Jump to content

ГДЕ СТЕ БИЛИ 5. ОКТОБРА 2000. ГОДИНЕ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Мени је период пред 5. октобар био свакако занимљивији...

Што рече Жељко горе, ма и да су све могуће стране силе, агентуре и које је све епитете користио несрећник што лежи под липом у Пожаревцу "умешале прсте", дозлогрдило је било... 

А и он је погубио конце, а рекао бих и памет ако ју је икада имао. Још негде од НАТО агресије, да ли је сам био луд, или је пак имао лоше саветнике, оне већ пословичне комунарске подгузне муве. Како год...

Са војском никада није био "на ти"... Ваљда је зато још за његова адета урушавање потенцијала наше војске почело... Остало је у стенограмима са седница Врховнoг савета одбране (ВСО) записано, како је са индигнацијом одбијао све савете који су му долазили из војног врха. Упозорења да се не може ратовати против читавог света...

Негде пред оно "прво" бомбардовање, које се требало десити у јесен 1998. године, на ВСО је заваљен у фотељу пушећи цигару, "разигравао" план одбране, говорећи самоуверено да НАТО-вци и ако нападну, биће то неколико дана. Потребно је само да наша Војска Југославије издржи толико. И да им пружи отпор, након којег ће они бити приморани да седну за преговарачки сто...

- Јел тако Љубиша!'?, обратио се тадашњем команданту РВ и ПВО, покојном, Бог да га прости, Љубиши Величковићу. 

- Није!, одговорио му је без пардона покојни Љубиша!

- Како није? Колико твоја авијација може да издржи? Недељу, десет дана!? Да се супроставите агресору!, опет је уверен био несрећник...

- 48 сати господине председниче. И то ако буде добро маскирање и ако преживимо први удар који ће бити масиван и бојим се много јачи и сасређенији него на Краљевину 6. априла!, одговорио му је "Цеца", како смо звали генерала Величковића...

Несрећник је почео да дивља по канцеларији...

Командант ваздухопловства и тадашњи Начелник Генералштаба су напустили канцеларију. Убрзо су смењени...

Дошла је НАТО агресија и сви знамо како је било... Нико није рекао нећу! Да, то је чињеница. Али је и покојном Буци Перићу, који је са 29-ком оборен 26. марта, па када се јавио на дужност након обарања речено; заправо упућено му је питање од стране тадашњег команданта: - Где си ти до сада? (Буцо је оборен, тј. летелица је пала "преко црте" на територију БиХ/РС, па је два дана требало да се организује превожење преко Дрине у Србију). Буцо је то покушао да објасни, тј. тако је рекао и објаснио. - А јеси ли оборио нешто?, уследило је питање. - Па нисам генерале, отказао ми је генратор наизменичне струје,м радар није радио, био сам у захвату неколико летелица..., одговорио је Перић. - Ако хоћете ордење, онда мора да се гине!, узвратио му је командант. Буцо је тада пукао и сасуо му свашта у брк, што је резултовало нечасним отпустом из војске, у коју је враћен тек након 5-октобарских промена, али је од тадашњег Министра одбране Тадића, након враћања официрске части, затражио пензионисање... Но, не поновило се... Гована је било колко `оћеш, али остаје једна светла чињеница, да без обзира на све, НИКО НИЈЕ РЕКАО НЕЋУ!

А Србија је била гадно подељена... На његове присталице и оне који су против њега... На четнике и партизане... Комунаре и антикомунаре... И медији су чинили своје... Само доливали на ране које се нису зацелиле још од Друге војне...

Сећам се свадбе мојих другара у Мачва... Она из угледне "четниучке" куће, он из "његове"; заправо његови родитеља су били присталице несрећникове... На свадби, када смо ми са младине стране "узели музику", а то се дешава након победе, у лето 1999. године; дакле, када смо "узели" музику, првих неколико песама је било из репертоара чувеног албума који су испевали "шабачки попови" тамо концем 80-их... "Краља Петра гарда" и сл... У том тренутку, када је музика започела тактове тих песама, ашчије и редаре (са младожењине стране) су престале да служе и у чуду се повукле из простора где су требали да служе... - Децо, причала је после једна "наша" старија госпођа... - Онис у мислили, гелдали у Дневнику; мислили су да ћете ви сада да повадите каме и да почнете да их кољете, објаснила нам је. - Је р све њихове редаре и ашћије су социјалисти, а ви певате "Вукове" песме...

