Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Милан

Црквени развод - колико је оправдан уопште?

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

I reče: Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

1 Moj. 2:24, 1 Kor. 6:16, Ef. 5:31

6 Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

7 Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?

5 Moj. 24:1

8 Reče im: Mojsije je vama dopustio po tvrđi vašeg srca puštati svoje žene; a iz početka nije bilo tako.

Jer. 6:16, Mk. 10:5

9 Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu.

Mt. 5:32, Mk. 10:11, Lk. 16:18, 1 Kor. 7:4, 1 Kor. 7:10

10 Rekoše Mu učenici Njegovi: Ako je tako čoveku sa ženom, nije se dobro ženiti.

1 Moj. 2:18, Priče 5:18, Priče 18:22, Priče 21:19, 1 Tim. 4:3, 1 Tim. 5:11

11 A On reče im: Ne mogu svi primiti te reči do oni kojima je dano.

1 Kor. 7:2, 1 Kor. 7:7, 1 Kor. 7:9, 1 Kor. 7:17

na žalost mnogi danas, pa čak i vernici, postupaju po tvrdoći srca svoga, i šta onda 1317_womens

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

а шта ћемо са овим, по тврдоћи?

Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће.

5. књига Мојсијева, глава 24, стих први

или овим?

А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.

И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.

Коринћанима посланица прва, глава 7, стих 12-13

како објашњавате овај ''грех'' по благослову?

а за све некрштене, међу њима заједница, што би данас био у преносном смислу цивилни брак, јер није црквени:

Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

Коринћанима посланица прва, глава 7, стих 15

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

управо ми је пало на памет да смо кренули да се препиремо ко књижевници и фарисеји, за свако слово ...  1405_love

опростите ми, није било лепо од мене да кренем за гушу и за слово.  :cmizdrenje:

јел можемо да кренемо испочетка, као људи хришћани и да погледамо како објаснити ово савремено време, кроз Свето Писмо?

видели смо нека искуства, ајде да видимо шта треба чинити за убудуће, као лек ономе што се радило, по Писму.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

?????? ?? ?? ???? ?? ????? ?? ??? ??????? ?? ?? ????????? ?? ?????????? ? ????????, ?? ????? ????? ...

??? ?????? ?? ??????? ?????????, ??? ???? ???????? ? ?? ????????? ???? ????????? ??? ????????? ?????, ???? ????? ??????

medo pri?amo istu pri?u, ?itaš li :cmizdrenje:

Prethodan stih koji ej naveo je iz Poslanice Kori?anima,...da budete kao ja...ali ovo vam ne dajem na zapovest nego kao savet

što se ti?e tvrdo?e srca to se odnosi an one koji zaborave pa tla?e ženu na bilo koji na?in, naravno da ž?e se razvesti

Preljuba?

Nije samo fizi?ka, am kako je mi tuma?ili, preljuba je i ako izdaš tj prevariš i sam zakon i samo jevan?elje, prevara je i ako digneš ruku na ženu koju treba da paziš, etc.etc

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

u braku sam. pa Hristos je rekao da se zena od muza ne razdvaja osim ako je prevario/vara, a bracno Crkveno pravo daje jos neke opcije (radjenje o glavi, nemoguc spasonosni zivot npr. zbog alkoholizma, kockanja, sigurno i narkomanije (ne daj Boze nikome).., trajno sprecavanje zaceca, ako godinu dana nista ne znas o bracnom drugu...); sta da kazem, moze biti jako komplikovano, zavisi i koliko je ko i sta spreman da trpi, i po koju cenu; toliko bi trebalo tome da se posveti paznja, kad pogledam sta se sve uci u skoli, a te najvaznije stvari slabo ili nikako, ostajemo upuceni uglavnom na ono sto dozivljavamo u sopstvenoj porodici i najblizih

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

ako godinu dana nista ne znas o bracnom drugu...

