Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
о.Горан

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

Recommended Posts

Да не испадне да затрпавам форум, на овој једној ћу постављати оно што сматрам да је битно да се постави у вези ове битне теолошке теме.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Почећу од Русије и РПЦ, Помесне Цркве са највећим бројем верника.

 

Ово је руски свештеник протојереј Константин Буфејев, старешина храма Успенија Пресвете Богородице

 

007881.jpg

Константин Валентинович Буфеев (род. 1961), протоиерей, настоятель Московского храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове, глава Миссионерско-просветительского центра «Шестоднев».

 

Родился 15 марта 1961 года в Москве.

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

В 1988 году попал в общину священника Георгия Кочеткова, проходил курс оглашения, был членом «6-й семьи», стал катехизатором в «Высшей православно-христианской школе». В 1992 году прекратил все связи с кочетковской общиной и позднее выступил с резкой критикой "ереси кочетковщины" [1].

8 марта 1992 года был рукоположен в сан диакона патриархом Московским и всея Руси Алексием II и назначен чтецом-диаконом Московского Крестовоздвиженского храма в Алтуфьеве.

3 мая 1992 года был рукоположен во священника патриархом Алексием II и назначен настоятелем вновь открытого Московского Успенского храма в Архангельском-Тюрикове.

В 1998 году окончил Московскую духовную семинарию.

С 12 октября 2000 года возглавляет Миссионерско-просветительский центр «Шестодневъ».

С 2000 по 2011 год преподавал в Николо-Угрешской духовной семинарии.

moscow_640x480_696.jpg

25 марта 2007 года был возведён в сан протоиерея патриархом Московским и всея Руси Алексием II в Московском кафедральном храме Христа Спасителя [2].

После защиты кандидатской диссертации ему была присвоена учёная степень кандидата геолого-минералогических наук, а в 2005 году избран академиком Международной академии наук.

Член редколлегии и постоянный автор журнала "Благодатный Огонь".

 

Награды

 

 

  • палица (10 апреля 2012, за усердное служение Церкви Божией, пастырское душепопечительство и в связи с приближающимся праздником Святой Пасхи) [3]

 

 

Публикации

 

 

 

 

Использованные материалы

 

 

 

 

https://drevo-info.ru/articles/22847.html

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово бих нагласио 

Закончил с отличием Московский геологоразведочный институт. По окончании института работал по специальности инженером-геологом сначала во ВСЕГИНГЕО, а с 1989 года – в ПНИИИСе, где учился в аспирантуре.

 

Дакле, овај свештеник је уз теологију проучавао и природне науке. Он је оснивач друштва по имену Шестоднев које је благословио блаженопочивши Патријарх Алексеј II :

 

 

gospod_svetila_big_(1).jpg

"ШЕСТОДНЕВЪ"

Миссионерско-Просветительский Центр

(Русская Православная Церковь)


Руководитель – протоиерей Константин Буфеев,
кандидит геолого-минералогических наук,
академик Международной Академии Наук (МАН)

 

ШЕСТОДНЕВЪ» был создан по благословению Святейшего Патриарха Московского и Всея Руси Алексия II Указом № 5368 от 20 октября 2000 года решением Приходского собрания храма Успения Пресвятой Богородицы в Архангельском-Тюрикове от 12 октября 2000 года.

Центр создан для распространения святоотеческого учения о сотворении мiра, жизни и человека, проповеди неповрежденного Православия и поддержки научных разработок, помогающих делу христианской миссии и апологетики. Особое значение в работе «ШЕСТОДНЕВА» уделяется богословской и научной полемике с различными проявлениями эволюционизма – дарвинизма, неодарвинизма, учения Тейяра де Шардена, прот. А. Меня и др. О богословской и научной полемике с эволюционистами Вы можете ознакомиться на нашем сайте.

Наши принципы:

 

  • богословие должно быть строго православным, то есть основываться на Священном Писании и Святоотеческом Предании;
  • наука должна быть достоверной, то есть доступной экспериментальной проверке и опирающейся на строго установленные законы природы.
     

Приглашаем к сотрудничеству с содержательными и критическими предложениями всех единомышленников, желающих внести свою лепту в работу нашего Центра.

