Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Константинопољски сабор 1756

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зоран Ђуровић: Константинопољски сабор 1756

 

Пожали се о. Сава Јанић како „и даље не успевам да схватим зашто не можемо да се сложимо око пријема инославних у Цркву“. Проблем је јако једноставан, јер ја држим да где је валидно крштење нема понављања истог. И то није мали грех, наново крстити крштеног. Што вели св. Дамаскин: „Наиме, као што се смрт Господња једанпут одиграла, тако се једанпут треба и крстити; a крстити се треба, према речи Господњој, у име Оца и Сина и Светога Духа, која нас поучава да исповедамо веру у Оца и Сина и Светога Духа. Стога, дакле, они који су крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, и који су научени да је једна природа божанства у три ипостаси, те се наново крштавају, они изнова разапињу Христа(Ἔκδοσις ἀκριβὴς τῆς ὀρϑοδόξον πίστεως, 82). Тако и св. Августин: „Али, прекрстити католика, монструозан је злочин“ (rebaptizare autem catholicum, immanissimum scelus est. У ep. 23, 2). Дакле, не инсистирам ја на овоме због жеље за препирком, него због тога што је прекрштавање више него озбиљан грех и јеретичка пракса.

 

hqdefault.jpg

Дамаскин

Проблем о. Саве је у томе што мисли да васионска црква није прихватила крштење одређених јеретика као сакраментално иако то произилази на основу канона. Због тога не види да је Цариградски сабор из 1755/6 донео одлуку која је супротна овим васељенским, а он ту одлуку прихвата иако она није прихваћена ни од једне друге помесне цркве, осим од Грка, мада и тамо спорадично. Дакле, треба размишљати строго бинарно: 1) Црква је прихватила јеретичко крштење, 2) Цг1756 не прихвата јеретичко крштење. Реч је о 2 вере зато и различите праксе примања јеретика у цркву не могу да коегзистирају, односно да буду једнако легитимне. Стога погледајмо најпре ове васионске каноне, а потом и историју и томос Цг1756.

 

MExsl8w.jpg

Ава као добри пастир

 

Канон 7 Другог васељенског сабора (Константинопољ, 381) и канон 95 Трулског сабора (Константинопољ, 692).

 

а) 2Вас7

Који се из  јереси обраћају у православље и у збор оних који се из јеретика спасавају, примамо по следећем обреду и обичају: аријанце, македоњане, саватијанце, новатијане, који себе називају чистима и левичарима, исто тако и четрнаестодневнике или четвернике, и аполинаријевце пошто прво поднесу од себе писмено и анатемишу сваку јерес, која учи другачије него што учи Света, Божија, Католичка и Апостолска Црква, знаменовавши их, то јест, помазавши им светим миром чело, очи, ноздрве, уста и уши и док их знаменујемо кажемо: „печат дара Духа Светога“. 

Евномијанце који се крштавају једним погружењем, монтанисте који се овде називају фригијцима, савелијанце који проповедају ијопаторство и друга недела чине, и све остале јеретике (а има их овде много, особито који дођоше из галатиских области), све те, кад хоће да се придруже православљу, примамо као Јелине, те их први дан чинимо хришћанима, другог оглашенима, трећега их заклињемо дунувши им три пута у лице и уши, и онда, пошто их у истинама вере довољно поучимо и инсистирамо, да дуго времена у цркви пребивају и слушају Свето Писмо, крстимо их.

 

б) Тру95 (прев. А. Јевтић)

Оне који се од јеретикâ обраћају Православљу и уделу спасаваних, примамо по следећем поретку и обичају: Аријанце и Македонијевце и Новацијане, који себе називају катарима и левима, и Четрнаестодневнике, то јест Тетрадите, и Аполинаријевце – пошто даду писмену изјаву и анатемишу сваку јерес која не учи како учи Света Божија Католичанска и Апостолска Црква – примамо запечаћујући их, то јест најпре помазујући Светим Миром чело и очи и ноздрве и уста и уши, и запечаћујући их, говоримо: „печат дара Духа Светога“!

А односно Павлијанистâ, који затим прибегоше Католичанској Цркви, одредба је донета: да се они свакако изнова крштавају. Евномијанце пак, који се једним погњурењем крштавају; и Монтанисте, који се овде називају Фригима; и Савелијанце, који исповедају ијопаторство и друге неке злочести чине, и све остале јереси – јер овде их много има, особито долазећих из Галатске стране – све који од њих хоће да прибегну Православљу, примамо као јелине. И први дан их чинимо хришћанима, други дан оглашенима, затим трећи дан вршимо им заклињања уз трикратно дување у лице и уши; и тако их поучавамо, и чинимо да дуже остају у Цркви и слушају Писма, и тада их крштавамо. И (такође Гностике) Манихејце и Валентинијанце и Маркионисте, и оне долазеће из сличних јереси, примамо као јелине и изнова крштавамо.