Хаха,први пут чујем за овако нешто,мада ми није баш јасно,шта се подразумева под не знањем... .mislise.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Kaludjer sam i nisam neko ko bi trebao da komentarise na ovu temu,ali sam i dete razvedenih roditelja a i sve vise poznanika mojih napustaju bracnu zajednicu. Kad sve saberem i oduzmem zakljucujem da se u ovo savremeno doba pojavljuje usled zasicenosti svim i svacim sve veca povrsnost kod ljudi kao i dosada. Il su zaludni il se uzdaju previse u sebe. I ako smo u vremenu kada je Crkva nazovimo IN u biti sustini mi smo obrni okreni jos uvek na zalost bezbozni. Usta govore,i srce oseca a bice da li je sa Bogom i govorimo iz dana u dan da se popravljamo a paralisemo se i pre nego sto nacinimo korak napred jer smo lenji duhom. Ako nista ljubimo jedni druge,pa ce nas Gospod pomilovati. Jer postajemo vise covekoljubci. Ako nam neko dodje u goste u stanju smo zoru da docekamo,a kad treba sa ,, Gospodom biti,, nemamo snage ni malo pravilo,ni minimalni podvig. . Kritika je najvise meni upucena. . Prastajte

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

pa verovatno se pod neznanjem podrazumeva nema ti bracnog druga godinu dana, ne kontaktira te, ne znas ni gde je ni sta je s njim; a da, setih se, ima i ono ako bracni drug ode i nece da se vrati ni na poziv crkvenih vlasti

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

parafraziracu jedan djelic besjede oca rafaila,podmainskog-''kad je Hristos glava muzu,a muz glava zeni,tada takav brak mora dobro da funkcionise,i sama djeca takvih roditelja su mirna i poslusna,kao jaganjci'' 301

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Дакле, да вас наслов не збуни у старту, могу да буду и мушки у питању али нагласак бих ставио на то да особа која је разведена а има дете (или децу) упозна некога са ким мисли да ће јој бити боље.

Какав је став Цркве по том питању? Не ради се о томе да је особа изгубила брачног друга већ су се само развели и не живе више заједно. Има ли Црква неку, да се тако изразим, задршку по питању такве везе и евентуалног брака?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

онда је распуштенИци :)

Црква благослови до три црквена брака иако се света тајна врши само први пут јер је непоновљиве природе али не улази у питање колико ће бити грађанских бракова или заједница које се правно признају као равноправне браку.

с друге стране, у Новом Завету стоји и благосиљање да се и остане у удовском/разевденом стању али и да се људи обрачују да не би падали у блуд.

значи, икономија и благослов :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Остаје питање деце. Дакле, поновним венчавањем се преузима и брига о деци и поред постојећег родитеља којег особа замењује. Држати дистанцу или се мешати у живот?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Остаје питање деце. Дакле, поновним венчавањем се преузима и брига о деци и поред постојећег родитеља којег особа замењује. Држати дистанцу или се мешати у живот?

На кога се односи ово ? На новог брачног партнера ?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

договор кућу гради, шта је корисно и потребно деци пре свега :)

не да се повлађује, већ да се здраво васпита ...

мислим да Црква нема неко правило око тога, поготово што се то не може генерализовати или подвести под правило ...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

ima jedan par kod mene u crkvi.

ona se razvela i ima dete.

ona je upoznala njega nekoliko godina posle razvoda i venčali su se pre 2 godine.

on voli nju više nego sebe i dete gleda kao svoje. stalno govori "moj" pa detetovo ime sa sve onim ponosnim osmehom roditelja.

još nemaju zajedničku decu, mladi su (rane 30-te).

