Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
о.Горан

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

Recommended Posts

17 minutes ago, Bokisd рече

Ovakvo objasnjenje je za mene licno 'spasnko selo'. Verujem i za vecinu zainteresovanih. Neko strucniji od mene bi mogao uci u ovakvu vrstu rasprave.

Nazalost ja ti nisam geneticar i ne baratam sa strucnim terminima. Ako imas volje malo proticaj ovdje http://bioloska.blogspot.com/2014/04/epigenetika-revolucija-u-evoluciji-skripta.html. Na srpskom je u vezi epigenetike i evolucije i onog sto sam spominjao. 

17 minutes ago, Bokisd рече

Opet mi nije jasno. Zasto se 'predlazu' hipoteze , ako, je vec jasna situacija ?Da li cemo sutra, opet reci, na neko pitanje, .....pa, tako se smatralo pre nego sto smo danas shvatili da mislimo drugacije.

Nije uopste jasna situacija. Razvoje nauke uopste nije tako jednostavan kako bi to nekome izgledalo. Razvoj nauke je kao i proces kovanja celika, ima puno varnica i iskrica, puno cekicanja, savijanja, pucanja, opiljaka dok se ne dobije finalni proizvod. Kreacionisti to vide kao slabost, ali je zaparavo jacina. Kreacionisti i njihova pseudo-naucna objasnjenja su upravo smjesna i takva jer sve im je lagano, sve je jasno, sve imaju u malom prstu, prosto je kao boza i limunda dok zapravo nista ne rade i samo polemisu u beskraj ne nudeci nikakve naucne argumente potkrepljene validnim naucnim saznanjima zasnovanim na validnim prinicipima.

17 minutes ago, Bokisd рече

Nadam se da me razumete, sta hocu da kazem. :)

Inace, verovatno shvatate, da ja ne verujem u evoluciju i da pitam sa stanovista verovanja u bozije stvaranje. Da ne bude neke zabune. 

Apsolutno te razumijem, ne moras da vjerujes. Trebalo je nekih 500 - 600 godina da ljudi prihvate da postoji kosmos od momenta kada su ga Grci nanjusili i da zemlja nije ravna. Trebace jos vise vremena da nestanu oni koji vjeruju da evolucija ne postoji, mada ni to nije iskljuceno jer kako vidimo postoje odredjene "drustvene mutacije" pa tako danas postoji grupa fantika koji dalje tvrde da je zemlja ravna i da su sva naucna otkrica u vezi svemira samo fabrikacije NASE u cilju zavodjenja ljudi za Goles planinu i masovne kontrole i manipulacije. A argumenti su im potpuno isti kao i kreacionisti, nista ima nije logicno u vezi okrugle zemlje a za neupucene moze da se kaze da nude cak i ubjedljive dokaze u prilog ravne zemlje. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Упорни ли су пост-патристички тролови. Сва њихова апологија дарвинизма се своди на: имаш принцезу која пољуби жабу и жаба постане лепи принц на коњу - у дарвинизаму замени пољубац са милионииима и милионииима година и од жабе ето га прц, односно принц ;)

ти милиониии и милиониии година негирају "историјског" Христа. Њихова метафоричка херманеутика Књиге Постања, па ако хоћете и генеалогије ГИ Христа у Јеванђељу је уствари нека посебна религија. Ако је по њима све то метафора, па можда је и Христос...сачувај нас Боже!

Sent from my iPad using Tapatalk

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
29 minutes ago, Justin Waters рече

Nije uopste jasna situacija. Razvoje nauke uopste nije tako jednostavan kako bi to nekome izgledalo. Razvoj nauke je kao i proces kovanja celika, ima puno varnica i iskrica, puno cekicanja, savijanja, pucanja, opiljaka dok se ne dobije finalni proizvod

Dobro, i ja  licno, ovako nekako  gledam na nauku. Mislim, nista sporno, takav je sistem same evolucione nauke.

