Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


Препоручена порука

Сада иде тешка артиљерија! Пошто ови што не читају ништа мисле да сам ја скроз оригиналан. Нажалост моју, нисам. Августин помиње неке који веле да је дошао у телу Христос Авраму. Њему је пак то била чудна идеја јер је хтео да стави 3 божанске персоне на исти ниво.  

Да видимо шта веле неки од тих, а имамо Јевсевија Кесаријског. По Писму, вели он, Авраам, седећи под дубом Мавријским, видео је, Господа у образу обичног човека, али се одмах поклони пред Њим. Мада је очима својим гледао човека, он се клања њему као Богу и моли га као Господа... Ако је недопустиво претпоставити да нерођена и неизмењива природа Бога Сведржитеља може да се промени и прими људски облик или може да обмане очи посматрача виђењем неке  твари, и ако је немогуће сматрати, да су све то само измишљотине Писма, ко би други могао бити назват Богом и Владиком, Судијом над целим светом...  осим предвечно постојећег Логоса кога је Авраам видео као човека? (Историја цркве, 1, 2).

Јасно је из Јевсевија да је Аврам видео Христа у телу, који је Господ, а не нека утвара и који је зато могао да руча под Храстом.

Најинтересантнији је св. Григорије Елвирски, јер он рече оно што сам ја мислио, али не и отворено рекао, да је Аврам био у Преображњеу, односно да је Христос био у пратњи Мојсија и Илије (Трактат 2, 11). Ја сам то исто мислио, а прозвао ме је Кратос, мада сам остао суздржан. Ако овај ауторитет може да помогне Кратосу... Ја сам скромно поменуо само двојицу светаца са Христом. Нека сада он види са Елвирским... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 13.8k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Ведран*

    1372

  • Bokisd

    1152

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Аман, људи ви нисте нормални. Ја немам никакве сумње да је Бог створио свет, али то је вера. Читам књиге научника иако нисам такав (јесам научник у теологији), па ме одушевљава Ледерман, а прича о Вол

Добар дан! Да ли сте били добри?  Видим порађали сте се док сам био присилно одсутан.

Колега, није проблем шта ја знам и какав сам као патролог. Оно што је битно је да сам ја доктор са првог папског универзитета. И да мени докторат није поклоњен. То се ради тамо у Србији. Овде је Боси

Постоване слике

Ma hajte oče ipašće još da Hristos sve vreme deluje iz punoće Carstva samo bi očekujemo neki lajt šow otkud znam :))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево још један прилог занимљив са неколико аспеката. Теодорет Кирски:

 

Holy Scripture declares that angels ate in Abraham’s tent.


The same passage of Scripture says that Abraham had a vision of
men. If we must attend to the mere letter of the text, it was men,
not angels, who ate.
But if we are to unfold the meaning, they ate in
the same form in which they had appeared
. In other words, as they
were incorporeal beings—they and their Lord—and yet seemed to
have bodies (for that is how they appeared), so they seemed to eat.
Not that they put food into their mouths and stomachs, for they
were incorporeal. Rather, they consumed it as they wished. Only the
worst fool would try to pry further into the ways and means of a
holy mystery.

Оно што се да видети јесте да се он (1) држи Писма (2) држи да се Господ појавио код мавријског дуба (3) негира да анђели могу да једу као људи, да не говоримо о оваплоћењу, отеловљењу, крви, месу и сличним бесмислицама (4) држи се тога да појава ангела не може да се разуме искључиво по кључу нашег разумевања стварности.

Дакле, ово само, чак и ако негирамо расправу око тога да ли је Христос био са два анђела, два светитеља, да ли су она два анђела касније (у С и Г) у значењу "посланици" или прави анђели, без свега тога саме ове четири тачке су довољне да побију тврдње да се анђели утеловљују и сличне којештарије. 

Међутим, виде  се и одређени проблеми који Теодорет не решава...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 59 минута, Vedran рече

Ево још један прилог занимљив са неколико аспеката. Теодорет Кирски:







 

Holy Scripture declares that angels ate in Abraham’s tent.