al nadamo se da će biti :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом изјаве председника Црне Горе Мила Ђукановића да ”Црној Гори треба сопствена Црква да учврсти свој идентитет” на твитеру се огласио игуман манастира Високи Дечани поручивши да ”председник заборавља да је Црна Гора секуларна држава и да православна Црква данас све више делује у мултиетничким срединама и не може и не сме да буде експозитура ниједне државе или режима”.     Игуман Сава је истакао да СПЦ није државна црква Србије већ већинска Црква у неколико земаља а присутна је на свим континентима.   ”Не чине је само грађани Србије већ више земаља. Идеја стварања тзв. црногорске цркве је рецидив комунистичког и тоталитарног менталитета кога се неки политичари још нису ослободили” – поручио је отац Сава.   ”Српска Православна Црква има вернике различитих националности и језика а служба се служи на свим језицима земаља где Црква делује. У нашим редовима има Американаца, Немаца, Талијана, Француза итд. Концепт националних Цркава сваким даном се превазилази у једном глобалном друштву”, истакао је игуман Манастира Високи Дечани и као пример навео Руску Православну Цркву.   ”У згради Московске патријаршије видимо патријархов трон окружен заставама држава у којима Московска Патријаршија делује. Она није више само Руска Црква, већ постоји широм света, иако је заснована на руској традицији”, подсетио је отац Сава и нагласио да је  идеја да свака нова држава треба да оформи своју цркву заправо покушај коришћења Цркве у политичке сврхе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Љубав је изнад свега. Оно што треба да заокупља нажу пажњу, децо моја, јесте љубав према другом човеку, јесте његова душа. Што год да чинимо, - молитва, савет, опомена - све чинимо са љубављу. Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог, који осећа да ли га волимо или не волимо и реагује на одговарајући начин. Љубав, љубав, љубав! Љубав према брату нашем припрема нас да више заволимо Христа. Зар то није дивно?   Несебично дарујмо своју љубав свима, ни најмање не гледајући на њихово држања према нама. Кад у нас уђе благодат Божја, више се нећемо занимати за то да ли нас други воле или не воле, или да ли нам се обраћају са добротом или без ње. Осећаћемо потребу да ми волимо све. Егоизам је када хоћемо да нам се други обраћају са добротом. Нека нас не жалости супротна појава! Препустимо другима да нам се обраћају онако како сами осећају. Немојмо да просјачимо љубав.   Ако ти брат твој досађује и замара те, помисли у себи: сад ме боли моје око, моја рука, моја нога; морам да је негујем својом љубављу (ср. I Кор.12, 21). Али немојте да размишљате нити о томе да ћемо бити награђени за наша тобожња добра дела нити пак о томе да ћемо бити кажњени за зла која смо учинили. Долазиш до познања истине када волиш љубављу Христовом. Тада не тражиш да те воле; то је зло. Ти волиш, ти дајеш своју љубав; то је исправно. Од нас зависи да ли ћемо се спасти. Бог жели наше спасење.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Љубав је изнад свега. Оно што треба да заокупља нажу пажњу, децо моја, јесте љубав према другом човеку, јесте његова душа. Што год да чинимо, - молитва, савет, опомена - све чинимо са љубављу. Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог, који осећа да ли га волимо или не волимо и реагује на одговарајући начин. Љубав, љубав, љубав! Љубав према брату нашем припрема нас да више заволимо Христа. Зар то није дивно?   Несебично дарујмо своју љубав свима, ни најмање не гледајући на њихово држања према нама. Кад у нас уђе благодат Божја, више се нећемо занимати за то да ли нас други воле или не воле, или да ли нам се обраћају са добротом или без ње. Осећаћемо потребу да ми волимо све. Егоизам је када хоћемо да нам се други обраћају са добротом. Нека нас не жалости супротна појава! Препустимо другима да нам се обраћају онако како сами осећају. Немојмо да просјачимо љубав.   Ако ти брат твој досађује и замара те, помисли у себи: сад ме боли моје око, моја рука, моја нога; морам да је негујем својом љубављу (ср. I Кор.12, 21). Али немојте да размишљате нити о томе да ћемо бити награђени за наша тобожња добра дела нити пак о томе да ћемо бити кажњени за зла која смо учинили. Долазиш до познања истине када волиш љубављу Христовом. Тада не тражиш да те воле; то је зло. Ти волиш, ти дајеш своју љубав; то је исправно. Од нас зависи да ли ћемо се спасти. Бог жели наше спасење.