Jump to content
JESSY

„Прихвати ме таквог, какав сам!“ Можемо ли то захтевати од других?

Recommended Posts

Потребу за откривањем и неговањем оног аутентичног у нама, на жалост, све чешће и са невероватном самоувереношћу олако бркамо са вулгарном бестидношћу. Међутим, за прво је неопходан константан труд самосагледавања, а за друго није потребно ништа осим отровног себеобожавања.

Проблем је у томе што его све цензурише и заборавља (=потискује) оно што је болно, а при томе увек жели да се осећа предивно, егзалтирано. Али, од јаке жеље за блаженством уједињене са наивношћу не постижемо испуњење, већ постајемо плен своје пале природе.

Зато да се не бисмо изгубили на том путу изнимно је важно допустити умирање оним вредностима и приступима унутар психе који нам више не могу помоћи. Значајну пажњу овде ваља посветити оним дуговечним поставкама које живот чине пресигурним, презаштитничким и гоне нас да живимо као муве без главе; уместо да ход по стази самопознања ускладимо са својим потребама и могућностима. Ово, опет, никако не значи да се требамо бацати у неку мучну или насилну ситуацију, али неопходно је да одредимо нешто у свом животу за шта смо спремни да се потрудимо и са расуђивањем уђемо у одређене ризике. То је један од могућих путева душевног преображаја и духовног узрастања.

И да не би било забуне – љубав према себи јесте неопходна, међутим то никако не подразумева произвољно угађање сопственим слабостима. Како да се снађемо у том лавиринту? Ако смо хришћани одговор на то питање можемо пронаћи у Јеванђељу, које уједно сматрамо и законом слободе. А по речима светог Марка Подвижника, савршенство тог закона се не проналази у људским врлинама, већ је скривено у Крсту Христовом.

                                                                                     Stop-Thinking-300x300.jpg

 

https://duhovnaterapija.wordpress.com/2016/06/22/takav/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Такав сам, и шта ја ту могу!

10 minutes ago, JESSY рече

da li i vi izgovarate recenicu u naslovu teme...? da li stvarno tako mislite...?

Никада је не изговарам...

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, JESSY рече

da li i vi izgovarate recenicu u naslovu teme...?

Вртим и премотавам и чини ми се да тако нешто нисам изговорила... "Таква сам" јесам, али "...шта ја ту могу" - не.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da ljudi to rade kada su svesni da imaju neku lošu osobinu, kada su svesni da to ne utiče povoljno ni na njih ni na ljude oko njih, a ne žele ili ne mogu da probaju to da promene, iskorene, iskontrolišu, šta god.

Svi to radimo ponekad, i dođe mu normalno, valjda mehanizam da prihvatimo i opravdamo sami sebe onakvi kakvi jesmo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Izgovaram, retko, ali izgovaram.

Govorim o konkretnoj stvari - svom strahu za bliznje. Verovatno mu je koren u preranoj tatinoj smrti, kao i nekim drugim teskim desavanjima u zivotu.

To nikako ne znaci da se nisam borila sa njim, i da se i dan-danas ne borim ( tako sam svojevremeno i usla u Crkvu) i dooosta sam napredovala, ali tu je, cuci u meni i ponekad zna da me dobro scepa ( kad iscekujemo rezultate nekih bitnih analiza mojih bliznjih, kad su na dugom putu, i sl.). E, tada umem da izgovorim te reci, i zamolim ih da mi se jave cim stignu nalazi, ili kad stignu s puta.

Eto, takva sam.....:stadaradim:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bilo bi lepo da se ljudi nauce bontonu. Vrlo cesto se takve recenice takav sam sta mogu izgovaraju pred drugim ljudima. A to nije toliko problem coveka koji je izgovara nego drugog coveka koji se postavlja kao sudija. Mi smo videli da neko nesto radi sto mi mislimo da ne treba i onda smo se samopozvali da mu na to skrenemo paznju, da mu damo "malo" objasnjenje kako to nije dobro, sve gomila do gomile nicim trazenih saveta i to iz nase perspektive i onda je posle drugi kriv sto slegne ramenima.

Umetnost komunikacije je bas zato umetnost, jer kada mi coveka ispred sebe stavimo u situaciju da to kaze, dobro moramo da se zapitamo gde smo mi u tome, kako smo mi doprineli tome i da li smo mogli da uradimo nesto drugacije da ta recenica izgleda drugacije npr vidis, ja sam takav, ali sad mi je palo na pamet da mogu da uradim ... pa da se nesto promeni. Ovakve recenice mogu itekako biti otpor pritiskanju i neprihvatanju drugih, gde se mi osecamo kao da moramo da se opravdamo, jer nas samo tako moze neko prihvatiti kao coveka. Ali ako se osetimo prihvacenim sa sve tom nekom osobinom, delom il cemu vec, i dobijemo konstruktivno pitanje, mozemo porazmisliti o tome sta da preduzmemo, a ne kako da se opravdamo.

Stalna potreba za pravdanjem je u stvari vapaj za prihvatanjem, bas da bi se izbegao kraj recenice. Jer "ja ne mogu to da promenim" je poraz oba sagovornika, je mirenje sa situacijom , jer ako smo bespomocni, ne mozemo biti odgovorni. Ako "smo sve uradili ali takvi smo", onda drugima ne ostavljamo opciju nego da nas zale, pa kao vidi ga, eto trudi se al ne moze jadnicko, ali i zaljenje je neka vrsta prihvatanja, onda nas ljudi nece odbiti, pa bolje i sazaljenje nego nikakav odnos.

Ne kazem ovim da je sva odgovornost na sagovorniku, ali malo shvatamo cini mi se koliko mi zapravo mozemo uticati na druge ljude i na njihovo ponasanje i koja je sila reci.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, Mилена Трифковић рече

Ja znam sta je moja losa osobina al jednostavno ne znam kako da je promenim...

Bas tako, svi imamo neke lose osobine navike a da cesto nismo ni svesni toga. Uz Boziju pomoc sve se lose moze iskoreniti.

Ali ima jedna stvar, sto nas cini jedinstvenim i lepim, a to je svaki covek ima svoj karakter po kome se poznaje njegova boja.                 Kao kad ima raznih cokolada, sve su lepe i ukusne ali svaka je jedinstvena i prepoznatljiva, svaka ima svoj ukus. Tako i mi ljudi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...