The same passage of Scripture says that Abraham had a vision of
men. If we must attend to the mere letter of the text, it was men,
not angels, who ate.
But if we are to unfold the meaning, they ate in
the same form in which they had appeared
. In other words, as they
were incorporeal beings—they and their Lord—and yet seemed to
have bodies (for that is how they appeared), so they seemed to eat.
Not that they put food into their mouths and stomachs, for they
were incorporeal. Rather, they consumed it as they wished. Only the
worst fool would try to pry further into the ways and means of a
holy mystery.

Оно што се да видети јесте да се он (1) држи Писма (2) држи да се Господ појавио код мавријског дуба (3) негира да анђели могу да једу као људи, да не говоримо о оваплоћењу, отеловљењу, крви, месу и сличним бесмислицама (4) држи се тога да појава ангела не може да се разуме искључиво по кључу нашег разумевања стварности.

Дакле, ово само, чак и ако негирамо расправу око тога да ли је Христос био са два анђела, два светитеља, да ли су она два анђела касније (у С и Г) у значењу "посланици" или прави анђели, без свега тога саме ове четири тачке су довољне да побију тврдње да се анђели утеловљују и сличне којештарије.

Међутим, виде  се и одређени проблеми који Теодорет не решава...

Vedrane, niko nije ni tvdio da andjeli jedu kao ljudi. Cela poenta price jeste i bila je, da li mogu da jedu i piju. Kako, ne znamo, po Bozijoj sili, , nadprirodno. To je upravo ovo sto kazes ,.... ne moze se razumeti njihova pojava kao po kljucu naseg poimanja stvarnosti.

Ili, kako kaze Teodorit za konzumiranje hrane, .....umesto toga, ( da stave hranu u usta i stomak, u telo koje imaju samo kao oblik tela coveka i  nemaju materijalnu prirodu naseg tela ) oni hranu i pice uzimaju kako oni zele.

Ili, drugacije, samo njima i Bogu znanim nacinom unose i jedu hranu i po spoljasnjoj radnji izgleda kao da jedu hranu. Opet mi to lici na onu izjavu andjela Rafaila, da se .....ljudima samo pricinilo da jede hranu, ....ako im se pricinilo, onda se i desilo po spoljasnjem izgledu stvari, ali, Rafailo kaze da im se pricinilo, .... zbog toga sto on ne jede stvarno hranu kao mi ljudi ( nego kako andjeli zele sami, nekim nadprirodnim nacinom) , jer, andjeli ne potrebuju hranu i pice da bi odrzavali zivot.

Ne mogu da provalim, ali, deluje kao da Teodorit govori o tri andjela ? U svakom slucaju postoji u predanju kod otaca i tumacenje o tri andjela. Skoro sam siguran da sam citao kod Zlatoustog o tri andjela ( probacu da poronadjem).

Hvala na tekstu. Mislim, da dosta stvari razresava, bar oko tog 'krkanluka' andjela. :ani_biggrin:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Bokisd рече

Vedrane, niko nije ni tvdio da andjeli jedu kao ljudi.

За чије бабе срећу ти је онда требало месо и крв, оваплоћење,  ако је тако како сада тврдиш?

Друго, ако читаш Писмо видећеш да су била три човека. А тек касније се каже да су у С и Г стигла два анђела. Дакле у С и Г су пошли људи, а стигли ангели. Видиш чуда! Шта ти то говори? Зар то не говори о њиховој фунцији (као ангела) и перцепцији оних који су их видели (као људи)? У С и Г хтедоше да их познају, значи да су опет видели људе, иако их Писмо сада већ зове ангели. У 18. глави се прича о ономе што је Аврам видео (из његове перспективе), јер каже "и гле, три човека стајаху према њему". Он је видео људе, које угости, итд. А у 19. глави наратор нам говори да су у С и Г стигли ангели (посланици) из перспективе посматрача догађаја (десило се то и то, дошли посланици). Јер је Господ рекао Авраму о С и Г "Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам", а онда је Господ остао да се разговара са Аврамом док су ангели (посланици), у Његово име, отишли да виде шта се то дешава у С и Г. То нису неки други људи, ангели, посланици, него ови исти што су били код Аврама (двојица од троје). И није реч о некој промени код њих па се они час претварају у људе, час у ангеле, него су они то што јесу, ако су ангели, ангели су, ако су људи људи су, и независно од овога могу да буду ангели по функцији (посланици) иако су људи. А вероватно знаш да Писмо и Сина Божијег назива Ангелом, зато што је и Он (благо)весник Бога Оца. Он је тај који нам открива Божанске тајне и који нам открива Оца. Тако да није Отац седио и беседио код Аврама, како си тврдио у једној ранијој поруци, него Син, а будући да Син све чини са Оцем и Духом Светим, онда се Авраму истински јавила Тројица. То је типологија. А Писмо нам то алегоријски обзнањује са три копање, три хлеба, три човека....

