Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

ДНЕВНЕ НОВИНЕ - ПРЕГЛЕД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ТЕМА

Оцени ову тему

Recommended Posts

Takse za putovanje u EU?

Anđelka Nikolić

utorak, 13. septembar 2016 02:02
 

(utorak, 13. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Beograd, 12.09.2016 - otvaranje manifestacije "Zvezdarska rolerijada"

cid-145318-455-253-deca-rolerijada-ilu11

Budući sistem registracije putnika u zemlje EU mogao bi da obuhvati i iznos od 50 evra za odobravanje putovanja koje bi plaćali građani država koje nisu u EU. Ministarstvo odbrane umiruje građane, da vojni pozivi nisu uvod u mobilizaciju već samo ažuriranje spiskova. Naši stručnjaci konstruisali puške za dva kalibra municije. Toliko je nejasnoća izbilo u vezi s zdravstvenim stanjem Hilari Klinton da je počelo da se nagađa ko bi mogao da je zameni u predsedničkoj trci. Vučićeva izjava da je „kvalitet obrazovanja u Srbiji relativno nizak, osim na Beogradskom univerzitetu“ ozbiljno je naljutila rektore iz unutrašnjosti. Sportisti Srbije na Paraolimpijadi u Riju juče su osvojili četiri medalje’ dve zlatne i dve bronzane.

moda-njujork-gurung-

Njujork, 12.09.2016 - Nedelja mode u Njujorku (Fashion Week in New York): kolekcija - Prabal Gurung 

Hoćemo li plaćati taksu od 50 evra za ulazak u EU

Budući sistem registracije putnika u zemlje EU mogao bi da obuhvati i iznos od 50 evra za odobravanje putovanja koje bi plaćali građani država koje nisu u EU a nisu im potrebne vize za putovanja u šengensku zonu, što bi se odnosilo i na Srbiju, piše Politika.

Vest je juče objavio „Evroaktiv Francuska“, a u našoj zemlji za tu ideju, kažu sagovornici lista, niko nije čuo i nadaju se da ovo nije tačno jer, ukoliko bi bilo, to bi uticalo na porast evroskeptocizma.

Brisel spreman da nam uvede još jedan namet, objavljuju Novosti pod naslovom “Za putovanje u EU taksa 50 evra?” Potvrđeno da se razmatra novi sistem regisztracije putnika, piše u ovom listu i ocenjuje da bi naši građani, praktično, bili vraćeni u vizni režim.

Brisel sprema rasistička pravila, “Srbima uvode taksu: 13 evra za ulazak u EU!” piše u Informeru. Novi evropski mehanizam za registrovanje stranih posetilaca predviđa da građani Srbije plaćaju “obavezno registrovanje u EU“, objavljuje ovaj tabloid.

sudjenje-ausvic-lekar

Neubrandenburg, 12.09.2016 - nekadašnji lekar nacističkog logora Aušvic, 95-godišnji Hubert Cafke pred početak suđenja u Nojbrandenburgu

Vučić putuje u Pariz

Novosti najavljuju da predsednik Vlade Srbije putuje u Pariz. “U petak susret Vučić – Oland”, piše u ovom listu.

vucic-vlada-sv-banka-s

Beograd, 12.09.2016 - sednica Vlade Srbije: Aleksandar Vučić, Elen Goldstin - regionalni direktor Svetske banke za jugoistočnu Evropu 

Tužilaštvo tvrdi da Šabić ugrožava vojsku i nacionalnu bezbednost

Republičko javno tužilaštvo (RJT), na čijem je čelu Zagorka Dolovac, podnelo je još jednu tužbu Upravnom sudu u Beogradu protiv Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, saznaje Danas.

Tužilaštvo tvrdi da Šabić ugrožava vojsku i nacionalnu bezbednost. Tužba je podneta 7. juna zbog Šabićeve odluke (od 14. marta 2016. godine) da Ministarstvo odbrane dostavi informacije Fondu za humanitarno pravo (FHP) o Nikoli Mićunoviću, nekadašnjem komandantu 113. vojno-teritorijalnog odreda Đakovica za koga se sumnja da je bio upleten u ratne zločine na Kosovu. Za Mićunovićem je raspisana Interpolova poternica, a Haški tribunal je u presudi u predmetu “Đorđević” utvrdio da je Mićunović sa svojim snagama učestvovao u prisilnom proterivanju Albanaca iz sela opštine Đakovica krajem marta 1999, podsećaju iz FHP-a.

Šabić tvrdi da tražene informacije za koje vlast tvrdi da su državna tajna su zapravo podaci o službovanju lica, iz relativno daleke prošlosti, od pre 20-ak godina, a povodom iznetih sumnji da su počinili krivična dela, da odredbe važećeg Zakona o tajnosti podataka predviđaju da ne mogu biti tajna podaci kojim bi se prikrivalo izvršenje krivičnog dela ili neka druga nezakonitost.

Nema poziva za mobilizaciju

Ministarstvo odbrane umiruje građane, “Vojni poziv nije uvod u mobilizaciju”, piše u Novostima. Šalju dopise samo radi ažuriranja spiskova, objavljuje ovaj list.

rus-videokon-sirija

Moskva, 12.09.2016 - video konferencija general pukovnika Sergeja Rudskoja u ministarstvu odbrane Rusije sa ruskim i sirijskim oficirima u Siriji

Naši stručnjaci konstruisali puške za dva kalibra municije

Eksperti „Zastave oružja” i „Prvog partizana” razvili su automatsku i snajpersku pušku, kao i puškomitraljez, koji uz metke kalibra 7,62 mm koristi i municiju 6,6 mm grendel visokih balističkih performansi, objavljuje Politika.

Promena kalibra na modularnom oružju obavlja se relativno brzo i lako, stavljanjem odgovarajuće cevi i okvira za municiju, kažu u razgovoru za „Politiku” pukovnik Vlada Kostić, načelnik Odseka za pešadijska i automatska oružja u Vojnotehničkom institutu, i potpukovnik Slavko Rakić iz Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane.

Razvoj novog oružja i municije, iza kojeg stoje domaće fabrike, nagovestio je premijer Aleksandar Vučić, a ministar odbrane Zoran Đorđević bio je u prilici da se u Nikincima lično uveri u preciznost ovog naoružanja.

Zajedničkim radom stručnjaka iz „Prvog partizana” i „Zastave oružja” na razvoju i ispitivanju metka kalibra 6,5 mm došlo se do zaključka da pomenuti metak ima bolje terminalno-balističke karakteristike od postojećih kalibara, manju energiju trzaja u odnosu na oružje kalibra 7,62 mm, što omogućuje znatno precizniju rafalnu paljbu.

sirija-asad-bajram

Damascus, 12.09.2016 - sirijski predsednik Bašar Asad na bajramskoj molitvi u džamiji u Daraji, predgrađu Damaska

Da li će Klintonovu bolest naterati na povlačenje?

Toliko je nejasnoća izbilo u vezi s zdravstvenim stanjem Hilari Klinton da je počelo da se nagađa ko bi mogao da je zameni u predsedničkoj trci: da li će to biti Berni Sanders, Tim Kejn, Džo Bajden ili je najbolji kandidat možda Džon Keri, sadašnji državni sekretar, koga bi London i druge evropske prestonice, kako se čuje, voleli da vide kao predsednika, piše u Politici.

Ako Klintonovu bolest natera na povlačenje, Sanders ili Bajden ne mogu automatski da je zamene. Kandidata Demokratske stranke može da izabere jedino Nacionalni komitet demokrata, koji ne mora da vodi računa o tome ko ima najveću podršku ili ko je najpopularniji. Hilari bi prethodno morala da odustane od trke.

Sve su ovo samo pretpostavke, ali su glasine, pa i medijske spekulacije, ozbiljno uzele maha zbog oprečnih i konfuznih izveštaja o njenom zdravstvenom stanju i nagađanja da se prava dijagnoza uporno skriva.

Iako joj je još u petak dijagnostikovana pneumonija, to je držano u tajnosti i ona je pod antibioticima i verovatno pod temperaturom odstojala (sat i po) na komemoraciji u Njujorku (povodom petnaeste godišnjice terorističkog napada 11. septembra) dok se nije gotovo srušila.

Njeni najbliži savetnici nisu čitavog dana znali kako da odgovore na raspitivanja o njenom zdravlju. A jedan kongresmen je čak rekao medijima da je o odlasku Klintonove usred odavanja pošte poginulima, saznao od njenog rivala Donalda Trampa. Milijarder mu je tiho prošaptao da je Hilari otišla jer joj „nije dobro”.

Samo do pre nekoliko dana republikanski kandidat za predsednika SAD je ushićeno i uporno vikao kako je njegova rivalka jako bolesna i tražio da ona to otvoreno kaže svojim biračima. Ona i njen tim su, međutim, sve ove Trampove istupe tumačili kao još jednu teoriju zavere koja ne drži vodu.

njujork-godisnjica-11.9

Njujork, 12.09.2016 - obeležavanje 15. godišnjice terorističkog napada u Njujorku

Hilari i tabloidi

Hoće haos na Kosovu, objavljuje Kurir pod naslovom “Šiptari spremaju pokolj Srba ako pobedi Hilari Klinton”. Bezbednosne služba imaju podatke da će Albanci iskoristiti naklonost bivše prve dame SAD da zvrše posao na severu Kosova i jugu Srbije, piše u ovom tabloidu.

“Panika u Americi: Hilari na samrti?!” piše u Informeru.

mis-amerika-

Atlantic City, 12.09.2016 - izbor za Mis Amerike: Savvy Shields 

Milanović platio flert s ustaštvom

Ne samo što je jednog dana izgubio izbore, a drugog vođstvo u stranci, nego se Zoran Milanović, bez ikakve dileme, svrstao i među najveće političke negativce, objavljuje Politika.

U hrvatskoj javnosti izuzetno loše je primljeno njegovo uporno odbijanje da džentlmenski čestita pobedu Andreju Plenkoviću pod izgovorom da bi HDZ prvo trebalo da se izvini za sve uvrede na njegov račun i račun stranke.

Svi su jedinstveni u oceni da je Milanović u ovoj kampanji potpuno izgubio kompas i da je skupo platio flert s desnicom, ne dobivši njihove glasove, a izgubivši svoje stalne birače.

On je, međutim, najavljujući da se neće kandidovati na narednim stranačkim izborima kroz šest meseci, čime je praktično obznanio da se povlači s čela stranke, negirao da se hvalio svojim ustaškim precima.

Upitan šta mu je bila namera kada je istakao da mu deda bio ustaša, uzvratio je da to nije isticao, nego „procedio kroz zube”.Na kritike za desničarenje zapitao je „da li je desničarenje kazati popu pop, a bobu bob. Bio je ljut i na srpske političke predstavnike u Hrvatskoj, ustvrdivši da je činjenica da srpska manjina u ogromnoj većini glasa za SDP.

Nasuprot Milanoviću, Plenković je glavna politička zvezda od koje se očekuje da, uprkos ultimatumima Mosta, formira stabilnu vladu koja će imati i više od neophodnih 76 mandata. To im neće biti nimalo teško s obzirom na činjenicu da su osvojili 61 od 151 mesta u Saboru.

