Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Марко Ефески се љубио са папом - други грчки извори

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

 

Марко Ефески се љубио са папом - други грчки извори

 

 

Три пута сам морао да прочитам артемитске примедбе, јер је Марко Пејковић (исто има име као и његов духовник, Радосављевић) више него конфузна особа.[1] Тврди једно па одмах супротно томе, па онда опет му нешто падне на памет, па онда одлута, прича неповезано и без држања за тему. Зато је исписао силне странице. Прича о некаквим фалсификатима и погрешним преводима које само он види (као када би се мени привиђало да је он Артемијево ванбрачно дете). Онда узе да оплете и друге реномиране светске преводиоце, који су незналице као и ја, а до јуче је фантазирао како сви стручњаци преводе као он. Кад се болно суочио са тим преводима, видео је да је остао уникалан. Као што су и артемити, једина Истина.

 

Сада бих у најкраћем да одговорим.

МП вели да је цар Јован VIII Палеолог наредио грчким епископима да се латинима учтиво обраћају. Као, не би они то по себи, него су били присиљени, а „цар је умро као неокајани јеретик. Ово Марка баца у лоше светло, јер испада кукавица. Како је наједанпут постао храбар и није потписао унију? На то артемити немају интелектуално поштен одговор. А да је цар био јеретик, то је проглашено на сабору под Шљивом у Љуљацима! Сиропулос пак га ословљава са свети, иако је писао дуго после сабора.

МП вели да је у својству портпарола Ефески ословљавао учтиво папу: οτω καί νν λέγομεν, τι έπεί τάχθη καί συνεφωνήθη γγράφως, καί παρά το μακαριωτάτου πάπα, καί παρά το βασιλέως το γίου, καί το γιωτάτου πατριάρχου μν... 'тако и сада кажемо, да пошто је сређено и договорено писмено, и од блаженог папе, и од светог цара, и најсветијег патријарха нашег...' Дакле, овде се види да је цар 'свети', патријарх 'најсветији', а не папа. Папа је 'блажени'“. Већ смо се нашли пред недоумицом да ли МП не зна језике или је само битанга-преварант; јер је немогуће да случајно погрешно преводи μακαριωτάτου πάπα са блаженог папе, јер је у гр. апсолутни суперлатив, тако да се ово преводи са најблаженији. Такође, блажени и свети су у ово време били синоними, како смо већ видели да Ефески користи и најсветији за папу. Ове форе МП може да продаје само неуком љуљачком свету.

МП сам назидао па сада покушава да се коригује, а не помињући да је лупетао. Вели да је Ефески увидео да се ради о разбојничком сабору... па је  покушао да побегне. Претходно је тврдио како је Ефески побегао. Но, то би било као да неко каже да је „убио сам Тита“ исто што и „покушао сам да убијем Тита“. МП није био читао Сиропулоса него је слушао љуљачке легенде, па кад сам му привео текстове из Сир остао је без речи, и сада покушава да изједначи намеру и акт. Добро смо те разумели, Маки...

Скакућући тамо-вамо, МП вели како приватно Ефески избегава да католике назива свештеним лицима: „Када се на исти начин срео са кардиналом Цезаринијем па почетку псеудосабора, није га ословио са 'блажени' (μακαριώτατος - поново незналачки превод, sic!), '(нај)светији' или 'светости' (γιώτατος), него са 'ваша поштован(ост)и, уважен(ост)и, честит(ост)и' (αδεσιμότης) чиме је јасно избегао да у потпуности изврши цареву наредбу ословљавања паписта са 'честити оче/оци'“. Ова незналица мисли да се и владике ословљавају као патријарси и папе. Такође мисли, као Мали Перица, да када се каже само велечасни, без додатка оче, да то некога вређа и да је „крња“ титула. Бесмислица до бесмислице. Нпр., кажем Иртинеју Буловићу (кога овај „стручњак“ такође оптужи за фалсификовање), преосвећени, без да додам владико, то сам га увредио! Љуљачка је туга преголема!

Такође, МП, не читајући ни Сир ни мене, тврди да Ефески никад не назива папу светим или блаженим (осим у Похвалном говору). Ја одавно привех управо такво место, али то су црне мрље код МП (тако се и за погрешне своје преводе изговарао са мрљама, као, није добро видео). Да поновим непажљивим читаоцима: када је дошао кардинал Јулијан, Марко разговара са њим и каже „најблаженији папа“ (μακαριωτάτου πάπα / Beatissimo Papa, Сир V, 7 (13)).