И Теодорет не говори о три анђела него о Господу и два анђела. А они било да су анђели или људи по природи, јесу анђели по функцији, јер су посланици. Златоусти исто на више места јасно говори о томе да се Христос јавио Авраму са анђелима. Такође, Аврам се поклања само једноме од три госта и њему се обраћа молитвено. Обраћа му се у једнини, а кад се обраћа другим поводом, "поткрепите се", "пођите", "идите", говори им све тројици у множини. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Zoran Đurović рече

Нека сада он види са Елвирским... 

   Eво, мили родитељу, ја чедо последњих времена, да те упитам нешто, у вези Ангела светлости. У наше време ко срете Ангела рече: "Младић, светао, дивно одевен, стасит..." Оче, кажу младић, то не говори само о старости, већ и о знаку старости, можда и о знаку људскости, о бради. Из онога света су нас посећивали и људи и Ангели, и нико не виде Ангела са брадом. Једини Дух са брадом, који је виђен, би Спас душа наших, Исус Христос, Син Бога Живога, а и та брада би, како верујем, брада Човека. Можда је брада помоћ, за боље разумевање, овоме у чему си нас затекао, оче.?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Vedran рече

Друго, ако читаш Писмо видећеш да су била три човека.

Ова двојица сотона (назив по функцији, јер се нису претворили у ђаволе који не једу и не пију, нити ору нити копају:))) се нису хтели бавити текстом него су се борили свим силама против могућности да је Христос могао бити у телу са Аврамом, јер је немогуће да буде оваплоћен пре оваплоћења:))! Зато су у стању да лупају за све паре овог света, да устврде ако треба да су и козе анђелски ред али да их ми опажамо као материјална бића... Сећаш се шта су све лупетали не би ли негирали да католици имају валидне сакраменте и да су крштене душе...

Ја, искрено говорећи, нисам знао да постоји ово тумачење у отаца, које најбезбожнији и најзлославнији Ава из Рима понуди, наиме, да је Христос у телу био у пратњи Мојсија и Илије. Замисли сада, како је Мојсије могао да буде тамо пре него што се родио? Тај Григорије из Елвире је био на неким тешким дрогама као и Ава! 12:smeha:

Мислим да је ово најубедљивије тумачење и да се 100% уклапа са текстом Писма. Јер имамо 3 човека, једноме се обраћа са Господ, сва тројица једу јер су од крви и меса, као што је и васкрсли Хр јео а не кобајаги, а називају се анђелима по функцији мада су телесни људи, па би зато содомљани да их мало наоблежавају, али на крају они награисаше:))     

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

   Помози Бог, оче, Бог ти добро дао. Да ми је ко прошле године рекао да ћу мислити о исхрани Ангела, не бих му веровао, јер је мени пуна капа оно из Псалтира. О "мани" :"Анђеоску храну јеђаше човек." Убиће нас, бре, фатаморгана, у постовима! Павле , не знам шта га је спопало, мало мало виче "јаја, јаја", а ја их видим, човече! И гутам пљувачку...:((

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Vedran рече

Такође, Аврам се поклања само једноме од три госта и њему се обраћа молитвено. Обраћа му се у једнини, а кад се обраћа другим поводом, "поткрепите се", "пођите", "идите", говори им све тројици у множини. 

Netačno.Avram se poklanja Trojici kao Gospodu:

Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje; 3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog. 4 Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.

Ključan deo:

 I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.

Kaže srce vaše,Jedno srce a ne kaže srca vaša....

