Jump to content
RYLAH

Председник Америке, Доналд Џ Трамп

Rate this topic

Recommended Posts

пре 7 часа, Млађони рече

 

 

пре 7 часа, Аурор рече

 

Pogle kakav spin... pa svi znaju da ne postoje "deca migranata"! Postoje samo teroristi u nastanku...

http://rs.n1info.com/a317284/Vesti/Vesti/Roditelji-u-Sidu-protiv-dece-migranata-u-skolama.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Аурор рече

Bezveze podela... 

Verovali ili ne, iz doba Francuske revolucije ostalo.

Заборавио сам ово како беше а сећам се да је нешто интересантно. Јел то по томе где су седели у парламенту?

Ако се ти можда сећаш, бил одвојио времена да нам испричаш?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, RYLAH рече

Заборавио сам ово како беше а сећам се да је нешто интересантно. Јел то по томе где су седели у парламенту?

Ако се ти можда сећаш, бил одвојио времена да нам испричаш?

WuNtYzp.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, RYLAH рече

Заборавио сам ово како беше а сећам се да је нешто интересантно. Јел то по томе где су седели у парламенту?

Pa da...

Pristalice kralja (i "starog režima") su u ranim fazama (dok ih još nisu sve pobili tj.) sedele desno, a pristalice revolucije levo. Onda su počeli da se koriste ti izrazi (u početku kao pogrdni) i ostalo je do danas.

 

Zanimljivo je da su revolucionari počeli i drugačije da računaju vreme, isto kao i Crveni Kmeri 200 godina kasnije:

https://en.wikipedia.org/wiki/French_Republican_Calendar

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, cloudking рече

 

Pogle kakav spin... pa svi znaju da ne postoje "deca migranata"! Postoje samo teroristi u nastanku...

http://rs.n1info.com/a317284/Vesti/Vesti/Roditelji-u-Sidu-protiv-dece-migranata-u-skolama.html

Ko se na mleko opece i u jogurt duva. 
Nerazumni ste, ne zivite medju tim ljudima, ne znate kako je da se raszmisljate koji od tih miliona ljudi sledeci ima da resi da uleti kamion medju tebe i tvoje komsije. 
Naravn oda ne zele, razumem ih i saosecam se sa njima.

koga briga za predrasude, kada je dovoljan jedan od te ekipe da vas pobije. 
Pa ti se trudi da budes bez predrasuda. 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Avocado рече

Pa ko bi drugi mogao da meni bude reper za to? Neću valjda da kažem da je glup neko ko po mojim kriterijumima nije glup, nego po nečijim tuđim kriterijumima?

Manje puši travu Mlađo, škodi ti...

A da zaboravio sam da si ti objektivna masina.
Ti pusi vise, malo da se opustis. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Млађони рече

Ko se na mleko opece i u jogurt duva. 
Nerazumni ste, ne zivite medju tim ljudima, ne znate kako je da se raszmisljate koji od tih miliona ljudi sledeci ima da resi da uleti kamion medju tebe i tvoje komsije. 
Naravn oda ne zele, razumem ih i saosecam se sa njima.

koga briga za predrasude, kada je dovoljan jedan od te ekipe da vas pobije. 
Pa ti se trudi da budes bez predrasuda. 
 

Zato ni decu ne treba voditi u crkvu, nikad ne znas da li je pop pedofil, a posto procentualno ima vise popova pedofila nego sto ima terorista muslimana, pretpostavljam da podrzavas ovu vrstu opreznosti... hoces li ti svoju decu voditi u crkvu? Hoces li pustati popa u kucu da ti sveti vodu?

 

Ili taj argument ipak nema mnogo veze sa strahom od muslimanskih terorista?

 

PS. jel razumes da pricamo o deci? O BUKVALNOJ deci kojoj uskracujes pravo na odlazak u skolu koje je propisano u konvenciji decijih prava? Klinci, brate... ko moj sin...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šta Mizes kaže o ovome:

 

Rise of Total State and Total War, originally published in 1944 by Yale University as the first full-scale examination of German-style National Socialism as a species of socialism in general.