 

http://shestodnev.ortox.ru/o_centre

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Lose misionaris kreacionizam, niko nece da ti cita ove dosadne kilometarske tekstove... moras da budes konkretan i zanimljiv... priblizi stivo ljudima a ne ocekuje da ljudi sebe priblize tvom stivu i tek onda ces uspeti.
Na primer, daj neke grafike, zanimljive citate naucnika ili zanimljive rezultate istrazivanja.

 

Pored toga, morao bi da i da das neki komentar na pitanje o slepom misu koje sam ti postavio na onoj drugoj temi, pre nego sto si sa nje pobego da otvoris ovu novu  i tako verovatno u nedogled, dok se forum ne ugasi) :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Видим, малтене пре стигне одговор, тебе или твојих истомишљеника, него што поставим тему хаха...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство. А за сваку добру ствар човек ваља и да се потруди, тако да ко не жели да чита нешто није обавезан наравно.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
20 minutes ago, о.Горан рече

Видим, малтене пре стигне одговор, тебе или твојих истомишљеника, него што поставим тему хаха...

 

Ej ne zameri, ti si dasak svezeg vetra... ja sam licno jedva docekao nekog kreacionistu... U tom smislu je na poukama postalo dosadno... svi se nesto slazu a i oni koji su nekad bili bandoglavi su ili otisli sa foruma ili promenili misljenje.

Tako da mi sad bas prija sto si nam dosao, jer ponovo imam osecaj da sam mnogo pametan!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сведочење Јурија Алтухова, великог руског генетичара:

 

ЈУРИЈ  ПЕТРОВИЋ  АЛТУХОВ  -  Академик Руске Академије Наука, генетичар,  Директор института за општу генетику, почасни професор Московског Универзитета

 267px-%D0%90%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%85%D0%

 

 

Креатор националне школе популационе генетике - на њој се заснивају све изградње еволуционих теорија. На прелазу 20 - 21. векова стручњак за еволуцију број 1.(чак има награду Смалгаузена).  Од 70-их година отворено говори да је дарвинизам (и неодарвинизам - синтетичка теорија еволуције јесте неодржива, ненаучна) само у размери адаптације, а даља еволуција је немогућа. Организми су сувише компликовано конструисани, 80% гена сваке врсте су толико важни за зивот, да би само мала измена у њима била смртоносна - потврђено се испитивањем генома на десетине и  стотине врста животиња (инсеката, птица, гмизаваца, сисара итд ...).

За ово откриће (феномен генетског мономорфизма) три академика,  Алтухов, Рицков и Короцин, добили су државну награду Руске Федерације  1996. године. На основу овог открића и низа других резултата, Алтухов  је написао у нашем( Сергеј Вертјанов) уџбенику Биологије:

 

1. Заменом дарвиниста Господа Бога природном селекцијом, проузроковане су знатне штете развоју биологије, низу природних наука и самом човечанству.

 

2. Места за дарвинизам као теорију еволуције не остаје.

 

3. Свет који нас окружује не може бити резултат природне селекције.

 

4. Сложеност, комплексност и саморегулација у живом свету, је таква да је неминовно доћи до закључка да постоји план - стога, не остаје места за случајност.

 

5. У научном раду у књизи "Два града" је написао: Ко је створио живот у свим његовим дивним различитостима? Ми смо пронашли одговорна ово питање на једном месту, у књизи Постања. Други извори то  не објашњавају, осим различитих еволуционих хипотеза. Али оне су и даље остале недоказиве хипотезе. У уџбенику за МГУ (признат од стране Министарства просвете) "Генетски процеси у популацијама" пише:

 

1. Полиморфне популације, одступају од историјског оптимума, јер у току процеса деградације, не дају никакве еволуционе иновације.  

 

2. Ако признамо постојање мономорфоних делова генома (а које је признато државном наградом 1996. године), онда не остаје места за дарвинизам као теорију еволуције (стр. 369 М: Академ књига, 2003, треће издање).

 

3. "Дошао сам до закључка о постојању Творца још и по томе, што је рад мојих сарадника и мој сопствени рад показао да не само порекло човека, него чак и порекло обичних биолошких врста не

може бити случајног карактера. Свака врста строго чува своју јединственост. Њене главне карактеристике нису повезане са полиформизмом, као разменом ситних новчића, као врсту плаћања за адаптацију у животну средину, већину виталних особина врсте  одређује мономорфони део генома, која је у основи јединствености врсте: случајна варијација ових гена је смртоносна. То значи да свет који нас окружује, не може бити резултат природне селекције."