Остаје енкомијум Ефеског папи. МП вели: „Овај тзв. говор је лично и тајно саставио свети Марко, и то је тачно... Православни Срби морају знати да шта год да је св. Марко ту написао, то никада није стигло до папе, нити се св. Марко са тим речима... обратио папи у пленуму. Тај енкомијум, како замишља МП, „уопште није стигао до папе, јер се кардиналу Цезаринију није свидео“ што „сведочи још и приређивач Patrologia Orientalis... Louis Petit... PO, XVII, стр. 310 [172]:... 'Без сумње, Цезарини није нашао ову страну (Маркове) елоквенције у потпуности по свом укусу, јер уместо да то пошаље уваженом адресату, он је то послао императору'. А да је писмо стигло до папе, Петит би то... морао знати... Уосталом, Петит је рекао да је прича о енкомиону на Западу у његово време скоро непознато историчарима... 'и то је управо ово обраћање, које је остало скоро непознато историчарима Запада'.

Петит не негира постојање говора и да је он извршен. Како је рукопис касније откривен, онда је касније и публикован па га историчари нису могли консултовати. То само артемити пишу схолије на текстове које нису читали. Но, на основу синопсиса у Сир смо већ видели да је то тај говор. Нико у научном свету га није довео у питање, нити вели да је манипулисан. Но, МП ме не чита: Наиме, Сир вели да Марко није био најрадији писати тај говор, али по наговору Јулијана и Мителенског митрополита, то чини. 'Папи је написао енкомиј [похвални говор, gkwmίῳ], захваливши му се што се потудио да сазове Сабор'. Сир препричава главне линије тог говора, и каже да Папа може да прекрати раскол зато што су му Латини послушни и потчињени, јер је он 'наследник св. Петра'... Треба, како преноси Сир, само да избаци филиокве и азиме (V, 3). Дакле, Сир јасно сведочи да је говор Марков, а из његовог синопсиса се види да критички текст који имамо је аутентичан. Сир, који је касније био... противник потписане уније, не би написао да је ово био Марков енкомиј, нити би рекао како је папа наследник Петров, да то није из Марковог пера. Тачно је да у тексту немамо речено да је папа наследник Петров, али се назива првојерархом што је антономазија. Савршено се поклапа Сир извештај са текстом Маркове беседе. Кад је цар видео Маркову написану беседу, одузео се... па је питао патријарха како су ове ствари пале Марку на памет, јер је Цар хтео да се не чачка мечка, да се не прича о вери. Пита: 'Зашто је Ефески написао то што је написао'?... Цар је хтео да синод осуди Марка, али му је Никејски рекао да синод нема шта да 'противречи ономе што је Ефески написао, јер је он исказао своје сопствено мишљење'. И, каже Сир, тада Цар диже руке, и остави све да иде својим током“. Наиме, пустио је да се одржи говор.

Сведочанство о томе имамо у другом грчком извору, који нам преноси Џил,[2] а који је напојен патосом јер говори о великој тишини која се спустила на сабор, да људи нису дисали (γενομένης δὲ σιωπῆς μεγάλης ὥστε μὴ πνέειν ἄνθρωπον / facto igitur silentio magno ut homines ne respirarent quidem) и да је Марко у тој атмосфери одважно започео своју елоквентну похвалну беседу. То је беседа из Петита. Е, сада ће МП да каже да и Грци лажу...

Дакле, ван сваке сумње је да је Ефески написао и изговорио похвални говор, са свим етикецијама које је користио и ван седница. Једноставно, називао је папу најблаженијим и најсветијим. МП би морао да нам да друге рукописе који се разликују од нама познатих, или да научно изложи разлоге зашто негира да пред собом немамо аутентичан текст Ефешког, јер талибанске тлапње нису аргументи него љуљачке онаније. 

На крају, МП се поново враћа на љубљење руке које је демонстрирано на основу Сир. Сада покушава да извуче из латинског извора да то није било. Вели тријумфалистички: Необориви доказ да св. Марко никада није љубио и грлио папу јесте поклапање нашег превода грчког глагола προσκυνώ... да то значи наклон главом, са папистичким извештајем на латинском језику. Наиме, када Сиропулос описује сусрет грчке делегације-претходнице са папом... он каже да су два епископа одбила да пољубе ногу папи, за разлику од лаика у делегацији који су му ногу пољубили. За епископе каже да су му одали одређено поштовање, и да би то описао Сиропулос користи управо глагол προσκυνώ који смо ми превели као поздрав наклоном главе. Папистички извор на латинском језику ово одавање поште папи... описује на исти начин као и ми (наклон главом), што значи да у Сиропулосу глагол προσκυνώ може значити само наклон главе, никако клечање, метанисање или љубљење (Acta Sacri, стр. 70): 'Clirici vero, curvato capite, aliam reverentiam non exhibuerunt' ('Клирици, осим погнуте главе, другу почаст нису одали')“.

Ја нисам одговорио на мноштво МП „аргумената“, него сам гледао да презентирам у цртама делиријум овог аутора, што ни најмање није био лак посао. Ово је један једини аргумент који се темељи на писаном трагу. Зато ћу се кратко задржати на њему. Већ смо видели да МП не уме ни текстове да препише. Јер треба clerici  а не Clirici. Клирици, осим што су погнули главе, другу почаст нису одали.