Премда је и брадати попушио тада, барем у мојим очима, јер улазак у несрећникову владу се није могао никако опрати... 

У( пролеће 2000-те, параноја достиже врхунац. Целокупан летачки састав је добио на потпис један веома "занимљив" документ. Та Наредба се имала прочитати, подаци из ње скицирати у радне летачке свеске и потписом доказати да се упознало са документом. А у документу су биле издвојене "зоне забрањеног летења". Ништа чудно! У авијацији је уобичајено да се забрана летења спроводи над великим градским центрима, фабричким комплексима и објектима од изузетног значаја... Овога пута су зоне забрањеног летења "апдејтоване" и у њих су унешене координате несрећникових обитавалишта... На Дедињу, у Пожаревцу, на оном имању крај Мајданпека, Крађорђеву итд... Осам укупно. Што званичних резиденција, што приватних имања. У Наредби је било прецизирано да се потписом упознаје са њом, и да свако оглушивање за собом "вуче" аутоматско обарање летелице...

Остала је прича од тог лета 2000-ог са ВМА и једним хеликоптером из Републике Српске и часним руковаоцем ПА топа... Наиме, НАТО злочинци су током агресије сравнили са земљом зграду Ваздухопловног опитног Центра на Батајници. Након бомбардовања, припадници те јединице/установе су преселили у зграду Ваздухопловно медицинског института, који је привремено пребачен на ВМА. На Батјници је била само центрифуга, просторна дезоријентација и бароикомора, док су се сви летачки прегледи изводили на ВМА. 

И пошто војска Републике Српске није имала овлашћени центар за медицинско лиценцирање летача (једном годишње), то су "босанци" долазили на ВМА. Скупе се у хеликоптер транспортни Ми-8 и у 2-3 туре, долете из Бања Луке на ВМА обаве прегледеи назад за Босну...

И њихове посаде су наравно биле упознате са зонама забрањеног летења, од којих се једна наслањала и на ВМА, тј. она у резиденцијалном комплексу Бели Двор. Када су кренули за Босну, посада је, да ли из обести или превидевши ситуацију, узела курс преко Белог Двора. Прича каже даље да је војнику, руковаоцу ПА топа у близини резиденције издата била наредба да пуца на летелицу, која је, је ли, ушла у зону "забрањеног лета". Војник је одговорио старешини да он никада и ни због чега неће пуцати на летелицу која на себи има српску тробојку....

Током 98-ме године за време сукоба војске и полиције са УЧК на Космету, родила се и реализовала идеја да се један лаки хеликоптер типа "Газела" приведе намени за корекцију артиљерисјке ватре. У њу је био уграђен видео систем високе резолуције са примопредајном антеном путем које је ишла комуникација са репортажним колима на земљи, у којима је пред моиниторима, гледајући снимке из хеликоптера, био официр артиљерије који је коригова артиљерце и од посаде захтевао да иду напред, назад и где већ треба. Као дронови данас... Замисао је била да се путем тога неутралише утврђење Адема Јашарија у Дреници. Да се помоћу снимка из хеликоптера изврши тачна анализа објеката у утврди, те тријажа цивилних и војних објеката. Јер тамо су биле жене и деца... Ми смо са наше стране, хеликоптер довели у сатње спремно за извршење задтка за неких 10 дана. Буквално смо радили 24 сата. Пробни летови су вршени и дању и ноћу и у зору... Да бис е све завршило на време. Ипак, полиција је "решила" то на свој начин... Један полицијски генерал је у Хагу због тога, а хеликоптер је стајао са свом том опремом...

И онда, негде пред те изборе 24. септембра. Заправо много раније, још током августа, стигне наредба да колега и ја са том летелицом одемо у Пирот. Заправо, добијемо прекоманду. У Трећи одред Војске Југославије. Јединицу која је предвиђена била за повратак на Космет. Као ваздушна подршка. Одемо ми тамо... Колега социјалиста.. Воли несрећника...