Osim formiranja vlade, pred HDZ-om je, kažu analitičari, još jedan posao, a to je čišćenje partije od ekstremnih desničara.To će biti možda i teži zadatak nego formiranje vlade jer rezultati izbora pokazuju da su najradikalniji članovi HDZ-a osvojili najveći broj takozvanih preferencijalnih glasova. Među takvima je i Zlatko Hasanbegović.

Pod naslovom „Srbi poslali Milanovića u penziju“, Blic piše „ustaška retorika ga upropastila“.

jevreji-srbija-habad-

Beograd, 12.09.2016 – otvaranje Jevrejskog centra "Habad Srbija"

Velike kolacije sa SDP neće biti

Velike kolacije sa SDP neće biti, kaže Zlatko Hasanbegović, član Predsedništva HDZ-a, povodom tek okončanih izbora, prenosi Danas.

Poslanici manjina treba da podržavaju vladinu većinu, kaže Hasanbegović.

Na kraju zahvaljujući poverenju hrvatskih birača odneli smo pobedu, izjavio je predsednik HDZ-a Andrej Plenković gostujući u Dnevniku HRT-a. On je rekao da već sutra počinju da razmišljaju o partnerima za sastav nove hrvatske vlade. “U pregovore krećemo prvo s Mostom, s njima smo spremni ispisati novu stranicu saradnje, no za to su potrebne obe strane. Most je za nas potencijalni partner, sve poteškoće koje su postojale za mene ne predstavljaju nikakav problem. Zahteve sam pogledao, za nas tu nema ništa spornog, no za neke tačke imamo svoje predloge”, precizirao je Plenković.

On je odbacio mogućnost velike koalicije sa SDP-om ali je takođe naveo da je otvoren za saradnju sa svim predstavnicima nacionalnih manjina.

hdz-plenkovic-izbori

Zagreb, 12.09.2016 - lider HDZ posle saopštavanje preliminarnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj: Andrej Plenković 

Miniimalac će plaćati oni sa prosečnim platama

Povećanje najniže cene rada u Srbiji ne čini dobro ni poslodavcima ni zaposlenima, piše Danas pod naslovom „Miniimalac će plaćati oni sa prosečnim platama“.

List navodi mišljenje sagovornika sa obe strane. Knežević: Uvećanje troškova po osnovu minimalca za poslodavce iznosi nepodnošljivih 12 odsto. Rajić: Ako od prosečne zarade u Srbiji oduzmete sve ono što vam ode na poreze, račune, za život ostaje nekih 175 do 180 evra.

Šetnja protiv gej parade

„Odgovor crkve: Patrijarh blagoslovio šetnju protiv gej parade”, objavljuje Informer.

nedelja-ponosa-ambasadori-

Beograd, 12.09.2016 - otvaranje Nedelje ponosa pod sloganom "Ljubav menja svet": Denis Kif, Đuzepe Manco

Vučić: Dobar je jedino BG univerzitet

Vučićeva izjava da je „kvalitet obrazovanja u Srbiji relativno nizak, osim na Beogradskom univerzitetu“ ozbiljno je naljutila rektore iz unutrašnjosti, piše Blic.

Logično je da očekujem smenu svih ministara i drugih postavljenih lica koja nisu završila Beogradski univerzitet. Ja se stidim, kaže rektor Kragujevačkog univerziteta. Rektor Nebojša Arsenijević ocenjuje da Vučić nije kompetentan za školstvo.

vucic-obrazovanje-s

Beograd, 12.09.2016 - predsednik Vlade Srbije na stručnom skupu "Mladi i nezaposlenost – kako uspostaviti snažne veze između obrazovnog sistema i privrede", u okviru Nedelje dualnog obrazovanja, koju organizuje Privredna komora Srbije

Večitima” još dve godine da završe studije

Pred poslanicima Narodne skupštine do kraja meseca naći će se predlog Izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, kojim se predviđa da se rok za diplomiranje akademcima koji studiraju po starom programu produži za dve godine, za sve nivoe studija, saopštila je Studentska konferencija univerziteta Srbije, prenosi Politika.

U saopštenju SKONUS-a se precizira i da studenti upisani na magistarske i doktorske studije školovanje treba da okončaju najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine.

Kako su objasnili iz SKONUS-a, ovakvo rešenje plod je nastavka pregovora sa Minstarstvom prosvete, započetih u petak. Posle te prve „runde”, saošteno je i da se rok produžava za godinu dana. Inače, resorni ministar Mladen Šarčević je bio protiv produženja roka za stare studente, ali je pristao na godinu dana, uz obrazloženje da od toga i zavisi budućnost velikog broja mladih ljudi. U međuvremenu, usaglašeno je da se pred skupštinu ide sa predlogom izmena zakona prema kojima je rok pomeren za kraj školske 2017/2018.

grci-tasos-pozar-

Rahoni, 12.09.2016 - šumski požari na grčkom ostrvu Tasos

Pronađena tela utopljenih dečaka

Izvučena tela Nikole (13) i Stefana Petrovića (14) iz sela Rača kod Kragujevca, koji su se udavili u Srebrnom jezeru. Ne zna se ko je deci izdao pedaline i zašto im nije dao obavezne sigurnosne prsluke, piše u Novostima pod naslovom “Rača plače nad braćom, Nikola hteo da spase Stefana a bioje neplivač”.

Ronioci su u ponedeljak pronašli i izvukli na obalu tela braće Stefana (14) i Nikole Petrovića (13) iz Rače kod Kragujevca, koji su se u nedelju udavali u Srebrnom jezeru. Istraga ove nezapamćene tragedije i dalje je u toku, a kako smo saznali, nijedan od dečaka nije znao da pliva, objavljuju Novosti.

“Tuga do neba, braća nađena na dnu jezera”, piše u Informeru a u Srpskom telegrafu “Braća se zagrljena udavila”.

Četiri medalje za Srbiju na Paraolimpijadi

Sportisti Srbije na Paraolimpijadi u Riju juče su osvojili četiri medalje’ dve zlatne i dve bronzane, izveštava Danas.

Srpski strelac Laslo Šuranji osvojio je zlato na Paraolimpijskim igrama u Riju, u disciplini 50 metara MK puškom trostav. On je u finalu zabeležio rezultat od 453.7 krugova. Šuranji je ujedno postavio i novi paralolimpijski rekord u ovoj disciplini, pošto je prethodno i u kvalifikacijama ostvario najbolji rezultat.

Srpska stonoteniserka Borislava Perić-Ranković osvojila je zlatnu medalju, a do trijumfa je došla posle velike borbe i pet setova (11:4, 6:11, 7:11, 11:3, 11:6) protiv Kineskinje Mijao Čang. Borislava Perić-Ranković je do sada osvojila dve srebrne olimpijske medalje, u Pekingu 2008. i Londonu četiri godine kasnije.

Pre nje prvu medalju za Srbiju osvojio je stonoteniser Mitar Palikuća. On je osvojio bronzu u klasi 5, pošto je savladao Norvežanina Tomija Orhauga sa 3-1 u setovima (4:11, 14:12, 11:6, 11:9).

Medalju Srbiji donela je i stonoteniserka Nada Matić. Ona je osvojila bronzanu medalju nakon što je savladala Britansku Gilroj Su posle pet setova sa 12:14, 11:8, 8:11, 11:6, 11:6.

Novak Đoković: Hteo sam da odustanem

Posle poraza od Stana Vavrinke u finalu US Opena, Novak Đoković je istakao da ne pamti kada je imao toliko neiskorišćenih brejk prilika, ali je otkrio i da je razmišljao da ne nastupi na ovom grend slemu sve do samog njegovog početka, prenosi Blic.

„Da, izgubio sam živce u važnim momentima. On je svoje sačuvao. Mislim da je to i odlučilo meč. Pretpostavljam da se to ponekad, prosto, desi, iako imate iskustvo i znate šta bi trebalo da radite. U pojedinim delovima meča je, znate, važnost trenutka, važnost finala, prevagnula. Izgubite smirenost i meč vam se izmigolji“, rekao je Djoković na konferenciji za novinare.

Na pitanje „kakva je to bila povreda u četvrtom setu“, Đoković je objasnio „Samo su se neki nokti na prstima stopala odlomili, krvarilo je. Da, bilo je teško kretati se. Ali, znate, trudio sam se...“

- Rekli ste na terenu da ste razmišljali da ne igrate na US Openu posle Rija. Koliko je to bilo ozbiljno razmišljanje i da li su vas povrede poput ove iz finala mučile i prethodnih dana, ili je to ipak bio zglob ruke?

- Ne, nije me taj palac mučio. Ovo sa njim se dogodilo sada. Druga je povreda bila u pitanju, vrlo ozbiljna u tom trenutku. Stvarno nisam znao da li ću doći na US Open, da budem iskren. Prelomio sam osam, devet dana pred početak grend slema, tada sam sebi rekao "Pokušaću". I, doći do finala, sad mi to deluje prilično neverovatno.

http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-145318/takse-za-putovanje-u-eu

Share this post


Link to post
Share on other sites

BLANKA PROGOVORILA O ODNOSU S BOGOM Živi u predbračnoj čistoći: 'Bez Božjeg blagoslova nema se smisla upuštati u to'

  • AUTOR: Jutarnji.hr
  • OBJAVLJENO: 13.09.2016. u 12:46
Marija Bistrica, 100916. Mladi zagrebacke zupanije imaju hodocasce u Mariji Bistrici. Blanka Vlasic je odrzala kateheze s poèetkom u 16 sati. Na fotografiji: Blanka Vlasic drzi kateheze u Mariji Bistrici. Foto: Zeljko Puhovski / CROPIX
CROPIX
 

Blanka Vlašić tijekom proteklog je vikenda s mladim hodočasnicima u Mariji Bistrici podijelila svoje svjedočanstvo o tome kako se obratila. Svoju je vjeru otkrila 2012. koja je bila teška godina za nju, a za RTL je ispričala sve o svom odnosu s Bogom.

Nakon operacije prije četiri godine izgledalo je kao da se neće tako uskoro vratiti na atletske staze.

- Imala sam osjećaj da nisam Blanka ako ne skačem. U tim trenucima duboke tuge Bog me pronašao - prisjetila se Blanka koja na teške trenutke danas ne gleda kao prije.

Marija Bistrica, 100916. Mladi zagrebacke zupanije imaju hodocasce u Mariji Bistrici. Blanka Vlasic je odrzala kateheze s poèetkom u 16 sati. Na fotografiji: Blanka Vlasic drzi kateheze u Mariji Bistrici. Foto: Zeljko Puhovski / CROPIX
Zeljko Puhovski / CROPIX / CROPIX
 

- Te ozljede su zapravo za mene bile velika milost jer je on na taj način mene pripremio za naše upoznavanje.

 Vjera je sada dio svakodnevice cijele njezine obitelji, a Blanka mašta da će jednog dana osnovati i svoju. No na muškarce i veze više ne gleda kao nekad.

- Dopuštam gospodinu da ispiše taj scenarij. Radujem se budućnosti, otvorena sam za tu svoju priču - kaže Blanka.

Marija Bistrica, 100916. Mladi zagrebacke zupanije imaju hodocasce u Mariji Bistrici. Blanka Vlasic je odrzala kateheze s poèetkom u 16 sati. Na fotografiji: Blanka Vlasic drzi kateheze u Mariji Bistrici. Foto: Zeljko Puhovski / CROPIX
CROPIX
 

No tu svoju priču čeka u predbračnoj čistoći.