1) Најпре, латински текст није превод никакавог Сир гр. текста. Не преводи Сир προσκυνώ. Ја бих сада могао да се правим будала и да инсистирам на овоме, али ја нисам МП. Дисипати из Сир, припадају првој рангираној класи (нерангирани су нпр. патријарх, кесар, куропалат итд.) у византијској бирократији од десетог века. Они љубе папи стопало. Истина, секташ би рекао: Можда љубе папу јер стоји заменица афтон, па не знамо да ли се односи на папу или стопало. То су љуљачка лудила. Дисипати љубе стопало. Не би се патријарх паштио око тога да су само се братски изљубили са папом.

Овако се може направити паралела између Сир προσκυνώ и другог извештаја (латинског, али артемити нису гадљиви ако им нешто иде у прилог) који припада Андреју од Светог Крста (Andrea de Santa Croce), који вели: Seculares convenienter summi pontificis in accessu genuflexi sunt, clerici vero, curvato capite, aliam reverentiam non exhibuerunt. Патријаршијски службеници су направили велику метанију пред папом. Латинско genūflectō, што чине службеници, одговара грчком προσκυνώ. Томе не одговара климање главе.

2) Андреј, римски патриције (рођ. 1402 cca - умро у Риму 1473), био је конзисторијски адвокат, али је јасно из његовог дијалога да овим прецизним догађајима (сусрети императора, патријарха и делегација са папом; 3 главне епизоде) није био очевидац. За нама најзначајнији сусрет, када је Ефески био на пријему код папе, вели само да се обавио тајно. Ништа више. Овде се Андреј не поклапа са Сир који вели да су дисипати љубили папи стопало (мада то глагол genuflecto може да укључи, иако је као такав непрецизан, јер једноставно означава преклонити колена пред неким). Дакле, ни други део, да су приклањали главе се не може прихватити као црвено слово.  

Знамо да су Стари лагали. Као што се ради и данас. Који би Андрејеви мотиви били, можемо да нагађамо. Да покаже како су Грци дрски и да због безбоштва заслужују судбину која их је стигла? Могуће. Латински аутори ће хвалити папину смиреност као одговор на грчку дрскост, па наводе да их је ипак примио на страну, зато што они нису хтели да прихвате љубљење ноге, јер би тиме пао у очима поданика. Но, климоглав никако не би прихватио, као што смо видели из Сир.

Артемити су запевали како је љубљење руке из латинских извора, а то су чинили јер ништа нису читали, јер Сир директно помиње тај акт, али и други грчки извори и то од очевидаца, јер се вели имис (ми), о чему су научници надуго расправљали, а све се може видети у Џиловом уводу, који је нажалост на латинском. Највероватније решење је препознати у редактору митрополита Доротеја Мителенског, оданог унији, мада имамо две фамилије извора и тезу, на основу експлицитног помињања, о тројици записничара из грчког табора, док су тезе о Висариону и сличне постале део историје. Како год да стоје ствари, у историјску објективност ових докумената се не сумња.

Најпре имамо свечани долазак императора код папе окруженог мноштвом прелата. Императору, који је желео да преклони колена, папа му то није допустио, него га је привио на своја прса; испружио му је руку коју је цар пољубио, и посадио га са леве стране себи, док су кардинали дали у Христу пољубац пред њиховим ногама. Pars I, p. 7: κα θέλοντα γονυπετῆσαι, οὐκ ἀφῆκεν αὐτὸν πάπας, ἀλλ' ἐδέξατο αὐτὸν εἰς τοὺς κόλπους αὑτοῦ· καὶ δοὺς τὴν χεῖρα ἠσπάσατο αὐτὴν βασιλεύς, καὶ ἐκάθισεν αὐτὸν ἐξ ἀριστερῶν αὐτοῦ, οἱ δὲ καρδινάλιοι παρὰ τοὺς πόδας αὐτῶν ἐποίησαν τὸν ἐν Χριστῷ ἀσπασμόν. Латински превод: cui genuflectere cum vellet, non permisit, sed sinu eum suo excepit; cumque porrexisset et manum, quam rex osculatus est, assidere cum ad sinistram suam voluit. Cardinales interea ad pedes eorum salutationem in Christo fecerunt“.

Већ сам изнео да су и императори, не сви, још од VIII века љубили ногу папи. Тако је хтео да поступи и Јован VIII Палеолог, али му то папа у смирењу није дао. Ставио га је поред себе тако да су им кардинали љубили обућу. Цар је пољубио папи руку. То је био тај проскинисис.