1. The Ancient Regime and Liberalism

It is a fundamental mistake to believe that Nazism is a revival or a continuation of the policies and mentalities of the ancien régime or a display of the "Prussian spirit." Nothing in Nazism takes up the thread of the ideas and institutions of older German history. Neither Nazism nor Pan-Germanism, from which Nazism stems and whose consequent evolution it represents, is derived from the Prussianism of Frederick William I or Frederick II, called the Great. Pan-Germanism and Nazism never intended to restore the policy of the electors of Brandenburg and of the first four kings of Prussia. They have sometimes depicted as the goal of their endeavors the return of the lost paradise of old Prussia; but this was mere propaganda talk for the consumption of a public which worshiped the heroes of days gone by. Nazism's program does not aim at the restoration of something past but at the establishment of something new and unheard of.

The old Prussian state of the house of Hohenzollern was completely destroyed by the French on the battlefields of Jena and Auerstädt (1806). The Prussian Army surrendered at Prenzlau and Ratkau, the garrisons of the more important fortresses and citadels capitulated without firing a shot. The King took refuge with the Czar, whose mediation alone brought about the preservation of his realm. But the old Prussian state was internally broken down long before this military defeat; it had long been decomposed and rotten, when Napoleon gave it the finishing stroke. For the ideology on which it was based had lost all its power; it had been disintegrated by the assault of the new ideas of liberalism.

Like all the other princes and dukes who have established their sovereign rule on the debris of the Holy Roman Empire of the Teutonic Nation, the Hohenzollerns too regarded their territory as a family estate, whose boundaries they tried to expand through violence, ruse, and family compacts. The people living within their possessions were subjects who had to obey orders. They were appurtenances of the soil, the property of the ruler who had the right to deal with them ad libitum. Their happiness and welfare were of no concern.

Of course, the king took an interest in the material well-being of his subjects. But this interest was not founded on the belief that it is the purpose of civil government to make the people prosperous. Such ideas were deemed absurd in eighteenth-century Germany. The king was eager to increase the wealth of the peasantry and the townsfolk because their income was the source from which his revenue was derived. He was not interested in the subject but in the taxpayer. He wanted to derive from his administration of the country the means to increase his power and splendor. The German princes envied the riches of Western Europe, which provided the kings of France and of Great Britain with funds for the maintenance of mighty armies and navies. They encouraged commerce, trade, mining, and agriculture in order to raise the public revenue. The subjects, however, were simply pawns in the game of the rulers.

But the attitude of these subjects changed considerably at the end of the eighteenth century. From Western Europe new ideas began to penetrate into Germany. The people, accustomed to obey blindly the God-given authority of the princes, heard for the first time the words liberty, self-determination, rights of man, parliament, constitution. The Germans learned to grasp the meaning of dangerous watchwords.

No German has contributed anything to the elaboration of the great system of liberal thought, which has transformed the structure of society and replaced the rule of kings and royal mistresses by the government of the people. The philosophers, economists, and sociologists who developed it thought and wrote English or French. In the eighteenth century the Germans did not even succeed in achieving readable translations of these English, Scotch, and French authors. What German idealistic philosophy produced in this field is poor indeed when compared with contemporary English and French thought. But German intellectuals welcomed Western ideas of freedom and the rights of man with enthusiasm. German classical literature is imbued with them, and the great German composers set to music verses singing the praises of liberty. The poems, plays, and other writings of Frederick Schiller are from beginning to end a hymn to liberty. Every word written by Schiller was a blow to the old political system of Germany; his works were fervently greeted by nearly all Germans who read books or frequented the theater. These intellectuals, of course, were a minority only. To the masses books and theaters were unknown. They were the poor serfs in the eastern provinces, they were the inhabitants of the Catholic countries, who only slowly succeeded in freeing themselves from the tight grasp of the Counter-Reformation. Even in the more advanced western parts and in the cities there were still many illiterates and semiliterates. These masses were not concerned with any political issue; they obeyed blindly, because they lived in fear of punishment in hell, with which the church threatened them, and in a still greater fear of the police. They were outside the pale of German civilization and German cultural life; they knew only their regional dialects, and could hardly converse with a man who spoke only the German literary language or another dialect. But the number of these backward people was steadily decreasing. Economic prosperity and education spread from year to year. More and more people reached a standard of living which allowed them to care for other things besides food and shelter, and to employ their leisure in something more than drinking. Whoever rose from misery and joined the community of civilized men became a liberal. Except for the small group of princes and their aristocratic retainers practically everyone interested in political issues was liberal. There were in Germany in those days only liberal men and indifferent men; but the ranks of the indifferent continually shrank, while the ranks of the liberals swelled.