Po, meni je problem, sto se u javnosti i putem medija, potencira neka druga stvarnost i misljenje oko trenutnih cinjenica evolucije. Sta bi tek bilo, kada bi otisli u dalju proslost, koliko bi tek tada cinjenice bile 'nestvarne' u odnosu na danasnje 'stvarne' cinjenice.

Ili, kako ce ove danasnje 'stvarnosti' izgledati, za neke 'buduce' stvarnosti.

Za mene je to veliki problem. Zbog toga i verujem u hriscanstvo i Boga i predatu Istinu, koja je prijemciva i saznatajna, sad i svima, od pocetka sveta. 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
49 minutes ago, niksrbin рече

Упорни ли су пост-патристички тролови. Сва њихова апологија дарвинизма се своди на: имаш принцезу која пољуби жабу и жаба постане лепи принц на коњу - у дарвинизаму замени пољубац са милионииима и милионииима година и од жабе ето га прц, односно принц ;)

Ма свакаквих има, најсмешнији су ми они што верују у оног мајмуна што му нешто крцнуло у леђима кад хтео да узме банану...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Mene kreacionizam jako nervira...ne znam zašto. Gledao sam par puta neke emisije i taj duh koji prožima te priče mi je toliko stran.

Мене дарвинизам/еволуционизам јако нервира....не знам зашто. Гледао сам пар пута неке емисије и тај дух који прожима те приче ми је толико стран.

Sent from my iPad using Tapatalk

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Bokisd рече

Dobro, i ja  licno, ovako nekako  gledam na nauku. Mislim, nista sporno, takav je sistem same evolucione nauke.

Po, meni je problem, sto se u javnosti i putem medija, potencira neka druga stvarnost i misljenje oko trenutnih cinjenica evolucije. Sta bi tek bilo, kada bi otisli u dalju proslost, koliko bi tek tada cinjenice bile 'nestvarne' u odnosu na danasnje 'stvarne' cinjenice.

Ili, kako ce ove danasnje 'stvarnosti' izgledati, za neke 'buduce' stvarnosti.

Za mene je to veliki problem. Zbog toga i verujem u hriscanstvo i Boga i predatu Istinu, koja je prijemciva i saznatajna, sad i svima, od pocetka sveta. 

 

Nije takav sistem samo u vezi evolucije vec uopste tako funkcionise nauka. Proucavanje prirodnih pojava nije igranje covjece ne ljutise kako to kreacionisti umiju da rade. 

Na sta mislis na ovo drugo, kakva se stvarnost potencira u odnosu na kakvu drugu stvarnost?  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И ови научници не верују да им је аскурђел на 70-ти степен неки мајмун:

 

НАУЧНИЦИ КОЈИ СУ ОДБАЦИЈУ ЕВОЛУЦИЈУ

Еволуционисти обично дају изјаве које читаоца наводе да верује како сви научници прихватају еволуцију као већ утврђену чињеницу. Међутим, ако се ове изјаве пажљиво читају, откриће се да скоро све садрже ненаметљиву квалификацију. На пример, у XIV издању Енциклопедије Британике чланак о еволуцији каже да „међу компетентним биолозима и геолозима нема ниједног који у њу није убеђен” итд. To само значи да, по мишљењу писца прилога, научници који одбацују еволуцију – нису „компетентни”.


Слично томе, када је савет Америчког удружења за унапређивање науке 1922. године резолуцијом прокламовао да су „докази у прилог еволуције човека довољни да убеде сваког научника од угледа у свету”, то је само јавности бацило прашину у очи. Све што ово саопштење значи јесте да ово научничко тело ставља на црну листу научнике који одбацују еволуцију и одбија да их сматра „угледним”. Ова црта провлачи се кроз еволуцију од врха до дна.
Следећа листа научника који су јасно одбацили читаву теорију органске еволуције прикупљена је из памфлета потпуковника Л. Мерсон Дејвиса, из летка који је издаоПокрет за протест против еволуције и из књига г. Дагласа Дјуера:

fleming_wide.jpg



ФИЗИЧАРИ

Сер Џ. Амброуз Флеминг
Члан Краљевског друштва, председник Викторија института и Филозофског друштва Велике Британије, одликован многим медаљама и почастима од стране разних научних друштава; проналазач диоде, која је омогућила емитовање радио сигнала; глатко је одбио читаву теорију еволуције у бројним излагањима.
Луис Тренчард Mop
Професор физике на универзитету у Синсинатију, САД, експерт за област физике, исмејао је еволуцију у књизи Догма о еволуцији (1925).
 

