Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


Препоручена порука

  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Ведран*

    1372

  • Bokisd

    1152

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Аман, људи ви нисте нормални. Ја немам никакве сумње да је Бог створио свет, али то је вера. Читам књиге научника иако нисам такав (јесам научник у теологији), па ме одушевљава Ледерман, а прича о Вол

Добар дан! Да ли сте били добри?  Видим порађали сте се док сам био присилно одсутан.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси

Постоване слике

пре 30 минута, Avocado рече

Poznato ti je valjda da stene mogu da se uzdižu?

Не могу, ракао му Терзин!:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, grigorije22 рече

@Zoran Đurović Evo jedan Terzin za tebe. :ani_biggrin:  

Уживаћу, а сада ћу ти окачити само на основу једне емисије примедбе. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 59 минута, grigorije22 рече

@Zoran Đurović   A što je Vasilije Veliki verovao u 24h?:ani_biggrin:

Проблем је што није веровао. Није био интелигентан као Горан. И он је учио о стварању ван времена, а да јом ехад није дан од 24 сата. Горан се куне у Василија, али га није читао и не зна да овај пише против суботарских тлапњи. Не би био Велики да је био Суботар. Писао сам већ о Василију, али немам појма где. Сигурно имам негде сачувано, погледаћу, али сам измешао доста материјала јер сам мењао компјутер. - Сећам се да је Ведран реаговао на то и био одушевљен Василијем и том његовом спекулацијом.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, о.Горан рече

Ово је сукоб две концепције читања Светог Писма. Ја начелно видим у СП богонадахнути документ и када тамо пише да је Аврам живео 175 година ја ту не видим никакав разлог да не верујем писцу 

Razlozi:

1. Ljudi ne zive 175 godina.

2. Ljudi vole da preteruju, narocito kada pricaju o davnim vremenima i slavnim precima

3. U vreme kada je to zapisano nije ni bilo nekog ko bi mogao tu cifru da potvrdi ili ospori.

4. Isto takvo preterivanje vidjamo u raznim kulturama i njihovim mitovima.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Zoran Đurović рече

Сећам се да је Ведран реаговао на то и био одушевљен Василијем и том његовом спекулацијом.  

Ја се више не сећам тога, али да с ким бих био одушевљен :D

:))

А би ми страшно смешно то помињање св. Василија у контексту 24 сата, но забавих се крокодилима и Зајроном :)), па не стигох да коментаришем.

Него, да ли сте ви знали да крокодили не престају да расту док су живи? А сада замислите бесмртне крокодиле. :)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, GeniusAtWork рече

Наравно да нема, пошто фосилизовање траје од неколико стотина до неколико хиљада година, често и преко 10.000 год. Исто као што нико није био сведок како настаје неки кањон или планина.

Znači ne prolazi naučni metod?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Еве вам на контемплацију...:D

Треба прочитати најпре цитирани од Аве свВасилијев текст.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А ово сам наводио раније на другој теми. Но ваља поновити.

„... И зато, ко без проучавања тврдоглаво остаје на голом слову [букви], држећи се првога значења које му се учини, он ће, предавши се јудејским бапским причама [:))],  остарити потпуно осиромашен достојног разумевања о Богу.“ Св Василије Велики (Adversus Eunomium, 1)

12:smeha:

Мени ова дрога 100% боља и од Тарзана и од Рафаиловог скупог хероина. 12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Ведран* рече

Еве вам на контемплацију...:D

Треба прочитати најпре цитирани од Аве свВасилијев текст.

Невероватни Ведран: Пронашао је шта је писано:

Ево из Василија Великог, на Шестоднев, 1, а против ВиГдовите Зорке која каже да је било времена пре времена. 

Пошто, по природи ствари, почетак претходи ономе што је из њега произишло, нужно је да, говорећи о ономе што је у неком времену постало, пре свега осталог придодамо речи које кажу: У почетку створи. Јер, као што се види, постојало је нешто и пре овога света, нешто што наш ум не може замислити; али је оно схваћено као неистраживо, јер није прикладно за оне који се тек уводе у знање и који су деца по знању. Било је то стање које је старије од постанка света, подобно небеским силама: стање надвремено, вечно и бесконачно. У такво стање је Саздатељ и Творац свега превео створења: умствену светлост која доликује блаженству оних који љубе Господа, словесна и невидљива бића, и сав хармонични свет умствених бића која надилазе наш разум, којима ни имена не можемо изнаћи. Та створења сачињавају суштину невидљивог света, као што нас Павле учи говорећи: Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти или силе, или војске анђела или одреди арханђела. А кад је дошао час да у биће пређе и овај свет, најпре као школа и училиште људских душа, а затим као прикладно пребивалиште свега онога што уопште настаје и пропада, као основа свега створен је ток времена који је прирођен свету и животињама и биљу које је на њему; ток који непрекидно хита и протиче покрај њих и нигде нема краја његовом путу...