All intellectuals sympathized with the French Revolution. They scorned the terrorism of the Jacobins but unswervingly approved the great reform. They saw in Napoleon the man who would safeguard and complete these reforms and—like Beethoven—took a dislike to him as soon as he betrayed freedom and made himself emperor.

Never before had any spiritual movement taken hold of the whole German people, and never before had they been united in their feelings and ideas. In fact the people, who spoke German and were the subjects of the Empire's princes, prelates, counts, and urban patricians, became a nation, the German nation, by their reception of the new ideas coming from the West. Only then there came into being what had never existed before: a German public opinion, a German public, a German literature, a German Fatherland. The Germans now began to understand the meaning of the ancient authors which they had read in school. They now conceived the history of their nation as something more than the struggle of princes for land and revenues. The subjects of many hundreds of petty lords became Germans through the acceptance of Western ideas.

This new spirit shook the foundations on which the princes had built their thrones—the traditional loyalty and subservience of the subjects who were prepared to acquiesce in the despotic rule of a group of privileged families. The Germans dreamed now of a German state with parliamentary government and the rights of man. They did not care for the existing German states. Those Germans who styled themselves "patriots," the new-fangled term imported from France, despised these seats of despotic misrule and abuse. They hated the tyrants. And they hated Prussia most because it appeared to be the most powerful and therefore most dangerous menace to German freedom.

The Prussian myth, which the Prussian historians of the nineteenth century fashioned with a bold disregard of facts, would have us believe that Frederick II was viewed by his contemporaries as they themselves represent him—as the champion of Germany's greatness, protagonist in Germany's rise to unity and power, the nation's hero. Nothing could be further from the truth. The military campaigns of the warrior king were to his contemporaries struggles to increase the possessions of the house of Brandenburg, which concerned the dynasty only. They admired his strategical talents but they detested the brutalities of the Prussian system. Whoever praised Frederick within the borders of his realm did so from necessity, to evade the indignation of a prince who wreaked stern vengeance upon every foe. When people outside of Prussia praised him, they were disguising criticism of their own rulers. The subjects of petty princes found this irony the least dangerous way to disparage their pocket-size Neros and Borgias. They glorified his  military achievements but called themselves happy because they were not at the mercy of his whims and cruelties. They approved of Frederick only in so far as he fought their domestic tyrants.

At the end of the eighteenth century German public opinion was as unanimously opposed to the ancien régime as in France on the eve of the Revolution. The German people witnessed with indifference the French annexation of the left bank of the Rhine, the defeats of Austria and of Prussia, the breaking-up of the Holy Empire, and the establishment of the Rhine Confederacy. They hailed the reforms forced upon the governments of all their states by the ascendancy of the French ideas. They admired Napoleon as a great general and ruler just as they had previously admired Frederick of Prussia. The Germans began to hate the French only when—like the French subjects of the Emperor—they finally became tired of the endless burdensome wars. When the Great Army had been wrecked in Russia, the people took an interest in the campaigns which finished Napoleon, but only because they hoped that his downfall would result in the establishment of parliamentary government. Later events dispelled this illusion, and there slowly grew the revolutionary spirit which led to the upheaval of 1848.