А Несторијанци и Евтихијанци и Северијанци, и они из сличних јереси, треба да поднесу писмену изјаву и да анатемишу своју јерес, и (такође) Несторија и Евтиха и Диоскора и Севера, и остале вође таквих јереси, и оне који исто с њима верују, и све напред споменуте јереси, и тако да примају Свето Причешће.

 

Дакле, оци су одредили да по степености отпалости од Цркве и формуле крштења се примају разни јеретици у цркву: 1) кроз миропомазање, 2) кроз одрицања од јереси и 3) ново крштење, тј. прво и једино јер су некрштени.

Сава и Атанасије, како смо видели, мисле да ови канони не признају крштења јеретика сакраменталним него формалним и као аргумент наводе да се то крштење „активира“, „усавршава“, „допуњује“ кроз миропомазање, јер да је савршено, не би се овим јеретицима давао кроз миро Свети Дух. Ово резоновање је неисправно из 2 разлога: 1) Римска црква, која је увек признавала савршено крштење јеретика примала их је кроз полагање руку на њих, односно предајом Духа Светог; 2) примање неких јеретика кроз одрицање од јереси без икакве форме преподавања Духа. Да поновим ауторитета из области па да пређем на Цг1756. Наиме, Никодим Милаш вели: „Толико је већ довољно било, да се њихово крштење правилним призна, јер учење православне цркве увјек је било и јест, да је свако крштење добро и ваљано, које је обављено у име св. Тројице, ма ко био онај, који га је обавио. Онај, који крсти није него оруђе, којим се Христос служи, да добије у своје царство човека. Ово оруђе само извршује чин, али од Бога благодат долази. Са овога само полазишта црква је могла да призна и признала је крштење такових јеретика, какви су били аријани и македоњани“ (Н. Милаш, Правила православне цркве са тумачењима, књ. 1, Нови Сад 1895, стр. 271-2).

 

NikodimMilas.jpg

Милаш

 

Позадина одлуке Цг1756

 

Опширнија историја овог сабора: Архимандрит Амвросий (Пагодин), О чине принятия в Православную Церковь Исторический обзор (http://www.fatheralexander.org/booklets/russian/baptizm_pogodin.htm#n4). Код нас у н.д. Милаша, стр. 584-586. Погодин пак следи излагање из Алексей Лебедев, История Греко-Восточной Церкви под властью турок. От падения Константинополя (в 1453 году) до настоящего времени, Санкт-Петербург 1903. Орос овог сабора, који наређује прекрштавање, су потписали Кирило, архиепископ Константинопоља (Новога Рима) и васељенски патријарх, Матеј, Божијом милошћу папа и патријарх великога града Александрије и судија васељене и Партеније, Божијом милошћу патријарх светога града Јерусалима и целе Палестине. Но, кад су се ствари слегле, само Грчка црква је примила овај орос, ниједна друга.

Кирило V Каракалос (Κύριλλος Ε΄ Καράκαλλος) био је васељенски пт. у 2 наврата (1748-1751 и 1752-1757). Рођен на Пелопонезу, као млад је заробљен током Отоманско-Венецијанског рата а пошто је ослобођен, отишао је на Патмос и замоначио се. Митрополит Меленички и после Никомидијски 1745. 1748 изабран за пт. Цг. уместо Пајсија II, иако му се неколико дана пре тога заклео да неће покушати да га смени. Дакле, високоморалног штофа овај наш анабаптиста! :D:))).

 

4958.jpg

Кирило

Да би напунио Цг. касу повећао је таксе владикама, што овима није пријало, радио на образовању монаха и заузео се да се прекрштавају Јермени и католици, а посебно жене :D! јер је сматрао њихово крштење невалидним.

1751 у Никомидијској области појавио се један монах Авксентије ђакон, који је почео да проповеда народу, који га је држао за пророка, против Латина и њиховог крштења као ништавног, па да се зато прекрштавају. Кирило се на почетку држао по страни, али овај преварант је од разних духовника сазнавао пикантерије са исповести и то после препричавао збланутом свету кога је изобличавао и претио вечним огњем, па су помислили да је прозорљив. Народ се у масама сливао к њему, више него данас у Љуљаке :)).

1752 Пајсије II се враћа на престо и покушава да убеди Авксентија да се окане својих заблуда; синод шаље и једног учитеља, Критију, кога руља, наложена Ав. фанатичном проповеђу умало није линчовала. Слава му је порасла тако да су га и архонти и архонтице (кад је лажни пророк био без жена?:))). Окуражени талибан је почео пт. и синод да назива јеретицима, папољупцима (нешто ми познато звучи), а хвалио је Кирила V, као истинског православца. Патријарх и архијереји, да би прекратили саблазни и сукобе између хришћана, јермена и паписта, поново прете Авксентију.  