Сада, од очевидца имамо сведочанство о сусрету патријарха и грчких владика са папом. Опет у Џила, pp. 9-10, „Патријарх стојећи пољубио је папу у образ, ми пак са магистратима пољубили смо десницу и образ папи који је седео.“ Гр: κα τόν πάπαν πατριάρχης ἠσπάσαντο ἱστάμενον ἐν τῇ παρειᾷ. ἡμεῖς δὲ καθημένῳ τὴν δεξιὰν αὐτοῦ κα τὴν παρειάν, σὺν τοῖς ἐξωκατακοίλοις. Лат.: „ac patriarcha stantis papae osculatus est genam, nos cum magistratibus sedentis manum dexteram et genam“.

Даљи текст нам сведочи и да (ово помињем пошто имамо посла са секташком свешћу) се προσκυνώ овде преводи на латински са (genu)flecto: προσκυνήματι =  flexerunt (ibid.).

Једна каснија грчка хроника, настала на основу овог извештаја, овако вели: Καὶ εὐθὺς ἀπελθόντες εἰς τὸ τοῦ πάπα παλάτιον, ἠσπάσαντο ἀλλήλους τῷ ἁγίῳ φιλήματι. „И одмах ушавши [патријарх и владике] у папски двор, поздравише (пољубише) један другог светим пољупцем“.[3]

Пејковићев тријумфализам, који се претворио у плач и шкргут зуба, се може разумети зато што сам му појео душу минуциозним анализама текстова, где се на основу Сир видело да је и Ефески љубио руку папи и да га је називао најблаженијим и најсветијим. Нашао се у ситуацији да као гроги боксер пољуби патос и од ударца почне да халуцинира како проскино у Сир може да има само једно значење, позвавши се за то на „најбогохулнијег јеретика“ Сантакрочеа (Андреј од Св. Крста) за кога видесмо да није био очевидац и да су његове речи вероватно само каснија огорчена реакција на „дрскост“ „најбезбожнијих“ Левантина (једноставно претеривање и тумачење геста Лудовику Понтану који је знао да преговарачи из противничког табора могу владару само приклонити главу, како још давно изнех). Заборавио је да сам му привео и пример када Латин преводи Сир проскинео и са „пољубити руку“. Да не помињем остале варијанте које сам побројао. Али, како је Истина само једна, тако и речи имају само једно значење и сва се своде на АРТЕМИЈЕ!   

Наравно, сада Новојављена труба љуљачка може да прибегне алегорији па да каже како рука није рука, пољубац није пољубац и сл. Такође може да прибегне „акривији“ по љуљацима па да каже да није име Ефеског експлицитно поменуто у овој делегацији, али из Сир знамо да је овај тамо био. Но, сваком здраворазумном човеку је јасно да овде имамо тужан пример первертиране секташке свести.

У једној непрегледној полемици на ФБ, МП је тврдио и како је Ефески перфектно говорио латински, а да ми екуменисти немамо појма тај језик и да немамо ни моралног права, дакле, да будемо латинофили. Колико он пак познаје језике, имали смо прилике да се уверимо. Али, како за артемите признање греха/грешке не улази у хришћански корпус врлина, никада није потврдио да је пропливао, само је мушки ћутао пред речничким, граматичким и историјским фактима који су га тукли оправдано по образима. Никада наравно није навео одакле му то да је Ефески знао латински. Биће да га није знао, јер то видимо из примера кад је ишао тајно са својим братом, Јованом номофилаком, на вечеринку код кардинала Јулијана (тајно се састајао са католицима као и савремени екуменисти, па га тадашњи зилот Георгије нападе). Наиме, у Сир V, 3 се сведочи да су Латини по „њиховом обичају водили мудар разговор с Ефеским преко преводиоца (δι μεταγλωττιστο)“. Да је знао латински не би било потребе за преводиоцем, поготово не на приватној вечери.

Артемити су остали сасвим доследни себи: не само да веле како савремени светски преводиоци немају појма, па су дилетанти као и моја маленкост, него и сви грчки аутори од после Флорентинског сабора. Свима су се причињавала некаква љубакања, културна ословљавања, клањања итд. Они су управо против те цркве као што су противници и данашње, упавши у гордост сатанину и помисливши за љуљачку шаку јада да је црква Христова.

Мене није интересовало да правим неку ширу причу и објашњавам историјске околности или пак стање савременог екуменског дијалога. То са овима нема смисла. Мени је био циљ да им нацртам и јасно покажем да су силоватељи историје и мрзитељи цркве Христове као што су и мрзитељи људског рода. Јер ти „људи“ не поштују ни оно чињенично. Бог им је због злобе одузео и елементарну светлост разума, да виде и да не разумеју да би били после осуђени. Ово пак пишем због других да не би пали у замку ловачку коју артемити покушавају и по другим континентима да поставе.

 

Зоран Ђуровић

Рим, 13.09.2016


[1] ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ, 27. август у 16:55, РАЗОБЛИЧАВАЊЕ ЕКУМЕНИСТИЧКИХ ЛАЖИ (2a) – СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ НИЈЕ ПАПУ ЗВАО ''(НАЈ)СВЕТИ(ЈИ) ОТАЦ'' (https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=10153748288081606&id=93589526605&substory_index=0). И други део: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=10153748288081606&id=93589526605&substory_index=0.

