Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


Препоручена порука

пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече

Дакле Син Човечји Син Божји је све већ завршио на нама је да се у Исусу Христу УСПИЊЕМО СА ЊИМ И ДА БУДЕМО УЧЕСНИЦИ СВЕГА СТВОРЕНОГ КОЈЕ ЈЕ СИН ЧОВЕЧЈИ ВЕЋ ПОДИГАО СА СОБОМ ЈЕР ЈЕ КРОЗ ИСУСА ХРИСТА СВЕ ПОСТАЛО У ТОЈ ЛИНЕАРНОЈ РАВНИ ГДЕ ЋЕ СТАРИ АДАМ И БОКСИД МОЋИ ЈЕДАН КОД ДРУГОГ НА КАФУ И У ВРЕМЕНУ И У ЛИНЕАРНОЈ ВЕЧНОСТИ ПОДЈЕДНАКО.

Hvala Avokadu na ideji :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Ведран*

    1372

  • Bokisd

    1152

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Аман, људи ви нисте нормални. Ја немам никакве сумње да је Бог створио свет, али то је вера. Читам књиге научника иако нисам такав (јесам научник у теологији), па ме одушевљава Ледерман, а прича о Вол

Добар дан! Да ли сте били добри?  Видим порађали сте се док сам био присилно одсутан.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси

Постоване слике

пре 7 часа, Ivan Marković рече
пре 8 часа, Vedran рече

Изгледа да сам ја био испуштен кад су делили приручник са правилима. Која су то правила и ко их је успоставио?

Sasipali ste Kratosa unakrsnim ispitivanjem, i niste preformulisavali pitanja, ;ak ni kada su ona bila dvosmislena. Dakle, u svakom diskursu se formiraju neformalna pravila.

Иване, молим те уозбиљи се. Кад је то он од мене тражио да преформулишем питање, а да ја то нисам учинио? Кад се то десило? Никад.

Према томе, немој овако да га браниш. Не рекох ли још пре неки дан да га браниш мимо његове воље? И сад се то јасно види, још једном. Видиш да му је било драже да ми се победнички наруга да бежим од питања а да сам пређе преко свог питања? Њему је дакле било битно да пита али не и да чује одговор.

Препричавање оног ХаДског догађаја је био мој начин да му на забаван и благ начин покажем да му питање није баш најбоље. Да сам узео да разлажем његово питање онда би се све пушило. И први ти  би се јавио, и пре Кратоса би рекао, да ја њега истјазавам. 

Према томе, немој да га браниш на овај начин.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одличан пост ВСБ. Христос је слободно пристао да страда, тј. принео се за нас из љубави према нама. Мислим да не можемо говорити о условљености. Писао сам да би се Христос оваплотио без обзира да ли Адам сагреши или не. Страда ради нас и то не привидно већ истински. У то је потребно да верујемо као и у Његово Васкрсење. Занимљиво је то што Матеј пише. Јасно говори о Христовом Васкрсењу на Крсту. Мислим да је другачије читање текста учитавање. Потребно је да читамо текст поштено, како пише.

Кад је Христос испустио дух завеса храма се раздире  на двоје, земља се потреса, камење се распада. Онда се отварају гробови и устају тела многих светих који су помрли. Они излазе после Христовог васкрсења, улазе у град и показују се многима. Текст јасно показује да догађаји следе један за другим. Делује ми логично овако читање текста. Ко сматра да није логично нека докаже. Ако су по Матејевом опису устали многи свети онда делује могуће теза о Васкрсењу свих са Христом и не можемо  да је одбацимо као јерес. Једино ако одбацимо Матејево Еванђеље што не верујем да би урадили. Уколико неко жели да је одбаци мора да побије Матејев текст.

Христос је остао на Крсту, није сишао, зато што је тако хтео. Слободном вољом се оваплотио и страдао. Уколико није слободно спасење нам није могуће. Добро је написано да Крст и Васкрсење не треба одвајати. Чувено је Атанасијево да је Бог постао човек да би човек постао бог( по благодати). Када причамо о страдању напоменуо бих да је Кирило Александријски сматрао да Бог умире. Наравно и васкрсава.

