Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Жан-Пол Блед: Хитлерова злочиначка харизма

Recommended Posts

Стручна критика у Француској оценила је књигу „Хитлерови људи“ као првокласну анализу у којој је, за разлику од досадашње прилично генерализоване представе Хитлера као хистеричног диктатора, који је или слабо или никако контролисао своје сараднике, успостављена слика о његовој убитачној политичкој и психолошкој доминацији захваљујући којој је учвршћивао свој апсолутизам

274809.jpg

Француски историчар Жан-Пол Блед, који је прошле године изабран за иностраног члана САНУ, боравио је ове недеље у Београду да би у Српској академији наука и уметности одржао своју приступну беседу на тему „Мит о Францу Јозефу“.

Током два дана, колико је провео у нашем граду, Жан-Пол Блед, професор емеритус Универзитета Париз–Сорбона, германиста и стручњак за историју Средње Европе, упркос густом распореду обавеза, успео је да се прошета и Кнез Михаиловом улицом и да се, у посебно организованом сусрету у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, сретне са својим поштоваоцима и читаоцима.

Жан-Пол Блед (Париз, 1942) истакнути је стручњак за друштвену и политичку историју Немачке и Аустроугарске монархије и један је од најпоузданијих зналаца ове научне области у Европи и свету.

Прво опсежно дело које га је прославило и које је преведено на низ страних језика јесте Франц Јозеф, биографија аустријског цара и славног владара из Хабзбуршке монархије. Књига је преведена и на српски („Клио“, 1998), а затим су уследиле биографије Бизмарк и Франц Фердинанд (на српском у издању „ННК Интернационал, 2011, односно 2014).

У огромном опусу Жан-Пола Бледа у којем се налазе и биографије о Марији Терезији, о престолонаследнику Аустроугарске Рудолфу од Аустрије и о Фридриху Великом, посебно се издвајају књиге Историја Пруске и Агонија једне монархије. Аустроугарска 1914–1920, које би свакако било пожељно превести на наш језик.

Најновије дело Жан-Пола Бледа које ће се ових дана појавити у преводу на српски у издању „ННК Интернационала“ и „Дан Графа“ је Хитлерови људи, књига која је у Француској објављена прошле године, и која доноси двадесет три портрета Хитлерових најближих сарадника. Ово дело први пут на једном месту не само да осветљава ликове високих нацистичких званичника већ и њихов однос са Хитлером и, посредно, објашњава како је функционисао Трећи Рајх под магичним дејством Хитлерове злочиначке харизме којој је било, Жан-Блед ће показати, тешко одупрети се. Споменимо само неке од Хитлерових сарадника који се налазе у овој књизи: саучесници који су играли суштинску улогу у Хитлеровом успону (Папен, Бломберг, Шахт), ближњи као што су Геринг, Хес, Гебелс, Химлер, Борман, Шпер, фанатици (Розенберг, Фрик, Рибентроп, Хајдрих…), уметници (Хофман, Рифенштал), војници (Кајтел, Ромел, Дениц…). Стручна критика у Француској оценила је Хитлерове људе као првокласну анализу у којој је, за разлику од досадашње прилично генерализоване представе Хитлера као хистеричног диктатора који је или слабо или никако контролисао своје сараднике, успостављена слика оњеговој убитачној политичкој и психолошкој доминацији захваљујући којој је учвршћивао свој апсолутизам.

Жан-Пол Блед тренутно пише две биографије, једну о Гебелсу, а другу о надвојвоткињи Софији, мајци Франца Јозефа.

  • „Хитлерови људи“ су оцењени као оригинални допринос проучавању нацизма. Портрети Хитлерових сарадника које у њој дајете показују сложену слику Хитлеровог успона и опстанка на власти. Шта Вас је навело да је напишете?

– Ја сам био веома заинтересован да напишем ту књигу, а материјал о њој сам организовао око једне црвене нити која све повезује и која је, да се најтачније изразим, веза тих мушкараца и жене, једне једине која се спомиње, са Хитлером.

Оно што се дâ закључити из ове моје књиге јесте да су ти људи Хитлером били потпуно фасцинирани. Као да су били зачарани. Та фасцинација данас може да нас изненади али, као и увек, требало би се вратити у то време, јер све то што се тада догађало не можемо посматрати данашњим очима.