Но, бунт против патријаршије је растао. Турци нису хтели да примене силу јер су се плашили реакције и шаљу Авксентију тајно једног њиховог високог чиновника који му уручује позив од везира да дође у Цг. Овом смутљивцу је слава била ударила у главу па се без страха одазвао позиву. Кад је барка одмакла, Турци га даве и бацају у море. Његови следбеници следећег дана долазе у Цг. и траже од великог везира да им каже где је Ав. Не добивши никакав одговор, пошли су на патријаршију, ухватили Пајсија да га убију, али га је Фанарска полиција једва живог ослободила. Пт. је побегао морем. Светина, више од 5000 људи, је кренула ка Порти и урлала да хоће Кирила, а не Пајисија: „Он је Јермен, он је Латин, зато што не жели да крштава ни Јермене ни Латине! Он жели да погуби Преподобног (Авксентија)!“ Кирил је подмазао Турке са 45. 000 пјастри и постао поново пт. Узео је одмах да удовољи авксентијцима и издао грамату да се прекрштавају католици и Јермени приликом преласка у православље.

Против те одлуке као кршења закона се буне архијереји, међу којима су били истакнути Акакије Кизички (а његов данашњи имењак је на супротној страни!) и Самуило Дерконски. У грамати Кириловој се прети непослушнима да су одлучени, да им се по смрти тела не покопају и не иструну, да их стигне Јудина судбина, да их их земља прогута, а анђео Господњи да их гони мачем у све дане њиховог живота. Учени Вендотис није налазио речи којима би описао своје пренеражење овим. Приметио је: Да неће Кирило и самог Бога да прогласи покровитељем сваког бешчашћа и јереси? Да неће да прогласи да је св. апостолска и католичка црква способна да падне у заблуду?  – Такође је тврдио да је Кирило само благодарећи помоћи турске власти бранио своју позицију. Султан Осман је стао на страну Кирила, рекавши да је овај поступио као муслимански муфтија који има право да одређује учења, а који владика неће да послуша да се смени.

 

svetogorski-monasi-jeretici.jpg?w=426&h=

Проклети и нераспаднути светогорски јеромонаси који су 1272. године признали папу

Међутим, у овој борби за власт ни Кирилу нису ствари ишле увек на руку. Претходно је тражио да се будући пт. Калиник IV протера на Синај, овај пак бежи у Француску амбасаду у Цг. и ту даје велике паре Осману III, који Кирила дефинитивно смењује 16 јануара 1757 и прогања га на Синај. Када је пак Калиник вршио прву службу, авксентијевци су насрнули на њега као на Франка, извукли га из храма да не би цркву оскврнили крвљу... дивни хришћани... Полумртав и го бива спашен храбрим клирицима. Свега неколико месеци је био пт. Ето лепог резултата укидања отачке праксе примања кроз миропомазање... :aplauz:

Лукавство Турака се видело кроз Отоманско-Венецијански рат где они под власт милет-баше (Цг. патријарха) не стављају само православце већ и Јермене и Латине. Због тога ови хрле у православље. Због бенефиција; али да би се разбила ова коалиција уводи се у игру и понижавање ових, тако да они никад неће бити добри православци, као што покрштени Срби у НДХ нису били добри католици.

Погодин вели да иза ове одлуке стоји незнање и несавесност као и гажење свих ранијих саборских одлука као и праксе Марка Ефеског и св. Генадија II (Схоларија). Она је по њему „резултат демагогије и огорченог шовинизма“. Додаје: „Поэтому это постановление нельзя назвать 'церковным,' а скорее – чуждым тем высоким канонам церкви и мнениям святых отцов, которые знала Вселенская Православная Церковь. Поэтому немудрено, что, как таковое, оно не было принято иными православными церквами“. Имамо једном речју огољену „мржњу према Латинима“. Шовинизам гигантских размера стоји иза ове одлуке: „В этом постановлении Конст. патриарха Кирилла V... немалую роль сыграл греческий шовинизм, возросший в XVII, XVIII и XIX веках в чудовищных пропорциях. Великодержавность Византии и ее церкви, после того, как Византия перестала существовать, сменилась на болезненный шовинизм у греков и, особенно, у греческой иерархии. Этот шовинизм проявлял себя в лютой ненависти к инославным, в презрении к другим православным народам и недоброжелательности даже к России, ее народу и ее церкви“. Да додам са наше стране да су фанариоти код нас упамћени као зло. Вреди прочитати Погодинове драматичне странице о томе како се све Грчки шовинизам манифестовао у односу на словене, а на српском имамо Слјепчевићеву Историју СПЦ.