It has been asserted that the roots of present-day nationalism and Nazism are to be found in the writings of the Romantics, in the plays of Heinrich von Kleist, and in the political songs which accompanied the final struggle against Napoleon. This, too, is an error. The sophisticated works of the Romantics, the perverted feelings of Kleist's plays, and the patriotic poetry of the wars of liberation did not appreciably move the public; and the philosophical and sociological essays of those authors who recommended a return to medieval institutions were considered abstruse. People were not interested in the Middle Ages but in the parliamentary activities of the West. They read the books of Goethe and Schiller, not of the Romantics; went to the plays of Schiller, not of Kleist. Schiller became the preferred poet of the nation; in his enthusiastic devotion to liberty the Germans found their  political  ideal.  The celebration of  Schiller's hundredth anniversary (in 1859) was the most impressive political demonstration that ever took place in Germany. The German nation was united in its adherence to the ideas of Schiller, to the liberal ideas.

All endeavors to make the German people desert the cause of freedom failed. The teachings of its adversaries had no effect. In vain Metternich's police fought the rising tide of liberalism.

Only in the later decades of the nineteenth century was the hold of liberal ideas shaken. This was effected by the doctrines of etatism. Etatism—we will have to deal with it later—is a system of sociopolitical ideas which has no counterpart in older history and is not linked up with older ways of thinking, although—with regard to the technical character of the policies which it recommends—it may with some justification be called neo-Mercantilism.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Млађони рече

A da zaboravio sam da si ti objektivna masina.

Ne znam odakle ti ovakav zaključak tj. zašto pokušavaš da spinuješ ono što sam rekao... iz onoga što sam napisao sledi upravo obrnuto - da kad kažem da je Crowder glup ne tvrdim da je on "objektivno glup"... već da je to moje subjektivno mišljenje ("po mojim kriterijumima")...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Avocado рече

Ne znam odakle ti ovakav zaključak tj. zašto pokušavaš da spinuješ ono što sam rekao... iz onoga što sam napisao sledi upravo obrnuto - da kad kažem da je Crowder glup ne tvrdim da je on "objektivno glup"... već da je to moje subjektivno mišljenje ("po mojim kriterijumima")...

A dobro onda, sudar pogleda na svet, izvini... ja kada kazes nesto automatski pretpostavljam da to mislis objektivno. :)
Drago mi je da smo se razumeli... jer sam se iskreno zabrinuo da gajis stav da su svi oni(molenux, crowder i ostali yt) "glupi" a to je elitizam i bigotizam najgore vrste

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, cloudking рече

Zato ni decu ne treba voditi u crkvu, nikad ne znas da li je pop pedofil, a posto procentualno ima vise popova pedofila nego sto ima terorista muslimana, pretpostavljam da podrzavas ovu vrstu opreznosti... hoces li ti svoju decu voditi u crkvu? Hoces li pustati popa u kucu da ti sveti vodu?Ili taj argument ipak nema mnogo veze sa strahom od muslimanskih terorista?

PS. jel razumes da pricamo o deci? O BUKVALNOJ deci kojoj uskracujes pravo na odlazak u skolu koje je propisano u konvenciji decijih prava? Klinci, brate... ko moj sin...

Brale, mani me tih iracionalnoh poredjenja. Totalno su besmislena. Predrasude su tu sa razlogom, lako je tebi da budes racionalna masina kad nisi ugrozen od toga da te neki manijak pokosi kamionom dok se setas sa porodicom po gradu. 

Sa druge strane nemac, britanac i francuz imaju mnogo veliki rizik za to koji se povecava sa sve uvozom migranata.
 

Ako neces predrasude - smanji migracije. Predrasude su prirodna posledica uvozenja migranata kako stignes. 

I na kraju, po tvom poredjenju.. da bi zastitio dete od popa pedofila imas par prakticnih resenja
1. Ne vodi ga u crkvu.
2. Ne ostavljaj ga samo sa strancem.
3. Ne ostavljaj ga samo sa popom. 