- Bez Božjeg blagoslova nema se smisla upuštati u to. To je polovična definicija braka. Ja želim da to sve bude onako kako gospodin Bog zamisli, to jedino tako može biti plodonosno u punini - zaključila je naša najbolja atletičarka.

Marija Bistrica, 100916. Mladi zagrebacke zupanije imaju hodocasce u Mariji Bistrici. Blanka Vlasic je odrzala kateheze s poèetkom u 16 sati. Na fotografiji: Blanka Vlasic drzi kateheze u Mariji Bistrici. Foto: Zeljko Puhovski / CROPIX
Zeljko Puhovski / CROPIX / CROPIX
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
ИНТЕРВЈУ: МИЛОРАД ПУПОВАЦ, потпредседник СДСС

Срби би после пет година требало да се врате у власт

ХДЗ Андреја Пленковића и ХДЗ Томислава Карамарка два су света
Аутор: Јелена Церовинауторак, 13.09.2016. у 13:15
pupovac-1---------------foto-TANJUG%2C--
(Фото Танјуг)

После пет година одсуства из озбиљног учешћа у власти, интерес Срба у Хрватској је да сада искористе прилику, уколико се она укаже, и с осталим странкама у влади решавају проблеме који су се нагомилали у различитим областима, од стамбеног збрињавања Срба до обнове повратничких средина, каже у разговору за „Политику” јутро после избора Милорад Пуповац, потпредседник Самосталне демократске српске странке, одговарајући на питање какве су шансе да његова партија буде део нове власти.

Да ли су вас из ХДЗ већ звали?

Не мислимо да је потребно да нас зову преко ноћи. Морају најпре сагледати целу ситуацију и видети како да крену у формирање своје већине, што не мора бити једноставан посао, Мост није једноставан партнер и није партнер са уобичајеним политичким понашањем. Неки услови Моста су такви да их тешко може прихватити било која озбиљнија странка и изгледају као услови које је састављао неко ко не зна шта је чији посао у држави.

Да ли је овакав пораз Милановића за вас изненађење?

Изненађење је свакако с обзиром на анкете и с обзиром на очекивања да ће Милановић и његова Народна коалиција бити релативни победник. Међутим, како се кампања приближавала крају, Милановић је ишао из грешке у грешку и својом агресивношћу, десничарењем и нервозом одбио део свог бирачког тела. Он је заправо омогућио Живом зиду и Мосту да преузму део његовог бирачког тела. За Милановића и његову коалицију ово је велики пораз, то је уједно пораз начина на који се разумела социјалдемократија код нас и пораз кокетирања са национализмом, са десном сценом, како је то чинио и бивши председник Јосиповић, што се Милановићу обило о главу.

Да ли то значи да власт у Хрватској остаје непромењена?

То није истина. Можда коалициони партнери неће бити промењени – иако то треба још видети – али влада ће сигурно бити значајно другачија.

Хоћете да кажете да ХДЗ Андреја Пленковића није ХДЗ Томислава Карамарка и да то није само козметичка промена?

ХДЗ Андреја Пленковића и ХДЗ Томислава Карамарка два су света. Један је отворио простор за екстремни национализам и клерикализам, па и усташтво, а други је затворио врата за то. Они који мисле да је то само површина, наравно да се плаше тога да ли ће Пленковић успети да реформише странку до краја. То јесте нешто што тек треба да се догоди. С освајањем власти, Пленковић сада има прилику да то до краја уради, да не остане само на површини.

Шта то значи за српску заједницу у Хрватској?

За нас је сваки прекид са национализмом и давањем простора проусташкој политици у Хрватској велика ствар. Чињеница да то сада са своје стране ради ХДЗ представља својеврсну гаранцију да се то, барем у неко догледно време, неће манифестовати како се манифестовало до сада. То је за Србе у Хрватској претпоставка ослобађања од страхова, претпоставка тога да ће осете да се у Хрватској ствара нормалније стање и, наравно, претпоставка да се почне комуникација са тим делом политичке сцене у Хрватској са којим нисмо имали комуникацију од 2011. године наовамо. А без тога се не може осигурати ни политичка стабилност у земљи нити Срби у Хрватској могу озбиљније учествовати у власти и решавати своје проблеме.

Колико је реална опција расписивање поновних избора?

То би била велика штета за Хрватску. Треба учинити све да се власт формира што пре и треба учинити све да се власт формира тако да буде стабилна.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
ИНТЕРВЈУ: НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ, глумац О УЛОЗИ ХАМЛЕТА У НОВОЈ ПРЕДСТАВИ ЈДПа И УЛОЗИ ХОМОСЕКСУАЛЦА У ФИЛМУ РАЈКА ГРЛИЋА

Хамлетово оружје је лепота

Премијера је само порођај којем присуствује много људи, а када то дете мало прохода и још боље стане на ноге, после неких десетак играња, тек тада постаје права прича
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 13.09.2016. у 08:05
Nebojssa-Glogovac.jpg
Небојша Глоговац (Фото: Дарко Ћирков)

Хамлет у срцу драме носи проблем неправде и преваре. У случају Небојше Глоговца који ће на сцени матичног Југословенског драмског позоришта у Београду тумачити насловни лик „Хамлета”, Шекспировог најмисаонијег комада, у режији Александра Поповског, дански краљевић сада није 17-годишњи младић, већ зрео човек, односно јунак који се с времена на време појављује долазећи испод земље. Он није умро већ повремено долази да нас подсети на то да се лаж, превара, зло... враћају као бумеранг.

Шекспирове јунаке тумаче и Јасна Ђуричић, Никола Ракочевић, Власта Велисављевић, Горан Шушљик, Јована Стојиљковић, Бојан Димитријевић, Борис Миливојевић и Милош Самолов. Премијера је у суботу 17. септембра у 20 сати на сцени „Љуба Тадић” ЈДП-а.

Лепота „Хамлета” је у његовој слојевитости и толиким могућностима за тумачење. Ко је ваш Хамлет? Колико је деликатно проникнути у његов карактер, психологију?

У редитељској концепцији Александра Поповског Хамлет је неко ко се враћа, устаје из гроба и поново мора да живи ту своју муку што је неки симбол свих наших живота. Тога што сви ми живимо, проблема који су живели наши стари, њихови преци… Митолошко људско проклетство, жудња за истином, лепотом и правдом су идеали до којих никако не можемо да стигнемо, иако смо технолошки наизглед напредовали, али никако да досегнемо до суштинских вредности. Напротив, све смо даље од њих. Хамлет није толико тајанствен. Он је уметник по опредељењу, његово оружје је лепота. Он верује у моћ глуме, сцене. Верује да је могуће сценским приказом пробудити савест у некоме ко је злочинац и да је могуће да се пред неком сценом тај неко покаје и јавно каже своја недела и доживи катарзу. И ми који се бавимо овим послом верујемо у то, али нас време сурово оповргава. Поништава та наша уверења, али ако останемо без њих не можемо се више бавити овим послом и губимо апсолутно било какав предзнак мисије пред овим чиме се бавимо.

Ваш Хамлет као суперхерој долази да врати време које је изашло из зглоба. Ко су Хамлети наших дана? Које су савремене дилеме данског краљевића?

Хамлетове дилеме су исте какве су биле пре 400 година. У томе и јесте проблем што у нама постоји нешто што нам не дозвољава да решимо проблеме који су описани још у митологијама и на којима се заснива свака квалитетна књижевност: нерешивости тих људских проблема и том припадању стаду, вољи моћника који се играју са појединцима. У тој игри новца, великих владара ми се сводимо на камату, број, новац који би требало да вратимо банци, војску која треба да ратује за ту државу, или већ неке сличне појмове, а оно што обичан човек жели је јако далеко од њега и све је даље на жалост. Колико има Хамлета данас не знам. Има их, извесно је да их има и мислим да је то интимна жудња свакога од нас док не продамо душу ђаволу и док не пристанемо на комплетну игру око нас.

У представи „Како вам драго” у режији Слободана Унковског тумачили сте на матичној сцени ЈДП-а и Шекспировог Жака, меланхоличног човека по којем је касније овај енглески драмски аутор и направио лик Хамлета. Која линија их спаја, односно раздваја? По чему су особени?

Свакој улози приступам на нови начин, Жака сам радио пре неколико година и гледам га као засебну целину. Неправда света код Жака изазива меланхолију, а код Хамлета буди отпор. Опет су у питању неправда, лаж, превара што код Хамлета буди жељу да се освети, да исправи неправду и да народ око њега зна шта се заиста десило. Изнад свега – да своју мајку врати на прави пут. Његов коначни циљ јесте да се мајка покаје и врати у симболичном и конкретном смислу.

О Хамлетовом понашању постоје различите анализе, теорије. Хамлет има сукоб са самим собом: бити ил' не бити? Живети или умрети? Убити или опростити. Глума тражи чепркање по себи и другима. Шта је ваше „бити ил' не бити” будући да сте две године изучавали тајне људске психе на Филозофском факултету?

То није сукоб са самим собом, то је сукоб са светом и начином како га живети када све то што видимо око нас и све што је тако очигледно данас: преваре власти, сва лажна обећања у смислу биће боље наредне године, све то је непрестано око нас и те преваре су постале врло очигледне у данашњим комуникацијама захваљујући интелекту и глобализацији. Са друге стране се ништа не мења, обичан човек је и даље роб и даље вуче тај камен градећи пирамиде. Опет за неког Рамзеса, односно владара он гине и зноји се под жарким сунцем вукући то огромно камење. Били ил' не бити, односно не бити или бити је питање сваког умног човека који има мало храбрости да завири у своју душу и да види констелацију ствари око себе и устројство света.

Хамлет страда због борбе са самим собом, мржње, издаје, љубоморе… Он је човек који носи тежину света на својим леђима. Имали смо прилику да гледамо различита сценска читања „Хамлета” до сада. Које су ваше дилеме пре изласка пред београдску публику?

Немам дилеме. Излазимо пред публику за седам дана. Спремамо се за тај сусрет, али увек је важнији век представе од саме премијере. Премијера је само порођај којем присуствује много људи, а када то дете мало прохода и још боље стане на ноге, после неких десетак играња, тек тада постаје права прича. Није ми први пут, распоређујем своје снаге и концентришем се на тај дан.

Глумац који је два сата на сцени мора да буде конгломерат стилова и емоција. Које вас емоције воде истражујући Хамлета?

Жудња за истином, жудња за коначним решењем.

Упоредо са радом на представи „Хамлет” убирате и награде за главну улогу у филму „Нови Устав Републике Хрватске” Рајка Грлића. По чему се лик Вјека Краља разликује, како кажете, од свега што сте до сада радили?

Вјеко Краљ се апсолутно разликује од свега што сам до сада радио. По својим опредељењима, по свом устројству, проблемима које носи, начину како их решава… То је сасвим друга прича од свега што сам до сада радио. Нисам никада тумачио геја, професора историје који се ноћу облачи у жену.

Како се браните од својих сценских јунака? Где налазите одушак у паузи између проба, представа, снимања филмова…?