Или је, можда, речено у почетку створи, зато што је стварање било целовито и безвремено, пошто је сам почетак неподељен и без временског размака. Јер, као што почетак пута још увек није пут и почетак куће није кућа, тако ни почетак времена није време, па чак није ни његов најмањи део. Но, ако се неко противи овоме и каже да почетак јесте време, нека зна да онда треба да га подели на делове времена. Ти делови су почетак и средина и крај – а замислити почетак почетка, потпуно је смешно. Онај, пак, који раздељује почетак, начиниће два почетка уместо једнога, или чак много и небројено почетака, пошто ће се оно што је раздељено увек раздвајати на друге делове. Речено је, дакле, у почетку створи, да бисмо увидели да је свет саздан истога трена кад је изречена воља Божија, и то без протока времена.

Гледајте сада кад Зорка припише Василију како говори о времену пре времена!:)) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, о.Горан рече

Погледајте ову вест

 

Добро вели на 4.20 да је секс замишљен без обзира на пад. - Дакле, Адам и Ева су људи као ми, сексуално издефиринцирани. Код православних ригориста се нађе мишљење да је подела на полове дошла после пада.

Добро вели 5.50 да је аскетизам ок као одраз слободе. – То тешко протестанти прихватају. Овде се показао на висини.

Сех није ради репродукције само (6). – Одлично. Ово и ја са просвећенима тврдим.

Моногамија код животиња ретка, пингвини, лабудови... 6.50. Овде се види резидијум старих суботарских предрасуда да је брак моногам. То имамо и код отаца, па Амброзије лупа да је грлица моногама, а она се сатире... Такође је мит да су лабудови моногами. Било и Отаца који су то мислили, али је њима за опростити, Терзину, као биологу, није.

Мало пре 8, одлично! Да смо стално сексуално активни и тиме различити од животиња, а не само умом, што указује на потискивање сексуалности. Августин је овде био напреднији од Терзина и рекао: Секс би био и у Рају, и са страшћу, јер је поседујемо зато што смо обдарени разумом!

Крши се морал предбрачним односима 10, јер се матори данас узимају. То је тачно, али је нужно да се морал онда крши

10.50 савет од Бога како да се секс спроводи. – Има у Октавију Минуција феликса где паганин зеза хришћанима и каже да је наш Бог воајер. Библија није Кама Сутра. Бог није дао упуства.   

11.30 млади падају у грех јер верују у еволуцију, а не да их је Бог створио. Ја практично не знам попа који је невин ушао у брак. Нити адвентистичког пастора. Гледао сам неке емисије о злочинима, па се и јеховисти сатиру од... То је глупост.

11.50. Ванбрачни секс Библија не подржава. – Нетачно. Самсон окроји курву и Дух Божији га није напустио. Рава била курава. Тамара се прерушила у курву и са својим свекаром занијела.

13.40 Химен. – Овде је старомодан, патријархалан. Данас се химен може зашити па се ликовима са таквим менталитетом продаје курва-девица по огромним ценама. Химен може пући из разних разлога, не само због пенетрације пенисом, а то су физички напори, мастурбација, докторски преглед, нека болест и сл.

17 Предбрачни односи штетни. - Нису нужно штетни, често су корисни. У развијеном свету се не удаје више са 14 година (изузеци потврђују правило), а апстиненција до 25-30 год. може да произведе да неко прегори као лицна, као и да постане импотентан или фригидна. Виђао сам доста примера где су фијукнули због немања секса. Дакле, Терзинови савети су више него штетни и неупотребљиви. Не бих улазио у свакакве проблеме који се стварају када особа није у скледу са својим телом.

22 Буквално узбрали плод – јабуку. – Овде се види колико др Терзин нема појма о Библији, јер никаква  јабука се не помиње него је она иконографски мотив. Он не чита Писма, него препричава неку своју верзију Писма. Такође, жена је посегла за плодом, а не муж. Дакле, опет неко сопствено писање Писма.