Od muslimana imas samo dva resenja
1. ne primaj ih vise 
2. Ne izlazi na ulicu  


ne znam sta vi ocekujete od tih ljudi da vama dokazuju kako nisu rasisti time sto ce da povecavaju svoje sanse da izginu? Pa stvarno ste neracionalni za racionalne ljude. 

racio u vakuumu... nista gore..




 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Млађони рече

Brale, mani me tih iracionalnoh poredjenja. Totalno su besmislena. Predrasude su tu sa razlogom, lako je tebi da budes racionalna masina kad nisi ugrozen od toga da te neki manijak pokosi kamionom dok se setas sa porodicom po gradu. 

Sa druge strane nemac, britanac i francuz imaju mnogo veliki rizik za to koji se povecava sa sve uvozom migranata.
 

Ako neces predrasude - smanji migracije. Predrasude su prirodna posledica uvozenja migranata kako stignes. 

I na kraju, po tvom poredjenju.. da bi zastitio dete od popa pedofila imas par prakticnih resenja
1. Ne vodi ga u crkvu.
2. Ne ostavljaj ga samo sa strancem.
3. Ne ostavljaj ga samo sa popom. 

Od muslimana imas samo dva resenja
1. ne primaj ih vise 
2. Ne izlazi na ulicu  


ne znam sta vi ocekujete od tih ljudi da vama dokazuju kako nisu rasisti time sto ce da povecavaju svoje sanse da izginu? Pa stvarno ste neracionalni za racionalne ljude. 

racio u vakuumu... nista gore..




 

 

 

De.ca.

