана Ристића.
      -Навршава се 80 година од стварања најмонструозније фабрике смрти у Европи, система логора Јасеновац. Србија и Република Српска заједнички раде на јачању културе памћења. Чинимо све да не буду заборављене јасеновачке жртве и тражимо начине како држава може да помогне Српској Православној Цркви у целом процесу као и о другим важним питањима, рекао је председник Вучић.
      -Данас смо коначно постигли договор и преносим потврду и г. Милорада Додика да заједно учествујемо у изградњи центра који би требао да буде свесрпско светилиште на најтужнијем месту у Доњој Градини, у Републици Српској, да подигнемо велики меморијални центар и да подсетимо на све друге злочине почињене над нашим народом, а на територијама које данас нису под контролом српског народа, рекао је председник Србије.
      -Сећање на српско име и презиме неће бити затрто. Уложиће се велики новац у изградњу тог меморијалног центра: 80 одсто Србија и 20 одсто Република Српска, рекао је председник Вучић.
      Председник Вучић је истакао и да Музеј жртава геноцида, важна институција основана 1992. године, нема своје просторије, па је стога је договорено да се покуша да се оне успоставе на простору Старог сајмишта уколико се реше имовински проблеми. -Заједно ћемо поднети иницијативу да лева обала Саве добије назив Обале јасеновачких жртава, што би обухватило све жртве: и српске, јеврејске, ромске и све друге. Верујемо да ће то наићи на одобрење градских власти. Циљ је да светској јавности укажемо кроз шта је српски народ пролазио пре 80 година, да се шири истина. Задовољан сам што држава може да учествује у ономе што је од великог значаја за наш народ и поносан што Србија и српски народ памте, што никада неће заборавити ужасне злочине у Јасеновцу. Србија данас то може да учини, Србија се не стиди својих жртава. То су наши јунаци и даћемо све од себе да њихово јуначко дело не буде заборављено, поручио је председник Вучић.
      -Најзначајнији и највећи догађај од ослобађања логора, тј. пробоја логораша, јер Јасеновац нико никад није ослободио, 22.  априла 1945. године, јесте освећење обновљене много мање и много убогије цркве у Јасеновцу септембра 1984. године. Тада је Патријарх српски Герман са двојицом будућих патријараха и петорицом архијереја освештао тај храм и изговорио речи које одређују наш однос према Јасеновцу и свему што се у њему збивало: Праштати морамо, али не смемо заборавити. Владика Сава, мој претходник, ту светињу је 2000. године прогласио манастиром. И ево сада смо на новом прагу са огромном љубављу и помоћи Републике Србије и њене Владе. Први пут у историји Јасеновца, јер нажалост оно што је манастир запамтио је преко тридесет година спречавања да се подигне храм који је и био прва жртва Јасеновца. Први логораши су имали први задатак да сруше огромни, прелепи храм који је некад био у Јасеновцу. Значи, после тридесет година је добијена дозвола за обнављање храма, а после четрдесет година је тај храм подигнут, па је и он у својој обнови био храм мученик. И сада тај храм - манастир наставља своју мисију да би се у њему Богу молило, да би се кадили гробови мученика, да би примали сви оне који долазе, а то је најважније, да се поклоне сенима мученика, да их прославе и да се оданде настави ширити реч патријарха Германа: Праштати морамо, али не смемо заборавити, беседио је Епископ славонски г. Јован који је заблагодарио председнику Вучићу и Његовој Светости Патријарху.
      -Прво што је урадио и као Митрополит загребачки и као Патријарх српски, Његова Светост је дошао свом народу на Банији и дошао је у Јасеновац показујући да је достојан наследник патријарха Германа и носилац његове поруке незаборава и поруке праштања, закључио је владика Јован.
      -Подвукао бих реч светилиште, коју је изговорио господин Председник, јер мислим да је то права реч која описује места страдања. Много пута сам био не само у Јасеновцу него и на другим местима страдања нашег народа, у Јадовну итд. Али кад год сам ушао у Јасеновац имао сам утисак да сам ушао у једну сасвим другачију зону постојања у односу на све што је око нас. Имао сам увек доживљај да сам ушао у једну мистичну зону. Та мистична зона Јасеновца и других места страдања људи показује да је то метафизички простор и зато и јесте светилиште. Стога ништа боље није могло да се деси за Јасеновац, за оне који су тамо пострадали, али и за оне који су чинили злочине, као и за све који са добром вољом тамо одлазе, па и за оне који немају добру вољу у односу на то место, ништа боље није могло да се деси него да ту никне манастир, женски манастир из којег се непрестано, двадесет четири часа, уздиже молитва за оне које су пострадали, али и молитва њима, јер су они невине жртве. Они су мученици који заступају све нас пред Богом, моле се за мир, за добро међу људима и вероватно се моле и за своје злотворе, истакао је патријарх Порфирије.