Одушак налазим у дружењу са пријатељима, са својом драгом, са својом децом. У вожњи мотором и неким стварима које су потпуно различите од свега овога, а опет све је то уткано у ово што радим. На неки начин сам захвалан овом свом послу, јер много тога могу да сазнам кроз њега, много пута сам душу нахранио само читајући та дела, а онда и играјући их успео сам да проживим и неке туђе судбине. Да боље схватим друге људе. Глума је школа душе.

 
Политика сазнаје....

Душан Ковачевић написао нови комад

 
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 12.09.2016. у 08:00
kovacevic.jpg
Душан Ковачевић (Фото Т. Јањић)

Култним драмама „Маратонци трче почасни круг”, „Ко то тамо пева”, „Балкански шпијун”, „Свети Георгије убива аждаху”, „Радован Трећи”, „Професионалац”... драмски писаца Душан Ковачевић додаће ове јесени свој најновији текст.

У питању је драмско дело „Хипноза једне љубави” на којем је аутор истрајавао последњих месеци. Најновији Ковачевићев комад, како сазнајемо, увелико ишчитава и одабрана глумачка екипа која ће ове јесени своју сценску енергију усмерити на нове јунаке овог драмског писца којег по бриткости пера најчешће пореде са Нушићем.

Ковачевић ће и режирати своје најновије дело, а пробе почињу у другој половини октобра на сцени Звездара театра.

У глумачкој подели за сада су „виђени”: Љубомир Бандовић, Аница Добра, Драган Петровић Пеле, Урош Јаковљевић, Иван Михаиловић и Нина Јанковић. Праизведба комада „Хипноза једне љубави” очекује се у децембру у Звездара театру.

ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКЕ РЕЖИЈЕ У ЛЕСКОВЦУ

Штимац филмски Добрица

Р. Р. - И. М. | 13. септембар 2016. 13:42 |

У Лесковцу ће вечерас почети Девети интернационални фестивал филмске режије Liffe. Публика ће на отварању видети славног глумца као главног јунака у филму Срђе Пенезића

Славко Штимац у филму "Добрица"

Славко Штимац у филму "Добрица"

 

ПРОЈЕКЦИЈОМ филма "Име: Добрица, презиме: Непознато" Срђе Пенезића, који је светску премијеру доживео у главном такмичарском програму овогодишњег Монтреала, у Лесковцу вечерас почиње 9. Интернационални фестивал филмске режије (LIFFE).

Свечано отварање уприличиће додела Награде "Живојин Жика Павловић" за афирмацију нашег филма у свету, коју ове године добија Славко Штимац. Једног од најзначајнијих југословенских и српских глумаца, лесковачка публика видеће и у лику главног јунака филма "Добрица", за који заједно са Пенезићем потписује сценарио, а целу церемонију прати и концерт хора "Вива вокс".

Како су најавили уметнички директор фестивала, редитељ Дарко Бајић, и селектор критичар Милан Шпичек, у такмичарском програму је 12 остварења из региона, од којих ће седам бити премијерно приказани у Србији. Домаћи филмови који улазе у трку за награде поред Пенезићевог "Добрице" су и "Отаџбина" Олега Новковића, "Добра жена" Мирјане Карановић и "Дневник машиновође" Милоша Радовића. Из Хрватске стижу "С оне стране" Зринка Огресте, "Имена вишње" Бранка Шмита, и "Све најбоље" Сњежане Трибусон.

Македонију представљају "Лазар" Светозара Ристовског и "Деца сунца" Антонија Митрикевског, БиХ "Наша свакодневна прича" Инес Тановић, Словенију "Шишка делуx" Јана Цвитковича. Ту је и филм "изненађења" - "Устав Републике Хрватске" Рајка Грлића, који је у Монтреалу добио награду за најбољи филм, а у Лесковцу ће имати европску премијеру.

Селекција, по Шпичековим речима, "мири" основни концепт фестивала са потребом да програм буде атрактиван за публику.

- Одабрани су филмови најразноврснијих прича, жанрова и редитељских рукописа, и мада није било пара да много путујем по региону, "довијао" сам се на разне начине да видим нову продукцију, а ослањао сам се и на мишљења критичара које ценим.

Како Бајић истиче за "Новости", један од догађаја свакако је традиционална конференција редитеља екс-Ју.

- Тековине овог фестивала су трајно решавање финансирања националних кинематографија, ауторска права, континуитет - аутономност стваралаштва, и уједињена филмска сцена културног простора региона. Ове године, тема нашег скупа је питање "Кинематографија или аудио-визуелна делатност", као одговор на покушај бирократског занемаривања тековина седме уметности, филмског језика, и релативизовање посебности и значаја кинематографије.

Гран при "Живојин Жика Павловић" најбољем редитељу, као и другу и трећу награду за режију, и награде за најбољу мушку и женску улогу "Златни лешник", доделиће трочлани жири - редитељи Срдан Голубовић и Огњен Свиличић, и глумица Наташа Нинковић.

"Устав републике Хрватске" са Глоговцем,добио признање у Монтреалу

14%20film%20%20Ustav.jpg

ФИЛМСКИ ГРАД

ПО речима директорке Културног центра у Лесковцу Сање Цонић, све је спремно за фестивал који је превазишао локалне оквире.

- И ове године очекујемо бројне госте, а као добри домаћини спремни смо за публику из Лесковца, као и из других средина, и верујемо да ћемо током фестивала бити прави филмски град. По нашој скромној оцени, успели смо да будемо најближи неком савршеном програму који смо желели, и због тога смо веома поносни. Надали смо се и филму Емира Кустурице "На млијечном путу", али он није могао да дође, па га очекујемо наредне године.

Како најављују у КЦ, филмови ће се приказивати и у Народном позоришту, а отварање ће моћи да се прати и на видео-биму испред позоришта.

 

ПРЕМИЈЕРНО "БИТЛСИ"

РЕВИЈАЛНИ програм, у суботу, само два дана после светске премијере у Лондону, приказаће документарни филм о Рона Хауарда The Beatles: Eight Days a Week - The Touring Years. Први пут одржаће се и програм "Они долазе", са тидесетак кратких филмова студената ФДУ. У пратећим програмима биће представљене књиге "А ко си ти?" Микија Манојловића, "Глумац је глумац је глумац" Зијаха Соколовића и "Филмус" Слободана Шијана. Биће отворена изложба "Драган Николић", а поставку чине награде и пизнања, плакати из филмова... Фестивал ће затворити концерт Лене Ковачевић и њеног бенда.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 13.9.2016. at 10:21, александар живаљев рече

Nebojša Arsenijević

Вероватно је Арсенијевић био много жешћи у одговору, али да видим новине које би то пренеле :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stogodišnjica pobede na Kajmakčalanu

Anđelka Nikolić

sreda, 14. septembar 2016 01:41

 

(sreda, 14. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Beograd, 13.09.2016 - protest studentata beogradskog univerziteta na platou ispred filozofskog fakulteta

cid-145374-455-253-studednti-prot-bgd-il

Pre tačno sto godina, septembra 1916. Odigrala se Kajmakčalanska bitka, jedna od najsurovijih, ali i najslavnijih u našoj istoriji. General NATO koji je vodio bombardovanje Srbije, širi posao na otetoj teritoriji na Kosovu. Započela prinudna naplata struje skidanjem dela plate i plenidbom imovine. U zajedničkoj akciji srpske i nemačke policije razbijen je međunarodni narko kartel i zaplenjeno 303 kilograma kokaina, 96 kilograma kanabisa, 106 kilograma hašiša, u vrednosti oko 20 miliona evra.

moda-njujork-tori-s.

Njujork, 13.09.2016 - Nedelja mode u Njujorku (Fashion Week): kolekcija - Tory Burch

Stogodišnjica prve pobede na solunskom frontu- Ratni pakao u oblacima Kajmakčalana

„Oko podneva smo blizu vrha Kajmakčalan. Konje smo ostavili u njegovom podnožju i penjemo se na vrh da vidimo bojište. Gotovo sve je ostalo na svome mestu. Tek što je zakopano nekoliko tela poginulih kiša ih ponovo otkopava. Jezivi prizori sa bojnog polja. Na visini od 2.525 metara na ovom ogoljenom, prostranom terenu leže stotine smrznutih trupova. Pokrivaju ih oblaci i magla koje rasteruje vetar, a veliki jastrebovi i gavrani krstare nad njima i jedu njihovo meso...“

Ovaj potresni opis bojišta na kojem se, pre tačno sto godina, septembra 1916. odigrala Kajmakčalanska bitka, jedna od najsurovijih, ali i najslavnijih u našoj istoriji, ostavio je doktor Arčibald Rajs u svojoj knjizi „Šta sam video i proživeo u velikim danima”.

To je samo jedno od svedočanstava o velikoj pobedi srpske vojske, prvoj koja je izvojevana na Solunskom frontu, posle povlačenja iz otadžbine, piše u Politici.

Posle povlačenja iz otadžbine, albanske golgote i oporavka na Krfu, srpska vojska bila je prebačena na Solunski front. Saveznici su na celoj dužini Solunskog fronta ukupno imali oko 350.000 vojnika, od čega je Srba bilo oko 130.000. Nasuprot njima nalazile su se dobro utvrđene jedinice bugarske i nemačke vojske, približno iste brojnosti.

Saveznici su procenili da je došlo vreme za protivnapad. „Čast” da prva pokrene tu ofanzivu pripala je, naravno, srpskoj vojci. Saveznici su procenili da je srpska vojska najmotivisanija za borbu, jer su njeni vojnici i oficiri jedva čekali da se vrate u otadžbinu. A taj put išao je preko planine Nidže (danas na granici Grčke i Makedonije) i njenog najvišeg vrha Kajmakčalana (2.525 metara), kao i desetak drugih vrhova, slične visine. Posle teških i krvavih borbi u kojoj je poginulo 4.643 vojnika i oficira, srpska vojska osvojila je Kajmakčalan i tako otvorila put ka oslobađanju otadžbine.

secanje-gusle-

Beograd, 13.09.2016 - Akademija sećanja na Prvu srpsku dobrovoljačku diviziju

Prinudna naplata struje

EPS šalje izvršitelje, upozoravaju Novosti pod naslovom „Zbog dugova za struju kreću na 150.000 adresa“. Naplaćivaće se skidanjem dela plate i plenidbom imovine, piše u ovom listu.

Govori srpski „na maternjem nivou“

Među osamdesetak novoizabranih članova upravnih i nadzornih odbora kraljevačkih ustanova ima i onih u čiju se stručnost opravdano sumnja, piše Politika.

Zašto neko ko ima dozvolu za držanje oružja, neko ko je instruktor streljaštva, neko ko poseduje vozačku dozvolu i bio lični vozač vlasnika privatne firme, ili osoba koja je imala cvećaru, auto-servis, neko ko govori srpski jezik maternjeg nivoa... ima prednost u odnosu na druge ljude i bude izabran u upravni ili nadzorni odbor ustanova kulture, turizma, sporta, socijale, arhiva, muzeja, pita list.

Sve to i niz drugih sličnih navoda našlo se u biografijama predloženih kandidata za organe upravljanja i nadzora u pomenutim ustanovama.

I, bilo je polemike o tome na poslednjem zasedanju gradske skupštine u Kraljevu, zatim na konferencijama za medije, pa na društvenim mrežama, ali i u ovdašnjoj čaršiji. Posebno su na zasedanju skupštine odbornici Lokalnog fronta postavljali slična pitanja, ali su ostali bez odgovora.

