Jump to content

Надбискуп Хочевар: Очекујемо долазак папе у Србију; КЦ се није мјешала у канонизацију Николаја Велимировића

Оцени ову тему


Препоручена порука

Како преноси јучерашња "Политика" у Београду је одржано ванредно засиједање Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија (прије две године сами бискупи су од папе тражили њено расформирање и стварање националних бискупских конференција: Србије (Косова?), Црне Горе и Македоније, али због противљења СПЦ папа није одобрио расформирање МБК.

Католичка црква у Србији очекује долазак папе

Међународна бискупска конференција заседала је ове недеље у Београду, а једна од главних тема биле су припреме за посету Светој столици. – Теолошко-катехетски институт у Суботици ускоро би требало да прерасте у факултет, сви студијски програми су већ спремни
Аутор: Јелена Чалијапетак, 28.10.2016. у 22:05
nadbiskup-Hocevar.jpg
Станислав Хочевар: Ако у Србију могу да долазе чак и они политичари који нису увек чинили добро овој земљи, било би и више него природно да дође и папа (Фото А. Васиљевић)

Уз редовне извештаје о животу бискупија, чланови Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија папи Фрањи пренеће да га католички верници у Србији жељно ишчекују. Бискупи, чланови конференције, Ватикан ће посетити крајем јануара. Како објашњава београдски надбискуп Станислав Хочевар, још пре неколико година ово црквено тело упутило је папи позив да посети Србију.

– Нема потребе да тај позив на овом састанку са папом Фрањом понављамо или потврђујемо, али ћемо свакако рећи да га читава Католичка црква у Србији са великом радошћу чека. Католици стално промовишу помирење, екуменски дијалог, па се надам да ће и друштво у Србији и влада, а нарочито већинска, православна црква, имати разумевања за нашу жељу да нас у земљи у којој живимо посети поглавар цркве којој припадамо. Очекујемо од свих надлежних да то схвате. Ако могу сви политичари да долазе у Србију, па чак и они који нису увек чинили добро овој земљи, било би и више него природно да дође и папа – каже у разговору за „Политику“ београдски надбискуп Станислав Хочевар.

Међународна бискупска конференција заседала је ове недеље у Београду, а једна од главних тема биле су припреме за посету Светој столици. Чланови бискупске конференције редовно, на сваких пет година, одлазе у Ватикан где се састају са папом и председницима свих конгрегација.

– Једно од већих питања које треба папи Фрањи изложити јесте стална опасност да млади, нарочито припадници мањина којима су матичне државе већ у Европској унији, одлазе и да треба размишљати како им помоћи и тај процес зауставити. Разговараћемо и о начинима како да побољшамо пензионо и здравствено осигурање за наше свештенике будући да је оно што држава даје мало – наглашава надбискуп Хочевар.

Тема разговора бискупа са папом Фрањом биће и црквено школство. Србија је са Светом столицом пре неколико година потписала споразум о високом образовању. Како објашњава београдски надбискуп, он омогућава лакшу нострификацију диплома католичких вероучитеља који су школовани у другим државама, будући да у нашој земљи још не постоји високошколска установа за њихово образовање.

– Ми имамо Теолошко-катехетски институт у Суботици и надамо се да ће он ускоро да прерасте у факултет, будући да су сви студијски програми већ готови. Такође, на овој седници основали смо комисију која ће радити на изради нових уџбеника за наставу веронауке у основним и средњим школама. Рок за завршетак тог посла је две године и ми ћемо нове уџбенике до тада и добити – наглашава надбискуп Хочевар.

Бискупска конференција Светог Ћирила и Методија основала је на овом заседању и комисију „Правда и мир“, која ће се, између осталог, бавити питањима миграција. Бискупи су, у паузи заседања, обишли камп за мигранте у Крњачи. У овом као и у другим камповима у Србији свакодневно је присутна хуманитарна организација Католичке цркве „Каритас“ која помаже избеглицама на различите начине.