Никакве вредности, према Погодину, немају теоријски покушаји оправдања овог безакоња које налазимо у Пидалиону св. Никодима Агиорита. Пише: „Это происходило в наитёмный период истории Конст. патриархата, когда церковные постановления – хотя и написанные витиевато и как бы церковным языком – были в сущности мотивированы не церковными нуждами и истиной церкви, а вызнаны были невежеством, демагогией и крайним шовинизмом, являясь регрессом в отношении канонов Вселенской церкви и отметанием полезного опыта русской и иных славянских церквей.

И великая русская церковь, идя путем великодержавия, широты взглядов и доброты, а также канонических устоев Вселенской церкви и своего опыта, не только отвергла это постановление греков о перекрещивании латинян и лютеран, приходящих к православной церкви, но даже еще более облегчила инославным доступ к православию; с ее мудрыми и великодушными законами мы познакомили читателя в предыдущей главе нашего очерка“.

Јасно је да свако ко заступа овај орос брани уствари идеје лажног пророка Авксентија, турску политику и грчки шовинизам, а све то у брк канонима васионских сабора и пракси св. Саве и св. Марка Ефеског.

Пре него да пређем на сам текст ороса, још две ноте око овог сабора. Већ сам поменуо да Кирило од 1752 инсистира на прекрштавањау. Свети Синод који се састао 28 априла 1755 гласао је против Кирилове позиције сматрајући је новотаријом и супротном канонима и литургијском праксом. Оне који су гласали против, Кирило је прогнао (толико и о идеји primus inter pares). Јуна 1755 издаје окружницу Анатема онима који прихватају папске сакраменте (мене би качила ова анатема!), а у јулу издаје Орос Свете Цркве Христове, која држи Свето крштење дато од Бога и осуђује разна крштења вршена од јеретика, који је имао 7 издања и издат на крају на ткз. Константинопољском Сабору из 1756 са потписима поменутих патријараха.

 

Текст Ороса

 

Од многих средстава којима се ми спасавамо, спојених узводећим степенима у једно и повезаних истим циљем – прво је Свето крштење које је предао Бог светим Апостолима. Оно је такво да без њега сва друга немају дејство (јер, ако се неко не роди водом и Духом, каже Бог, не може ући у Царство небеско). Било је потребно и заиста неопходно да се установи рођење различито од првог рођења које уводи човека у овај смртни живот; тајанственији начин – који нити почиње нити се завршава у покварености – кроз који би нама било могуће да следимо Извршиоца нашег спасења, Исуса Христа. Јер, вода и крстионица постају мајчина утроба, а оно што је од ње рођено постаје њеним дететом, као што Златоусти говори. И Дух Који се уздиже над водом, врши дејство Бога Који обликује заметак. И као што се Господ, после полагања у гроб, трећег дана вратио у живот, тако и верни покривени водом уместо земљом – троструким погружењем оличавају на себи благодат тридневног васкрсења. Свесвети Дух, осењујући воду, освећује је да би тело било просвећено видљивом водом и да би душа могла да прими освећење од невидљивог Духа. Јер, као што вода у котлу прима топлоту ватре, тако се и вода у крстионици енергијом Духа претвара у Божанску силу која очишћава и удостојава усиновљења оне који се овако крштавају. А они који се крштавају на другачији начин, уместо да примају очишћење и усиновљење – показују се нечисти и синови таме.

Ево већ три године се поставља питање могућности примања јеретика који нам приступају, тј. њиховог крштења које се врши супротно Предању светих Апостола и божанских Отаца, као и супротно обичају и пропису саборне и апостолске Цркве. Божјом милошћу однеговани у Православној Цркви и држећи се канона светих Апостола и божанских Отаца, знајући једино нашу Цркву као једну, свету, саборну и апостолску, ми прихватамо само њене Тајне и због тога само њено Божанско крштење. А тајне јеретика, које су изум покварених људи, нису вршене онако како је Свети Дух наредио светим Апостолима и као што их Црква Христова до данас врши. Тако, знајући их као стране и туђе целом апостолском Предању, ми их се гнушамо заједничком одлуком. Зато, оне који нам долазе примамо као неосвећене и некрштене, следећи заповест нашег Господа Исуса Христа, Који је рекао ученицима: „Крстите у име Оца и Сина и Светог Духа“, као и светих и божанских Апостола који наређују да се они који приступају крсте са три погружења и појављења (из воде), и да свако погружење буде праћено призивањем имена Свете Тројице. Такође, следећи светом и равноапостолном Дионисију, који каже: „Онај који долази међу нас, пошто свуче сву одећу, погружава се три пута у крстионицу у којој су вода и освећено уље, призивајући троструке ипостаси Божанске Благословености; одмах се крштени запечаћује Боготворним миром и, стога, показује учесником у тајанственом чину Евхаристије!“ Према Другом и Пето-шестом васељенском сабору, који наређују да они који нису крштени троструким погружењем и појављењем из воде, или при сваком појављењу није призивано једно од Божанских Ипостаси, већ су крштени другачије – имају се сматрати некрштенима када приступају православљу.