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Конференција  Креационная наука сегодня :

 

 

 

 

 

Учесници:

 

 Калябин Геннадий Анатольевич, доктор физико-математических наук, профессор Российского Университета Дружбы Народов, профессор Свято-Тихоновского православного государственного университета: «Искажённое преподавание отдельных вопросов естествознания»;

 Лаломов Александр Валерьянович, кандидат геолого-минералогических наук: «Проблемные вопросы научного креационизма на примере геологических наук»;

 Буфеев Константин, протоиерей, к.г.-м.н.: «Саддукейская ересь и свято-отеческое учение о Творении»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Креационная наука сегодня - итоги и перспективы»;

 Савич Игорь Михайлович, доктор биологических наук, старший научный сотрудник, директор фонда «Конкордия» (Санкт-Петербург): «Некоторые методологические подходы в формировании креационного мировоззрения у учащихся на уроках природоведения»;

 Колчуринский Николай Юрьевич, кандидат психологических наук, катехизатор при Подворье Свято-Троице-Сергиевой Лавры в Москве: «Проблема моделирования в креационной науке»;

 Бундин Илья Владимирович, инженер-физик, миссионер: «Опыт миссионерства в России и некоторые выводы»;

 Голубчиков Сергей Николаевич, эколог, доцент Института экологии и политологии, заведующий отделом экологии журнала Президиума Российской Академии Наук «Энергия, экономика, техника и экология»: «Эколого-краеведческий потенциал православного образования»;

 Голубчиков Юрий Николаевич, кандидат географических наук, ведущий научный сотрудник МГУ: «Эволюционизм или катастрофизм»;

 Атанов Станислав Вадимович, учёный секретарь Института генезиса жизни и Вселенной, бакалавр гуманитарных наук, соискатель степени магистра богословия: «Герменевтические предпосылки для моделирования допотопных климатических условий и вероятных механизмов всемирного потопа»;

 Евдокимов Александр Юрьевич, доктор технических наук, кандидат культурологии, член-корреспондент РАЕН: «Российская история с креационных и социоестественных позиций»;

 Алфёров Тимофей, священник: «О внесистемном преподавании основных фактов и гипотез креационизма в средней школе»;

 Вертьянов Сергей Юрьевич, кандидат физико-математических наук: «Шестоднев в курсе Библейской истории Ветхого Завета»;

 Студия продюсерского кино: «Гипотеза века» - премьера фильма о жизни и творчестве академика Юрия Петровича Алтухова. Фильм снят при поддержке Министерства культуры Российской Федерации (© 2011)

 

http://holyscripture.ru/forum/viewtopic.php?f=13&t=328

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Вече посвећено другом оснивачу Шестоднева, храбром исповеднику православља, мученички пострадалом свештенику о.Данилу Сисојеву:

 

 

 

19 ноября 2013 года, в четвёртую годовщину гибели иерея Даниила Сысоева в миссионерском центре его имени прошёл вечер памяти. На вечере выступили люди, знавшие о. Даниила: матушка Юлия Сысоева, протоиерей Олег Стеняев, игумен Сергий Рыбко, архимандрит Мелхиседек (Артюхин), протоиерей Константин Буфеев, диакон Георгий Максимов, священник Владимир Стасюк, религиовед Роман Силантьев.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Опело о.Данилу:

 

 

Свештеник Данило Сисојев који је 19. новембра убијен у цркви светог апостола Томе, сахрањен је у понедељак 23. новембра на Кунцевском гробљу у Москви.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

http://www.vertyanov.ru/ 

 

Сајт Сергеја Вертјанова, једног од сарадника о.Константина.

 

vertyanov3.jpg

 

Я закончил факультет молекулярной и биологической физики Московского физико-технического института , защитил кандидатскую диссертацию. Проблемой происхождения жизни заинтересовался на втором курсе института при изучении неравновесной термодинамики и синергетики.

В 2003 г. вышла моя первая книга «Происхождение жизни». Это научно-популярное издание, в котором вопрос о происхождении жизни рассматривается с точки зрения различных наук: физики и химии, астрономии, антропологии и зоологии, палеонтологии, генетики и молекулярной биологии, биостратиграфии и геологии. При всей простоте изложения книга содержит более 250 ссылок на научные статьи самого высокого уровня. Раскрывая перед читателем несостоятельность современных эволюционных теорий, я показываю достоверность библейской мысли о сотворении мира. Общий тираж «Происхождения жизни» к 2010 г. составил 55 000 экз. С моим участием снят фильм «Происхождение жизни», в котором использованы уникальные слайды и видеосюжеты.