– Ми морамо чувати достојанство људског бића, али и промовисати разумевање и мир у свету. Међутим, не ради се само о томе како помоћи мигрантима, већ треба проучити и зашто до миграција долази. И тиме ће се бавити комисија „Правда и мир“. Да ли, гледајући са хришћанске тачке гледишта, треба да опстане садашњи светски поредак у којем су једни врло богати, а други јако сиромашни. Јер како само Свето писмо каже, земља је Господња и све што је на њој. Земља, као и сва добра, не сме да припада само једном делу човечанства – истиче надбискуп Хочевар.

Католичка црква није се мешала у канонизацију православних светаца

Иако наводи да му се посета папе Србији чини све извеснијом, нарочито после сусрета поглавара свих католика и руског патријарха, надбискуп Хочевар истиче да је у српској јавности, ипак, још увек премало присутна свест о томе да католици у Србији немају никакву одговорност за подручје Хрватске. Како додаје, упркос томе, они су стално условљени да до папине посете нашој земљи не може да дође док се не рашчисте догађаји из времена Другог светског рата који су се одиграли на територији НДХ.

– Католички бискупи Хрватске још 1. маја 1995. године упутили су посебно писмо својим верницима у којима су молили за опроштење ако су у прошлости католици у Хрватској било шта сагрешили као црква. Папа Јован Павле Други је у јубиларној години 2000. молио за све који су на било који начин сагрешили, а припадали су Католичкој цркви, не само за бискупе, свештенике, монахе, него за све који су били крштени у Католичкој цркви. У Ватикану је од те године било много тзв. покорничких богослужења. Папа Фрањо, као што знамо, основао је посебну међународну комисију да би се боље проучила историјска улога Алојзија Степинца. Много се, дакле, ради на томе. Али, католици се јако чуде како то да се од њих захтева толико проучавање, а није се поступило на исти начин када је СПЦ проглашавала своје свеце. Ако би се истим критеријумима проучавали свеци које је прогласила СПЦ, да ли би они били задовољени? Али, католичка црква се није мешала у канонизацију светаца на које би можда она имала замерке. Знамо да, на пример, ни у самој српској јавности није било јединственог мишљења око канонизовања владике Николаја Велимировића, али он је, ипак, уврштен у ред светих без дубљег разматрања тих замерки – каже надбискуп Хочевар.

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 927
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

14 minutes ago, александар живаљев рече

У Ватикану је од те године било много тзв. покорничких богослужења. Папа Фрањо, као што знамо, основао је посебну међународну комисију да би се боље проучила историјска улога Алојзија Степинца. Много се, дакле, ради на томе. Али, католици се јако чуде како то да се од њих захтева толико проучавање, а није се поступило на исти начин када је СПЦ проглашавала своје свеце. Ако би се истим критеријумима проучавали свеци које је прогласила СПЦ, да ли би они били задовољени? Али, католичка црква се није мешала у канонизацију светаца на које би можда она имала замерке. Знамо да, на пример, ни у самој српској јавности није било јединственог мишљења око канонизовања владике Николаја Велимировића, али он је, ипак, уврштен у ред светих без дубљег разматрања тих замерки – каже надбискуп Хочевар.

Hoće li mi neko podrobnije objasniti ovaj deo intervjua, jer meni ovo ne liči na neku smislenu celinu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

24 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Hoće li mi neko podrobnije objasniti ovaj deo intervjua, jer meni ovo ne liči na neku smislenu celinu.

И јесте. У јучерашњој Политици је био издвојен у засебан, што се некад говорило, "антрфиле". Интернет презентације их, нажалост, углавном немају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

50 minutes ago, александар живаљев рече

И јесте. У јучерашњој Политици је био издвојен у засебан, што се некад говорило, "антрфиле". Интернет презентације их, нажалост, углавном немају.