Навешћу још ово од Кирила:" 11. Ко не исповеда да је тело Господње животворно и да је оно сопствено тело Логоса Бога Оца, већ да припада неком другом, и да је сједињено са Њим по части, или да је оно примило само Божанско обитавање, а не, како смо ми казали, животворно (тело), тако да је оно постало Логосу својствено, и може све да оживљава (свему да даје живот), нека буде проклет. "

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Жика рече

Одличан пост ВСБ. Христос је слободно пристао да страда, тј. принео се за нас из љубави према нама. Мислим да не можемо говорити о условљености. Писао сам да би се Христос оваплотио без обзира да ли Адам сагреши или не. Страда ради нас и то не привидно већ истински. У то је потребно да верујемо као и у Његово Васкрсење. Занимљиво је то што Матеј пише. Јасно говори о Христовом Васкрсењу на Крсту. Мислим да је другачије читање текста учитавање. Потребно је да читамо текст поштено, како пише.

Кад је Христос испустио дух завеса храма се раздире  на двоје, земља се потреса, камење се распада. Онда се отварају гробови и устају тела многих светих који су помрли. Они излазе после Христовог васкрсења, улазе у град и показују се многима. Текст јасно показује да догађаји следе један за другим. Делује ми логично овако читање текста. Ко сматра да није логично нека докаже. Ако су по Матејевом опису устали многи свети онда делује могуће теза о Васкрсењу свих са Христом и не можемо  да је одбацимо као јерес. Једино ако одбацимо Матејево Еванђеље што не верујем да би урадили. Уколико неко жели да је одбаци мора да побије Матејев текст.

Христос је остао на Крсту, није сишао, зато што је тако хтео. Слободном вољом се оваплотио и страдао. Уколико није слободно спасење нам није могуће. Добро је написано да Крст и Васкрсење не треба одвајати. Чувено је Атанасијево да је Бог постао човек да би човек постао бог( по благодати). Када причамо о страдању напоменуо бих да је Кирило Александријски сматрао да Бог умире. Наравно и васкрсава.

Навешћу још ово од Кирила:" 11. Ко не исповеда да је тело Господње животворно и да је оно сопствено тело Логоса Бога Оца, већ да припада неком другом, и да је сједињено са Њим по части, или да је оно примило само Божанско обитавање, а не, како смо ми казали, животворно (тело), тако да је оно постало Логосу својствено, и може све да оживљава (свему да даје живот), нека буде проклет. "

 

Hvala i tvoj je baš po volji mojoj jer je iz tvoje volje i vere pisan koja je i u meni u slova tvojego napisanog ista. Mogu sve da potpišem i da dodam da se Matejevo evanđelije čita na vaskršnjoj liturgiji dakle ni govora o tome da će se to evanđelije ikada izbaciti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Жика рече

Ако су по Матејевом опису устали многи свети онда делује могуће теза о Васкрсењу свих са Христом и не можемо  да је одбацимо као јерес.

Kakva crna jeres pa ako nismo svi vaskrsli tada sa Hristom onda je Hristos stvorenje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Kakva crna jeres pa ako nismo svi vaskrsli tada sa Hristom onda je Hristos stvorenje.

Пишем овима који то одбацују као јерес.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Znam :)

То сам и мислио, али сам написао за сваки случај.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam koliko sam bio jasan da je jako bitno da se rukama Sina Čovečjeg završi Oboženje sveta i uspostavi Carstvo Nebesko kao kraj stvaranja gde sve prelazi u večno postojanje u smislu da kraja više nema a da nam je sam početak već svima potpuno i fizički dostupan?

Upravo zbog Ipostasi Sina Božjeg jer je nedeljivo nesliveno i Božanska i Čovečja.

Sin Čovečji kao istinita Druga Ličnost Svete Trojice se uspinje na nebo i seda sa desne strane oca kao Sin Božji.

To uspinjanje ka Ocu Sina Čovečjeg nema nikada kraja jer Oca mi ne možemo videti i on je za nas uvek korak dalje u visinu ( kad koristim pojam visina mislim i na prostor i vreme i sve moguće pojmove koji su nam poznati da objasnimo zašto nismo u stanju nekoga da vidimo a sve vreme smo mu tako blizu).

Garant da to uspinjanje nikada neće prestati je Ipostast Sina Božjeg koji je Drugo Lice Svete Trojice. Garant da se uspinjanje dešava jeste sam Sin Čovečji kako nam Pismo i Apostoli radosno svedoče.

Zato je svršetak sveta i stvaranja delo ruku Gospodnjih vaistinu i fizički a ne samo književno pesnički i farisejski po potrebi kvasca koji bi se dalo od Istine zloupotrebiti.

Istina je savršena.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Можеш ли ми рећи како ти разумеваш ове речи?

Ја их разумевам, да се људи имају покорити Исусу Христу као слуги који служи из љубави створењима својим али који Јесте ваистину Ипостасно Господар свега створеног.