В 2006 г. вышел мой учебник «Общая биология 10-11» под редакцией академика Российской Академии Наук, заслуженного профессора МГУ Ю.П.Алтухова. В работе над учебником приняли участие многие преподаватели и сотрудники МГУ. Наряду с программным материалом по эволюционной теории в учебнике раскрыта и обоснована мысль о сотворении мира, прекрасно разрешающая многие противоречия современной эволюционной биологии. Вышло два издания учебника общим тиражом 20 000 экз., учебник используется в православных и общеобразовательных школах, проходит апробацию в ряде школ Москвы, Санкт-Петербурга, Нижнего Новгорода, Калининграда и т.д. В 2007 г. в комплект к учебнику выпущен задачник из 3500 задач, пользующийся в «эпоху ЕГЭ» значительным спросом.

На сайте объединены материалы, наработанные мною в последние годы: книги, фильмы, радиоэфиры, статьи.

 

https://yadi.sk/public/?hash=aoW0g2ocpbs3B2fVvgNNCvOf5GU8PSmE8u1jOJGOp0s%3D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 hours ago, о.Горан рече

Не мисионарим ја креационизам већ библијско Стварање, креационизам је само средство

Odprilike i ja ovako gledam na stvar.

Kao sto kazu oci, filosofija je pomocnica u resavanju teoloskih problema, tako je i kreacionizam, samo sredstvo i pomocnik u razumevanu stvari stvaranja. :coolio:


 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, дана 23. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Винковцима. Епископу Херувиму саслуживали су јереј др Марко Шукунда, парох трпињски, јереј Срђан Лукић, парох винковачки и ђакон Војислав Николић.     Требамо што чешће да се сабирамо, да долазимо у свету Цркву Божју, да осетимо благослов Божји. Да примајући Тело и Крв Христову будемо следбеници Христови, да будемо слуге те благословене заједнице љубави. Господ каже: ”Где су двоје или троје сабрани у име моје и ја сам са њима”. То присуство Божје, драга браћо и сестре, ми смо данас осетили овде у овом светом храму где смо сви једнодушно у љубави једни са другима осетили ту пуноћу, тај загрљај и љубав Божју која нас је на првом месту позвала, а онда нас је и сјединила кроз Тело и Крв Христову.”     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион сусрео се 17. фебруара 2020. године у здању Владе Србије у Београду са министром за иновације и технолошки развој г. Ненадом Поповићем.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Папа Фрања је у четвртак 13. фебруара 2020. примио у аудијенцију митрополита Илариона, председника Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије. Уочи сусрета с Папом, митрополит се у разговору за радио Ватикан осврнуо на културне и друштвене пројекте, четири године после сусрета папе Фрање с патријархом Кирилом у Хавани, и изразио забринутост Руске Православне Цркве због прогона хришћана у свету.     Уз кардинала Курта Коха, председника Папскога савета за неговање јединства хришћана, говорио  је на конференцији и присуствовао концерту одржаном на тему „Светитељи – Знаци и семе јединства“.   У Ватикану га је примио папа Фрања, а поподне је митрополит представио превод књиге „Смрт и васкрсење“, последњи том из серије под насловом „Исус Христос. Живот и учење“. Пре сусрета са Папом, а на крају састанка Мешовите комисије која се састала у Ватикану и размотрила културне и друштвене пројекте на којима две Цркве раде већ четири године како би оствариле главне садржаје Заједничке изјаве коју су у Хавани, 12. фебруара 2016. године, потписали папа Фрања и патријарх Кирил, митрополит Иларион је разговарао с новинарком радио Ватикана.   Он је најпре казао да град Рим повезује са светим апостолима Петром и Павлом; стога – како је рекао – сваки пут кад дођемо овамо, настају посебни осећаји, јер готово можемо додирнути стару повест хришћанства. Али, истакао је, повест хришћанства се наставља, ми смо њезини учесници и, штавише, ствараоци те повести.   Тачно пре четири године у Хавани се папа Фрања сусрео с патријархом Кирилом, подсетио је митрополит, и то је био први сусрет у историји једнога римског папе и московског патријарха. Ми тај сусрет сматрамо историјским, не само зато што је био први те врсте, него зато што је отворио потпуно нову страницу у односима између Руске Православне Цркве и Римске Католичке Цркве, напоменуо је и додао да је задатак Мешовите комисије применити у животу оно што су рекли и договорили се Папа и Патријарх, а у овом тренутку њихов рад се темељи на културној сарадњи и сарадњи у мешовитим друштвеним пројектима.   Митрополит Иларион је потом посебно споменуо сарадњу у хуманитарним пројектима на Блиском истоку и напоменуо да је њихов приоритет пружати помоћ деци у Сирији која су у сукобима тешко телесно озлеђена те остала без руке или ноге. Реч је о врло слојевитом и скупом пројекту будући да нам циљ није само дати им протезу, него и организовати целокупну рехабилитацију која ће помоћи тој деци да се поновно укључе у друштво – истакао је митрополит.   Желим да управо такви пројекти буду у средишту наше сарадње, пројекти који пружају помоћ онима који пате, болеснима, а посебно деци, јер верујем да су управо такви пројекти остварење онога што су Папа и Патријарх рекли током њиховог сусрета на Куби, али и онога што Спаситељ Исус Хистос тражи од нас католика и православних,  навео је Високопреосвећени.   На питање  да  ли је стање на Блиском истоку, за који папа Фрања наставља упућивати апеле, разлог забринутости и за Руску Православну Цркву, митрополит Иларион је напоменуо да Руска Православна Црква у потпуности дели Папину забринутост, и то је – по његовим ријечима – био главни разлог Папиног и Патријарховог сусрета одржанога пре четири године. На Блиском истоку се практички проводи геноцид над хришћанима,  истакнуо је и приметио да медији и политичари са Запада дуго нису то хтели видети и говорити о тому. Управо су Папа и Патријарх били међу првима који су упозорили да је такво стање опасно, и покушали су привући пажњу светских медија. Морамо учинити све могуће како бисмо очували присуство хришћана на Блиском истоку, казао је Високопреосвећени.   Осврнувши се пак на тему конференције, „Светитељи – Знаци и семе јединства“, митрополит је казао како сви добро знамо да грех раздваја, а светост уједињује. Обе наше Цркве имају столетну историју мучеништва, а могу рећи да је XX столеће било столеће мученика за милионе верника, католичких и православних – приметио је. Будући да се прогони хришћана настављају, а стручњаци кажу да је хришћанство највише прогоњена религија, иако је најраширенија, мислим да је све више потребна сарадња између католикā и православних. Ја ту сарадњу називам „стратешким савезом“ између католикā и православних.   Тим изразом желим рећи да не можемо данас решити све богословске и еклисиолошке проблеме, али ништа нас не спречава да заједно радимо и да се осећамо савезницима и пријатељима. За то нам није потребан никакав теолошки договор или компромис, па ни црквено јединство, него само добра воља. Морамо схватити да је будућност хришћанства у нашим рукама, нагласио је митрополит Иларион.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од АлександраВ,
      Марш „Опроштај словенске жене” Руса Василија Агапкина, посвећен Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата, изведен је 1941. када је Хитлерова војска била под Москвом, како би се подигао морал руским војницима.