Ми, стога, уважавајући ова света и божанска правила, држимо да крштења јеретика, како нису у сагласности и страни су божанским апостолским уредбама, јесу бескорисна вода, као што свети Амвросије и Велики Атанасије кажу, која не дају освећење онима који их примају и немају никакве користи у очишћењу грехова, па се имају одбацити и избегавати с гнушањем. Оне који приступају у православну веру из лажног крштења, ми примамо као некрштене и без опасности их крштавамо, по апостолским и саборским канонима на којима је чврсто изграђена света, саборна и апостолска Црква, заједничка мајка свих нас.

Овим нашим заједничким решењем и одлуком ми запечаћујемо овај наш Томос, који је у сагласности са апостолским и саборским одлукама, потврђујући га нашим потписима.

 

У години спасења 1756.

 

Коментар

 

Овај текст је једна тешка срамота за Православну цркву. Сведок најнижих страсти и пада у коме се можемо наћи. Али, поред свих ставова и махинација које су овде изнете, он нам је од користи у расправи са о. Савом и вл. Атанасијем и демонстрира убедљиво контрадикторне позиције ове двојице аутора.

 

FkvzL1M.jpg

Ава поучава

1) Орос не тврди да прекрштава крштене него да крсти некрштене. Католичко крштење је ништавно, безблагодатно. Веле: Зато, оне који нам долазе примамо као неосвећене и некрштене (ς ἀνιέρους κα ἀβαπτίστους). Штавише, изгледа да их такво крштење чини и горима од некрштених: А они који се крштавају на другачији начин, уместо да примају очишћење и усиновљење – показују се нечисти и синови таме (ἀκαθάρτους κα σκότους υἱοὺς). Кирило V, да би избегао да га анатемишу због кршење васељенских канона, био је довољно интелигентан да негира само католичко крштење.

Орос је доследан: крштава некрштене. О. Сава, који се позива на овај Орос је више него недоследан: „инославни мање или више (у зависности од одступања од православне традиције Цркве) поседују на известан начин благодат, али не и пуноћу светотајинске реалности. Мислим да је јасно да се за већину православних инославне заједнице могу потенцијално гледати као део Цркве и не сасвим лишене деловања Духа Светога јер их Он стално упућује ка пуноћи Цркве из чијег су видљивог јединства на овај или онај начин иступили. Овде бих се највише сложио са Владкиком Атанасијем који каже да инославним као сасушеним удовима ипак треба благодатна сила Духа Светога да би заживели пуноћом живота у Цркви“. Јасно је да Сава потпада под осуду васионских канона јер наново крштава крштене (па макар замишљао и да су у хибернацији). Атанасија не каче ови канони, без обзира што има искривљено гледиште, јер он не прекрштава као Сава католике. Сава може да се позове на овај Орос само ако као и он тврди да је католичко крштење ништавно, а не да заводи за Голеш планину неуке причајући о некаквој недефинисаној благодати. Поново разапиње Христа, што рече Дамаскин, јер су ови у име Свете Тројице крштени. Атанасије у тај грех не пада.

 

2) Орос у свој својој бласфемичности ипак сведочи оно што Сава и Атанасије не желе да виде, наиме да су васионски канони признали сакраментално крштење јеретика. Орос наиме вели да је ово крштење ништавно и празно јер не задовољава форму. Да задовољава, било би важеће, како су одредили и васионски канони. Цг. оци се не противе васионским законима, него не прихватају крштење које ни поменути канони не прихватају. Друго јеретичко крштење уколико задовољава форму би прихватили као пуно и право. Барем су разумели да Црква прихвата исправно крштење у јеретика, мада чине папазијанију са изјавом знајући једино нашу Цркву као једну, свету, саборну и апостолску, ми прихватамо само њене Тајне и због тога само њено Божанско крштење. Али о могућим импликацијама те реченице не бих сада.

 

3) Догматске одлуке следе одређену логику. Зато је свака и рационално објашњења у мери колико је то могуће. Ако неки став не задовољава тај услов, одбацује се као заблуда, а ако је ништаван, нико, ко је стекао употребу разуме, неће посећи за њиме.

На чему се теоријски темељи одлука о прекрштавању? Веле, иако је крштење било у име Свете Тројице, како није било трократним погружењем, ништавно је. Овакво образложење је глупо до зла бога и потврђује сасвим друге мотивације (горње изнете) које стоје иза. Рационални дискурс недостаје.

Када би трократно погружење и формула били услов, онда се нико до Исуса не би спасио јер се нико није погрузио 3 пута и крстио у име Оца, Сина и Светога Духа. Не би се спасио ни Исус, јер се није погрузио 3 пута, а није изговорена ни формула. Разбојник није ушао у Рај, али зато данас знамо за крштење у крви. Крштење песком у пустињи. Клиничко крштење. Да је мученик Лоренцо крстио у тамници са неколико капи воде... Ја и Сава бисмо морали поново да се крстимо јер смо највероватније крштени обливањем.  