[2] Joseph Gill, Quae supersunt actorum Graecorum Concilii Florentini necnon descriptionis cuiusdam eiusdem, Т. 1-2, Pontificio istituto di studi orientali, 1953, pp. 27-8 (https://books.google.it/books?id=mnQKAQAAMAAJ&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false).

[3] Chronicon sive Maius (partim sub auctore Macario Melisseno), ΧΡΟΝΙΚΟΝ ΤΟΥ ΓΕΡΓΙΟΥ ΦΡΑΝΤΖΗ ΤΟΥ ΧΡΗΜΑΤΙΣΑΝΤΟΣ ΠΡΤΟΒΕΣΤΙΑΡΙΤΟΥ ΚΑΙ ΜΕΤΕΠΕΙΤΑ ΜΕΓΑΛΟΥ ΛΟΓΟΘΕΤΟΥ, ∆ΙΑΕ ΤΟΥ ΘΕΙΟΥ ΚΑΙ ΑΓΓΕΛΙΚΟΥ ΣΧΗΜΑΤΟΣ ΜΕΤΟΝΟΜΑΣΘΕΝΤΟΣ ΓΡΗΓΟΡΙΟΥ ΜΟΝΑΧΟΥ, Књига 2, параграф XVI, насловљен: Περὶ τῆς ἐλεύσεως τοῦ πατριάρχου εἰς Φεῤῥαρίαν.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Изгледа ми, Аво, да си гонећи зеца ишћерао крупнију звјерку: ону која брка "екуменизам" и унију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
7 hours ago, александар живаљев рече

Изгледа ми, Аво, да си гонећи зеца ишћерао крупнију звјерку: ону која брка "екуменизам" и унију.

Па то артемити стално желе да подметну. А како је љубљење са католиком одмах унијатство, тако је и Марко Ефески био унијата. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
26 minutes ago, Ignjatije рече

Шта је следеће? Био римокатолик? Остави се ћорава посла, аво. Тај Рим и близина Ватикана јако утичу на тебе. :) 

Нажалост, то не нађох у изворима...:)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 hours ago, Kratos рече

Nevezano za sve to šta će pravoslavnima papa?Koja je korist pravoslavnoj Crkvi od šurovanja sa Vatikanom i papstvom?

Велика. Најпре, испуњава се "блажени миротворци", а онда и у политичком смислу. Да ли је Путин глуп што шурује са Папом? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

+!
Poljubac


Nameće mi se jedna slika - poljubac vladike Artemija i o. Zorana pri nekom susretu zbog dijaloga.
- Da li bi to bilo u redu (u Ljubavi=OtacSinDuhSveti) i kako bi to trebalo izgledati (protokolarno ili od srca)?
- Znači li to, da bi o. Zoran na taj način odobravao djelovanje vladike Artemija i obratno?
Osim toga, i jedan učenik je poljubio Učitelja u Getsemaniju.


Tituliranje i "posljednji" poljubac

U knjizi 'Vedro, unatoč svemu - zbirka crkvenog humora' (Ljudevit Anton Maračić, Teovizija) između ostalog imaju i dvije situacije za vrijeme pape Leona XIII vezano za tituliranje i ljubljenje.

U vatikanskim je arhivima pohranjeno pismo britanske kraljice Viktorije s kraja 19. stoljeća,
koje otkriva kako je ova suverenka brižljivo pazila, da u obraćanju rimskom biskupu izbjegne uobičajeno oslovljavanje.
Njezino pismo papi Leonu XIII počinje tituliranjem: "Uzoriti gospodine!",
posve neobičnim za Papu, koji se redovito oslovljava sa "Sveti Oče!".
Papa Leon XIII je odgovorio:
"Prejasna i vrlo moćna Viktorija, suverenka Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije, Irske i ostalih pokrajina, prejasna carica Indije ..."

Isti papa Leon XIII doživio je duboku starost, te je nekoliko mjeseci prije smrti primio neke američke biskupe u pohodu 'Ad limina', koji se periodično obavlja nakon više godina.
Na oproštaju od biskupa, 92-godišnjem Papi jedan biskup poljubi ruku rekavši:
- Svetosti, mi se u ovom životu više nećemo vidjeti, pa Vas molim za poseban očinski blagoslov.
Rimski biskup je odgovorio:
- Preuzvišeni, nisam znao da bolujete od neizlječive bolesti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 minutes ago, utopija рече

+!
Poljubac


Nameće mi se jedna slika - poljubac vladike Artemija i o. Zorana pri nekom susretu zbog dijaloga.
- Da li bi to bilo u redu (u Ljubavi=OtacSinDuhSveti) i kako bi to trebalo izgledati (protokolarno ili od srca)?
- Znači li to, da bi o. Zoran na taj način odobravao djelovanje vladike Artemija i obratno?
Osim toga, i jedan učenik je poljubio Učitelja u Getsemaniju.