!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Поводом 11. година патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је данас, 02. фебруара 2020. године, светом архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројце, подворју Московске Патријаршије у Београду.       Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј је рукоположио у презвитерски чин ђакона проф. др Зорана Ранковића декана Православног богословског факутлета (ПБФ) Универзитета у Београду. Његовој Светости су саслуживали: протојереј – ставрофор Трајан Којић, протојереј – ставрофор Милан Топић, протојереј Виталиј Тарасјев, протојереј Небојша Тополић, јереј Арсеније Арсенијевић, јереј Иван Делић из Епархије браничевске, јеромонах Петар (Богдановић) из манастира Тумане, ђакон Александар Секулић и ипођакони Владимир  Јелић и Ђорђе Мијајловић.   После Великог входа исповедно писмо за ђакона Зорана Ранковића прочитао је његов духовник протојереј – ставрофор Милан Топић, а затим је ђакон Зоран прочитао свештеничку заклетву и том приликом је целивао Часни Крст и Свето Јеванђеље. Потом је уведен у олтар где је Његова Светост Патријарх Иринеј, пред Часном Трпезом, рукоположио ђакона Зорана у свештеника.   На крају свете Литургије и Причешћа верних старешина Подворја Московске Патријаршије протојереј Виталиј Тарасјев захвалио се Његовој Светости Патријарху Иринеју на очинској бризи и љубави и, том приликом, даривао му је икону Светог Ђорђа, указујући да је Св. Ђорђе заштитник града Москве и све Русије. Свјатјејши се захвалио на дару и у беседи подсетио на велику блискост наша два братска народа која се у највећој мери огледа и пројављује управо у литургијском заједништву.   Светој архијерејској Литургији присуствовали су министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, академик Димитрије Стефановић, директор Руског дома Надежда Викторовна Кушченковна, шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Републици Србији Андреј Н. Хрипунов, професори ПБФ и многобројни верни народ.   На крају, подсетимо, декан проф. др Зоран Ранковић рођен је 1971. године у Пожаревцу, ПБФ у Београду је завршио 1997. године. 2001. године магистрирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторску дисертацију је одбранио 2006. године на истом факултету. Од 2017. године је редовни професор ПБФ за црквенословенски језик. Научне области којима се јереј проф. др Зоран Ранковић бави у својим истраживањима су палеославистика, црквенословенски језик, српскословенски језик, теолингвистика, литургика, историја српске средњовековне културе. Аутор је многобројних монографија, студија, чланака и огледа објављених у еминентним научним часописима.     Извор: Радио Слово љубве
      View full Странице
    • By Логос
      Поводом 11. година патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је данас, 02. фебруара 2020. године, светом архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројце, подворју Московске Патријаршије у Београду.       Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј је рукоположио у презвитерски чин ђакона проф. др Зорана Ранковића декана Православног богословског факутлета (ПБФ) Универзитета у Београду. Његовој Светости су саслуживали: протојереј – ставрофор Трајан Којић, протојереј – ставрофор Милан Топић, протојереј Виталиј Тарасјев, протојереј Небојша Тополић, јереј Арсеније Арсенијевић, јереј Иван Делић из Епархије браничевске, јеромонах Петар (Богдановић) из манастира Тумане, ђакон Александар Секулић и ипођакони Владимир  Јелић и Ђорђе Мијајловић.   После Великог входа исповедно писмо за ђакона Зорана Ранковића прочитао је његов духовник протојереј – ставрофор Милан Топић, а затим је ђакон Зоран прочитао свештеничку заклетву и том приликом је целивао Часни Крст и Свето Јеванђеље. Потом је уведен у олтар где је Његова Светост Патријарх Иринеј, пред Часном Трпезом, рукоположио ђакона Зорана у свештеника.   На крају свете Литургије и Причешћа верних старешина Подворја Московске Патријаршије протојереј Виталиј Тарасјев захвалио се Његовој Светости Патријарху Иринеју на очинској бризи и љубави и, том приликом, даривао му је икону Светог Ђорђа, указујући да је Св. Ђорђе заштитник града Москве и све Русије. Свјатјејши се захвалио на дару и у беседи подсетио на велику блискост наша два братска народа која се у највећој мери огледа и пројављује управо у литургијском заједништву.   Светој архијерејској Литургији присуствовали су министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, академик Димитрије Стефановић, директор Руског дома Надежда Викторовна Кушченковна, шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Републици Србији Андреј Н. Хрипунов, професори ПБФ и многобројни верни народ.   На крају, подсетимо, декан проф. др Зоран Ранковић рођен је 1971. године у Пожаревцу, ПБФ у Београду је завршио 1997. године. 2001. године магистрирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторску дисертацију је одбранио 2006. године на истом факултету. Од 2017. године је редовни професор ПБФ за црквенословенски језик. Научне области којима се јереј проф. др Зоран Ранковић бави у својим истраживањима су палеославистика, црквенословенски језик, српскословенски језик, теолингвистика, литургика, историја српске средњовековне културе. Аутор је многобројних монографија, студија, чланака и огледа објављених у еминентним научним часописима.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Логос
      Председник Републике Србије г. Александар Вучић, током званичне посете Атини, састао се 10. децембра 2019. године са Архиепископом атинским и све Јеладе г. Јеронимом.       После сусрета, председник Вучић је рекао да се враћа кући са више оптимизма о јединству у православном свету, уверен да све разлике могу да се превазиђу дијалогом и разговорима. Председник Вучић је Архиепископу поклонио икону Светог Саве, која је са благословом Патријарха српског Иринеја урађена поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, док је Архиепископ председнику Србије даровао икону Светог апостола Павла.    Председник Србије је захвалио архиепископу Јерониму на поклону и топлој добродошлици и поручио да ће Србија увек бити „раме уз раме" са братским грчким народом. Председник је пожелео грчком народу, Грчкој Православној Цркви и самом Архиепископу много успеха, среће, здравља и радости и да се оствари све што желе, јер ће то бити, како је рекао, и остварење наших жеља и снова.     