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Свако од нас има познанике, или чак и родбину, који са чуђењем гледају на наша окупљања у храму. На њиховим лицима се оцртава дубоко неразумевање, некада и нервоза са љутњом. Некад се то преточи у речи сличне овим: “У реду, ударио си у веру, хајде, нека ти буде. Али, зашто још и у Цркву ићи и толико времена и снаге на то траћити? Ево, нпр. ја такође верујем у Бога. Али, ја верујем у својој души. Ја носим Бога у својој души и нису ми потребне никакве спољашње церемоније и ритуали. Сети се само шта рече недавно сатиричар Михаил Задорнов: да бих општио с Богом, мени нису потребни никакви посредници!”    Да, наравно, такво стање представља највиши идеал духовног живота. То нам је желео још апостол Павле: ''... да се утврдите Духом Његовим у унутрашњем човеку, вером да се усели Христос у срца ваша'' (Ефес. 3, 16-17). Да је речи Бог је унутар мене рекао преподобни Серафим Саровски - те речи би имале тежину, зато што би оне представљале поштено сведочанство о плоду његовог подвига. Да пустињак каже да је он себе приучио непрестаној унутрашњој молитви, тако да се због тога удаљеност храма, који он посећује тек понекад, и не осећа толико - из таквих уста такве би речи такође биле оправдане. Али, када такве речи слушамо од малограђана. Тада имамо пуно право да се заинтересујемо: а, какви су вас конкретно ваши духовни подвизи довели до таквог успеха? Имате Бога у души? Појасните, молимо вас, какав је био ваш молитвени пут? Колико често изговарате Молитву Господњу? Шта - Оченаш и не знате баш напамет? У реду, онда нам барем испричајте на који конкретно начин ви проживљавате присуство Бога у вашој души? Какве плодове дарова Духа ви у себи осећате?  Да вам припомогнемо: А плод је Духа љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, милосрђе, вера, кротост, уздржавање (Гал. 5,22-23). Имате ли ви та осећања? Не, не мислимо на особине вашег карактера, него на дарове. Дар - то је оно што раније нисмо имали, али је, приликом нашег духовног рођења, ушло у наш живот, обновило га. Није ваљда да се не сећате тог обновљења? Надамо се да у вашем душевном искуству можете разликовати: ово је присуство Бога, а ово је испољавање обичних, људских особина: осећање лепоте, хармоније, осећање савести, људски афинитет према некоме? Не можете? Да ли то значи да ви уопште нисте приметили тренутак када је Бог, Творац Васељене, ушао у ваш живот и у вашу душу? Зар се то може не приметити?  Дакле, можда Он није ни улазио? Јер, вера није обична пасивна сагласност: “Но, добро, слажем се, тамо негде постоји оно Нешто”. Вера - то је стремљење ка томе да се истинитим покаже оно што је одлучила да заволи душа. Вера не уступа пасивно притиску ауторитета или аргумената; вера активно жуди. Вера - то је дејство. То је стремљење ка ономе што се већ предосећа, али још није постало очигледно. Стремљење ка ономе што је већ дотакло наш живот, бацило на њега свој одбљесак, али још није ушло у њега целовито. Вера - то је жељење новог искуства. Али, они који говоре: “Ја имам своју веру, она је у мојој души” - говоре то са тако покислим очима да је веома тешко поверовати да су икада осећали икакво стремљење ка Богу.  Не можемо волети а да не испољавамо своју љубав, да не чинимо баш никакве покрете према вољеном човеку. Исто тако, не можемо веровати, а да никако не испољавамо своју веру у неким спољашњим дејствима. Ви који тврдите да имате “Бога у души” - шта сте ви то учинили да бисте очистили своју душу за тако предивну Посету? Како и којим именом сте Га позвали? Како Га чувате у себи? Шта се у вама променило од тог Сусрета? Да ли сте заволели Оног Којег сте срели? И, шта ви то радите ради те љубави? Ако ли вас, пак, оваква питања наводе да збуњено ћутите, па немојте бар сматрати да сте превазишли оне који макар нешто чине да би пребивали са Богом! Ви који вечно стојите на једном месту, не презирите оне који корачају, чак и ако се успут и спотичу.  Али, и ми сами морамо знати због чега идемо у цркву. Да чујемо проповед? За то је данас довољно укључити радио. Да се помолимо? Молити се можемо свуда и у сваком тренутку. Да бисмо принели жртву? Данас има много скупљача прилога и на улицама. Да предамо цедуљицу са именима за молитвени помен ближњих? Њу можемо предати преко познаника. Да запалимо свећу? И њу можемо поставити пред кућном иконом. Зашто, онда, ми идемо у храм? Тек се десетим или стотим делићем религија састоји од онога што у њу уносе људи.  