Možda se zagonetka nalazi baš u jednoj biografiji u kojoj kandidat ponosno piše da je član određene stranke od njenog osnivanja...

Dobro, ima tu stvarno kvalitetnih ljudi, pogotovo što se tiče obrazovanja i dokazane stručnosti. Primetno je, međutim, i da je skoro dvadesetak njih sa fakultetskim diplomama prištinskog univerziteta, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu. Nameće se onda pitanje zašto otud, kad je Kragujevac i te kako bliži Kraljevu.

rudan-potpisi-bgd

Beograd, 13.09.2016 - promocija romana Vedrane Rudan "Mušarac u grlu"

Auto-put Surčin–Obrenovac kasni više od dve godine

Gradnja auto-puta Surčin–Obrenovac trebalo bi da počne sledeće godine, a Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavila je da će u naredna tri meseca biti potpisan ugovor o finansiranju iz kredita kineske Eksim banke, piše Politika.

Izgradnja ovog dela Koridora 11, vredna 122,69 miliona dolara, poverena je kineskoj kompaniji „Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani”.To je kćerka firma kompanije „Čajna rouds end bridžis”, koja je izgradila most Zemun–Borča i koja je pre više od dve godine konkurisala da putem koncesije gradi ovu deonicu.

Osim firme „Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani”, za ovaj posao bila je zainteresovana i kineska kompanija „Šandong haj-spid grup”. Tražile su od države da im garantuje određeni protok saobraćaja.

U Ministarstvu građevinarstva objašnjavaju da su pomenute dve kompanije odustale od koncesije, pa su se predstavnici države odlučili za drugačiji model finansiranja – kreditno zaduživanje, pod povoljnim uslovima.

Očekujem da ugovor o finansiranju za gradnju novog auto-puta Surčin–Obrenovac potpišemo na samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Rigi, koji će biti održan do kraja godine – izjavila je ministarka Mihajlović nakon sastanka predstavnika Kine, Mađarske i Srbije.

Na pitanje kako je izabran izvođač radova, budući da nije raspisivan tender, u ministarstvu objašnjavaju da je osnov za ugovaranje ovog projekta međudržavni sporazum sa Kinom u oblasti infrastrukture. Milan Kovačević, konsultant za investicije kaže da je tim ugovorom omogućeno da izvođač radova bude izabran bez javnog nadmetanja.

virtuelna-realnost-naocare

Tokyo, 13.09.2016 - promocija novih Playstation proizvoda i naočara za virtuelnu realnost 

Američki general i kosovski ugalj

General NATO koji je vodio bombardovanje Srbije, širi posao na otetoj teritoriji, objavljuju Novosti pod naslovom „Klarkova kompanija dobija dozvolu da kopa ugalj na Kosovu“. Reč je o Amerikancu Vesliju Klarku komandantu NATO snaga u vreme agresije na našu zemlju 1999.

Razbijen narko kartel, zaplenjena 303 kilograma kokaina, 30 uhapšenih

U zajedničkoj akciji srpske i nemačke policije razbijen je međunarodni narko kartel i zaplenjeno 303 kilograma kokaina, 96 kilograma kanabisa, 106 kilograma hašiša, u vrednosti oko 20 miliona evra. Uhapšeno je 30 članova ove organizovane kriminalne grupe. U drugoj, odvojenoj akciji srpske policije u 18 gradova uhapšeno je još 123 osumnjičenih za organizovani kriminal, ubistva, trgovinu ljudima, proizvodnju i prodaju droge, tešku krađu, silovanje, neovlašćeno držanje oružja. Ovu akciju policija je nazvala „Ciklon”, prenosi Politika.

Na vanrednoj konferenciji za novinare Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije naveo je da je hapšenje 30 osumnjičenih za međunardoni narko-kriminal usledilo posle 13 meseci duge istrage u okviru jednog zajedničkog tima istražitelja.

„Jedan deo uhapšenih živeo je na teritoriji Nemačke i zbog toga je bila neophodna saradnja sa njihovom policijom”, objasnio je ministar

Među uhapšenima je, i organizator grupe Jevto J. (33), koji je i vođa navijača „Taurunum bojsa” FK Zemun. U akciji „Ciklon” privedeno je i devet policajaca.

„Navijači uhapšeni sa 303 kg kokaina“, naslov je u Blicu.

„Navijač iz Zemuna, šef balkanskog narko-kartela“, naslov je u Novostima.

„Pao najveći narko-bos“, naslov je u Informeru.

polic-kzs-ministar-

Beograd, 13.09.2016 - konferencija za medije ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića

Taksa za ulazak u šengensku zonu još je samo ideja

U Evropskoj komisiji još nije napravljen predlog o sistemu registrovanja stranih posetilaca koji ulaze u EU, pa je stoga prerano za bilo kakve spekulacije o detaljima tog budućeg predloga. To je odgovor koji je Politika dobila iz kabineta evropskog komesara za bezbednost i migracije Dimitrosa Avramopulosa na pitanje da li će se u tom aktu naći i odredba da građani Srbije i ostalih zemalja koje nisu članice EU, ali jesu u šengenskoj zoni, plaćaju taksu za ulazak u države EU.

Šojgu: SAD su menjale svetski poredak na Kosovu i u BiH

Dok američki državni sekretar Džon Keri i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pokušavaju da uspostave tešnju saradnju u Siriji, ministri odbrane Amerike i Rusije Ešton Karter i Sergej Šojgu ne prestaju da političkim izjavama podgrevaju tenzije izmedju Vašingtona i Moskve, piše u Politici.

Vojni ministri dveju zemalja izlaze iz svojih nadležnosti i šalju zapaljive političke poruke, piše list i u naslovu citira izjavu Šojgua „SAD su menjale svetski poredak na Kosovu i u BiH“.

Firer hoće ponovo da maršira Srbijom

Pod naslovom „Firer hoće ponovo da maršira Srbijom“, Blic piše da su nacisti najavili skup za 1. oktobar. Država ovo mora da zaustavi, poručuje list.

Krkobabić postavio novu direktorku pošte bez konkursa

Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić postavio je novu direktorku pošte bez konkursa. Na tu funkciju postavljena je Mira Petrović iz PUPS.a. A gde je konkurs, pita Blic.

Altman: Dačić mora da shvati da je Kosovo izgubljeno

Altman: Dačić mora da shvati da je Kosovo izgubljeno. Juratović : Nema gotovo nijedne poruke a da pojedinci od nje nisu spremni da naprave problem. Ovo je deo izjava sagovornika Danasa o regovanju srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića na stavove zvaničnika Nemačke Majkla Rota.

Naime, visoki zvaničnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Majkl Rot izjavio je da je Srbija izrazila nameru da pristupi Evropskoj uniji a ne Rusiji, pa bi trebalo postepeno da usaglašava svoje pozicije sa EU, na šta je usledio odgovor Ivice Dačića u kojem reči nemačkog diplomate naziva „uvredljivim i neumesnim“. On je rekao da pridruživanje sankcijama Rusiji nije za Srbiju pitanje jednostavnog procesa usklađivanja spoljne politike sa EU, već vitalno pitanje jer je Rusija zemlja koja se protivi priznanju kosovske nezavisnosti u UN, dok zapadne zemlje, van dijaloga u Briselu, sve čine da nateraju sve druge da priznaju Kosovo.

izraelvojska-vezba-s

Israel, 13.09.2016 - vojne vežbe izraelske vojske u Golanskoj visoravni, nedaleko od granice sa Sirijom

Ministarstvo odbrane opstruiše istraživanje ratnih zločina

Milica Kostić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo za Danas kaže da Ministarstvo odbrane opstruiše istraživanje ratnih zločina.

Apsolutno postoji pritisak na poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, smatra ona. Tužbe Republičkog javnog tužilaštva protiv Šabića mogu da utiču na pregovore o Poglavljima 23 i 24, kaže za list Milica Kostić.

RJT podiglo je novu tužbu protiv poverenika uz tvrdnju da ugrožava nacionalnu bezbednost time što zahteva od Ministarstva odbrane da dostavi tražene podatke Fondu za humanitarno pravo o Nikoli Mićunoviću.

vojska-dikovic-austrijanac

Beograd, 13.09.2016 - susret načelnika  Generalštaba Vojske Srbije, generala Ljubiše Dikovića i načelnika Generalštaba Oružanih snaga Austrije, generala Otmara Komenda

Nikola Selaković u trci za gradonačelnika

Pod naslovom „Nikola Selaković u trci za gradonačelnika“, Danas objavljuje da će vanredni izbori za Beograd bitie raspisani u maju 2017, kad i predsednički.

Na izbor kandidata opozicije uticaće Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“, piše u tekstu.

Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ tuži Informer

Predstavnici Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ podneće tužbu protiv dnevnog lista  Informer zbog brojnih negativnih tekstova koje je o njima objavio ovaj provladin tabloid, saznaje Danas.

Sklandalozni naslovi i tekstovi u Informeru praktično pozivaju na linč predstavnika Inicijative, tvrde oni.

Radomir Lazović za list ukazuje da su ugroženi svi oni koji kritički javno govore protiv vlasti. Ova atmosfera medijskog linča uvod je zapravo u mnogo opasnije pretnje i pritiske koji dolaze čak i od narodnih poslanika, kaže Lazović.On dodaje da je u pitanju mašinerija koja se okomi na svakog ko se drzne da iznese kritike na račun vlasti.S druge strane, tužilaštvo već pet meseci ćuti o rušenju u Savamali.

parada-ponosa-ministarka

Beograd, 13.09.2016 - ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović sastala se danas sa predstavnicima Sekretarijata Parade ponosa: Jadranka Joksimović, Boban Stojanović

Troškovi gej parade

Srpski telegraf bavi se troškovima predstojeće gej parade u Beogradu, najavom „kreće parada, budžet će da strada“ i pod naslovom „Peder bal nas košta 500.000 evra“. Ovaj tabloid tvrdi da če „za angažovanje policije3 građani morati da plate do 400.000 evra a tu su i troškovi ostalih gradskih službi“.

paraolim-sttenis-branislava-

Rio de Žaneiro. 13.09.2016 - reprezentativka Srbije u stonom tenisu Borislava Perić-Ranković osvojila je zlato na Paralimpijskim igrama u Brazilu

Najstariji aligator na svetu u beogradskom zoo-vrtu

Muja iz beogradskog zoo-vrta je najstariji aligator na svetu, piše Politika.

http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-145374/stogodisnjica-pobede-na-kajmakcalanu

Share this post


Link to post
Share on other sites

TKO JE ANDREJ PLENKOVIĆ

ŽIVOTNA PRIČA VJEROJATNOG BUDUĆEG PREMIJERA Uspon mu je bio strelovit, već 2000. je vodio Granićev stožer, ostvario je bogatu karijeru u diplomaciji

  • AUTOR:  Jurica Körbler
  • OBJAVLJENO: 13.09.2016. u 23:38
Zagreb, 120916. Vinogradi. Andrej Plenkovic, predsjednik HDZ-a izlazi iz svog doma jutro nakon pobjede na parlamentarnim izborima. Na fotografiji: Andrej Plenkovic. Foto: Tomislav Kristo / CROPIX
Tomislav Krišto / CROPIX
 

Andrej Plenković, prije svega diplomat, a sada i političar, peti predsjednik HDZ-a, rođeni je Zagrepčanin, s tim da su mu i otac i majka Dalmatinci. Dobar dio mladosti proveo je na Hvaru, u Svirču, odakle je njegov otac, sveučilišni profesor Mario Plenković, ili u Makarskoj, gdje se rodila njegova majka, vrsna liječnica Vjekoslava Raos.