Po vama eshatolozima ispada da se Isus promoviše idolopoklonstvo i da se Avram klanja stvorenima kao Stvoritelju...cccccc

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 52 минута, Zoran Đurović рече

Мислим да је ово најубедљивије тумачење и да се 100% уклапа са текстом Писма. Јер имамо 3 човека, једноме се обраћа са Господ, сва тројица једу јер су од крви и меса, као што је и васкрсли Хр јео а не кобајаги, а називају се анђелима по функцији мада су телесни људи, па би зато содомљани да их мало наоблежавају, али на крају они награисаше:))    

Мени исто тако изгледа на овој равни егзегезе. Наравно постоје и они други тринитарни елементи који могу да се тумаче на мистичан начин (хлебчићи, три човека, итд). Али ја мислим да је то секундарно тумачење. 

Занимљиво је и то како сам текст почиње. Да се наслутити да је Аврам, пре него што је угледао три човека и истрчао пред њих, имао неку врсту откривења. Као да је био у неком богомислију, молитви, јер каже први стих да му се Господ јави, а тек онда је Аврам подигао главу и угледао три човека који стоје према њему. Значи најпре се нешто десило на унутрашњем плану, у самом Авраму.

Исто тако, он је био пред вратима шатора свога, њих је угледао такође пред вратима шатора свога, а он трчи према њима, у сусрет. Занимљиво? Значи сво то трчање се одвија на самим вратима! Претпостављам да ту није било много простора. Не каже устатде и виде три човека да стоје, не каже крену им у сусрет, не каже искорачи према њима, него ПОТРЧА. Што показује интензитет његове реакције. Овај двосмерни покрет је, мени се чини врло важан детаљ. Јер иако му је Господ дао неку врсту откровења док "сеђаше пред вратима у подне", био је потребан и Аврамов покрет (воља), сагласност, која се исказује његовим трчањем и молбом да га Господ не заобиће. И Господ се не креће према њему, не хода, него му се показује (Аврам их виде да стоје) јер је Господ увек присутан, зато он стоји. Он нема одакле да долази јер је ту. Док Аврам трчи у сусрет, њему је потребан покрет. Дакле, Божији искорак према Авраму је био то што му се јавио, а Аврамов према Господу је био трчање у сусрет. 

Могао бих још, но да не прећерам :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Кратос рече

Netačno.Avram se poklanja Trojici kao Gospodu:

Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje; 3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog. 4 Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.

Ključan deo:

 I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.

Kaže srce vaše,Jedno srce a ne kaže srca vaša....

Po vama eshatolozima ispada da se Isus promoviše idolopoklonstvo i da se Avram klanja stvorenima kao Stvoritelju...cccccc

Много си се налупетао овде да просто не знам одакле био почео, па нећу ни почињати. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Јер имамо 3 човека, једноме се обраћа са Господ

Da ne ponavljam tekst ponovo,lepo piše da im se svoj Trojici obraća sa Gospode,tako da ta priča o javljanju Mojsija i Ilije ili bilo kog sveca pada u vodu il je Avram idolopoklonik...odluči se.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Vedran рече

Много си се налупетао овде да просто не знам одакле био почео, па нећу ни почињати. 

Sam tekst te demantuje,šta da ti radim,lepo piše da im se poklonio svima i da ih naziva Gospode...tako da što se tiče lupetanja jasno se vidi iz teksta ko lupa.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Кратос рече
пре 6 минута, Vedran рече

Много си се налупетао овде да просто не знам одакле био почео, па нећу ни почињати. 

Sam tekst te demantuje,šta da ti radim,lepo piše da im se pklonio svima i da ih naziva Gospode...tako da što se tiče lupetanja jasno se vidi iz teksta ko lupa.

Ти не умеш да читаш. Обраћа се једноме. 

А слушај ово. Овај светитељ чије речи ћу ти сад навести је волео да разбија као чекић оне што тако лупетају, па су га прозвали "чекић аријанаца" (malleus Arianorum) мораћеш с њим да расправиш око овога, само пази да не добијеш по глави, јер се од тог удара нећеш устати. 

Дакле, каже овако:


...Afterwards three men stand by him; he worships One and acknowledges Him as Lord. After this worship and acknowledgment by Abraham, the One promises that He will return hereafter at the same season, and that then Sarah shall have her son. This One again is seen by Abraham in the guise of a man, and salutes him with the same promise. The change is one of name only; Abraham's acknowledgment in each case is the same. It was a Man whom he saw, yet Abraham worshipped Him as Lord; he beheld, no doubt, in a mystery the coming Incarnation.