as-louis-more.jpg

ЗООЛОЗИ

Алберт Флајшман, носилац ордена краља Џорџа
Професор.зоологије и компаративне анатомије на универзитету у Ерлангену, Немачка; научник европске репутације, отворено је напао еволуцију 1901. године у својој књизиDie Descende nztheorie (Теорија о пореклу) и остао потпуно неосетљив на погрде којима је обасут. У писму пуковнику Мерсону Дејвису је рекао: „Одбацујем еволуцију зато што је сматрам застарелом; зато што знање анатомије, хистологије, цитологије и ембриологије, стечено напорним радом од 1830. године – не може да се усагласи са њеном основном идејом.” Приписује упорно опстајање еволуције љубави људског рода према бајкама.
Л. Виалетон
Професор зоологије, анатомије и компаративне физиологије на универзитету у Монпељеу (Француска), члан Краљевске академије наука у Торину (што га сврстава међу водеће европске научнике), напао је еволуцију у књизи Општа морфологија(1924). Његова књига Порекло живих бића (L’Origine des Etres Vivants) појавила ce 1929. године и до 1930. године имала је 15 издања, али се никад није појавио енглески превод* пошто се оштро супротставља еволуцији.
Е.Г. Део
Француски биолог и палеонтолог, аутор бројних научних радова, исповеда своје веровање у деловање стваралачке силе при стварању нових врста.
Даглас Дјуер, члан Зоолошког друштва
Ауторигет је за индијске птице. Одбацио је еволуцију 1931. године и од тада написао следеће књиге које је осуђују: Тешкоће теорије еволуције; Нове тешкоће теорије еволуције; Човек, посебна креација и Изазов еволуционистима. Ова последња представља извештај о његовом уделу (као представника Покрета за протест против еволуције) у дебати са г. Џ. Џ. Мек Кејбом (представником Новинског удружења рационалиста) који је претио правним поступком ако се објави његов део дебате.
Џорџ Бери О ‘Тул
Католички предавач, професор биологије, аутор књиге Парница против еволуције, коју је објавио Макмилан, Њујорк, 1931. године.
Винћенцо Диамаре
Директор Института за остеологију и општу физиологију универзитета у Напуљу, одбацио је еволуцију у књизи која је објављена 1912. године.
Д. Караци
Још један италијански биолог, кога цитира Виалетон, одбацио је еволуцију у књизиДогма еволуције 1920. године (II Dogma dell’ Evoluzione).
Ђулио Фано
Директор Института за остеологију и општу физиологију на универзитету у Риму, напао је у књизи Мозак и срце, чији је енглески превод (Brain and Heart) објавио Оксфорд Јуниверзити Прес 1926. године.

cover_issue_7_en_US.jpg

БОТАНИЧАРИ

Јоханес Рајнке
Почасни професор (у пензији) ботанике на универзитету у Килу (Немачка), који је објавио многе радове у којима напада еволуцију. Он и професор Флајшман имају.у Немачкој ранг који одговара положају Тајног саветника у Енглеској.

