Jump to content
Дијана.

Искуство молитве за другог

Recommended Posts

Ja se recimo nikad ne molim za one koji se ne kaju, molim se samo za one koji su putem pokajanja nasli Hrista i molitveno mu se obracaju kako bi i mojom malom molitvom dodao zrno truda da nam Hristos sve oprosti i uvede nas u Carstvo nebesko.

Немој тако брате (или сестро). Ми не знамо ко се каје или не каје, јер лажљиво је око којим гледамо. С друге стране, сети се приче Јеванђељске, где Господ Објашњава колико је битно да се баш огрезли у греху преуме и обрате Спаситељу. Такви људи кад препознају Бога воле Га пуним срцем, јер се надају у опроштај много великог "дуга". Наше је да молимо Господа да сваком човеку Угреје срце Својом Љубављу, а да ли Ће му опростити или Не, није наше да размишљамо.

Што се саме теме тиче, колико год једноставно изгледа одговор, да непомјаник мучи молитвенике, а посебно оне који се истрајно моле и за друге, потпуно је истинит. Непомјаникова победа је фарисејски прилазак Богу, мољење и надање само за себе, јер то није жеља Христа Господа. Тако, што више "пече", радуј се и појачај молитву...једном ће престати имало да "пече"....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само знам да ми се често дешавало да баш кад се интезивно молим за оне који ме највише повређују, или дам њихова имена да се помињу на проскомидији, они крећу у такве нападе (иако ни не слуте да се молим за њих, и да их свакодневно помињем у својим молитвама), да је то страшно.

Управо ми се ових дана, по ко зна који пут, то догађа.

Не желим им никакво зло, ни случајно. Само бих волела да их никада више не сретнем, ни у пролазу, јер сам почела већ да осећам физичке последице -тахикардије, главобоље, грч у стомаку...

Просто помислим да више немам снаге, ни воље да се молим Богу за њих, али не одустајем, јер се сетим  да Бог има свој план и своје разлоге, и уздам се у њега, а онда после пар дана борбе са самом собом повратим мир, па "ајд' Јово наново".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Немој тако брате (или сестро). Ми не знамо ко се каје или не каје, јер лажљиво је око којим гледамо. С друге стране, сети се приче Јеванђељске, где Господ Објашњава колико је битно да се баш огрезли у греху преуме и обрате Спаситељу. Такви људи кад препознају Бога воле Га пуним срцем, јер се надају у опроштај много великог "дуга". Наше је да молимо Господа да сваком човеку Угреје срце Својом Љубављу, а да ли Ће му опростити или Не, није наше да размишљамо.

Што се саме теме тиче, колико год једноставно изгледа одговор, да непомјаник мучи молитвенике, а посебно оне који се истрајно моле и за друге, потпуно је истинит. Непомјаникова победа је фарисејски прилазак Богу, мољење и надање само за себе, јер то није жеља Христа Господа. Тако, што више "пече", радуј се и појачај молитву...једном ће престати имало да "пече"....

cuo sam jednom da i Djavo drhti pred Bogom ali ne zeli da se pokaje. Bez istinskog pokajanja nema ni Boga da ugreje srce Ljubavlju Svojom. Nisam ni mislio da znam ko se kaje ili ne kaje pa da ih selektiram po svom nahodjenju :) Misao mi je sledeca pokajnici su Bozji za njih se molim Bogu. I na kraju naravno i prirodno je da zelim i molim za svakog coveka da se zakaci na brod pokajanja gde cu se uzajamno sa njima moliti Bogu. Prastaj brate

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када сам се молила за неке који су мене на који год начин повредили, мени је прво увек било тешко да се умирим, па да се саберем и опростим им то,онако истински (некако као да их потпуно разумем...да и нису могли другачије када се погледа из њиховог угла ).

Е после није ни мени било тешко да се молим за њих а и ништа лоше ми се није дешавало у вези са тим, бар се не сећам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

w.a.mozart, on 11 Feb 2013 - 22:51, said:

iskušenja se dešavaju stalno i svi znamo da tako treba da bude ali ne vidim zašto ih vezivati za molitvu za druge šta bi onda trebalo da rade sveštenici ili episkopi dok služe liturgiju...

 

mislim da je dobar ovaj tvoj odgovor "iskusenja se desavaju stalno", ali to onda znaci da se desavaju i nakon molitve za bliznje tako da su i ostali u pravu nekako, a?

I ja sam osetila nesto slicno. Ne znam da li djavo zna za koga se molimo ali sigurno ne sedi skrstenih ruku nego stalno plete mreze razne... izmedju nas i bliznjih.

Da li je neko osetio poboljsanje kada se molio za odredjenu stvar ili osobu? Ja jesam vala i jedno i drugo tako da sad ne znam sta da mislim, valjda je to to borba neprestalna?

Share this post


Link to post
Share on other sites

mislim da je dobar ovaj tvoj odgovor "iskusenja se desavaju stalno", ali to onda znaci da se desavaju i nakon molitve za bliznje tako da su i ostali u pravu nekako, a?

I ja sam osetila nesto slicno. Ne znam da li djavo zna za koga se molimo ali sigurno ne sedi skrstenih ruku nego stalno plete mreze razne... izmedju nas i bliznjih.