Dobro ali hoće li mi neko objasniti šta je gosn Hočevar hteo reć?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oce stepica za sveca i da papa dodje u Srbiju , plus stavlj u isti kos fasistu stepinca vladiku Nikolaja . " Latini su stare varalice "

Link to comment
Подели на овим сајтовима

36 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Dobro ali hoće li mi neko objasniti šta je gosn Hočevar hteo reć?

Hteo je reći da crkva u kojoj cveta pederastija i pedofilija nema baš jasne kriterijume usled duhovnog sunovrata da razluči ko je svet pa su morali da pozovu pravoslavne da pomognu i osvetle taj pomračeni um katolika.:)))

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, Kratos рече

Hteo je reći da crkva u kojoj cveta pederastija i pedofilija nema baš jasne kriterijume usled duhovnog sunovrata da razluči ko je svet pa su morali da pozovu pravoslavne da pomognu i osvetle taj pomračeni um katolika.:)))

 

A kod nas ne cvjeta pederastija i pedofilija? Jednostavno mijesaju babe i zabe, Vladika Nikolaj i ako je imao ostrih rijeci, nikada nije bio blizak sa nekakvim ludacima kakve su bile ustase.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Ronald рече

A kod nas ne cvjeta pederastija i pedofilija? Jednostavno mijesaju babe i zabe, Vladika Nikolaj i ako je imao ostrih rijeci, nikada nije bio blizak sa nekakvim ludacima kakve su bile ustase.

Koliko znaš slučajeva pederastije i pedofilije kod pravoslavaca sem Kačavende i Pahomija?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 minutes ago, Kratos рече

Koliko znaš slučajeva pederastije i pedofilije kod pravoslavaca sem Kačavende i Pahomija?

Znam jos na nizim nivoima. Pa koliko ti znas u Hrvatskoj Katolickoj Crkvi, ne mozes posmatrati cijelu Katolicku Crkvu sa SPC, uzmi u obzir i ostale onda?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Ronald рече

A kod nas ne cvjeta pederastija i pedofilija? Jednostavno mijesaju babe i zabe, Vladika Nikolaj i ako je imao ostrih rijeci, nikada nije bio blizak sa nekakvim ludacima kakve su bile ustase.

Da, to mi je upalo u oči, ako već nemaju adekvatno uporedjenje bolje da ga ni ne daju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

43 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Dobro ali hoće li mi neko objasniti šta je gosn Hočevar hteo reć?

Можда је Преузвишени надбискуп Хочевар хтио само дати потпору хрватским колегама који су са свог пленарног вијећања, између осталог, поручили:

Priopćenje s 53. zasjedanja Hrvatske biskupske konferencije
 

  Zagreb, od 11. do 13. listopada 2016.

 

Plenarno zasjedanje Sabora Hrvatske biskupske konferencije, 53. u nizu, održano je pod predsjedanjem predsjednika HBK zadarskog nadbiskupa mons. Želimira Puljića u Zagrebu od 11. do 13. listopada 2016. Na zasjedanju su uz članove HBK sudjelovali apostolski nuncij u Republici Hrvatskoj nadbiskup Alessandro D'Errico, izaslanik Biskupske konferencija Bosne i Hercegovine vojni ordinarij mons. Tomo Vukšić i kao gost član Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metoda subotički biskup Ivan Penzeš.


Pozdravljajući na početku nazočne nadbiskup Puljić posebno je pozdravio dvojicu novozaređenih biskupa gospićko senjskog mons. Zdenka Križića i šibenskoga mons. Tomislava Rogića kao i njihove umirovljene predšasnike mons. Milu Bogovića i mons. Antu Ivasa. Zahvalio je umirovljenim biskupima za sve dobro što su učinili u svom biskupskom služenju, a njihovim nasljednicima uz srdačnu dobrodošlicu u zajedništvo HBK zaželio je da djelovanje konferencije obogate svojim primjedbama i prijedlozima.