Архиепископ Јероним је узвратио речима да председника Вучића дочекује у светој Архиепископији атинској са осећањима дубоког поштовања, пријатељства и љубави, с радошћу што је у посети Цркви чији је оснивач свети апостол Павле. „Преко вас шаљемо срдачне поздраве српском народу са којим корачамо у нераскидивом пријатељству”, рекао је поглавар Грчке Цркве.       Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Председник Републике Србије г. Александар Вучић поручио је 13. новембра 2019. године у обраћању на 40. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, да и даље постоје притисци да се српско наслеђе на Kосову и Метохији преда неком другом и да му је неопходна заштита.     Председник Вучић је казао да је веома важно шта ће бити усвојено у Унеску, јер је за очување мира и стабилности веома важно чување културног наслеђа. Председник Вучић је истакао да се Србија залаже да се Повеља Унеска и даље поштује и подвукао да је неопходно да се посвети посебна пажња заштити културног наслеђа од свих облика насиља. Он је указао да је српско културно наслеђе на Kосову и Метохији, које је под заштитом Унеска, угрожено, а као примере навео манастире Дечани, Пећ, Грачаницу и друге.   -То културно наслеђе није важно само за српски идентитет, већ за целу Европу и свет, нагласио је председник Вучић, истичући да Повеља Унеска мора бити поштована. Председник Вучић је додао да ће Србија бити спремна да конструктивно и блиско сарађује са свим земљама које су чланице Унеска и указао да је неопходна сарадња како би се суочили са заједничким проблемима.    -Мир је један од најважнијих циљева, али је немогућ без образовања, уколико не учимо шта су културе, без комуникације, без познавања међусобних разлика. Унеско је један од главних стубова који држе све, подвукао је председник Вучић.    Председник Вучић је истакао да Унеско мора да пружи одговоре на изазове са којима се суочава човечанство и нагласио да су миран међудржавни дијалог, толеранција, као и међудржавна размена врло важне за очување стабилности. Председник Вучић се пре почетка заседања 40. Генералне конференције Унеска састао и са генералном директорком те организације Одри Азуле након чега се уписао у Књигу почасних гостију. Председник Вучић је дан раније учествовао на отварању Другог париског форума мира, на ком је учествовао велики број светских званичника, а који се обележава поводом Дана примирја у Првом светском рату. Он је после отварања Париског форума мира уручио „Библиотеци мира“ симболичан поклон књигу „Serbia under the Sun“.      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Председник Републике Србије Александар Вучић, одлуком Светог Синода Српске Православне Цркве, одликован је Орденом Светог Саве првог степена на свечаној академији поводом обележавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве.     Највише црквено признање председнику Вучићу уручио је патријарх Иринеј. Председнику Вучићу је орден додељен за његову делатну љубав према мајци цркви, пожртвовано залагање за јединство српског народа и неуморну борбу за целовитост Србије, посебно за очување Косова и Меотхије у њеним границама.   Његова Светост Патријарх српски г.Иринеј је истакао да му је част да председнику, у име цркве, додели највеће црквено одликовање, што, како је рекао, црква чини са пуно разлога и оправдања.   "Да не помињемо све што неуморно чини и ради. Он је учинио велика дела, не само за наше време и прилике, већ за читаву Србију и њену будућност", рекао је патријарх Иринеј.   "Председник је отворио путеве Србије у Европи и свету. Данас, после његовог труда, о Србији се говори и мисли на други начин. Увиђају људи да није то та Србија коју свет зна. До Вучића, Србија је каскала у свом животу. Његовим трудом и радом, отварањем према свету, покренула се сва привреда у Србији. Кренуло се великим кораком напред", рекао је српски патријарх.   За то је, подвукао је, потребно много жртве, државничке мудрости и много смисла да се српски народ отвори према свету. Захвалио се председнику Вучићу за све што је до сада учинио и замолио да настави истом снагом, силом и аргументима.   Председник Вучић рекао је вечерас да га Орден Светог Саве, којим је одликован, обавезује да ради још више и да се још снажније бори за Србију и њено јединство. "Да се борим за Косово и Метохију, али и подршку нашем народу западно од Дрине и Дунава, али и у Црној Гори и свуда где живи. Да после тога останем и постанем, пролазан и привремен уз наду да ће српство и србијанство постати једно и да ће истина победити лаж", поручио је он на свечаној академији у Сава центру.      Председник Вучић је додао да му је тешко да опише шта осећа. "Нисам му се надао, нисам га тражио, нисам га ни очекивао. Зато је и прва рекција на вест која ме је изненадила била да ћутим, свестан величине самог чина и неочекиване части. Ћутање је она врста скромности која треба да прати овако велике догађаје. Хоћу само то да Србија буде вечна! Мир нас уједињује. Ово ме обавезује да се борим још више", рекао је председник Вучић.      Орден Светог Саве установљен у време патријарха Германа и подељен је на три степена који се међусобно разликују по бојама ленти и самих инсигнија: први који је беле боје, други црвене, а трећи степен је плаве боје.   Орден Светог Саве установљен у време патријарха Германа и подељен је на три степена који се међусобно разликују по бојама ленти и самих инсигнија: први који је беле боје, други црвене, а трећи степен је плаве боје.Председник Вучић рекао је вечерас да га Орден Светог Саве, којим је одликован, обавезује да ради још више и да се још снажније бори за Србију и њено јединство.   Орденом првог реда до сада су одликовани сви патријарси Српске православне цркве, а између осталих и руски патријарх Алексеј Други, руски председник и премијер Владимир Путин и Дмитриј Медведев, писац Александар Солжењицин, српски академици Дејан Медаковић, Матија Бећковић, редитељ Емир Кустурица, спортисти Новак Ðоковић, Дејан Бодирога, Владе Дивац...Орден Светог Саве додељује се од 1882. године, угледним личностима и институцијама које су својим делањем, трудом и учинком допринеле угледу и бољитку српског народа и српске православне цркве.
        Патријарх српски Иринеј уручио је вечерас српском члану Предсједништва БиХ Орден Светог Симеона Мироточивог Милораду Додику     Патријарх српски Иринеј уручио је Орден Светог Симеона Мироточиво српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику. 

