Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
  1. PredragVId

    PredragVId

  2. Дијана.

    Дијана.

  3. Grizzly Adams

    Grizzly Adams

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Bilo da razmišljamo o događajima iz prošlosti, događajima koji se dešavaju sad ili koji će se desiti u budućnosti, ono što govorimo sebi i načini na koje mislimo o negativnim događajima u našim životima, mogu uticati na naše emocionalne reakcije.
      Preterano fokusiranje na negativan emocionalni sadržaj događaja ili njegovo ponavljanje iznova i iznova u našem umu, može voditi češćem ruminiranju i dovesti do toga da se sve lošije osećamo.
      Ali, postoji nada. Nedavno su istraživači sa Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta u Kalforniji otkrili da postoje načini na koje možemo da razmišljamo, a koji nam mogu biti od pomoći i voditi ka novim perspektivama ili ka umanjenju distresa i anksioznosti.
    • Од Bernard,
      Kako so duhovniki ubranili slovenski narod
                                                       
      Kaj povezuje Slovence, Slovake, Irce, Flamce in francosko govoreče prebivalce kanadske province Quebec?
      Med drugim tudi to, da so pri vseh omenjenih narodih katoliški duhovniki in Cerkev igrali veliko vlogo v času njihovega narodnega ozaveščanja in oblikovanja narodnih gibanj.
      Slabotno plemstvo in meščanstvo
      Slovenci smo bili v 19. stoletju narod, ki ni imel močnega plemstva in meščanstva. Večina plemičev je bilo nemško čutečih in se v času narodnih gibanj ni pridružilo slovenski strani. Tudi meščanstvo je bilo večino 19. stoletja šibko, v številnih mestih, zlasti na Štajerskem in Koroškem, je bilo tudi precej ponemčeno. Stanje se je izboljševalo šele proti koncu stoletja.
      Res je, da so najbolj opazni narodni buditelji (Jernej Kopitar, Lovro Toman, oče naroda Janez Bleiweis, France Prešeren) večinoma pripadali meščanskemu sloju (ali po rojstvu ali so se tja povzdignili s pomočjo izobrazbe), a množičnega narodnega gibanja ne bi bilo brez slovenskih duhovnikov.
      https://si.aleteia.org/2017/11/27/kako-so-duhovniki-ubranili-slovenski-narod/
    • Од JESSY,
      Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijak na Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše.
       
      Ako nijednu od čudnih, neverovatnih ili makar neuobičajenih vesti objavljivanih prethodnih dana (dobro, nedelja, možda i decenija) niste proveravali, bar na internetu, ili na relevantnim medijima koji se do sada nisu bavili teorijama iz filmova „12 majmuna“ i „Houston, We Have a Problem“ već su prenosili reči pravih – ali pravih – stručnjaka, onda ste se našli u zamućenoj vodi zvanoj „lažne“ ili „fake“ vesti, i u „mythbustersima“ ili mitologiji sigurno izgubili.
      Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijakna Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je to problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše, i počne da se pita šta je laž a šta istina.
      Šta je laž a šta istina danas, ako čak i američki predsednik izađe i kaže da ga je baš briga za istinu (ili je i ova informacija neproverena)? Da li je problem što je ponekad istina teško izbijala na površinu redovnim putem, pa je prva potreba da se poveruje u alternativu, ma kako sumanuta bila?
    • Од JESSY,
      Još od vremena kada smo bili mali, često su nam govorili stvari poput ,,Nemoj plakati’’ ili ,,Nema razloga da budeš tužan’’. Ovakve poruke bi mogle biti različite od kulture do kulture; međutim, poruka je ista i sasvim jasna: svi smo učeni da pošto-poto izbegavamo neprijatne emocije. S tim u vezi, za mnoge od nas je prvi poriv da, kada se one jave, biramo različite strategije izbegavanja. To su često beg u alkohol, drogu, hranu, posao, seks ili u neka druga samoodmažuća ponašanja. Jednom rečju, sve ono što nam može pomoći da izbegnemo bavljenje uzrokom problema.
      Međutim, daleko je zdravije i korisnije biti u kontaktu sa svojim bolom i patnjom, nego pokušavati da ih isključimo, ne osetimo ili utrnemo.
      Evo ukratko tri razloga zašto je važno da osvestimo i iskusimo baš te negativne emocije koje su neizostavni deo života.
      1. Pokušaj da isključimo ili izbegnemo negativne emocije umanjuje mogućnost da u potpunosti doživimo i one pozitivne, poput sreće i radosti
      Činjenica je da ne možemo selektivno isključivati emocije. Biranje samoodmažućih ponašanja u nameri da izbegnemo negativna osećanja ne može se raditi parcijalno, što znači da nas ista ta ponašanja jednako mogu ometati u tome da osećamo pozitivne emocije.
      Mogli bismo se poslužiti metaforom i osećanja posmatrati kao morske talase. Dolaze i odlaze, rastu i nestaju. Nijedno osećanje nije trajno i svako od njih ima svoj početak, tok i kraj. Tuga i bes koje smo pomenuli su zapravo neophodna i pomažuća ljudska iskustva bez kojih ne bismo opstali. Osim toga, sva naša osećanja su zapravo dar, važna informacija za nas i pomažu nam da radimo na sebi i rastemo.
×
×
  • Креирај ново...