Papa Leon XIII je odgovorio:
"Prejasna i vrlo moćna Viktorija, suverenka Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije, Irske i ostalih pokrajina, prejasna carica Indije ..."

Rimski biskup je odgovorio:
- Preuzvišeni, nisam znao da bolujete od neizlječive bolesti.

12:smeha:12:smeha:12:smeha:

Мада ти је грозна слика да се ја љубим са артемитима! Одмах кажем да бих почео да се држим строго канона цркве који веле да са јеретицима немамо ништа! :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Алцхајмер у Љуљацима

 

Алелуја! Ава је чудотворац. Артемити почели да користе авину терминологију, талибани, блуд итд., само су застали на пола пута: треба још да разумеју да су они талибани:D. Такође, постали су папољупци па више верују латинским него грчким изворима. Велики је напредак и то што сада нису негирали написани текст, него су само тврдили, без могућности да ишта докажу, како су ови извори бајке, да их је неко измислио.[1] Но, сада мало да их ава протресе, опростићу им што сам их тукао:D.

 

1. Љуљачка прва труба, самодекларисани полиглота, Марко Пејковић, пише: „Где смо то тврдили да је св. Марко побегао са сабора? Једино што смо рекли јесте да је покушао да побегне“. Заљуљао му се мозак у Љуљацима, што би рекао Његош, Узблути се мозак у тиквини... Пејковићу, Алцхајмер ти се подмукло прикрао. Написао си у пролегомени: „Видећи да папа не жели да се одрекне јереси, св. Марко је побегао са Сабора, и никада више није имао икакав контакт са Латинима“.[2] То си објавио 14. јула, пре 2 месеца. Видиш ли која је разлика између научника и шарлатана? „Меморија памћења“ краси научника, а лажов не зна шта је јуче рекао. И да те спречим да се чупаш као патолошки лажов: „То сам погрешио у куцању“, види се да није грешка из тога што да је покушао да побегне, и није успео, ти не би могао да напишеш: „и никада више није имао икакав контакт са Латинима“, јер да је остао, онда би имао сношаја са Латинима, а да је побегао, онда не би. Јасно је да ниси био читао Сир па те је ава са разлогом карао и разобличио.

 

2. Е, сада око Пејковићеве глупости која би на скали од 1 до 100 била 100 или би глупомер отишао у тилт! Наиме, он тврди да је Марко намерно избегао да католике назива оцима, него је само користио неутралне титуле. Овако љуљачка труба љуља: „Овај незналачки јеретчки попа не разуме да је наш акценат био на одсуству овог 'оци' или 'оче' уз поштовани, уважени, честити, а не то да се владика ословљава другачије од патријарха. Честити или поштовани говоримо у свакодневном животу мирјанима, али и странцима (дакле чак и јеретицима и незнабошцима), јер им тиме указујемо минимум поштовања као људским бићима створеним од Бога, но не говоримо им истовремено 'браћо' или 'оци'“. Дакле, по МП, Ефежанин није називао католике оцима.

Пошто он кује у звезде Сантакрочев латински извор, ево да упоредимо то сведочанство са душевним онанијама Пејковића од Љуљака. Вели на седници св. Марко Ефески и замера Латинима: Reverendissimi patres, quærimus, cur Romana ecclesia in simbolo quidquam addidit contra prohibitiones patrum? 40, 6-7.[3]Најчаснији оци, питамо: Зашто је Римска Црква убацила у Симбол нешто упркос отачкој забрани“? Сантакроче је убацио у Маркова уста: Најчаснији оци? Можда је убацио и ову примедбу око кварења Вјерују?

 

Сантакроче наставља да „фалсификује“ Ефеског:

- reverendissime pater (27, 39: најчаснији/најпоштованији оче)

- reverentia vestra (42, 17: ваша узвишеност)

- paternitatem vestram (43, 34-5: очинство/оташтво ваше)

- Audistis, rev. patres, sententias patrum (45, 24: Чули сте, пречасни оци, мишљење отаца. - Овде их, дакле, ставља и пореди са оцима цркве; заједнички елеменат им је титула отаца).

- amati patres (77, 14: љубљени оци.  ̶ Ефески га каза у најгорем екуменистичко-сентименталистичком духу!)