ГЕОЛОЗИ

Пол Лемоан
Бивши председник Геолошког друштва Француске и директор Историјског музеја, који описује еволуцију као „врсту догме у коју њени свештеници не верују, али коју подржавају пред народом”* (видети Дјуерову књигу Нове тешкоће теорије еволуције).
Др В. Бел Досон, члан Краљевског друштва Канаде
Он је добро познати канадски геолог и лауреат Француске академије наука. Као и његов отац, сер Џ. В. Досон, члан Краљевског друштва, бивши директор Универзитета Мек Гил у Канади, одлучан је противник еволуције. Аутор је књиге Наука потврђује Библију и разних брошура, укључујући Да ли је еволуција исти не? (број 1-5).
Џ. Мек Kpugu Прајс
Професор геологије и аутор књиге Фантом органске eволуције.
Потпуковник И. Мерсон Дејвис, члан Краљевског друштва Единбурга, Краљевског антрополошког института и Краљевског геолошког друштва.
Истраживач на пољу палеонтологије који се специјализовао за фораминифере и који тврди да се стално суочава са чињеницама у погледу фосила фауне из прошлости, а које не може да помири са теоријом еволуције.

АРХЕОЛОЗИ

Сер Чарлс Марстон, Члан Друштва за старине
Потпредседник Британске школе археологије у Египту, члан извршног одбора Фонда за истраживање Палестине и сарадник професора Гарстанга на ископавањима у Јерихону, аутор књиге Библија је истинита.

Горња листа није потпуна, али је довољна да покаже како еволуционисти не говоре истину када кажу да нема компетентних биолога, геолога или угледних научника који не верују у еволуцију. Информација на располагању не открива религиозна опредељења наведених научника. Професор Флајшман је агностик, a професор Л. Т. Mop, према његовим примедбама, изгледа да не поштује ауторитет Библије. Сер Амброуз Флеминг, сер Чарлс Марстон, професори Рајнке и Мек Криди Прајс, др Бел Досон, потпуковник Л. Мерсон Дејвис, г. Даглас Дјуер и велечасни Џ. Бари 0′Тул су хришћани. Постоје, наравно, још многи научници који не верују у еволуцију, али је досад нису јавно одбацили.

 


Артур Филд, 1941.г.
 

 

 

http://alefdevelopment.com/sestodnev/2011/05/22/научници-који-су-одбацију-еволуцију/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
55 minutes ago, niksrbin рече

Мене дарвинизам/еволуционизам јако нервира....не знам зашто. Гледао сам пар пута неке емисије и тај дух који прожима те приче ми је толико стран.

Sent from my iPad using Tapatalk

Ja sam konj a bio sam čovek...znači da se transformacije dešavaju...i to u realativno kratkom vremenskom periodu.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
16 minutes ago, о.Горан рече

НАУЧНИЦИ КОЈИ СУ ОДБАЦИЈУ ЕВОЛУЦИЈУ

To je to. Navedeni su ljudi koji su umrli gotov si prije 1950 i prije svih savremenih naucnih otkrica koji su jos vise potvrdili evoluciju.

Ovo je sustina kreacionizma, svadja sa starim i prevazidjenim naucnim radovima. To je jos jedino dokle mogu da ubodu nesto kao corava koka zrno.

Danas ne postoji naucnik koji zastupa kreacionizam, koji se i dalje bavi naucnim radom i da nije zastranio u fundamentalizam bilo koje denominacije. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, niksrbin рече

Мене дарвинизам/еволуционизам јако нервира....не знам зашто. Гледао сам пар пута неке емисије и тај дух који прожима те приче ми је толико стран.

Sent from my iPad using Tapatalk

Не знам што те нервирају непостојећи појмови :) Пошто никакав дарвинизам/еволуционизам не постоји, то је израз које су измислили креационисти и они који углавном благе везе немају о чему причају.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ускоро настављам са списком научника са докторатима који не верују у бајку да нам је далеки аскурђел мајмун. Само да одгледам Слагалицу...

 

 

Skocko-Slagalica-620x350.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 minutes ago, о.Горан рече

Ускоро настављам са списком научника са докторатима који не верују у бајку да нам је далеки аскурђел мајмун. Само да одгледам Слагалицу...