Četrdesetšestogodišnji lider HDZ-a završio je Pravni fakultet i diplomirao na temu institucija Europske zajedice, a ujedinjena Europa ostat će do danas predmet zanimanja hrvatskog europarlamentarca koji je posljednje godine proveo u Bruxellesu.

Volonterizam i diplomacija

Uostalom, velik dio diplomatske karijere Andreja Plenkovića vezan je za taj grad, od samih početaka, kada je kao mladi student prava izabran 1992. godine za predsjednika Europske udruge studenata prava te je dio mandata obavljao baš u glavnom gradu Europe. Upravo je taj angažman još za vrijeme studija bio izazov i za diplomaciju, koja ga je privlačila još otkad je u Obrazovnom centru za jezike pohađao srednju školu. Za vrijeme studija volonterski je radio kao prevoditelj u promatračkoj misiji Europske zajednice u Hrvatskoj. Na Zrinjevac je došao 1994. Njegovo prvo radno mjesto bilo je “stručni suradnik” u Odjelu za europske integracije, a bavio se odnosom Hrvatske i Vijeća Europe i EU. 

Diplomatska karijera Andreja Plenkovića razvijala se izuzetno brzo, pa je postao voditelj ureda tadašnjeg zamjenika ministra Ivana Šimonovića, pisao je govore za dužnosnike i radio u odjelu za analitiku. Nije zanemario ni struku; završio je poslijediplomski studij, položio ispite na Diplomatskoj akademiji i magistrirao pred profesorom Budislavom Vukasom.

Prva postaja diplomatske službe u inozemstvu bio je Bruxelles, gdje je bio zamjenik šefa hrvatske Misije pri EU. “Pripremao sam podnošenje zahtjeva Hrvatske za članstvo u Europskoj uniji 2002. i 2003., lobirao za status države kandidatkinje 2004. i za otvaranje pristupnih pregovora 2005.”, rekao je Plenković, tada očekujući da će postati glavni hrvatski pregovarač sa EU. Ali, Sanader ga je izigrao i poslao u Pariz da bude drugi čovjek u Veleposlanstvu.

Pregovori

I u Parizu Plenković je lobirao za hrvatske interese i brži ulazak u EU. Gordan Jandroković kao šef diplomacije pozvao je Plenkovića u travnju 2010. da prihvati dužnost državnog tajnika za europske integracije u Vladi Jadranke Kosor. Sudjelovao je tako u samom finišu pregovora. Član HDZ-a postao je 2011., ali s politikom je već imao iskustva jer je vodio i stožer predsjedničkog kandidata Mate Granića na predsjedničkim izborima 2000. Kada je Martina Dalić 2011. predvodila listu za Sabor, u VII. izbornoj jedinici izabran je i Andrej Plenković. Nastavio je s europskim poslovima, a odlukom parlamenta od travnja 2012. do srpnja 2013. Plenković je bio jedan od 12 hrvatskih zastupnika promatrača u Europskom parlamentu.

S Tomislavom Karamarkom nikada nije imao harmonične odnose i kada je Plenković glatko prošao na HDZ-ovoj listi za zastupnika u Europskom parlamentu, tadašnjem predsjedniku HDZ-a je laknulo. Nije mu godilo ni što se po stranačkim hodnicima povlači priča da je mladi Andrej Plenković idealniji za šefa stranke od Karamarka, koji se hvalio nizom pobjeda.

Nakon dvadeset godina svih mogućih aktivnosti u europskoj politici, Plenković je u srpnju 2013. postao zastupnik u Parlamentu. Na plenarnoj sjednici Europskog parlamenta 2. srpnja 2013. govorio je na hrvatskom jeziku, kao prvi zastupnik iz Hrvatske. U srpnju 2014. izabran je za jednog od četiriju potpredsjednika Odbora za vanjske poslove Parlamenta, a posebno se bavio stanjem u Ukrajini.

Izbor Tihomira Oreškovića za premijera i neuspjeh Karamarka na prošlim izborima, kada se očekivala uvjerljiva pobjeda, bio je signal da se Plenković počne još više zanimati i za stanje u HDZ-u. Ipak, nije se želio suprotstaviti Karamarku na stranačkim izborima, ocijenivši da bi to moglo imati loše posljedice za HDZ i Vladu. Čim je Karamarko sam srušio vlastitu Vladu i izgubio podršku vrha HDZ-a, prepoznat je kao idealan novi lider stranke i glatko, bez protukandidata, pobijedio na stranačkim izborima.

Plenković izbjegava grubu retoriku, ne bježi od sučeljavanja, a u njegovu najužem timu su prije svega ljudi koji su također došli iz svijeta diplomacije, od Ive Davora Stiera do Davora Božinovića, ali i onih koje je Karamarko marginalizirao, poput generala Damira Krstičevića. Ljubomorno čuva svoj privatni život, a nedavno je postao otac sina Maria u braku s dubrovačkom pravnicom Anom Maslać.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bodljikava žica i na srpskoj granici?

Anđelka Nikolić

četvrtak, 15. septembar 2016 07:35

 

(četvrtak, 15. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Beijing, 14.09.2016 - kineski predsednik Si Đinping razgovarao je danas u Pekingu sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim

cid-145441-455-253-kina-rus-ilu0186c045-

Ukoliko propadne dogovor između EU i Turske o migrantima, Srbija neće prezati ni od dizanja ograda na granicama. Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je da će se o budućnosti Evropske unije odlučivati na granici Bugarske i Turske, a ne u Briselu. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik 22. septembra će otputovati u Moskvu na sastanak s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Za neodazivanje na takozvane nacionalne skrining preglede, koje država organizuje kako bi maligne bolesti bile otkrivene u ranom stadijumu, mogle bi da budu uvedene kazne.

moda-njujork-lee

New York, 14.09.2016 - Nedelja mode u Njujorku (Fashion Week): kolekcija - Kimora Lee

Dižemo ogradu zbog izbeglica?!

Naša zemlja nagoveštava promenu politike prema migrantskoj krizi, a odluka će se doneti kada se premijer Vučić vrati iz Francuske, piše u Novostima.

Ukoliko propadne dogovor između EU i Turske o migrantima, Srbija neće prezati ni od dizanja ograda na granicama. Ovo je kao mogućnost u slučaju najdrastičnijeg scenarija najavio i ministar za rad Aleksandar Vulin koji je saopštio da će premijeru Aleksandru Vučiću kada se ovaj vrati iz Francuske, predložiti nove, drastičnije mere za rešavanje migranstke krize.

Kao razlog naveo je to što se struktura izbeglica promenila, jer je među njima sve veći broj ekonomskih migranata. Ekonomski migranti ne mogu da idu nigde u Evropu, pa onda ne mogu ni da ostaju u Srbiji, rekao je Vulin.

Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, pojasnio je za Novosti da se razmatraju sve moguće opcije kako bi Srbija zaštitila svoje granice. On kaže da ako okolnosti to budu zahtevale, i bodljikava žica može biti jedno od rešenja.

Migrantska kriza bila jedna od tema i sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića, Bugarske Bojka Borisova i Mađarske Viktora Orbana, u Burgasu. Oni su posebnu pažnju poklonili promenjenoj strukturi migranata i izrazili veliku zabrinutost što se kriza ne završava. Posebno su razgovarali o bezbednosnom i političkom aspektu krize.

U Srbiji se trenutno u centrima nalazi oko 4.000 ljudi, a procene su da ih između 1.000 i 2.000 ima u privatnom smeštaju, po napuštenim skladištima, šumama, ilegalnim kampovima blizu mađarske granice.

Srbija, sve i kad bi htela, ne bi mogla zidom da zatvori sve granice. Ukoliko bismo podigli ogradu prema Makedoniji, kako kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila, ostala bi zelena granica prema Bugarskoj. Ako bismo i tu granicu zatvorili, ostaje Kosovo, prema kom, iz političkih razloga, ne možemo da dižemo zid, kao i Crna Gora.

Dodik ide kod Putina pre referenduma

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik 22. septembra će otputovati u Moskvu na sastanak s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, javlja RTRS, prenosi Blic.

Kako se navodi, sastanak je potvrđen iz kabineta predsednika Ruske Federacije, rekao je šef Predstavništva RS u Moskvi Duško Perović. “Reč je o sastanku u okviru redovnih konsultacija o raznim temama“, rekao je Perović.

Ova poseta dolazi svega tri dana pred najavljeni referendum u Republici Srpskoj o ustanovljenju Dana Republike Srpske.

„Dodik kod Putina po podršku za referendum“, naslov je u Novostima.

Da li će nas kazne naterati da brinemo o svom zdravlju

Za neodazivanje na takozvane nacionalne skrining preglede, koje država organizuje kako bi maligne bolesti bile otkrivene u ranom stadijumu, mogle bi da budu uvedene kazne. Takvo rešenje sadržano je u Predlogu izmena zakona o zdravstvenom osiguranju, koji će se pred poslanicima naći tokom jeseni, prenosi Politika.

Po prvi put u našem zakonodavstvu predlaže se uvođenje sankcija za neodazivanje na skrining preglede: lice koje se ne odazove ni na treći poziv u okviru jednog ciklusa pozivanja, a ne opravda izostanak, gubi pravo da se leči na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ipak, neki lekari veruju da se poseglo za prestrogom sankcijom. Dr Ana Jovićević, onkoepidemiolog sa Instituta za radiologiju i onkologiju, veruje da je za uspeh skrining programa od uvođenja kazni celishodnije podizanje svesti stanovništva o važnosti odazivanja na preglede kojima se rak otkriva u ranom stadijumu.

Prof. dr Branko Stanimirović, ginekolog i prvi pobornik nacionalnog programa za rano otkrivanje malignih bolesti u ginekologiji, danas u penziji, ne slaže sa komentarima da je predviđena sankcija preterana i prestroga. On tvrdi da je predlagač zakona ostavio dovoljno prostora da se kazna izbegne – čak tri pozivanja.

Tanja Fajon: O načinu prelaska granice EU od novembra

Pre nego što Evropska komisija uputi zvaničan predlog ETIAS-a (mehanizam za registraciju putnika u EU), koji se očekuje u novembru, neće biti poznati detalji tog projekta, odnosno baze podataka, izjavila je za Politiku Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju s Kosovom.

Na pitanje list  da li se u sklopu ETIAS-a može očekivati uvođenje taksi za naše građane pri prelasku granica EU, Fajon se u pisanom odgovoru iz Strazbura pozvala na jučerašnji istup predsednika EK Žan-Kloda Junkera, koji je u svom godišnjem obraćanju evroparlamentarcima u Strazburu rekao da će „EU odbraniti svoje granice striktnom kontrolom svakog ko ih prelazi”.