- rev. dominum cardinalem (77, 27: Господар/Госпар кардинал.  ̶  Није му доста да каже само кардинал, него га назива господаром/господином)

- sua reverenda paternitas (77, 28: часно очинство/оташтво)

- tua dominatia (78, 1: твоје господарство/господство)

- rev. domine (78, 24.38: часни господару/господе/господине)

- vestre dominationis (80, 32)

- vestra dominatio (80, 39)

- dominum cardinalem (95, 42)

- patres reverendi (96, 3-4)

- vestra paternitate (96, 32-3)

- reverendissime domine (101, 17)

- honoratissimi patres (107, 33)

- reverende pater (154, 36)

 

Итд., итд. Нисам даље преводио, али ни навео све где се овако Ефески елоквентно изражава у вези ових велечасних, преосвећених отаца католика. Таквих места има преко 50 по мојој процени. Ово је било више него довољно да развеје лупетања и лажи јеретика из Љуљака. Не само да их ефески назива оцима, него и љубљеним оцима! Села Љуљка да нестане, ако Папи част не даје!  ̶  Пародирам на артемитску песмицу о граду Нишу, где као талибани манипулишу са малом децом.

Можда је Сантакроче нон-стоп лагао? Проблем за љуљачког барда је што и у грчким записницима која је Џил публиковао налазимо ове „срамотне“ Маркове екуменистичке етикеције. Нпр., вели:

 

̶ πτερ αἰδέσιμε (47, сва места су из првог дела, а има их и у другом делу. Ко је вредан, нека их тражи. Часни оче);

̶  ὑμετέραν ἀγπην (ваша љубав, 67);

̶  κούσατε, πατέρες (Чујте, оци, 73);

̶  πατέρες αἰδεσιμώτατοι (најчаснији оци, 86);

̶   φίλοι πατέρες (о, љубљени оци! 187);

̶  Још да поменем и ову одвратну екуменистичку сентенцу која изађе из Ефешчевих устију: πατέρες κα ἀδελφοὶ κα κύριοι τιμώτατοι (о, оци, браћо и господо најпоштованија! 216).

 

Реци, Пејковићу, где нестаде твоја изјава: „не говоримо им истовремено браћо или оци“? Марко Пејковић се више неће молити Марку Ефеском, него ће се молити за изгубљену душу Ефешчеву!  

Грчка акта као и латински превод истих, па и лат. извештај Сантакрочеа се поклапају у овоме. А ако су Сантакрочеова акта, која Тајновидац са љуљашке прихвата за аутентична, у складу са грчкима, зашто би грчка акта онда била лажна? И што би их Џил објавио? Да зеза народ? Не, то су та документа, али понегде имамо рупе или натезања, што не значи да су фалсификати. Истини за љубав, чак и МП вели да је овај део грчких аката „аутентичнији“ од наративног дела. Но, како год да обрне, испада да је лупао кад је тврдио да Ефешки није Латинске свештенике називао оцима. Треба знати да имамо посла са шарлатаном који не чита књиге него воли да се прави паметан наводећи речи које негде успут напарбичи.

Морам да напоменем, пошто јеретик из Љуљака може да резонује на овај начин: Ефески се спрдао са католицима кад их је називао оцима и браћом, јер је мислио на њих као оце ванбрачне деце и браћу рођака које су имали, и то оци код њега није значило свештеници, јер тај израз никад не употребљава. - Нажалост, употребљава. Вели: ἀρχιεπίσκοπε (у другом делу, стр. 271). Не додаје: лажни. Такође, не вели му, ја ћу да те сада зовем архиепископом, али ти одмах да се покајеш за своју јерес, како извлачи своја „умозренија“ МП.

 

3. МП. тврди како је грчки опис љубљења руке написан од Јована Плусијадеса који „није уопште био на псеудосабору, а не зна се ни од кога је тај извештај чуо или преписао... Вероватно је Плусијадес имао контакт са Сиропулосовим извештајем, али је решио да се мало поигра маштом, онако како су његови унијатски снови замишљали идолопоклонство према папи, па да пољубац дода тамо где га није видео ни Сиропулос, а поготово не Кроче папистички очевидац. Џил је уопште део своје публикације до догматских расправа убрајао у мање поуздана писанија, и назива их не Acta Graeca у правом смислу те речи, већ Опис – Description. Опис у Џиловој публикацији описује догађаје од доласка Грка у Венецију и Ферару до првих догматских расправа“.

Већ сам навео да Сантакроче није био очевидац. Плусијадес (?) пише у првом лицу множине, што значи да преписује текст очевидца. Као кад Сир вели за себе: А онда смо ми, пољубили руку папи. Као што је нпр. Јованово Јеванђеље у коначној редакцији обухватило 3-4 руке, али иако писац није лично видео како истичу из Хр бока крв и вода, он то записује у првом лицу јер нам даје изворни текст, а не некакву фикцију. Фикцијама се пак бави МП па би и овде да их учита. Сантакроче не потврђује Сир извештај да су архонти, у пратњи патријарха, љубили руку и образ. Једноставно није био ту. Сантакроче не преводи Сиропулоса, како би МП вештачки желео да исконструише, него је независан приповедач.