У Хитлеровим људима сам изнео два сведочанства која иду у у прилог овој тези. Једно је сведочење Алберта Шпера, друго је сведочење Лени Рифенштал. Ни Шпер ни Лени Рифенштал нису имали никакав посебни политички интерес да се вежу за Хитлера, и један и други су ишли да га слушају како говори. И обоје су на лицу места подлегли његовом шарму. Били су фасцинирани, потпуно очарани Хитлером. И од тог дана Шпер и Рифенштал постали су Хитлерови људи.

Потом се у књизи долази до проблема моћи коју има Хитлер над тим људима. Не само, дакле, опчињености коју они осећају према њему, већ његове моћи. Та моћ је од фундаменталног значаја за објашњење целе приче о нацизму. Све те личности Хитлер држи у шаци, оне зависе од њега. И довољно је да он каже само једну реч, па да они једноставно нестану.

  • Може ли Ваша књига бити и упозорење на последице десничарских идеја које све више освајају Европу и свет? Откуда да десница данас толико јача?

– Ово је изузетно широко питање на које не може тако кратко да се одговори, али покушаћу. Мислим да не треба поистовећивати ствари, правити амалгаме, како Французи воле да кажу. Успон популистичке деснице јесте стварност са којом живимо. Али у тој популистичкој десници, која се појављује диљем Европе, нацистичке, постнацистичке идеологије су врло мали сегмент. Што не значи да ти покрети као такви нису опасни.

  • Хитлер је мислио да је Бизмарков наследник. Многим Немцима је тако и деловао. С обзиром да сте написали књигу о Бизмарку, како гледате на релацију Бизмарк-Хитлер?

– Јесте, тачно је да је Хитлер себе доживљавао као Бизмарковог наследника. И сигурно је да је Хитлер хтео да буде настављач онога што су радили Бизмарк и Фридрих II. Поводом Хитлеровог рођендана 1934. године, у тиражу од више хиљада примерака одштампана је разгледница на којој су из профила приказани Фридрих II, Бизмарк и Хитлер. Али видите, то што је Хитлер тврдио да јесте наследник Фридриха II и Хитлера је једно, али није једино, и довољно па да то буде истина. Јер, да је другачије, испало би да су њих двојица претече Хитлера. Моје је мишљење потпуно различито. На првом месту, Бизмарк. Бизмарк је био човек чија је политика била заснована на реалности, на стварном стању ствари. Он се није губио у сновима као што је, рецимо, сањарење о томе да освоји Русију. Или нешто слично томе.

Друго, Бизмарк није био антисемита. Што не значи да у Бизмарково време у Немачкој није било антисемитизма, али сам Бизмарк није био антисемита.

Доказ за то је да је међу његовим пријатељима био приличан број Јевреја.

  • Уметници Трећег Рајха посебна су тема Ваше књиге. Између Готфрида Бена, Рихарда Штрауса, Вилхелма Фуртвенглера, које спомињете, определили сте се за Хитлеровог фотографа Хајнриха Хофмана и Лени Рифенштал. Зашто?

– Једноставно зато што други уметници које наводите нису одржавали блиске односе са Хитлером. Тема књиге, прецизно казано, јесу односи личности које су споменуте са Хитлером. Дакле, и једни и други су, наравно, наставили са својим радом и стварали су у време Трећег Рајха. Али нису сви међу њима имали лични, присни однос са Хитлером. Због тог разлога нисам споменуо ни великог уметника из тог времена, Арноа Брекера, државног скулптора кога је Адолф Хитлер изузетно ценио. Брекер, наиме, није имао лични однос са Хитлером.

Али Лени Рифенштал јесте. Баш као и Хајнрих Хофман. У Хитлеровим људима сам написао да је Хофман припадао генерацији најстаријих Хитлерових дружбеника, да је устоличен за званичног Хитлеровог фотографа, и да је стално био поред њега. Преко њега је Хитлер и упознао Еву Браун.