Ma ti slobodno nastavljaj, nego nije baš jasno zašto??? Kome je bitno to u šta neki naučnik veruje ili ne veruje? Za slučaj da nisi znao, za razliku od svetaca u religijama, naučnici nisu ljudi čija se svaka misao/reč smatra pametnom, mudrom, istinitom... naučnike cenimo po njihovim naučnim radovima, a ne po tome u šta veruju i ne veruju...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Justin Waters рече

Na sta mislis na ovo drugo, kakva se stvarnost potencira u odnosu na kakvu drugu stvarnost?

Mislio sam , na stvar, da se danas, smatra u evoluciji, da  cinjenice od pre sto godina, ne odgovaraju danasnjim cinjenicama, i mozda, neke sutrasnje cinjenice, nece odgovarati, danasnjim cinjenicama.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, дана 23. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Винковцима. Епископу Херувиму саслуживали су јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Срђан Лукић, парох винковачки и ђакон Војислав Николић.     Требамо што чешће да се сабирамо, да долазимо у свету Цркву Божју, да осетимо благослов Божји. Да примајући Тело и Крв Христову будемо следбеници Христови, да будемо слуге те благословене заједнице љубави. Господ каже: ”Где су двоје или троје сабрани у име моје и ја сам са њима”. То присуство Божје, драга браћо и сестре, ми смо данас осетили овде у овом светом храму где смо сви једнодушно у љубави једни са другима осетили ту пуноћу, тај загрљај и љубав Божју која нас је на првом месту позвала, а онда нас је и сјединила кроз Тело и Крв Христову.”     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион сусрео се 17. фебруара 2020. године у здању Владе Србије у Београду са министром за иновације и технолошки развој г. Ненадом Поповићем.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Папа Фрања је у четвртак 13. фебруара 2020. примио у аудијенцију митрополита Илариона, председника Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије. Уочи сусрета с Папом, митрополит се у разговору за радио Ватикан осврнуо на културне и друштвене пројекте, четири године после сусрета папе Фрање с патријархом Кирилом у Хавани, и изразио забринутост Руске Православне Цркве због прогона хришћана у свету.     Уз кардинала Курта Коха, председника Папскога савета за неговање јединства хришћана, говорио  је на конференцији и присуствовао концерту одржаном на тему „Светитељи – Знаци и семе јединства“.   У Ватикану га је примио папа Фрања, а поподне је митрополит представио превод књиге „Смрт и васкрсење“, последњи том из серије под насловом „Исус Христос. Живот и учење“. Пре сусрета са Папом, а на крају састанка Мешовите комисије која се састала у Ватикану и размотрила културне и друштвене пројекте на којима две Цркве раде већ четири године како би оствариле главне садржаје Заједничке изјаве коју су у Хавани, 12. фебруара 2016. године, потписали папа Фрања и патријарх Кирил, митрополит Иларион је разговарао с новинарком радио Ватикана.   Он је најпре казао да град Рим повезује са светим апостолима Петром и Павлом; стога – како је рекао – сваки пут кад дођемо овамо, настају посебни осећаји, јер готово можемо додирнути стару повест хришћанства. Али, истакао је, повест хришћанства се наставља, ми смо њезини учесници и, штавише, ствараоци те повести.   