Различити облици крштења код католика нису од јуче а никоме није пало да им због тога негира валидност. Тако св. Марко Ефески у Окружној посланици православним хришћанима на копну и острвима, пише: „Такође и крштења, једни (католици) свршавају трократним погружењем, а други обливањем водом по врху темена; у једном случају помазују миром, у другом га не употребљавају“. Марко због форме није покрштавао католике него их је примао кроз миропомазање. Ефески пак није поменуо и западну праксу крштења са једним погружењем, коју као легитимну заступа св. папа Григорије Двојеслов, а коју налазимо од VI века (Gregorius I, Epistolae, Liber primus, еp. XLIII. Ad Leandrum episcopum Hispalensem, in PL 77, 496B-498C):

Међутим, што се тиче троструког погружавања током крштења (Grat. de Consecr. dist. 4, can. 89), не може се дати истинитији одговор него што сам примећујеш да је исправно; наиме да, тамо где је једна вера, различита пракса нимало не штети светој Цркви (in una fide nihil officit sanctae Ecclesiae consuetudo diversa). Према томе, ми приликом троструког потапања, означавамо сакрамент тродневног погребења; тако да када се беба трећи пут подиже из воде, васкрсење после три дана се да изразити. Или, ако би неко можда мислио да се то чини из обожавања врховне Тројице, неће бити места икаквом приговору на једно погружавање крштеника у воду, будући да имамо једну супстанцу у три субсистенције; не може бити на било који начин за осуду урањање бебе при крштењу или три пута или једном, када у три урањања имамо Тројичност лица, а у једном се може означити једност Божанства. Али, пошто је до данас био обичај јеретика да при крштењу урањају децу три пута, сматрам да ово код вас не треба да се чини; да се не би – док они набрајају погружења, па тако деле Божанство, и док настављају да раде како су радили – могли хвалити да су задобили бољи обичај од нашег.

Ово је вера Цркве, овако говори Петар, а не лажни Орос симонисте Кирила! Ако је у праву Григорије, ја и ти смо крштени, а ако је Кирило, да скупимо неки динар за крштење и одемо до Акакија, јер у противном остадосмо синови мрака!

 

На крају

 

Јасно је да су васељенске одлуке, као и став папе Григорија Великог апсолутно неспојиве са Кириловим махинацијама. Верујем да вл. Теодосије не мисли да је заблудив, али кад је већ заблудив, нека се назида кроз ове отачке текстове и забрани да спроводите ту антицрквену праксу. Ако вам изда неки декрет, био бих срећан да ме обавестите. Не треба вам никакав сабор СПЦ да би следили васионске каноне. Угледајте се пак и на вл. Атанасија. Сигуран сам да би вам и он забранио такву наопаку праксу.

post_5_0.jpg

Носитељ отачке васељенске светлости, вл. Атанасије

 

Иако признајемо католичке тајне валиднима (моји истомишљеници), не причешћујемо се заједно због актуелног канонског неједниства, као што се не причешћујемо ни са македонцима.

Никад не добих од тебе одговор како се примају неки јеретици без ичега, тј. без давања им Духа Светог кроз неки чин, него само покајањем?

 

Ко прекрштава католике следи турску политику, фанариотску гордост, логику доказаног симонисте и прогонитеља неистомишљеника (видиш да ове наше праксе не могу да коегзистирају?), Кирила и лже-пророка Авксентија који је у самом Цг 1752 био анатемисан (Аuxentius hierodiaconus a sacra synodo damnatur, quod Latinos denuo baptizandos esse clamitaret, in Mansi, 587ss), и никад проглашен за свеца иако је мученички пострадао (форма му ништа не поможе!). Ако би поред свега овога овај орос могао бити богонадахнут, ја се одмах исписујем из Православне цркве и прелазим у будисте!

Зато је мудрије послушати константинопољске оце из 1723 (Посланица Патријараха Источне-католичке Цркве о Православној вери) који следе васионске саборе: „Ми сматрамо потпуно лажним и нечастивим учење према коме несавршеност вере руши интегритет и савршенство светих тајни. Јер су јеретици, које Црква прихвата, када се они одрекну јереси и придруже Васионској Цркви, добили били крштење, савршено, иако су имали несавршену веру. И када коначно долазе до савршене вере, они се не прекрштавају“ (Догматические Послания Православных Иерархов XVII-XIX веков о православной вере. Свято-Троицкая Сергиева Лавра, 1995, С. 171).