Fajon podseća da ideja o ETIAS-u postoji već neko vreme, „mada konkretni koraci u cilju njene realizacije još nisu bili napravljeni”. Ona ukazuje da bi ovaj sistem, po uzoru na identičnu praksu u SAD, podrazumevao registraciju onih koji ulaze na područje šengen država, a pritom im nisu potrebne vize.

Danima se spekuliše da će građanima država koje nisu u EU a nisu im potrebne vize za šengensku zonu biti naplaćivana taksa, o čijem se iznosu licitira u vrednostima od 13 do 50 evra.

Prva farma „Tenisa” u Banatu

Nemački proizvođač mesa „Tenis” prvu farmu svinja podići će u Banatu ali izgradnja neće moći da počne pre proleća 2017. godine. Kako Politika saznaje Srbija će prethodno morati da ispuni jedan od uslova ovog investitora i prekine sa vakcinacijom svinja protiv svinjske kuge jer ona blokira naš izvoz mesa na tržište Evropske unije.

Sledeće nedelje znaćemo tačnu lokaciju na kojoj će „Tenis” podići prvu farmu. Ono što sada mogu da kažem je da će se ona graditi na teritoriji Banata – rekao je za list Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. On je potvrdio da Srbija namerava da do kraja godine prekine sa vakcinacijom protiv svinjske kuge ali će, prethodno, morati da bude formiran kompenzacioni fond iz koga će proizvođačima biti isplaćivani gubici u slučaju da se pojave nova žarišta bolesti.

Kako je nedavno najavljeno „Tenis” namerava da izgradi ukupno 10 farmi. Još od prve najave dolaska evropskog „kralja mesa” pominje se ulaganje od oko 300 miliona evra u narednih četiri do pet godina. Za svaku od farmi biće potrebno oko 15 hektara građevinskog zemljišta i po 3.000 hektara plodnih oranica, za dugoročan zakup.

Pentagon ruši primirje u Siriji

Dok sedmodnevno primirje u Siriji kako-tako protiče u miru, ispostavilo se da američkom državnom sekretaru Džonu Keriju, prilikom 13-satnih razgovora u Ženevi, najveći problem nije zadavao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. nego činjenica da uopšte nije imao blagoslov Pentagona za postizanje sporazuma sa Rusima.

Američki predsednik Barak Obama je odobrio potpisivanje sporazuma, ali je deo njegove administracije, predvođen ministrom odbrane Eštonom Karterom, bio protiv i oni su po postizanju sporazuma ostali skeptični prema argumentima za dogovor s Rusima.

Po svemu sudeći, iskusni analitičari koji nisu polagali mnogo vere u taj sporazum na kraju će biti u pravu.

Orban: Evropa se brani na granici sa Turskom

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je da će se o budućnosti Evropske unije odlučivati na granici Bugarske i Turske, a ne u Briselu, prenosi Danas agenciju FoNet.

Orban je sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim obišao deo granice Bugarske i Turske kod sela Lesovo, duž koje je postavljena žičana ograda, jer je tuda prolazila ruta kojom su izbeglice ulazile u EU. Uspešna odbrana Bugarske je zajednički interes svih u EU, izjavio je Orban, javlja AP. Borisov je ocenio da se ne može naći trajno rešenje bez zajedničkih napora svih članica EU.

Mađarski premijer je stavio do znanja, prenosi bugarski sajt novinite.com, da ako EU može da izdvoji tri milijarde evra za Tursku kako bi joj pomogla u rešavanju migrantske krize, onda može da pronađe i određeni iznos novca za Bugarsku, svakako manji.

Orban i Borisov su juče obišli deo bugarsko-turske granice, nedugo pošto je bugarski premijer od Evropske komisije zatražio 160 miliona evra za utvrđivanje granice. Borisov je tražio da se taj novac za Bugarsku opredeli na sutrašnjem samitu EU u Bratislavi, koja trenutno predsedava EU.

Lajčak: Borimo li se za oživljavanje ili za opstanak EU

Svi moramo da radimo veoma naporno kako bismo vratili poverenje gradjana i njihovu podršku evropskoj ideji. Komplikovan birokratski jezik neće nas tamo odvesti, niti lažna politička korektnost, kaže ministar spoljnih poslova Slovačke, Miroslav Lajčak u autorskom tekstu uoči samita u Bratislavi, prenosi Danas.

Lajčakov autorski tekst Danas prenosi pod naslovom „Borimo li se za oživljavanje ili za opstanak EU“.

SNS: Da li je Janković zaštitnik građana ili predsednički kandidat

Naprednjaci su u Skupštini kritikovali zaštitnika gradjana Sašu Jankovića i čitali njegove tvitove, objavljuje Danas pod naslovom „SNS: Da li je Janković zaštitnik gradjana ili predsednički kandidat“.

Izveštaj predstavlja neku vrstu Jankovićevog manifesta za buduću kampanju za predsednika države, tvrde poslanici Srpske napredne stranke.

Nova faza sportskog hladnog rata

Upad ruskih hakera u arhivu WADA doveo je u pitanje čistotu medalja nekih američkih sportista, objavljuje Danas pod naslovom „Nova faza sportskog hladnog rata“.

Gej aktivisti o paradi ponosa i položaju LBBT zajednice u Srbiji

Danas prenosi duel gej aktivista o paradi ponosa i položaju LBBT zajednice u Srbiji.

Stojanović: Prajd je politički važan, a naši problemi vidljivi. U LGBT pokretu imamo desničare i one koji veličaju paravojne Arkanove formacije. To će biti pogubno za LGBT zajednicu.

Azdejković: Parada nema uticaj na kvalitet života LGBT osoba. Često ponavljam da je ova vlast učinila mnogo više za LGBT zajednicu nego prethodna DS-ovska, a ni to nije mnogo.

Jarić bi da zida preko spomenika kulture

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Nela Mićović angažovala se da NBA zvezda Srećko Jarić dobije prostor za gradnju u elitnom delu Beograda - Kosančićevom vencu, objavljuje Blic pod naslovom „Jarić bi da zida preko spomenika kulture“.

Ko je tajni kandidat naprednjaka za izbore?

Blic saznaje da Srpska napredna stranka ima tajnog kandidata za predsedničke izbore.

Tabloid Alo (istog izdavača kao Blic) objavljuje kako je „Vučić izabrao: Opet Toma za predsednika“, uz fotografiju Nikolića i Vučića kako se drže za ruke.

Karadžić žali što nije više ratovao

Haški osuđenik Radovan Karadžić izjavio je da je njegova greška bila što je sprečio vojsku da na bojnom polju postigne još, prenosi Blic pod naslovom „Karadžić žali što nije više ratovao“.

Skandalozna izjava bivšeg lidera RS, ocenjuje  Blic.

Srpski policajci ispitivali Adrovca u Švajcarskoj

Tim srpske policije u poslednjih nekoliko meseci posetio je Ivana Adrovca nekoliko puta u pritvoru u Švajcarskoj, saznaje Politika. Razlog posete inspektora Adrovcu, protiv kojeg je u našoj zemlji podneto više prijava za različita krivična dela, prema nezvaničnim informacijama, jeste utvrđivanje svih okolnosti u vezi sa pokušajem ubistva biznismena Milana Beka.

Inspektorima je prioritet da reše slučaj „Beko”, tim pre što je nedavno uhapšen Aleksandar Zdravković, koji je osumnjičen da je pucao na biznismena. Indicije kojima raspolažu operativci koji rade na ovom slučaju ukazuju da je Zdravkovića za ovaj „posao” angažovao Adrovac – navodi Politikin sagovornik.

Ivan Adrovac uhapšen je sredinom marta na graničnom prelazu Bregenc, između Švajcarske i Austrije, zbog sumnje da je u Švajcarskoj počinio više krivičnih dela.

Milan Beko i dva svedoka nisu došli u tužilaštvo da svedoče o pokušaju ubistva biznismena 14. novembra 2014. Njegov punomoćnik, advokat Zdenko Tomanović rekao je da Beko nije primio poziv i da je to razlog njegovog nedolaska.

Pritvor do 30 dana iznajmljivačima pedalina

Bračni par Dragan i Milina S. iz Niša, koji su na Srebrnom jezeru u nedelju iznajmili pedaline đacima OŠ „Karađorđe” iz Trske, posle čega su se udavila braća Stefan (14) i Nikola P. (13), priznali su istražnim organima da su odgovorni za nesreću, saznaje Politika.

Osumnjičeni su priznali da su deci iznajmili pedaline i time počinili teško delo protiv opšte sigurnosti za koje ih, naredbom o sprovođenju istrage, tereti Osnovno javno tužilaštvo u Velikom Gradištu. Na predlog tužilaštva, a odlukom suda, bračnom paru iz Niša je posle saslušanja određen pritvor do 30 dana.

„Osumnjičeni su tvrdili  da im nije bila poznata procedura koja propisuje da, istovremeno sa pedalinom, onima koji je iznajmljuju, treba da daju i pojas za spasavanje i drugu zaštitnu opremu. Tvrdili su i da nisu znali da nemaju prava da maloletnim osobama iznajmljuju pedalinu, kao i to da u njihovoj pratnji mora da bude odrasla osoba”, navodi Politikin sagovornik blizak istrazi.

Pred nadležnim tužiocem, danas bi trebalo da budu saslušani direktor OŠ „Karađorđe” Zoran J. i fudbalski trener Marko G.

Vođa navijača kao narko –bos

Pod naslovom „Jevta Jevtić Eskobar“, Informer objavljuje „ko je vođa navijača koji je uhapšen kao najveći narko-bos“. U ovom tabloidu piše da je među prijateljima i  komšijama bio poznat samo kao vođa navijača FK Zemun a policija tvrdi da je kontrolisao tržište narkotika u Srbiji, Mađarskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji.

http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-145441/bodljikava-zica-i-na-srpskoj-granici

Share this post


Link to post
Share on other sites

Монсанто прихватио да га Бајер преузме за 66 милијарди долара

 
Аутор: Јелица Антељсреда, 14.09.2016. у 23:02
MONSANTO-M-A-BAYER.jpg
(Фото Ројтерс)

Амерички произвођач генетски модификованог семена „Монсанто” прихватио је понуду за преузимање, од немачког фармацеутског дива „Бајера”, за 128 долара по акцији, пренео је јуче Би-Би-Си. Уколико до овог спајања дође, како се очекује, свет ће добити највећу компанију у сектору производње семена и пестицида, вредну 66 милијарди долара.

Ова вест је највише забринула противнике ГМ хране у Европи који се, оправдано, плаше већег утицаја „Монсанта” на европском континенту који се до сада успешно бранио. О понуди се, иначе, говорило месецима уназад. Амерички гигант је прву понуду назвао чак покушајем непријатељског преузимања, али су се ствари очигледно промениле после четврте корекције цене акција која је са првобитних 122 стигла до 128, колико је „Бајер” на крају понудио да плати.

И док се чека званично саопштење обе компаније, противници оваквог спајања и даље полажу наде у то да би европски регулатори могли да га оспоре. Наиме, куповином „Монсанта” који годишње прода семена и хемикалија у вредности од 15 милијарди долара, „Бајер” би удвостручио удео у пољопривредном сектору са 22 на више од 40 одсто. Иначе, како је саопштено јуче, и овај детаљ је предвиђен, па је, уколико регулатори за тржишну конкуренцију стопирају споразум о преузимању, „Бајер” у обавези да исплати „Монсанту” компензацију од две милијарде долара.