Наставља: Тиме су прекршили неколико Божијих заповести, и тиме изгубили светлосно одело, јер су људи били као анђели. Ту ауру, коју још увек имамо али је не видимо јер смо грешни. – Опет Писмо по Терзину. Прекршена је 1 заповест, не неколико. Људи нису били као анђели, јер би се полно размножавали, док се анђели не попрцкују, него су бестелесна бића (или суптилних телеса, таквих да их не можемо опазити). Оваквих екскурза имамо и у Отаца, али су то бесмислице, односно пројекције идеје о стварању савршеног света од Бога.  

24 Ово му добро: Гађење на секс из платонизма, јер телесно је лоше.

26 Државе са највећим наталитетом конзервативне. Кина, где је порнографија била забрањена. – Стравична глупост. Кинези имају 0 или 1 дете. Ваљда им тек сада закон промењен. Било би интересантно питати Терзина шта мисли о контрацепцији, јер су је Кинези нужно користили.

Додаје: Исламске земље са полигамијом која је законита, он лично не одобрава, али је законита. – Овиме свако његово евентуално позивање на Ис да је Бог замислио другачије, да буду 1 муж и 1 жена, бива депласирано. Да питам Терзина, или о. Горана, да ли је законом допуштен орални секс?   

29 Младима препоручују да не пробају секс јер је живот дуг. – Супер савет за младе у Византији где су се узимали са 14-16 година.

У томе види узрок за разводе, празнину. – Када би то био узрок, онда би се сви развели или 99%. Узрок је у томе што се свет социјално променио, па морају да раде обоје и не виђају се, као и то што је жена постала добрим делом финансијски неовисна и одлази. Патријархални брак, кога Терзин велича је често био пакао.  

31 Уз молитву да се тражи прави брачни друг. – Ово је тешка глупост. Неко се прими као примаријус да су му се примиле молитве код Богас и ожени се вештицом. Ми се молимо Господу да нас води кроз живот, али ми ово делује као: Реци ми који бројеви на лото вечерас излазе?

Један искусан прота рече: Никад немој да дозволиш жени да помисли да је она једина од Бога намењена теби!

 @grigorije22

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ах. А ја сам мислио да овј прича о стварању, а он само о сексу!

:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ведран* рече

Ах. А ја сам мислио да овј прича о стварању, а он само о сексу!

:))

pa to je najlepše

stvoreni smo pa smo stvoreni, nego šta ćemo dalje...to je pitanje :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da, zanemarimo prva tri dana. ( iako, opet ostaje nejasno kako je sljakala fotosinteza kod biljaka  bez Sunca, ako je drugi dan bio hiljadama i milionima godina dugacak.... :scratch_head:)

Ako je cetvrtog dan stvoreno Sunce i Mesec i dan kakvog ga poznajemo danas, onda su zive duse u vodi stvorene petog dana,.....( opet) stvorene u danu koji je vremenski slican ovom nasem danu, zar ne ?

Ili, zivotinje stvorene sestog dana i u istom danu i prvi ljudi, zar nije opet to' dan koji je omedjen vremenom dana Sunca i nocu Meseca.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, о.Горан рече

Ценим његово познавање патрологије, али овде човек једноставно не зна и није у праву, а хтео би да покаже како зна и како јесте у праву. Ово је сукоб две концепције читања Светог Писма. Ја начелно видим у СП богонадахнути документ и када тамо пише да је Аврам живео 175 година ја ту не видим никакав разлог да не верујем писцу јер ми је сумануто да неко пише нешто што је нелогично његовим савременицима и да би то исто издржало тест времена.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси био присиљен да свог сина пошаље у тирану и купи му факултет. И то је пукло. Код нас је Министар Полиције фалсификатор. Замисли кад лопова поставиш да чува банку? 

Ти мене не познајеш нити знаш мој курикулум, али здрава логика ће ти рећи да ми нико ништа није поклонио. Оно што сам посебно поносан је да се сада аплицира мој метод научног истраживања на Августинијануму. Ја нисам Ђоковић, па да би се то чуло. Као што некога забрига да је неки наш освојио злато у каратеу и сл. Зна се за велике спортове. - Оно пак што је битно је то да сам ја света звер за ове теолошке ствари. Нисам познат као Зизјулас, јер, разумећеш, иза је једна машинерија. Време ће показати и за друге шта сам оставио и каквог доприноса имам. Проблем је и што нисам монах па да се прави одмах неки култ. Дакле, ја сам човек науке. 