Св Иларије

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. априла 2021. године, на Лазареву суботу, свету архијерејску Литургију у нишком катедралном храму Силаска Светог Духа на апостоле, уз саслужење Преосвећене господе Епископа тимочког Илариона и нишког Арсенија.
      Повезане вести:
      Свечaни дочек Патријарха српског Порфирије у Нишу
      Свечано отварање Музеја црквених старина Православне Епархије нишке

       
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу; протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу; протојереј-ставрофор Нанад Микић; јермонах Сава (Бундало); протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки;, протосинђел Нектарије (Ђурић) и ђакони Радомир Врућинић, Вук Јовановић и Ђорђе Филиповић.
      После читања светог Јеванђеља беседио је Његова Светост Патријарх поучивши верне о великом празнику Васкрсења четвородневног Лазара.
      За десном певницом блажена и тропаре појали су протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Дејан Крстић и протојереј Владица Савић, а одговарала је Нишка црквено-певачка дружина „Бранко“. 
      Литургију је красило присуство многобројних малишана који се празнику Врбици посебно радују. Велики број верних је узео учешће у духовном сабрању и причестило се Телом и Крвљу Христовом.
      Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније обратио се на крају свете Евхаристије Његовој Светости Патријарху заблагодаривши му на очинском благослову који је својом посетом донео Епархији нишкој и у знак сећања на велики дан уручио Патријарху символичан дар братске љубави.
       
      Извор: Радио Глас и Медијско-информативна служба Православне Епархије нишке
    • Од Иван Ц.,
      RTV Beseda · 21 04 2021 Nasi U Svetu - Marko Delic, Teolog
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је 28. марта 2021. године, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами, Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу.
      Саслуживало је свештенство Саборног храма. Беседећи после читања Јеванђеља, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је Свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 
      ”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани негују свест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  
      ”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је Патријарх.  
      Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном Јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао веру, али и да Господ, истовремено видјевши веру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вере, исцељује неверног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац Јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не верује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју веру као дар који смо добили од Бога.
      ”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Интерпарламентарна скупштина за православље (И.А.О.) организује трећи по реду фото-конкурс и позива све заинтересоване да учествују на њему. Ново фотографско такмичење организује се по предлогу Одбора за културу И.А.О. Међународни секретаријат у контексту очувања и промоције хришћанске православне културе и у сарадњи са веб страницом OrthPhoto.net.

      Сврха такмичења је да истакне концепт „Премудрости Божије“ у савременом свету и ода почаст храмовима који су вековима грађени у његову част.

      Храм Свете Премудрости Божије (Аја Софија) у Граду градова, Константинопољ, „Велика црква“, „Велики манастир“, јединствени је споменик универзалног карактера који „припада човечанству и светској културној баштини“.

      Света (Аја) Софија из Цариграда била је узор који је праћен изградњом стотина храмова до данас, широм православног света посвећеног Премудрости Божјој.

      Ова изложба за циљ има да прикаже динамику коју Логос Божији, Исус Христос, има у православном свету.

      Награде такмичења
      Следеће награде се објављују за победнике такмичења:
      Такмичење има две номинације, као што је поменуто, у одељку „Номинације за такмичење“.
      Главна награда: 500 ЕУРА
      1. награда 300 ЕУРА
      2. награда 200 ЕУРА
      3. награда 100 ЕУРА
      Почасно признање: Албуми
      (о броју почасних извештаја одлучиваће судије)

      За додатне информације кликните овде и посетите нашу веб страницу конкурса за фотографије: http://hagiasophia.orthphoto.net
      Кликните овде да бисте отворили страницу такмичења на Facebook: https://www.facebook.com/HagiaSophiaTheTemplesOfWisdomOfGod
      Кликните да бисте отворили И.А.О. званична веб страница: https://eiao.org


      Молимо вас да ово обавештење проследите свакој заинтересованој страни.
      Ценимо вашу помоћ и допринос успеху такмичења.

      С поштовањем,
      Александер Василук
      OrthPhoto координатор
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...