У касарни, огромној, ту је некада ваљда у ЈНА била тенковскја дивизија, за запречавање бугарске комуникације... У њој пола од тих 1000 што се трбају као вратити на Космет... На полигони изнад Пирота друга половина... Нема војника. Све подофицир и официри...

Били ми пар дана тамо спавали у касарни... После смо ишли, због удобности у Ниш. Код калсића. Оно, дођемо ујутро из Ниш, будемо им на располагању читав дан и увече се врнемо, па сапвамо код неког од класића... И идемо код "Американца" и код Јоцу и Нену :)))

Али тих неколико јутара у Пироту нећу заборавити. Политком јединице изађе испред њих 500 постројених на платоу и чита им "неовојкосавловске" пашквиле из Политике... О Коштуници педеру који није нормалан јер живи са 9 мачака... И све оне тлапње које су долазиле из несрећникове кујне...

Јбга, контам ови сви "његови". Ћути Милане да те неко не набоде. Међутим, једно поподне завршимо у кантини. А онај наш један бон за летачки ручак, "изађе" на 9 пива... И седенмо мало да поијемо и обреном туру двојици ликова из те јединице. Један заћа, други мајор... Нова униформа. "Миле Драгић" све на њему, кевлар шлем и номекс платно... И онда људи, уз пиво "отворише душу"... Као су ту већ неколико месеци. Обучавају се а добро знају да од тога и повратка на Космет нема ништа. Да је све то у циљу предизборне кампање и тако даље и тако ближе... "Пхууу", рекох у себи, имам истомишљеника... А заборавих да је све време ишла са рзгласа "Волимо те отаџбино наша"....

Два дана пред вежбу, која је требала да буде мсм 14. септембра, командант одреда, генерал, треба да прд Начелником генералштаба "брани" све активности и супозиције вежбе. Позваше и нас као ваздушну подршку. Задатак нам је био да у супозицијама ваздушних активности на полигону (налет бомбардерсјке авијације, ловци-ПВО заштита, хеликоптери-падобранци, хеликоптери-проитивокопна борба); дакле, наш је задатак био да снимамо то са виших нивоа летења од оних са који они наступају и да те снимке директно шаљемо режисеру који у репшортажним колима има линк ка неких 15-аккамера на сваком делу полигоина, а ми из ваздуха снимамо дејство авијације. И све то онда иде на велики видео бим са којећ ће вежбу пратити несрећник са свитом...

Генерал, није битно име, командант те јединице прдае рапорт Павковићу и покојном Ојданићи и поче образлагање "ситуације". И ми смо "ситуацију" имали у рукама, али смо јеприлико изласка морали предат  на "сецкалицу"...

А ситуација је била следећа:

"Задатак се изводи на дан Д (24. септемабр 2000) у Ч (20 сати) + 2 сата, тј. 22 сата када стижу први незванични резулатати пребројавања гласова... "Страни плаћеници и домаћи издајници који су тада били на власти у Пироту (ДС-Панајотовић), нису могли да се помире са поразом и у сарадњи са шиптарско терористичким бандама Хашима Тачија извршавају препад у касарну у Пироту, отимају неколико тенкова и бвп-ова и прекидају комуникацију Пирот-Бабушница код села Блато (Петлово војиште, полигон се налази на једној заравни изнад села). Задатак Трећег одреда ВЈ је да неутралише банду Хашима Тачија и тзв. опозиције и да донесе мир у пиротску комуну"...

Читам и НЕ ВЕ РУ ЕМ... Гелдам овог мог колегу, несрећниковог љубитеља... Видим и он згранут... Ћутиомо... Када смо изашли и предали онај папир у сецкалицу, без речи смо се упутили у хеликоптер. Кренули за Ниш... Кад смо прошли тек Шљивачки вис и када нам Пирот остао далеко иза леђа, проговори и он мученик... "У јбте, ово неће да ваља. Па овај није нормалан!" Нисам хтео да поентирам и да га пецкам типа, а шта сам ти ја говорио све време...

Божијом вољом вежба није ни одржана... Мсм јесу се они специјалци бацали горе на полигону, али је метеоролошки КУ-ГЕ-О и облаци којима је доња база била на 20 метара, онемогућила сваки наступ авијације...