Зато ти сада кажем да није коректно твоје инсинуирање ако неко не прихвата 175 година да негира надахнутост Писма. Даћу ти, ако будем имао снаге, управо бројеве из 2 извештаја о Потопу, где ћу те питати који је прави? Оци истока, ин примис Кападокијци, су од Оригена прихватили: Цело писмо има преносни (духовни) смисао, али цело нема и буквални! Ако ово будеш разумео, ослободићеш се терзијанизма.

Суботарство је јерес. Кад неко почиње да размишља у том кључу, мора да оболи. Као и неко ко стално мастурбира, или се дрогира, или пије... Зато сам те упозорио да не наседаш на Терзинове форе. Он негира евхаристију и култ светаца и икона. Учи да душа умире са телом. И каква њему корист од свега тога и да је у праву да је земља стара 7.000 година? Каква духовна корист? Када одбија Цркву, свеце, мошти, иконе, причешће? Мене Бог неће судити ни за облик ни за године земље, поготово што све имам у предању, али за ово хоће. Како га његов креационизам није привео причешћу? 

Зато сам те саветовао да не пијеш са затрованог извора.   

  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. априла 2021. године, на Лазареву суботу, свету архијерејску Литургију у нишком катедралном храму Силаска Светог Духа на апостоле, уз саслужење Преосвећене господе Епископа тимочког Илариона и нишког Арсенија.
      Повезане вести:
      Свечaни дочек Патријарха српског Порфирије у Нишу
      Свечано отварање Музеја црквених старина Православне Епархије нишке

       
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу; протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу; протојереј-ставрофор Нанад Микић; јермонах Сава (Бундало); протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки;, протосинђел Нектарије (Ђурић) и ђакони Радомир Врућинић, Вук Јовановић и Ђорђе Филиповић.
      После читања светог Јеванђеља беседио је Његова Светост Патријарх поучивши верне о великом празнику Васкрсења четвородневног Лазара.
      За десном певницом блажена и тропаре појали су протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Дејан Крстић и протојереј Владица Савић, а одговарала је Нишка црквено-певачка дружина „Бранко“. 
      Литургију је красило присуство многобројних малишана који се празнику Врбици посебно радују. Велики број верних је узео учешће у духовном сабрању и причестило се Телом и Крвљу Христовом.
      Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније обратио се на крају свете Евхаристије Његовој Светости Патријарху заблагодаривши му на очинском благослову који је својом посетом донео Епархији нишкој и у знак сећања на велики дан уручио Патријарху символичан дар братске љубави.
       
      Извор: Радио Глас и Медијско-информативна служба Православне Епархије нишке
    • Од Иван Ц.,
      RTV Beseda · 21 04 2021 Nasi U Svetu - Marko Delic, Teolog
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интерпарламентарна скупштина за православље (И.А.О.) организује трећи по реду фото-конкурс и позива све заинтересоване да учествују на њему. Ново фотографско такмичење организује се по предлогу Одбора за културу И.А.О. Међународни секретаријат у контексту очувања и промоције хришћанске православне културе и у сарадњи са веб страницом OrthPhoto.net.

      Сврха такмичења је да истакне концепт „Премудрости Божије“ у савременом свету и ода почаст храмовима који су вековима грађени у његову част.

      Храм Свете Премудрости Божије (Аја Софија) у Граду градова, Константинопољ, „Велика црква“, „Велики манастир“, јединствени је споменик универзалног карактера који „припада човечанству и светској културној баштини“.

      Света (Аја) Софија из Цариграда била је узор који је праћен изградњом стотина храмова до данас, широм православног света посвећеног Премудрости Божјој.

      Ова изложба за циљ има да прикаже динамику коју Логос Божији, Исус Христос, има у православном свету.

      Награде такмичења
      Следеће награде се објављују за победнике такмичења:
      Такмичење има две номинације, као што је поменуто, у одељку „Номинације за такмичење“.
      Главна награда: 500 ЕУРА
      1. награда 300 ЕУРА
      2. награда 200 ЕУРА
      3. награда 100 ЕУРА
      Почасно признање: Албуми
      (о броју почасних извештаја одлучиваће судије)

      За додатне информације кликните овде и посетите нашу веб страницу конкурса за фотографије: http://hagiasophia.orthphoto.net
      Кликните овде да бисте отворили страницу такмичења на Facebook: https://www.facebook.com/HagiaSophiaTheTemplesOfWisdomOfGod
      Кликните да бисте отворили И.А.О. званична веб страница: https://eiao.org


      Молимо вас да ово обавештење проследите свакој заинтересованој страни.
      Ценимо вашу помоћ и допринос успеху такмичења.

      С поштовањем,
      Александер Василук
      OrthPhoto координатор
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...