Папа је био огорчен што му Грци епископи нису љубили папучу. Претпоставимо за моменат да је тачно Сантакрочеово да су ови климоглавили. Онда остаје нејасно Сир зашто су Латини после уговарали начин пријема. Папа би био срећан да му ови опет климоглаве. Али, они су климоглавили и први пут. Зашто им се љутио ако је то све било ок.? Зашто пак после ови љубе папи руку, како Сир вели сасвим јасно, што и МП прихвата, ако је климоглав довољан? Никаквих недоумица нема, како се показало у претходним текстовима, једноставно Сантакрочеов извештај треба одбацити као навод по слушању. Пејковићева блебетања и мешања извештаја су многобројна и не бих овде више понављао. Он не прати ни сам шта каже, а камоли шта ја пишем.    

Паметном је доста, а МП, да се изразим у духу његових превода, је болно „прихватио“ доњим делом леђа моју ногу.

 

Зоран Ђуровић

Рим 16.09.2016


[1] Нова артемијада: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=10153793069841606&id=93589526605&substory_index=0.

[2] https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=10153646865616606&id=93589526605&substory_index=0

[3] На нету има цело дело, али се не може скинути у пдф него прегледати: https://books.google.it/books?id=X_rYAAAAMAAJ&pg=PA27&lpg=PA27&dq=Clirici+vero,+curvato+capite,+aliam+reverentiam+non+exhibuerunt&source=bl&ots=aLFG5Nho3d&sig=b-31UxDxKMjUmf-WzU2UfG8p7VU&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwibisnUzoXPAhWJE5oKHQk0AMIQ6AEIIjAB#v=onepage&q=Clirici%20vero%2C%20curvato%20capite%2C%20aliam%20reverentiam%20non%20exhibuerunt&f=false. Наслов: Andreas de Santacroce, Acta Latina Concilii Florentini, Concilium Basiliense 1431 - 1449: Documenta et scriptores Concilium Florentinum / Concilium Basiliense 1431 - 1449: Concilium Florentinum. Concilium Florentinum documenta et scriptores, т.6, ed. Georgius Hofmann (S.I.), Pontificium Institutum Orientalium Studiorum, 1955.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 hours ago, Kratos рече

Nevezano za sve to šta će pravoslavnima papa?Koja je korist pravoslavnoj Crkvi od šurovanja sa Vatikanom i papstvom?

+!
Čovjek treba činiti ono što je dužan, a to je mudro i božansko, a ne po ljudsku kako je to iskusio sv. Petar upozoren od Učitelja (smrt na sv. Križu) , te kasnije i od sv. Pavla (obrezani).
Ljudsko voli manipulirati božanskim.


Korist i šurovanje

Poznata je Staljinova doskočica britanskom premijeru Winstonu L. S. Churchillu, koji ga je nastojao uvjeriti u potrebu da Vatikan prihvati kao saveznika:
"A koliko legija ima taj papa?"
Kad su to Staljinovo pitanje prenijeli papi Piju XII, komentar rimskog biskupa je bio:
- Gospodin Staljin će imati prigodu susresti moje legionare na drugom svijetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vladiku olomouckog Simeona i kardinala Miloslava Vlka veže cjeloživotno i iskreno prisno prijateljstvo još iz mladih studentskih bogoslovskih dana.

Vladyka Simeon (Radivoj Jakovljevič) a kardinál Miloslav Vlk v Plzni

Cijeli video:

 vladyka Simeon a kardinál Vlk v Plzni martin žucha

Share this post


Link to post
Share on other sites
5 hours ago, Zoran Đurović рече

Мада ти је грозна слика да се ја љубим са артемитима!

+!
Duhovna optika - slabovidnost, ćoravost i sljepoća


1 Iv 2,19
Od nas iziđoše, ali ne bijahu od nas. Jer kad bi bili od nas, ostali bi s nama; ali neka se očituje da nisu od nas.

 

Mislim isključivo na osobe, koji se smatraju 'pravoslavnima' (ne 'ateisti', 'hindusi',...) i koji su primili Duha Svetoga (bez obzira na intelektualnu nadarenost).
Doduše, duhovna optika nije ograničena etiketama (vjernik-nevjernik, kršćanin-nekršćanin,...).
Dakle:
- Zašto netko (biskup, svećenik, đakon, laik) svjesno i svojevoljno ne želi prihvatiti očite argumente za neki povijesni slučaj?

Ovdje se opisuje jedan konkretan slučaj, kojem se daje tolika važnost kao da bi svijet propao što "Марко Ефески се љубио са папом".
- Ako je pogriješio (!?), pa što onda?

 

Sv. Thomas More je razlikovao "krivovjerce samo za se" i "buntovne krivovjerce" u teološkoj tematici,
a to se može primijeniti i za "povijesne krivovjerce", kad netko svjesno prihvaća laž kao povijesnu činjenicu.



P.s. Svakakve slike meni dođu u glavu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...