U radnom dijelu zasjedanja biskupi su upoznati s početkom rada Mješovitog povjerenstva hrvatskih i srpskih stručnjaka koje ima zadaću zajednički razmotriti ulogu blaženog Alojzija Stepinca prije, za vrijeme i nakon II. svjetskog rata. Na prvom dvodnevnom susretu u Rimu od 12. do 13. srpnja 2016. godine utvrđen je način rada prema metodologiji povijesnih znanosti, utemeljenoj na raspoloživoj dokumentaciji i njezinoj kontekstualizaciji. Rad Povjerenstva neće imati nikakvog utjecaja na postupak kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca, koji je isključivo u nadležnosti Svete Stolice. Mješovito povjerenstvo će se sastati šest puta u roku od 12 mjeseci. Vremensko ograničenje rada pokazuje kako Sveta Stolica, koja predsjeda radu Povjerenstva, očekuje da njegov rad bude učinkovit. Nakon prvog susreta u Rimu, Mješovito povjerenstvo će se sastati u Zagrebu 17. i 18. listopada ove godine.



U svezi sa stanjem u hrvatskome društvu biskupi su se osvrnuli i razmotrili između ostaloga probleme odnosa prema otajstvu života, problem demografije i iseljavanja cijelih obitelji iz Hrvatske, kao i gospodarsko stanje i pravosudna pitanja. Posebice su se osvrnuli na neprimjeren odnos prema prošlosti koji se onda odražava u našoj sadašnjosti. Ta se neprimjerenost tiče poglavito triju tema koje su vidljive u odnosu prema žrtvama u jasenovačkim logorima, prema žrtvama komunističke diktature, kao i prema žrtvama u Domovinskome ratu.


Naime, u zadnje je vrijeme sve očitije da se nastoji ne samo nastaviti s manipuliranjem okolnostima i s brojem žrtava u Drugome svjetskom ratu, osobito u iznošenju neistina i neutemeljenih tvrdnja gledom na logor u Jasenovcu. S druge strane, biskupi smatraju neprihvatljivim i štetnim sadašnji odnos mjerodavnih hrvatskih ustanova i hrvatske države općenito prema žrtvama komunističkoga režima, posebice kada se radi o masovnim grobištima i zemnim ostacima stradalnika, kako u Hrvatskoj, tako i u drugim zemljama, osobito u Republici Sloveniji. Primijećeno je da se s nadograđivanjem poznatih velikosrpskih mitova zanemaruju stradanja hrvatskoga stanovništva u Domovinskom ratu, uništavanje imovine, među kojom je osobito bolno razaranje kulturnih i duhovnih dobara, te nedovoljno uvažavanje uloge hrvatskih branitelja u ostvarenju slobode i nezavisnosti.


Biskupi stoga pozivaju mjerodavna tijela hrvatske države da ulože potreban napor, kako bi se – na transparentan način, a to znači u skladu s najboljim suvremenim znanstvenim metodama i kulturološkim pristupima – rasvijetlila istina o Jasenovačkim logorima, kao i događaji i stradanja nakon Drugoga svjetskoga rata. Time će se žrtvama pokazati dužno poštovanje, a istinom unijeti više mira u živote obitelji čiji su članovi nastradali. Važno je to isticati jer smo u zadnjim desetljećima iskusili koliko zla mogu donijeti ideologije, podupirane političkim mitovima jer nisu utemeljene na činjenicama i povijesnim istinama pa često predstavljaju hrvatski narod i državu kao genocidne i zločinačke.


Biskupi zato pozivaju narod i društvo na zajedništvo i zrelost kako bi imali snage nositi se s novim pokušajima stvaranja mitova i širenja neistina. To nije poziv "vraćanja u prošlost", nego poticaj i želja osloboditi se tereta i utega koji iz prošlosti opterećuju sadašnjost i zamagljuju pogled prema budućnosti.