      Нотно издање салонске мазурке „Косовка девојка” од Чеха Милоша Брожа, Архив Музиколошког института САНУ (лево), Насловна страна издања композиције „Из Београда и околине” од Чеха Јосифа Бродила, Библиотека Матице српске (Фотографије из књиге „Срби и европ­ски ком­по­зи­то­ри”)
      Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске.
      Како су они долазили до наших мотива у претходна два века?
      – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих компоновали музику. Представе су посвећиване личностима из српске историје па се у њима изводила и српска песма, као што је то био комад с певањем „Црни Ђорђе или Освајање Београда од Турака”, Иштвана Балога, за коју је музику написао Габор Матраи. Занимљив је случај са „Краљем валцера”, Јоханом Штраусом Сином, који је захваљујући добијеним нотним записима Јосифа Шлезингера српских народних песама у Новом Саду, компоновао кадриле посвећене кнезу Михајлу Обреновићу и кнезу Александру Карађорђевићу, „Српски марш”, оперету „Јабуку” и друге – наглашава Дејан Томић, дугогодишњи музички уредник у Радио-телевизији Нови Сад.
      Страни ствараоци долазили су међу Србе, као што је то случај са Чесима, који су попуњавали празнину недовољно музички образованих људи код нас током друге половине 19. века. У то време млади Срби одлазе на музичко школовање у европске центре и сигурно су и они својим професорима указивали на лепоту српске народне музике, који су стварали дела на основу тих музичких тема.
      – Многи страни солисти долазили су да одржавају концерте овде и за те прилике обрађивали српске мотиве да би изразили своје поштовање према публици, али и успеси српског народа у борбама за ослобођење инспирисали су многе ауторе да својим делима величају те победе. Тако рецимо четири француска композитора у свом одушевљењу посвећују нам песме у време Првог светског рата: Робер Лалу, Анри Куртоа, Фредерик Отјеро и Морис Шваб – подсећа Дејан Томић.
      Издваја и чувено дело „Словенски марш” Чајковског, чији је оригинални наслов Српско-руски марш, опере „Опсада Београда” Стивена Сторача из 1791. која је изведена у Лондону, Даблину, Единбургу и Њујорку; „Освајање Београда” Константина Јулијуса Бекера, изведену 1848. у Лајпцигу; „Црногорци”, Армана Лимнандера, чија је премијера у Паризу 1849, а опере „Ђурађ Бранковић”, Ференца Еркела 1874. у Будимпешти.
      – Зашто се не чује „Српска фантазија” чувеног Римског Корсакова, која је имала премијеру 1867. у Петербургу, а у Београду тек 1909. године? Бојан Суђић је са здруженим оркестрима новосадске и београдске академије извео „Српску фантазију” и то је изазвало одушевљење у новосадској Синагоги, што указује да би публика желела да чује те композиције. Снимци овог дела налазе се и на носачима звука, али руских оркестара. Треба поменути и „Србско оро”, за четири клавира четвороручно, Немца Фрање Коха, који је презиме похрватио и сада је познат као Кухач. Ту је и марш Василија Агапкина, „Опроштај словенске жене” из 1912, посвећен српској „јунакињи са Куманова”, Београђанки Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата. Она је била и у редовима оних који су са мајором Гавриловићем међу последњим браниоцима Београда. Рањавана, понела је 13 одликовања. Прошла је албанску голготу, учествовала у пробоју Солунског фронта. Марш је био изузетно популаран, а када је Хитлерова војска била под Москвом 1941. овај марш изведен је на Црвеном тргу да подигне морал руским војницима – каже наш саговорник.
      Интересовање странаца за српске мотиве, додаје, опада у тренутку када овде стасавају наши школовани у Бечу, Прагу, Будимпешти, Паризу, Минхену и Лајпцигу: Корнелије Станковић, Стеван Мокрањац, Исидор Бајић, Петар Коњовић, Петар Стојановић, Стеван Христић, Миленко Пауновић и други чија су дела извођена на европским сценама, иако је странаца било и у последњим деценијама 20. века: Џон Вулриџ, Руђеро Кијеза, Фрацпетер Гебелс, Павел Клапил, Хајнц Лемерман, Андрес Сеговија, Режис Фамлар.
      – Нама остаје задатак, и потреба, ради подизања самопоштовања и поноса да знамо да су се српским мотивима бавили: Бела Барток, Франц Шуберт, Ханс Хубер, Милош Брож, Јосиф Бродил, Франц фон Супе, Јозеф Сук, Макс Регер, Лудвиг Минкус, Франц Лехар, Карл Леве, Леош Јаначек, Александар Глазунов, Фердинан Бајер, Аулин Тор... Много је дела која вреде да се изведу и сниме у Србији, и уђу у школе, јер бисмо тиме показали захвалност странцима који су посветили пажњу Србији и српском народу – каже Дејан Томић.
      Аутор: Мирјана Сретеновић
      Извор: Политика
       
    • Од Логос,
      Из архиве доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирије (тада викарног епископа јегарског), на тему "Начини хришћанског живљења у савременом свету". Владика је ово предавање одржао 16. марта 2014. Лета Господњег у организацији Мисијског одбора Епархије зворничко-тузланске у сарадњи са Светосавском омладинском заједницом Бијељина и Културним центром из Бијељине.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
×
×
  • Креирај ново...