Da li je neko osetio poboljsanje kada se molio za odredjenu stvar ili osobu? Ja jesam vala i jedno i drugo tako da sad ne znam sta da mislim, valjda je to to borba neprestalna?

Po meni mozda djavo ne zna tacno za koga se molimo ali sigurno nas vidi kao sijalicu koja gori sve jace i jace kad smo pravedni a djavo zeli da ugasi svaku Bozju svetlost pa i onu u nama koju vidi bas kako mi vidimo sijalicu kad pojacamo njenu snagu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja mislim da zna za koga se molimo i pošto mu to vrlo smeta trudi se da nas omete u tom , nadam se Bogougodnom djelu.

A na Gospodu je hoće li primiti našu molitvu ili ne. Zrno po zrno.....

Naša obaveza je da se molimo za druge a pogotovo za upokojene , jer im samo to pomaže uz milostinju i žrtve paljenice.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени је ова прича, морам признати, потпуно нешто непознато. Када поменем у својим молитвама  ближње, након молитве никада нисам размишљала о "последицама" истог... Можда још увијек нисам духовно сазрела да свјесно осјетим ово о чему сте говорили?! Ипак, оно чега сам свјесна јесте да ми је потребна огромна духовна снага (да не кажем храброст) за молитву за оне који су ме на неки начин повриједили. Рецимо да се убрзо након моје молитве, јави један "мислени рат" против истих за који до тог тренутка помислим да је завршен. У сваком случају, настојим не преузимати терет за који још нисам дорасла... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Читам постове и питам вас све како се онда молите на Литургији? Само за себе или мислима обухватате и земну и небеску Цркву? Молећи се за друге контам да нисам Ја најбитнија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

можда ово може помоћи....

 

''...сада нам кажете да треба да се молимо за друге који су загушени неизбројивим мноштвом тегоба.Зар то неће довести ум у стање расејаности?

 

Молитву за друге треба вршити на ''спољашни'' начин. Уколико се молимо за друге који су у некаквој невољи, прво изговарамо речи молитве''Господе Исусе Христе помилуј слуге своје'' или ''слугу свога''...и то памтећи његово или њено име, али након тога трена да наставимо не спомињући њихова имена, нити треба да задржавамо свој ум на њима. Не треба да посматрамо или описујемо њихово стање.Бог зна за кога се у том тренутку молимо. Важно је да се не упуштамо у уобразиљно доживљавање њихових тешкоћа.Довољно је да затражимо да Господ помилује грешног раба свога и Он ће ниспослати своју благодат. Благодат ће деловати сагласно потреби дотичне особе, уколко је она заслужила да је прими.''

 

Ј.Влахос, Вече у пустињи Свете горе

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kад се молим за друге имам непријатности, зашто?

 

 

Зато што није искрена,него онако,реда ради... :nene:

 

Искрена молитва из љубави према ближњем,која Богу не може да промакне,може бити само на корист,и другом  и себи...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молитву за друге треба вршити на ''спољашни'' начин. Уколико се молимо за друге који су у некаквој невољи, прво изговарамо речи молитве''Господе Исусе Христе помилуј слуге своје'' или ''слугу свога''...и то памтећи његово или њено име, али након тога трена да наставимо не спомињући њихова имена, нити треба да задржавамо свој ум на њима. Не треба да посматрамо или описујемо њихово стање.Бог зна за кога се у том тренутку молимо. Важно је да се не упуштамо у уобразиљно доживљавање њихових тешкоћа.Довољно је да затражимо да Господ помилује грешног раба свога и Он ће ниспослати своју благодат. Благодат ће деловати сагласно потреби дотичне особе, уколко је она заслужила да је прими.'' Ј.Влахос, Вече у пустињи Свете горе

 

Овај део ми није јасан...негде сам прочитао да један светитељ рече: ''Хоћеш ли да твоја молитва буде услишана? Учини бол свога ближњега својим болом.''

 

 

 

 

 

Како могу учинити бол свога ближњега својим ако се не поистоветим са њиме и не замишљам како је њему? Дали је то изводљиво?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како могу учинити бол свога ближњега својим ако се не поистоветим са њиме и не замишљам како је њему? Дали је то изводљиво?

 

наравно, ти ћеш њега саслушати, саосећати са њим, помоћи му евентуалним саветима....али када се молиш , треба да урадиш како је горе написано...ја то схватам да ми немамо довољну духовну јачину да све преузмемо на себе....светитељи су нешто друго....значи, за нас је довољно да урадимо само то што је написано а остало је на Господу....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, има логике. "Где су двојица или троица у име Моје, ту сам и Ја међу њима."

 

Ја сам се у почетку молио тако што сам сваког помињао по имену, али сам онда приметио да ми то одузима много времена.

Сетио сам се оног капетана из светог писма"Господе нисам достојан да под мој кров уђеш, јер сам грешан човек. Само реци реч и оздравиће слуга мој."

Сада их помињем у групама: породица, пријатељи из ..., колеге, бивше колеге итд. Иде много брже и остајем концентрисанији него раније.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...