Тачно пре четири године у Хавани се папа Фрања сусрео с патријархом Кирилом, подсетио је митрополит, и то је био први сусрет у историји једнога римског папе и московског патријарха. Ми тај сусрет сматрамо историјским, не само зато што је био први те врсте, него зато што је отворио потпуно нову страницу у односима између Руске Православне Цркве и Римске Католичке Цркве, напоменуо је и додао да је задатак Мешовите комисије применити у животу оно што су рекли и договорили се Папа и Патријарх, а у овом тренутку њихов рад се темељи на културној сарадњи и сарадњи у мешовитим друштвеним пројектима.   Митрополит Иларион је потом посебно споменуо сарадњу у хуманитарним пројектима на Блиском истоку и напоменуо да је њихов приоритет пружати помоћ деци у Сирији која су у сукобима тешко телесно озлеђена те остала без руке или ноге. Реч је о врло слојевитом и скупом пројекту будући да нам циљ није само дати им протезу, него и организовати целокупну рехабилитацију која ће помоћи тој деци да се поновно укључе у друштво – истакао је митрополит.   Желим да управо такви пројекти буду у средишту наше сарадње, пројекти који пружају помоћ онима који пате, болеснима, а посебно деци, јер верујем да су управо такви пројекти остварење онога што су Папа и Патријарх рекли током њиховог сусрета на Куби, али и онога што Спаситељ Исус Хистос тражи од нас католика и православних,  навео је Високопреосвећени.   На питање  да  ли је стање на Блиском истоку, за који папа Фрања наставља упућивати апеле, разлог забринутости и за Руску Православну Цркву, митрополит Иларион је напоменуо да Руска Православна Црква у потпуности дели Папину забринутост, и то је – по његовим ријечима – био главни разлог Папиног и Патријарховог сусрета одржанога пре четири године. На Блиском истоку се практички проводи геноцид над хришћанима,  истакнуо је и приметио да медији и политичари са Запада дуго нису то хтели видети и говорити о тому. Управо су Папа и Патријарх били међу првима који су упозорили да је такво стање опасно, и покушали су привући пажњу светских медија. Морамо учинити све могуће како бисмо очували присуство хришћана на Блиском истоку, казао је Високопреосвећени.   Осврнувши се пак на тему конференције, „Светитељи – Знаци и семе јединства“, митрополит је казао како сви добро знамо да грех раздваја, а светост уједињује. Обе наше Цркве имају столетну историју мучеништва, а могу рећи да је XX столеће било столеће мученика за милионе верника, католичких и православних – приметио је. Будући да се прогони хришћана настављају, а стручњаци кажу да је хришћанство највише прогоњена религија, иако је најраширенија, мислим да је све више потребна сарадња између католикā и православних. Ја ту сарадњу називам „стратешким савезом“ између католикā и православних.   Тим изразом желим рећи да не можемо данас решити све богословске и еклисиолошке проблеме, али ништа нас не спречава да заједно радимо и да се осећамо савезницима и пријатељима. За то нам није потребан никакав теолошки договор или компромис, па ни црквено јединство, него само добра воља. Морамо схватити да је будућност хришћанства у нашим рукама, нагласио је митрополит Иларион.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од АлександраВ,
      Марш „Опроштај словенске жене” Руса Василија Агапкина, посвећен Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата, изведен је 1941. када је Хитлерова војска била под Москвом, како би се подигао морал руским војницима.