      - Ово није Орден Додику, већ цијелом српском народу, који показује велику љубав и приврженост нашој Цркви, када смо је бранили у злу, и градили у добру - истакао је Додик.

      Нагласио је да је српски народ исписао хиљаде страница историје.

      - Прву и најзначајнју написао је Свети Сава прије 800 година, а она је одредила и све оне послије ње. Усмјерио нас је на прави пут, којим гордо корачамо већ осам вјекова - додао је он.

      Истакао је да су се Срби увијек налазили између Истока и Запада.

      - Како тада, тако и данас. Историја нам објашњава да је свако вријеме тешко, и оно тражи жртву. Ни Свети Сава, и сви послије њега нису урадили ништа без жртве, било да служимо народу кроз Цркву или државу. Често смо успјевали и немогуће. Сачували смо се и као људи, и као народ - изјавио је Додик,

      Поручио је да је ова годишњица јубилеј над јубилејима.

      - Све што је настало на чврстим темељима, има трајну категорију, а Српска православна црква то јесте. Честитам и предсједнику Вучићу на признању. Заслужио је. Знам најбоље колико помаже Републику Српску - додао је Додик.

      Претходно је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом прочитао одлуку Синода да патријарх српски буде одликован Орденом Светог Саве Првог степена, а истим орденом и предсједник Србије Александар Вучић.

      Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик одликован је Орденом Светог Симеона Мироточивог, будући да му је раније уручен Орден Светог Саве Првог степена.

      Патријарх Иринеј је захвалио за орден који му је додијељен, наводећи да је ово одликовање Српској цркви, архијерејима, свшетенству и монаштву и народу који је помагао да Црква изврши своју узвишену јеванађељску и божанску мисију.

      На приједлог патријарха Иринеја, Вучићу је Орден Светог Саве Првог степена додијељен за дјелатну љубав према мајци Цркви и залагање за српски народ и цјеловитост Србије, а посебно за очување Косова и Метохије у њеним границама     Извор: Председник.рс / РТРС   Видео: Радио-телевизија Србије

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...