Ove reci su iz 1 Korinc. 15. glava. Uzete su iz stiha 28.

Mislim, reci su bas duboke i teske za razumevanje , zar ne ? Deo su sire price u kojoj apostol Pavle opisuje poslednje dogadjaje i kraj sveta. Posle vaskrsenja mrtvih, ukida se poslednji neprijatelj - smrt, sve se pokorava Sinu, i na kraju svih krajeva i sam Sin ce se pokoriti onome ko mu je sve pokorio i bice Bog sve u svemu.

Onako logicki razmisljajuci, kako moze Sin da se pokorava Ocu, ako su oni isti po vlasti i sili i po sustini svoga Bozanstva ? Da nije to zbog toga sto je sada Sin primio telo ? Treba se sve, sada pokoriti Sinu koji se ovaplotio i uzdigao coveka u svojoj Licnosti iznad svakog poglavarstva i vlasti ?

To je , po mom misljenju, ono ispunjenje koje zahvata celu istoriju sveta i coveka i Boga, kada se u Bogu sve vozglavljuje, na kraju vremena i sveta. To je taj neki cilj postojanja tvorevine i coveka.

U Bogu kao sv. Trojici postoji ovakav plan i nacrt i pre pocetka sveta i veka, ali, realan i vremenski sled dogadjaja se mora odvijati. Jer, u samoj ovoj glavi iz kojih su ovi stihovi ( 28. ) samo malo ranije u 23. stihu se kaze :

"23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку; "

Prvo Hristos ,  a potom svi mi koji verujemo u Hristovo Vaskrsenje o Njegovom Drugom dolasku. Kada ce se i ispuniti reci, da ce Bog biti sve u svemu.

Ovako vidim smisao ovih reci.
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Bokisd рече

23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његово

 

пре 22 минута, Bokisd рече

Onako logicki razmisljajuci, kako moze Sin da se pokorava Ocu, ako su oni isti po vlasti i sili i po sustini svoga Bozanstva ? Da nije to zbog toga sto je sada Sin primio telo ? Treba se sve, sada pokoriti Sinu koji se ovaplotio i uzdigao coveka u svojoj Licnosti iznad svakog poglavarstva i vlasti ?

O čemu pričaš za Oca je Hristos novina?

O kakvom pokoravanju Sina Ocu ti pričaš?

Ustvari ne mogu tako meni u tvom postu ništa nije jasno nego reci ti meni šta tebi nije jasno u mom postu?

Rekao sam ti da se mi stvoreni imamo pokoriti Sinu neki u ljubavi kao Petar neki će to učiniti u grehu kao Juda a Isus Hristos Sin kroz koga je sve postalo tako i Ipostasno u Božanskoj i Čovečjoj prirodi postaje Bog u svemu.

Kako On može postati po kompletnoj Ipostasi Bog u svemu ako nije kroz kompletnu Ipostas sve stvoreno?

I time se Sin ne pokorava Ocu nego je istovetan sa Ocem po ljubavi i vlasti.

Sve se ima pokoriti Sinu a Sin je izabrao da bude sluga onima koji se trebaju pokoriti (nama) i to sluga iz ljubavi jer želi da se stvorenje pokori iz ljubavi a ne iz uslovljenosti i straha ali neko kao Juda naprimer će izabrati tu ljubav Hristovu da mu se pokori grehom i na svoju pogibiju.

Dakle Sin nema akciju i reakciju prema Ocu mi imamo akciju i reakciju prema Sinu jer je Sin imao Akciju i Reakciju prema nama.

I ti sad Sinu u bezumlju svom spočitavaš to što je Sin izabrao da bude sluga iz ljubavi prema nama koji se trebamo pokoriti Sinu to da se Sin ustvari prvo treba pokoriti Ocu kao da je on (Sin) najgori bludnik a ne Onaj kroz koga je sve postalo. I TO SAMO ZATO ŠTO IMA I LJUDSKU PRIRODU.

Nečuveno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa, pise VSB.

I, postavio sam logicko pitanje. Ako su oni isti po prirodi i sili i vlasti, ...zasto se kaze ,.....' онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори ' ?

 Ako imaju istu sustinu koja je Bozanska, ne sme da postoji nikakvo 'pokoravanje' izmedju Njih. Jer cemo narusavati ove Njihove zajednicke osobine koje ih cine jednakima po sili i vlasti.

Oni imaju zajednicku Ljubav i istu Volju i iste namere prema svetu i coveku. Zajednicki deluju i potpunoj i savrsenoj sinhronizaciji.