      Нотно издање салонске мазурке „Косовка девојка” од Чеха Милоша Брожа, Архив Музиколошког института САНУ (лево), Насловна страна издања композиције „Из Београда и околине” од Чеха Јосифа Бродила, Библиотека Матице српске (Фотографије из књиге „Срби и европ­ски ком­по­зи­то­ри”)
      Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске.
      Како су они долазили до наших мотива у претходна два века?
      – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих компоновали музику. Представе су посвећиване личностима из српске историје па се у њима изводила и српска песма, као што је то био комад с певањем „Црни Ђорђе или Освајање Београда од Турака”, Иштвана Балога, за коју је музику написао Габор Матраи. Занимљив је случај са „Краљем валцера”, Јоханом Штраусом Сином, који је захваљујући добијеним нотним записима Јосифа Шлезингера српских народних песама у Новом Саду, компоновао кадриле посвећене кнезу Михајлу Обреновићу и кнезу Александру Карађорђевићу, „Српски марш”, оперету „Јабуку” и друге – наглашава Дејан Томић, дугогодишњи музички уредник у Радио-телевизији Нови Сад.
      Страни ствараоци долазили су међу Србе, као што је то случај са Чесима, који су попуњавали празнину недовољно музички образованих људи код нас током друге половине 19. века. У то време млади Срби одлазе на музичко школовање у европске центре и сигурно су и они својим професорима указивали на лепоту српске народне музике, који су стварали дела на основу тих музичких тема.
      – Многи страни солисти долазили су да одржавају концерте овде и за те прилике обрађивали српске мотиве да би изразили своје поштовање према публици, али и успеси српског народа у борбама за ослобођење инспирисали су многе ауторе да својим делима величају те победе. Тако рецимо четири француска композитора у свом одушевљењу посвећују нам песме у време Првог светског рата: Робер Лалу, Анри Куртоа, Фредерик Отјеро и Морис Шваб – подсећа Дејан Томић.
      Издваја и чувено дело „Словенски марш” Чајковског, чији је оригинални наслов Српско-руски марш, опере „Опсада Београда” Стивена Сторача из 1791. која је изведена у Лондону, Даблину, Единбургу и Њујорку; „Освајање Београда” Константина Јулијуса Бекера, изведену 1848. у Лајпцигу; „Црногорци”, Армана Лимнандера, чија је премијера у Паризу 1849, а опере „Ђурађ Бранковић”, Ференца Еркела 1874. у Будимпешти.
      – Зашто се не чује „Српска фантазија” чувеног Римског Корсакова, која је имала премијеру 1867. у Петербургу, а у Београду тек 1909. године? Бојан Суђић је са здруженим оркестрима новосадске и београдске академије извео „Српску фантазију” и то је изазвало одушевљење у новосадској Синагоги, што указује да би публика желела да чује те композиције. Снимци овог дела налазе се и на носачима звука, али руских оркестара. Треба поменути и „Србско оро”, за четири клавира четвороручно, Немца Фрање Коха, који је презиме похрватио и сада је познат као Кухач. Ту је и марш Василија Агапкина, „Опроштај словенске жене” из 1912, посвећен српској „јунакињи са Куманова”, Београђанки Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата. Она је била и у редовима оних који су са мајором Гавриловићем међу последњим браниоцима Београда. Рањавана, понела је 13 одликовања. Прошла је албанску голготу, учествовала у пробоју Солунског фронта. Марш је био изузетно популаран, а када је Хитлерова војска била под Москвом 1941. овај марш изведен је на Црвеном тргу да подигне морал руским војницима – каже наш саговорник.
      Интересовање странаца за српске мотиве, додаје, опада у тренутку када овде стасавају наши школовани у Бечу, Прагу, Будимпешти, Паризу, Минхену и Лајпцигу: Корнелије Станковић, Стеван Мокрањац, Исидор Бајић, Петар Коњовић, Петар Стојановић, Стеван Христић, Миленко Пауновић и други чија су дела извођена на европским сценама, иако је странаца било и у последњим деценијама 20. века: Џон Вулриџ, Руђеро Кијеза, Фрацпетер Гебелс, Павел Клапил, Хајнц Лемерман, Андрес Сеговија, Режис Фамлар.
      – Нама остаје задатак, и потреба, ради подизања самопоштовања и поноса да знамо да су се српским мотивима бавили: Бела Барток, Франц Шуберт, Ханс Хубер, Милош Брож, Јосиф Бродил, Франц фон Супе, Јозеф Сук, Макс Регер, Лудвиг Минкус, Франц Лехар, Карл Леве, Леош Јаначек, Александар Глазунов, Фердинан Бајер, Аулин Тор... Много је дела која вреде да се изведу и сниме у Србији, и уђу у школе, јер бисмо тиме показали захвалност странцима који су посветили пажњу Србији и српском народу – каже Дејан Томић.
      Аутор: Мирјана Сретеновић
      Извор: Политика
       
    • Од Логос,
      Из архиве доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирије (тада викарног епископа јегарског), на тему "Начини хришћанског живљења у савременом свету". Владика је ово предавање одржао 16. марта 2014. Лета Господњег у организацији Мисијског одбора Епархије зворничко-тузланске у сарадњи са Светосавском омладинском заједницом Бијељина и Културним центром из Бијељине.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
×
×
  • Креирај ново...