Вратимои се на Батјницу. А тамо, ангажована "читава сила" оних који треба да нас упуте како да гласамо... Гебнерали из Команде РВ (поједини)... Угледни психијатри са ВМА... Сабирали нас у сале као мајмуне и причали нам о страним плаћеницима и домаћим издајницима.. И као неће они да нам кажу за кога да гласамо, али ако треба да се изјасне, онда је то наш несрећник... Нећу ни име да му споименем...

Десио се и тај дан... Ја сам у оној еуфорији замишљао (и очекивао) да су он и Павковић ухапшени, а да су тенкви поравнали ТВ Пинк... Стрељани премијер је прво гостовање имао на ТВ Пинк, као и онај војвоиђанер... Што свира тамбурицу... Чанак...

Сетан будем када се сетим тих времена, бесан будем када се сетим времена после тога....

Али да је требало скота скинути-требало је. Барем се тешим, да ако суе ме и зезнули, нисам се барем примио као ови што гласаше за АВ, мислећи да ће он прво да се реши свих "жутих", а он их баш зафркну...

Но тиме се више не бавим... За мене лично су многи мртви... На изборе одем и узмем свој папир... Одавно не гласам за никог... А њега миније ни најмање жао и остаће само једна црна страница у богатој истроији коју овај народ има... Има још црних, ал` он је најцрња...

Не поновио се! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 78
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Мени је период пред 5. октобар био свакако занимљивији... Што рече Жељко горе, ма и да су све могуће стране силе, агентуре и које је све епитете користио несрећник што лежи под липом у Пожаревцу

Био сам у колони људи који су мислили да ћемо тешко смаћи Слобу са власти али да више нема куд. Све те приче о томе како је све организовано од запада можда и јесу тачне, али нико не може да зане

Meni je ostala u sećanju urezana jedna scena... kad je ekipa već ušla u Skupštinu i već ono lete papiri sa prozora, ljudi iznose neke stolice, gluposti... na uglu sa Vlajkovićevom neki bolid razbija i

Чуо сам од жене да је негде за време бомбардовања у неком склоништу једна госпођа јаукала " Јао Слобо шта ти раде!"

Дал смо ми фетишистички народ, дал имамо потребу да се ложимо на Слобе, Тита....

Нек извину љубитељи покјоног Ђинђића, али оне "смотре" Зоранових стихова где рецитатори забораве два реда текста и после љосну о под

Све је то....

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Милан Ракић

Три пута се враћам да напишем нешто... И само уздахнем дубоко.

Нажалост, то нам се безумље урезало у душу и све да одеш на крај света не можеш да га заборавиш. Мајстор нас је удесио за десетку.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
3 minutes ago, Grizzly Adams рече

@Милан Ракић

Три пута се враћам да напишем нешто... И само уздахнем дубоко.

Нажалост, то нам се безумље урезало у душу и све да одеш на крај света не можеш да га заборавиш. Мајстор нас је удесио за десетку.

Чувени виц

Возе се Слоба, амерички председник и руски председник, возом

Воз стаје, Амер зове ФБИ, маринце, да се среди за 2 сата,.....све сређено, креће воз

Воз опет стаје, опет неки проблем, Рус зове, прети Сибиром, долазе специјалци, инжењери, готово, кренуо воз

ОПет стао воз, Слоба спушта завесу на прозору и каже "Воз је кренуо"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Био сам кући у свом селу и гледао ТВ. Отац није дозволио да идем у град јер сам тада био дете. Пратили смо са комшијом СПО-вцем шта се догађа. Толико смо желели да Слоба падне да је то било нечувено. И када се на телевизору појавило оно "Ви гледате програм нове Радио ТВ Србије", знали смо да је Слоба пао и да су на власт дошли Коштуница и Ђинђић.

Еуфорија је била нечувена. Сећам се да смо са старим комшијом отворили пиво, и да смо наздравали, били срећни... Други комшија, тада радикал, није делио радост са нама толико. Било му криво што су "наши" победили.