      -Сећање на прошлост је сећање на будућност, на то због чега смо створени. Ко нема сећање на то зашта нас је Бог створио - а рећи ћу реч богословску: створио нас је да учествујемо у свему ономе што је Његово, да будемо Њему подобни - ко нема ту врсту сећања и молитвеног обраћања Богу у том кључу, тај не може поштовати себе, тај не може препознати другог и отуда реке мржње сусрећемо на свакој страни света. Помен, сећање, памћење - то јесте молитва. То чини манастир Јасеновац са својим монахињама, али у исто време да се то памћење никада не претвори у злопамћење, него да кроз молитвено памћење лечимо своје ране и истовремено кроз молитву обраћајући се Богу увек и свагда, молећи се за све људе, молимо се да се то никоме и никада и нигде не понови, поручио је патријарх Порфирије.
      -Веома је значајно, а Бог зна зашто је то баш тако, да имамо манастир у Јасеновцу, да, ако Бог да, имамо меморијални центар - светилиште на другој обале реке, преко пута манастира, и наравно да имамо Музеј жртава геноцида, јер то чини сваки зрео народ у односу на себе, показујући поштовање и самоспознају, поштовање према себи и према своме. Без те претпоставке апсолутно није могуће не само препознати и поштовати другога него начинити и први корак у односу на њега. Радујући се што смо се данас састали, још више се радујем што смо сагласни око свега онога што треба чинити у будућности, уз, још једампут, захвалност на свему што чине људи који су овде са мном присутни: председник Републике Србије г. Александар Вучић, мој брат Епископ славонски и пакрачки г. Јован и директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић. Још једампут захваљујем на свему и нека Бог да снаге да још више и ефикасније чинимо све што је у овом кључу, јер је то један од снажних и великих покрета, широких и ефикасних путева да градимо добро, да градимо мир, баш речима патријарха Германа: памтимо, не заборављамо. Увек хоћемо и желимо да праштамо свима, као што и друге молимо да праштају на свему у чему ми нисмо били људи у односу на њих, рекао је Патријарх српски г. Порфирије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 27. августа 2021. године у Загребу дводневни стручни скуп за васпитаче, учитеље, наставнике и стручне сараднике српске националне мањине у предшколским установама, основним и средњим школама.

       
      Скуп се одржава у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић. Патријарх је пожелео свим учесницима васпитно-образовног процеса срећну и благословену школску годину. Изразио је наду у одсуство искушења која су ометала прошлу годину и окупљеним учесницима истакао значај образовног процеса за развијање врлина. -Образовање је развијање оних потенцијала које носимо у себи, који нису искључиво прагматичне природе већ се тичу свеукупне личности. Оно се тиче и унутрашњег света детета. Развијајте врлину код оних који су вам поверени, казао је Патријарх.
      Тема стручног скупа који се одржава у организацији Агенције за васпитање и образовање је Јавни наступ и вештина комуникације међу учесницима васпитно-образовног система.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 17. августа 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Њену Екселенцију Франсоаз Жакоб, сталног координатора Уједињених нација у Републици Србији и директора Канцеларије Светске здравствене организације у Србији др Маријанa Ивануша.

       
      Патријарх Порфирије је у разговору са гђом Жакоб и др Иванушом нагласио значај придржавања епидемиолошких мера и савета лекарâ током пандемије вируса Ковид-19. Гђа Жакоб је упознала предстојатеља Српске Православне Цркве са многобројним активностима Уједињених нација у Србији, а посебно по питању сузбијања пандемије вируса Ковид-19, и захвалила патријарху Порфирију који својим архипастирским радом благотворно доприности побољшању стања у региону по многим питањима.
      Др Ивануш је упознао Патријарха са опасностима пандемије вируса Ковид-19, која не посустаје упркос великим напорима на њеном сузбијању. Пријему су присуствовали Епископ изабрани марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског; и ђакон др Александар Прашчевић, секретар Кабинета Патријарха српског.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...