Na osobit način biskupi su se spomenuli 40. obljetnice početka velike proslave Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata. Naime, nakon gušenja "hrvatskoga proljeća" Crkva je pokrenula duhovne snage i započela s vjerničkim hodočašćima i okupljanjima. Najprije u Solinu 1976. na tisućitu obljetnicu smrti kraljice Jelene, pa dvije godine kasnije u Biskupiji kraj Knina (1978.) gdje je nađen lik Gospe velikoga hrvatskoga krsnog zavjeta. Slijedeće 1979. krenulo se prema Ninu gdje se komemoriralo povijesne veze sa Svetom Stolicom i papom Ivanom VIII. koji je 879. "blagoslovio hrvatskoga kneza Branimira, sav narod i zemlju njegovu". Vrhunac proslave dogodio se na Mariji Bistrici 1984. gdje se na Nacionalnome euharistijskom kongresu okupilo pola milijuna ljudi iz svih krajeva gdje žive Hrvati. Svjesni značenja i dalekosežnosti tih događaja kao i važnosti njihove poruke i za ovo naše vrijeme, biskupi će uskoro uputiti poticaj vjerničkim zajednicama na molitvu i zahvalu za silna djela koja nam učini Gospodin.











 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da, to mi je upalo u oči, ako već nemaju adekvatno uporedjenje bolje da ga ni ne daju.

Smijesno je porediti Stepinca i Vladiku Nikolaja. Ja njega zovem malo pokvareno Slepinac, neka mi Bog oprosti. Bio je slijep za Bozansku ljubav i popustio je pred ustasama, a za to ima dosta cinjenica.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 minutes ago, Ronald рече

Smijesno je porediti Stepinca i Vladiku Nikolaja. Ja njega zovem malo pokvareno Slepinac, neka mi Bog oprosti. Bio je slijep za Bozansku ljubav i popustio je pred ustasama, a za to ima dosta cinjenica.

Ma nije smešno, već je žalosno.

Možeš misliti svi sveštenici bilo koje konfesije, koji se nisu javno suprostavili fašizmu, sada treba da budu mučenici jer su U SEBI TRPELI BOL I ZLOČINE KOJE SU FAŠISTI ČINILI.

Ma idi... Šta je sa mučenicima koji su umrli u krvi Hrista radi i pravednosti i čovekoljublja Njegovog? Treba ih izjednačiti sa ovim kukavicama?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

11 minutes ago, Ronald рече

Znam jos na nizim nivoima. Pa koliko ti znas u Hrvatskoj Katolickoj Crkvi, ne mozes posmatrati cijelu Katolicku Crkvu sa SPC, uzmi u obzir i ostale onda?

Si prijavio?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ma nije smešno, već je žalosno.

Možeš misliti svi sveštenici bilo koje konfesije, koji se nisu javno suprostavili fašizmu, sada treba da budu mučenici jer su U SEBI TRPELI BOL I ZLOČINE KOJE SU FAŠISTI ČINILI.

Ma idi... Šta je sa mučenicima koji su umrli u krvi Hrista radi i pravednosti i čovekoljublja Njegovog? Treba ih izjednačiti sa ovim kukavicama?

To ja kazem, zamisli koliko trebas biti jadan da precutis to. Mislim razumijem ga bio je slabic, mozda bi i drugi, ali nije svetitelj, da se usprotivio Ustasama, izgubio zivot bio bi svetitelj ili da se kasnije pokajao i imao tezak asketski zivot, za sta nema dokaza. Zasto se nije ugledao na mog omiljenog:

https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwjM6uneq4DQAhWDXBoKHQBZCAsQFggaMAA&url=https%3A%2F%2Fhr.wikipedia.org%2Fwiki%2FMaksimilijan_Kolbe&usg=AFQjCNGvHVeztoAPq_FxSCywK3Ch0c_AGA

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...