  • Написали сте и књигу о Францу Фердинанду. Да ли се слажете са ставом историчарке Анике Момбауер да се „Франц Фердинанд увек противио рату са Србијом, а преузимањем власти заузео би се и за већа права националних мањина у Аустроугарској.“?

– Сасвим је основана тврдња да Франц Фердинанд није био присталица антисрпске политике. Но, то не треба да превари, јер то истовремено не значи да је био и пријатељски настројен према Србији. Франц Фердинанд је, међутим, сматрао да постоје приоритети, а приоритет приоритета јесте био да се монархија реформише изнутра. Према његовој замисли, то је значило смањење улоге Мађара у Аустроугарском царству. А онда, када тај проблем буде решен, уколико би се уопште решио и под условом да може да се реши, онда би могао да се позабави спољном политиком.

  • Учесник сте у низу међународних научних скупова које је организовала САНУ. Тема једног од њих је „Ислам, Балкан и велике силе: XIV-XX век“. Како данас, у 21. веку, са таласом избеглица, гледате на тај проблем?

– Хм, то је врло компликовано питање. Јер је то проблем на који различите земље гледају различито. На овом простору, подунавском, у најширем смислу речи, постоји јако велико непријатељство према покретима миграната. Аустрији је пошло за руком да створи један блок од десетак земаља, мислим да је и Србија међу њима, које би требало да имају заједничку политику према мигрантима. Неке од тих земаља је успела да подстакне на затварање граница.

Наравно, у вези са овом темом имамо и случај Немачке. Званични став Немачке јесте много отворенија политика. Јер, видело се, само прошле године милион избеглица је дошло у Немачку што је, заиста, огроман број. За канцеларку Ангелу Меркел тај проблем може бити окидач који би покренуо и довео до њеног пада и губитка власти. Уосталом, сведоци смо недавних избора на којима је њена партија забележила велики пад популарности. А у септембру прошле гдоине биће општи избори. Све до тада може још да се промени, али већ сада се види тенденција ка томе да њена партија лоше прође на тим изборима.

И да додам још нешто: рекао бих да је сада у Немачкој отворено оно што је пре годину дана било тешко замисливо, а то је цела једна серија политичких опција.

  • Члан сте научног савета Фондације Шарл Де Гол, а били сте уредник зборника Генерал Де Гол и арапски свет. Како би де Гол гледао на данашњу Европу и свет?

– Е, ово је она врста питања на које човек не може да одговори, заправо на које је врло тешко одговорити. Не можемо натерати мртве да говоре, нити ми можемо говорити у њихово име. Оно што ја, после бројних интерпретација де Головог дела, једино могу да кажем то је да би се ишта што бих изнео о томе шта мислим да би Де Гол рекао косило са науком.

Биограф рафинираног стила

У свету историјске науке Жан-Пол Блед важи за једног од најбољих биографа. Његов рафинирани стил, лакоћа којом пише, читљивост дела, њихова приступачност ономе ко није упућен у науку издвајају га од већине аутора сувопарних књига о историјским личностима. Један од услова за то свакако јесте и тај што је Блед, како сâм каже, успео да се избори са два главна проблема са којима се срећу писци биографија. Први је да читаоцу пружи индивидуалну судбину онога о коме пише, али и судбину колектива, јер једно без другог не може дати цели мозаик времена у којем су се одигравали догађаји везани за личност о којој пише. „Биографија која не повезује индивидуално и колективно не може бити добра“, речи су Жан-Пола Бледа.

С друге стране, аутор биографије мора да направи одређену дистанцу од јунака чијим се животом бави: никако му не сме бити превише близак, али ни превише критичан.

Занимљиво је да је француски издавач „Перин“ који је објавио Хитлерове људе Бледу прво предложио да напише Хитлерову биографију. „Одбио сам јер нисам желео да три године живим са Хитлером“, казао је познати историчар у препуној Сали Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у којој се говорило на тему „Немачка, Аустроугарска и Балкан“.

И још једна занимљивост: своје књиге, као ретко који аутор, Жан-Пол Блед пише руком и, како је један од учесника овог разговора рекао, можда баш „у том додиру оловке и папира бруси свој изванредни стил.“

Анђелка Цвијић, Данас

Untitled_zpshopfvruu.jpg?1475952697323&1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...