 

Зоран Ђуровић

Рим, 14.10.2016   

Share this post


Link to post
Share on other sites
47 minutes ago, Zoran Đurović рече

svetogorski-monasi-jeretici.jpg?w=426&h=

Проклети и нераспаднути светогорски јеромонаси који су 1272. године признали папу

U kom kontekstu si avo stavio ovu smehotresnu slicicu? :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 minutes ago, Justin Waters рече

U kom kontekstu si avo stavio ovu smehotresnu slicicu? :))

То су "паписти" православни који су умрли и нису се распали јер их земља није хтела (тако је Кирило клео). Ове као после откопали па видели да им израсли нокти и коса итд. Мислим да је најобичнија глупост, али се свашта ваља код нас. Ово је стара ствар. Смејем се Кириловој клетви. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
39 minutes ago, Justin Waters рече

U kom kontekstu si avo stavio ovu smehotresnu slicicu? :))

Pa, nije bas bila 'zabavna' za one koji su videli prizor uzivo. :coolio:  Valjda su i zato zazidali pecinu, da ne 'uvati' nekog srcka.

Neumoran je o.Zoran i veliki entuzijasta u onome sto radi. :skidamkapu:

Al' sto je dugacak i obiman tekst, bice zanimljivo na forumu sledecih par dana. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 minutes ago, Bokisd рече

Pa, nije bas bila 'zabavna' za one koji su videli prizor uzivo. :coolio:  Valjda su i zato zazidali pecinu, da ne 'uvati' nekog srcka.

Nije tu bilo nikakvog prizora, sa slike se vidi jasno da je obicna skrabotina, drugim rijecima vrlo los falsifikat. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Nije tu bilo nikakvog prizora, sa slike se vidi jasno da je obicna skrabotina, drugim rijecima vrlo los falsifikat.

Pa, mozda nije bilo fotoaparata i mobilnih telefona,:coolio:  kada je napravljena rucno slika, pa samo dalje reprodukovana, pecina je zazidana krajem 19 veka.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
14 minutes ago, Bokisd рече

Pa, mozda nije bilo fotoaparata i mobilnih telefona,:coolio:  kada je napravljena rucno slika, pa samo dalje reprodukovana, pecina je zazidana krajem 19 veka.
 

Pa da moglo je biti i dva cica glisa ko mari za autenticnost i ako i onda sigurno nije manjkalo ljudi koji koliko toliko mogu vjernije prenijeti prizor. Nego nije samo stvar u tome kako slika izgleda i sto se smjesne face na toj skrabotini stavljaju u kontekst djelovanja Duha Svetoga, vec je u motivima zbog cega je nastala. Hej navodno zbog priznanja pape?? U crkvenoj istoriji mnogo gori prestupi nisu zabiljezeni u ovakvom izdanju. No kako po pisaniju o.Zorana gore vidimo da ni ono starije doba nije manjkalo  farisjeskog- artemitsko i izrazito mastovitog duha koji je ispredao legende o srcanim udarima ljudi koji su vidjeli onu dvojicu gore, to o prebacivanjima na neko vrlo nepristupacno mjesto do eto zazidljivanja (kakve li slucajnosti). Svako vjeruje kako mu je volja izmedju ostalog.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нараво(на)ученије или како надахнуто вели блажени Леон а применљиво је и на ову тему:
 

,,Формалисти, завршићете у формалину"!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, R2D2 рече

Zanimaju me komentari na ovaj veoma sadrzajan text. Verujem da ce se javiti o. Sava

Обрадовао сам га позивницом:)))

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
33 minutes ago, Justin Waters рече

Pa da moglo je biti i dva cica glisa ko mari za autenticnost i ako i onda sigurno nije manjkalo ljudi koji koliko toliko mogu vjernije prenijeti prizor. Nego nije samo stvar u tome kako slika izgleda i sto se smjesne face na toj skrabotini stavljaju u kontekst djelovanja Duha Svetoga, vec je u motivima zbog cega je nastala. Hej navodno zbog priznanja pape?? U crkvenoj istoriji mnogo gori prestupi nisu zabiljezeni u ovakvom izdanju. No kako po pisaniju o.Zorana gore vidimo da ni ono starije doba nije manjkalo  farisjeskog- artemitsko i izrazito mastovitog duha koji je ispredao legende o srcanim udarima ljudi koji su vidjeli onu dvojicu gore, to o prebacivanjima na neko vrlo nepristupacno mjesto do eto zazidljivanja (kakve li slucajnosti). Svako vjeruje kako mu je volja izmedju ostalog.

Na Svetoj Gori je vrlo jak kult upokojenja monaha  i narocito drevna praksa otkopavanja ostataka monaha posle tri godine i polaganje 'mostiju' u manastirskim kosturnicama, gde pocivaju delovi kostiju i glave upokojenih monaha. Igrom slucaja, proveo sam i ziveo na Svetoj Gori, ( sveukupno oko godinu i po dana ), obisao mnoge manastire i obisao mnoge kosturnice. Prisustvovao  sam i liturgiji i sahrani jednog monaha, i iz prve ruke sam video koliko su jaki ovi kultovi i koliko se vodi racuna na Svetoj Gori o ovim stvarima.