Тада ми је тај стари комшија, Бог душу да му прости, причао како ће све бити добро, као у време Тита има да се живи. А за мене је тада друг Тито био небеска фигура, а "његово време" синоним за џеннет на земљи. Толико сам био срећан, волео Коштуницу, Ђинђића... Данас схватам да сам био много наиван. Али себи опраштам то због узраста у време те Октобарске револуције.

 

Када сам први пут гледао филм "Професионалац" био сам посрамљен мало пред другарима социјалистима. И данас ми је у глави одзвањала она чувена реченица из тог филма: "Није Милошевић крив. Ми смо криви, ми смо...." И изгледа да нисмо далеко од тога. :( 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Милан Ракић рече

Има још црних, ал` он је најцрња...

Не поновио се! 

Потпуно се слажем и свака час' за редове.

Поготово ове последње.


Он и његови су и убијали оне који су им сметали. Мој ћале је непосредно након 5.10. дошао до писма које је један битан његов човек послао неком другом и чија је он био тема.

Да се није десио пети октобар, не бих га имао сада, ето. :/  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
7 hours ago, Avocado рече

na uglu sa Vlajkovićevom neki bolid razbija i uporno pokušava da otkine semafor... i priđe mu neki čikica (gospodin) i kaže blago: "Sine, nemoj to da radiš, to je naš semafor, nije Miloševićev"... ovaj ga naravno nije ni konstatovao...

Ovo je standardno, bio Sloba, Era, Pera, kad je neko masovnije okupljanje obavezno strada semafor. Recimo kad smo u basketu osvajali one medalje 2002/03 u gradu bila ludnica, semafor strada, kad su bili oni protesti zbog nezavisnosti KiM, opet semafori (pride, uz butike, ambasade i Macdonald). Zašto volimo da krljamo semafore nemam pojma, verovatno što simbolišu poštovanje nekih pravila, postojanje nekog reda...ko će znati.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
11 minutes ago, Господин Дареалис рече

Потпуно се слажем и свака час' за редове.

Поготово ове последње.


Он и његови су и убијали оне који су им сметали. Мој ћале је непосредно након 5.10. дошао до писма које је један битан његов човек послао неком другом и чија је он био тема.

Да се није десио пети октобар, не бих га имао сада, ето. :/  

Зашто то писмо није објављено, предато полицији ?  Зашто један битан човек и неки други нису ухапшени ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
3 minutes ago, -Владимир- рече

Зашто то писмо није објављено, предато полицији ?  Зашто један битан човек и неки други нису ухапшени ?

Јесу обојица, игром случаја, али за нешто друго тамо... :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Резултат слика за aleksinac 1999

Резултат слика за aleksinac 1999

Ово су само неке од фотографија Алексинца, маминог родног града, погађате-након бомбардовања. Кад се од аутобуске станице пређе Моравица скрене се лево према пијаци и одмах прва десно. Строги центар града. Са супротне стране улице је ујакова зграда. Вест да је бомбардован Алексинац је у кући био примљен са шоком. Значи тотални мук. Онда је кева почела да јауче. Кренула је паника, плач, матори је викао и праскао... и док нисмо успели да успоставимо контакт да видимо да ли су живи, а за то је требало времена у тој паници, то стање лудила није престало, и то никад нећу заборавити. 

Први дан по престанку бомбардовања (буквално први) ја сам запуц'о у Алексинац са кевом. Стајао сам у бусу од БГ-а. Гужва невиђена. Нагрнуо народ по Србији да се види са родбином након зла. Црногорци, Македонци, Војвођани, Босанци, кога нема...Прште акценти. На уласку, на самом скретању са ауто-пута имам шта да видим, касарна сравњена. Са аутобуске правац у град. Тамо рашчишћено, нема ништа. Једино зграде (једна се види на горњој фотки) што стоје, баш овако каква је усликана. Сабласно да нема даље. Е сад, то осећање, кад то видиш, и кад знаш да су цивили изгинули на том месту: не умем да опишем, то је нека мешавина туге и мучнине, али после тога невероватан гнев, и то помешан, кад бих могао светио бих се и НАТОвцима и Слоби истовремено, отприлике тај ниво.