Главно у религији је оно што у њу уноси Бог. Главно није оно што људи чине ради Бога, него оно што Бог чини ради људи. Главно у религији није оно што људи доносе у храм, него оно што из храма износе. Оно што ми можемо принети Богу, можемо то учинити на било ком месту. Све што постоји на свету и онако припада Њему. Али, има један такав делић бивствовања, у коме је Бог дозволио да царује не Он, него други. Тај други, то је моја душа. То је тај собичак у бесконачном здању Васељене, у који Градитељ свега не улази без питања. И, од нас зависи - на службу чему ћемо ми поставити своју слободу, коју нам је даровао Бог. Да ли ћемо служити Богу, или себи самима, и својим прохтевима и страстима.  У религији не постоји само оно што ми дајемо. Важније је оно што добијамо. Важније од онога зашто ми тражимо Бога је - зашто Он тражи нас. Зашто ми најчешће долазимо у цркву и обраћамо се молбом Богу - добро је познато. Ми смо склони да у Богу видимо један подобар генератор хуманитарне помоћи: “Дај нам, Господе, много здравља, успеха и додатака на плату!” Али, зашто зове Његова Реч: Приђите Мени, сви који сте уморни и обремењени? Нема у том позиву понуде као: И, дајте Ми то и то... Тај позив говори о томе шта ће Бог учинити онима који се одазову: И ја ћу вас одморити... Наћи ћете покој душама вашим. Дакле, у храм ми идемо да бисмо у њему нешто добили.  Храм – то су зидови подигнути око Тајанства причешћивања. А, Тајанство се састоји у томе да је људима пружена рука са Даровима. Због тога посећивање храма није тешка обавеза, него предивна привилегија. Нама је дато право да постанемо саучесници Тајне вечере. Нама је дата могућност да постанемо причасници Божанске природе. Бог је нас тражио. И нашао. А, ми, једноставно треба да пођемо и станемо на место где Бог ближе него игде прилази људима, на место где Он људима раздаје најневероватније Дарове. Ако Чашу са Причешћем Христос нама даје иза Царских двери храма - треба ли, заиста, да окрећемо нос од њих и тврдимо: “Бог је мени и онако у души”? Он, Вечни, жели да се са нама састане и сједини се са нама још у овом животу - да у будућем, вечном нашем животу, не бисмо остали непоправљиво усамљени. ...Није ваљда да је тако неподношљиво тешко раширити своје руке да би се у њих могли положити Дарови?    Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      У среду 12. фебруара 2020. године, на дан када Света Православна Црква прославља три велика светила Цркве Божије, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић.   Звучни запис беседе   Говорећи о дивним светитељима које Црква данас прославља Епископ Атанасије је рекао: – Данас празнујемо оне светитеље који украшавају Цркву, који су Цркву у оно време уредили, устројили по правим законима вере и понашања и живота, празник светих тројице Јерараха, Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустога. Црква је издвојила ову тројицу светих као пример за угледање. Да се поучавамо њиховом науком, њиховим богословљем, њиховим учењем. Да живимо онако како су они живели. Да чујемо њихове речи.   – Сва тројица ових дивних светитеља су имали свој специфичан задатак у Цркви, и треба додавати и једнога и другога и трећега. У Цркву свако уноси своје дело, и не може се због тога што је нечије дело добро одбацивати добра дела других људи. Многи ту праве грешку. Сви су се добро изразили, свако је донео, унео свој добри дар, и све те дарове треба слагати заједно. Они су се изразили према потреби Цркве. Према потреби Цркве су дали свој прилог, и зато их је Бог и Црква Божија прославила и прославља заједно.   – Сада је потребно највише усмерити пажњу на то да правимо заједницу, да правимо људе који ће бити у слози, који се неће свађати, који неће искључивати један другога, који ће имати саосећање један према другоме. Све треба што је добро додавати једно другоме. Да овај свет напунимо добрим свештеницима, добрим монаштвом, добрим хришћанима, верницима, који неће бити подељени ни по каквим земаљским интересима, који се неће свађати због богатства, због имања, који ће једни друге осећати као браћу и сестре. Такву заједницу треба да градимо, на то нас Бог позива, нагласио је Епископ Атанасије.     Извор: Епархија милешевска
×
×
  • Креирај ново...