Kako se onda pokorava Sin svome Ocu ?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da potpuno sam bio u pravu već davne 2010 godine kad sam došao na Pouke, Žive Reči Utehe.

Ovde se napatila skrivena ekipa koja Isusa Hrista Bogočoveka zagrli i poljubi i odleprša u nebo da traži neovaploćenog Logosa.

Nećete verovati i mentore vam  vidim ali ih ne poznajem.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Bokisd рече

Onako logicki razmisljajuci, kako moze Sin da se pokorava Ocu,

Природа људска у Христу покорила се Божанској. Христос беше послушан Оцу до смрти и то до смрти на крсту, тада се воља људска покорила Божанској у Христу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Bokisd рече

онда ће се и сам Син покорити

Jer će pokoriti vaseljenu i BIĆE SIN SVE I U SVEMU BOG.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. априла 2021. године, на Лазареву суботу, свету архијерејску Литургију у нишком катедралном храму Силаска Светог Духа на апостоле, уз саслужење Преосвећене господе Епископа тимочког Илариона и нишког Арсенија.
      Повезане вести:
      Свечaни дочек Патријарха српског Порфирије у Нишу
      Свечано отварање Музеја црквених старина Православне Епархије нишке

       
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу; протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу; протојереј-ставрофор Нанад Микић; јермонах Сава (Бундало); протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки;, протосинђел Нектарије (Ђурић) и ђакони Радомир Врућинић, Вук Јовановић и Ђорђе Филиповић.
      После читања светог Јеванђеља беседио је Његова Светост Патријарх поучивши верне о великом празнику Васкрсења четвородневног Лазара.
      За десном певницом блажена и тропаре појали су протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Дејан Крстић и протојереј Владица Савић, а одговарала је Нишка црквено-певачка дружина „Бранко“. 
      Литургију је красило присуство многобројних малишана који се празнику Врбици посебно радују. Велики број верних је узео учешће у духовном сабрању и причестило се Телом и Крвљу Христовом.
      Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније обратио се на крају свете Евхаристије Његовој Светости Патријарху заблагодаривши му на очинском благослову који је својом посетом донео Епархији нишкој и у знак сећања на велики дан уручио Патријарху символичан дар братске љубави.
       
      Извор: Радио Глас и Медијско-информативна служба Православне Епархије нишке
    • Од Иван Ц.,
      RTV Beseda · 21 04 2021 Nasi U Svetu - Marko Delic, Teolog
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интерпарламентарна скупштина за православље (И.А.О.) организује трећи по реду фото-конкурс и позива све заинтересоване да учествују на њему. Ново фотографско такмичење организује се по предлогу Одбора за културу И.А.О. Међународни секретаријат у контексту очувања и промоције хришћанске православне културе и у сарадњи са веб страницом OrthPhoto.net.

      Сврха такмичења је да истакне концепт „Премудрости Божије“ у савременом свету и ода почаст храмовима који су вековима грађени у његову част.

      Храм Свете Премудрости Божије (Аја Софија) у Граду градова, Константинопољ, „Велика црква“, „Велики манастир“, јединствени је споменик универзалног карактера који „припада човечанству и светској културној баштини“.

      Света (Аја) Софија из Цариграда била је узор који је праћен изградњом стотина храмова до данас, широм православног света посвећеног Премудрости Божјој.

      Ова изложба за циљ има да прикаже динамику коју Логос Божији, Исус Христос, има у православном свету.

      Награде такмичења
      Следеће награде се објављују за победнике такмичења:
      Такмичење има две номинације, као што је поменуто, у одељку „Номинације за такмичење“.
      Главна награда: 500 ЕУРА
      1. награда 300 ЕУРА
      2. награда 200 ЕУРА
      3. награда 100 ЕУРА
      Почасно признање: Албуми
      (о броју почасних извештаја одлучиваће судије)

      За додатне информације кликните овде и посетите нашу веб страницу конкурса за фотографије: http://hagiasophia.orthphoto.net
      Кликните овде да бисте отворили страницу такмичења на Facebook: https://www.facebook.com/HagiaSophiaTheTemplesOfWisdomOfGod
      Кликните да бисте отворили И.А.О. званична веб страница: https://eiao.org


      Молимо вас да ово обавештење проследите свакој заинтересованој страни.
      Ценимо вашу помоћ и допринос успеху такмичења.

      С поштовањем,
      Александер Василук
      OrthPhoto координатор
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...