И сад, како су моји то доживели. Ујак ћути а ујна прича. Каже чују се авиони, ујак (капетан 1. класе ПВО) изашао на терасу и објашњава. Сестра и ујна га зову у склониште, он не бенда. Па ће рећи, отприлике "ево га сад се диже....ево га сад понире...ево сад ће, бежите у подрум". И онда се чује заглушујући прасак. На степеништу паника, људи прескачу једни друге, газе, гурају...Ја се онда окренем ка ујаку па га питам "а ти?"...А он гневљиво процеди кроз зубе, цитирам " 'бем га уста, 'ће ратује с Америку".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nije bilo džabe, sve je lekcija...
Najbolje se sećam trenutka kad stojim pored zapaljene marice iza skupstine, ugao Kosovske i Palmotićeve... policija se sprema iz Majke Jevrosime ali druga ekipa završava posao tamo... tako nekako beše moj peti oktobar, sve ostalo je u magli suzavca.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
8 hours ago, александар живаљев рече

Немо нико да дира Драшка за Теразијску чесму, имаће посла с меном!:) Када је ујутру у 5 сати, на Теразијској чесми остало нас десетак (полиција је могла у сваком тренутку да нас очисти) (иначе су се око 3 поподне скупљале десетине хиљада и сви књижевници и фарисеји), елем у тада критичној ситуацији дођоше само старе демократе да нас подрже: покојни Борислав В. Пекић и исто покојни професор интерне медицине, његов саборац, Обрен Поповић. Знали су шта промрзлим клинцима-револуционарима највише треба у те сате, и то и донијели: цигарете!

Александре, ја сам тада била у обезбеђењу протеста (не знам да ли се сећаш, имали смо повез око руке), те ноћи на чесми нећу заборавити, нарочито када у неко доба одједном нестану скоро сви, како народ нестне, одмах невиђено захладни, улице пусте, смрзавамо се, стижу разне вести, свакакве, те кренули на вас, те побиће вас, мој друг и ја смо скакутали мало даље од чесме и посматрали како се неко ускомеша шта се дешава, који је то био страх али и одлука да останемо па шта буде. И нисмо веровали колико нас мало остане, а онда кад почне да свиће, сви само пиљилимо у то небо,.. после смо се преселили на Филозофски факултет, и испалио нас онај са марамом Никачевић, продао нас без блама. "Пролеће је а ја живим у Србији" :( 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
3 hours ago, Драшко рече

Чувени виц

Возе се Слоба, амерички председник и руски председник, возом

Воз стаје, Амер зове ФБИ, маринце, да се среди за 2 сата,.....све сређено, креће воз

Воз опет стаје, опет неки проблем, Рус зове, прети Сибиром, долазе специјалци, инжењери, готово, кренуо воз

ОПет стао воз, Слоба спушта завесу на прозору и каже "Воз је кренуо"

Долази Туђман код сотоне

- Просим вас, могу ли назвати Загреб, знате избори су, ушли су ЕУ, да чујем само како су, како је у Хрватској?

- Свакако. Рече сотона - али тај разговор ће те коштати миљу јура...

Долази и Садам код сотоне..

- Молим вас, да ли бих могао Багдад назвати, чуо сам да је земља у хаосу па само да питам како су, како им је после мене?

- Наравно да можеш. Одговори сотона - али, тебе ће тај разговор коштати два милиона евра...

Чуо све ово Слоба, па оде и он да моли сотону

- је л` би могао ја да назовем Београд, ево 5. октобар је, да чујем како је у Србији, шта се променило...???

- Свакако, свакако Слобо, назови слободно...

- чекај, а колико треба да платим??? Није у реду Туђман је платио милион евра позив, Садам два...а ја?

- Брате за тебе је бесплатно, позив из пакла у пакао се рачуна као локални позив.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja bila u parku ispred skupstine. Kada je krenuo suzavac, pobegli u neku zgradu. Ne zalim sto sam bila tamo. Nisam imala jasna i velika ocekivanja ali sam sigurno znala da onu nesrecu treba nekako zaustaviti i danas ne vidim kako smo to drugacije mogli uraditi. Nije mi se zivot promenio posle toga ali ipak je bilo malo slobodnije nego pre. Hocu reci, nismo nista resili ali ipak su se stvari pomerile bar malo napred.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...