Sa te strane, ima puno elemenata koji daju potvdu za ovu pricu o ova dva monaha i njihovoj 'sablaznoj' pojavi posle smrti. Da ne ulazimo  dublje u pricu, o raznim monaska predanjima,  o mnogobrojnim slucajevima neraspadnutih tela posle smrti ( monaha ) i njihovim raznim projavama, kroz istoriju monaske prakse.

Tako da, sve zavisi iz koje se persepektive gleda na neku  stvar. :coolio:


 

Share this post


Link to post
Share on other sites
4 hours ago, Zoran Đurović рече

Лукавство Турака се видело кроз Отоманско-Венецијански рат где они под власт милет-баше (Цг. патријарха) не стављају само православце већ и Јермене и Латине. Због тога ови хрле у православље.

Ово је врло осјетљиво питање, чест предмет у католичко-православним, посебно хрватско-српским диспутима, због тога је у његовом освијетљавању, односно, одређивању димензија превјеравања, потребна сарадња са "општим историчарима".

Заправо, требало би Ави Зорану ставити на располагање један читав Историјски институт.:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, александар живаљев рече

Ово је врло осјетљиво питање, чест предмет у католичко-православним, посебно хрватско-српским диспутима, због тога је у његовом освијетљавању, односно, одређивању димензија превјеравања, потребна сарадња са "општим историчарима".

Заправо, требало би Ави Зорану ставити на располагање један читав Историјски институт.:)

:))12:smeha::))

Share this post


Link to post
Share on other sites
4 hours ago, Zoran Đurović рече

Стога, дакле, они који су крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, и који су научени да је једна природа божанства у три ипостаси, те се наново крштавају, они изнова разапињу Христа

Ovo je citat koji je o.Zoran naveo iz Jovana Damaskina. Zaista bi bio greh, krštavati takve osobe ponovo. E sad, ako pogledamo tekst sedmog kanona, videćemo da on nalaže miropomazanje za arijance, koji nisu ispovedali jednu prirodu božanstva u tri ipostasi. Pa ipak im se ne ponavlja krštenje. Da li zato što sedmi kanon dolazi u koliziju sa verovatno najvećim i najsistematičnijim dogmatičarem katoličanske pravoslavne Crkve ili sedmi kanon polazi od ikonomije, priznaje samo formu krštenja i ne ulazi u veru arijanaca. Ako je ovo prvo, neko je nepravoslavan:ili sv. Jovan Damaskin ili sedmi kanon. Ako je ovo drugo, problem nestaje. Pravoslavni su i jedni i drugi. Naravno, ovo nije jedini ni najjači dokaz da krštenje jeretika onako kako je regulisano sedmim kanonom treba posmatrati kao ikonomiju. Kada bi on dopuštao miropomazanje samo jereticima koji ispovedaju ispravnu trijadologiju, onda se problem FORME KRŠTENJA ne bi mogao otvarati. Međutim, arijanska trijadologija je neispravna, a krštenje im je, prema sedmom kanonu, ispravno. Sa druge strane, Damaskin insistira da se ne smeju krštavati ponovo samo ONI KOJI SU KRŠTENI U IME OCA, SINA I SVETOGA DUHA I "који су научени да је једна природа божанства у три ипостаси", DAKLE SAMO ONI SA ISPRAVNOM TRIJADOLOGIJOM. Što se tiče rimokatolika i njihove trijadologije, pozivam braću rimokatolike: Tihomira (Utopiju) i Zairona da nam kažu na kom je tačno saboru rimokatloičke crkve usvojena formulacija da Sveti Duh ishodi od Oca i Sina KAO OD JEDNOG PRINCIPA. dA LI dve ipostasi MOGU BITI JEDAN PRINCIP, ili se ovde radi o implicitnom polusavelijanstvu? Ja ne znam, samo pitam. Ako da, rimokatolici imaju neispravnu trijadologiju. Ako ne, trijadologija im je i dalje u najmanju ruku sumnjiva, jer umesto jednog ontološkog arhe u Trojici, Boga Oca uvode drugi arhe Oca i Sina, pa tako umesto monarhije Boga Oca uvode nekakvu čudnu diarhiju Oca i Sina. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
4 hours ago, Zoran Đurović рече

Тако и св. Августин: „Али, прекрстити католика, монструозан је злочин“ (rebaptizare autem catholicum, immanissimum scelus est. У ep. 23, 2).

Naravno. Ali to važi za KATOLIKE. Za RIMOKATOLIKE, stvari nisu tako jednostavne. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...