Према ранијем саопштењу „Бајера”, спајање са „Монсантом” би, како очекују, оснажило њихову лидерску позицију као глобалног иноватора на пољу природних наука и омогућило им место водеће компаније и у области аграра. Овај немачки концерн специјализован је за фармацеутске производе и пољопривреду која чини 22 одсто његових укупних послова. Иначе је други највећи произвођач хемијских препарата за усеве на свету. Тржишна вредност „Бајера” је 85 милијарди евра, а само прошле године је од продаје инкасирао 46,3 милијарде евра.

Са друге стране „Монсанто”, као највећи светски произвођач генетски модификованог семена, воћа, поврћа и усева као што су кукуруз, соја и памук, има развијену и производњу хербицида од којих је најпознатији „раундап“ о чијим се ефектима по здравље људи говори годинама уназад. Европски парламент би иначе ускоро требало да донесе одлуку о томе да ли ће бити забрањена његова употреба на територији Европске уније пошто је Светска здравствена организација прошле године објавила да је реч о хербициду који је могући изазивач рака.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sećanje na proboj Solunskog fronta

Anđelka Nikolić

subota, 17. septembar 2016 02:05
 

(subota, 17. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Hyderabad, 16.09.2016 - poplave posle monsunskih kiša u Indiji

cid-145561-455-253-indi-hajderabad-poppl

Vek od prvog proboja Solunskog fronta i antologijske pobede srpske vojske u petak je svečano obeležen na Kajmakčalanu u Makedoniji. Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji, izneo niz kritika na račun srpskih vlasti, iza zatvorenih vrata u Briselu. Neizvesnosti u američkim izborima ne bi bilo da se pitaju srpski političari - kontroverzni biznismen i republikanski kandidat Donald Tramp ubedljivo bi pobedio Hilari Klinton.

izbegli-sid-polic

Šid, 16.09.2016 - izbeglice u privremenom centru u Šidu

Poprište slave i stradanja

Na Kajmakčalanu juče je obeležena stogodišnjica velike pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu, izveštava Politika.

Dok planinskim vrhom Kajmakčalan odjekuju tonovi pesme „Tamo daleko”, pred spomen-kosturnicom, u kojoj počivaju srpski vojnici, postrojen je počasni stroj Garde VS. Prilaze delegacije, građani, potomci, poštovaoci, polažu vence i minut tišine posvećuju uspomeni na junake koji su ovde, pre stotinu godina, prokrčili put ka oslobođenju otadžbine. Na Kapiji slobode, kako se u srpskom pamćenju Kajmakčalan zove već čitav vek, hiljade njih položili su živote. Dobijena bitka za najviši vrh planine Nidže bila je uvod u kasniji proboj Solunskog fronta.

kajm-niko-svestenici-

Kajmakčalan, 16.09.2016 - predsednik Srbije Tomislav Nikolić na obeležavanju 100. godišnjice Kajmakčalanske bitke

Na tom svetom mestu, odakle puca pogled na Grčku i Makedoniju, ponovo se vijorile srpske zastave, uznete na čelu kolona koje su se satima, od ranog jutra, uspinjale strmim planinskim stazama. Ovim hodočasnicima se, kod nedavno obnovljene kapele posvećene Svetom Iliji, pridružila i državna delegacija koju je predvodio predsednik Tomislav Nikolić.

„Ovde je samo planina visoka i samo su njihove seni velike. Svi ostali živi zahvaljujući njima smo mali”, upisao je Nikolić u spomen-knjigu, posle služenja parastosa pred kapelom, prenosi Politika.

Pod naslovom „Naš vaskrs na kapiji slobode“ u Novostima piše o veku od proboja Solunskog fronta.

Vek od prvog proboja Solunskog fronta i antologijske pobede srpske vojske u petak je svečano obeležen na Kajmakčalanu u Makedoniji.

“Pobedama se ponosimo, a žrtve prinete na oltar otadžbine ne zaboravljamo. Sadašnjost i budućnost vidimo u prijateljstvu i sa onim državama sa kojima smo nekada ratovali - nikad ne osvajajući tuđe, uvek braneći svoje. Niko kao naš narod ne zna šta znači rat. Zato smo iskreno posvećeni očuvanju i izgradnji mira u svetu.”

Sa vrha Kajmakčalana, mesta odakle je pre tačno stotinu godina Srpska vojska prošla kroz Kapiju slobode i krenula u oslobađenje otadžbine, ovu poruku u petak je uputio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On je položio venac na kosturnicu u kojoj počivaju posmrtni ostaci vojnika Prve armije i prisustvovao pomenu koji je u kapeli na vrhu planine Nidže služio vladika Arsenije. Poštu poginulim vojnicima u osvajanju Kajmakčalana 1916. odali su predstavnici Vojske Srbije, kao i potomci solunskih ratnika.

- Na ovoj Kapiji slobode, nekadašnjoj granici Kraljevine Srbije, uspravni u junačkoj pogibiji, stoje na večitoj straži srpski vojnici koje nismo zaboravili u svojim molitvama - pet hiljada naših predaka i srce Arčibalda Rajsa - rekao je nad humkom heroja Nikolić i napomenuo da je bitka na Kajmakčalanu, među mnogo borbi, stekla mitski status, piše u Novostima.

kajmakcalan-nikolic

Na vrhu Kajmakčalan, pored kapelice srpskim vojnicima, predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske, Tomislav Nikolić i Milorad Dodik sa pratnjom

 „Srbija” košta 474.800 dinara

Opštine pune budžete skrivenim porezima.Poslodavci plaćaju 350 parafiskalnih nameta, piše Politika.

Ako privrednik hoće da uvede gas u svom preduzeću u Zemunu, moraće da plati taksu za priključenje na gasovodu mrežu u iznosu od 300.000 dinara. Ovaj trošak građane će koštati nekoliko puta manje – 90.000 dinara. Takođe, voda je za privredu skuplja za 100 odsto nego za građane, kao i sve komunalne usluge. Ove namete svaki preduzetnik mora da plati, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Ovi prihodi idu direktno u lokalne kase, kao i mnoge druge bespotrebne dažbine.

Najmanja republička administrativna taksa iznosi 70, a najveća 748.720 dinara. Ukoliko u nazivu firme ili radnje imate i reč Srbija, to zadovoljstvo država naplaćuje 474.800 dinara, navode u Uniji poslodavaca Srbije. Za ovu taksu, kao i za veliki broj njih država ne pruža nikakvu uslugu osim potpisa službenika, uveravaju predstavnici Unije.

Zanimljivo je da svi privrednici, ma čime se bavili, plaćaju taksu za navodnjavanje. Još interesantnije je da ekološku taksu osim privrede plaćaju i škole, ali samo privatne.

nikolic-bitolj-venci

Bitolj, 16.09.2016 - polaganje venaca na spomen kosturnicu na srpskom vojničkom groblju u Bitolju, povodom obeležavanja 100. godišnjice Kajmakčalanske bitke: predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministar odbrane Srbije Zoran Đorđević, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković

Kritike Davenporta na račun srpskih vlasti

Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji, izneo niz kritika na račun srpskih vlasti, iza zatvorenih vrata u Briselu, objavljuje Danas pozivajući se na Dojče vele, koji je imao ekskluzivni uvid u dokument koji otkriva evropske zamerke Srbiji.

Davenport je, prenosi ovaj nemački medij, članovima Radne grupe za proširenje EU, rekao da je formiranje vlade trajalo duže od očekivanog, a da razlozi za to otezanje „nisu do kraja jasni“. Dodao je da je premijer Aleksandar Vučić uprkos komotnoj većini preferirao koalicionu vladu i ocenio da je u njoj pozicija Socijalističke partije Srbije nešto slabija nego pre vanrednih izbora.

Šef delegacije EU u Srbiji je istakao da je ruska „meka moć“ u Srbiji daleko veća nego u prošlosti.

Davenport je nabrojao najveće izazove i nerešene probleme: građenje nezavisnih institucija, reformu javne uprave, investicije u poljoprivredu, privatizaciju državnih firmi, ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Kao znatne nedostatke on je istakao što još nije do kraja primenjen Akcioni plan za nacionalne manjine, što nema državnog tužioca za ratne zločine i nepotpunu saradnju sa Haškim tribunalom. Davenport smatra da nije izvesno da će ministarka pravde Nele Kuburović dobiti „političku podršku“ za teške reforme, posebno za promenu Ustava .

Davenport je izneo očekivanje da će  deo izveštaja o stanju medijskih sloboda u Srbiji biti sličan prošlogodišnjem. Dojče vele podseća da je prošle godine  deo izveštaja o medijskim slobodama, iako u uobičajenom diplomatskom tonu, bio poražavajući za vlast Aleksandra Vučića, prenosi Danas.

„Devenport cinkario Srbiju u EU zbog Rusa“, naslov je u Novostima gde piše: „Smeta mu uticaj Moskve kod nas“. Ovo prati fotografija Majkla Devenporta, ambasadora EU u Srbiji.

Ruska "meka moć" u Srbiji daleko je veća nego u prošlosti, a medijsko prisustvo Moskve je "veoma veliko". EU tome treba ne samo da se suprotstavi već da ispriča i "bolju priču".

Ovaj stav, prema tvrdnjama "Dojče velea", izneo je ambasador EU u Srbiji Majkl Devenport, na sastanku Radne grupe za proširenje Unije.

Pozivajući se na poverljiv papir nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, ova agencija prenosi da je Devenport prošle nedelje u Briselu pred delegatima 27 zemalja članica govorio i o situaciji u regionu i odnosima Beograda i Moskve.

putin-atambajev-s

Bishkek, 16.09.2016 - susret predsednika Kirgistana i Rusije na marginama samita CIS (Commonwealth of Independent States, former Soviet republics): Vladimir Putin, Almazbek Atambayev

Ljajić: Ne stoje zamerke da Srbija ne sarađuje sa Hagom

 „Nema govora o izostanku političke volje da Srbija sarađuje sa Tribunalom“, kaže Predsednik Saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić za Danas komentarišući Davenportove tvrdnje.

Srbija je ostvarila punu saradnju sa Haškim tribunalom, osim kada je reč o troje funkcionera SRS, ali ni tu nije reč o političkom već pravnom i tehničkom pitanju, kaže Ljajić.

moda-span-toreta-s

Madrid, 16.09.2016 - Nedelja mode u Madridu (Fashion Week in Madrid): kolekcija - Roberto Torreta

Srbija između Hilari i Donalda

Neizvesnosti u američkim izborima ne bi bilo da se pitaju srpski političari. Kontroverzni biznismen i republikanski kandidat Donald Tramp ubedljivo bi pobedio 8. novembra Hilari Klinton, a iste večeri u Skadarliji, uz tamburice, Trampov trijumf proslavili bi Vojislav Šešelj, Boško Obradović, Nenad Popović i Milutin Mrkonjić, dok bi Aleksandar Vučić i Rasim Ljajić biranim rečima pokušali da uteše Hilari, objavljuje Politika.  

Premijer Vučić bi trebalo da govori na godišnjoj konferenciji Fondacije Klinton od 19. do 21. septembra, dok vatrenu podršku Trampu daju srpski desničari.

Novembarski predsednički izbori verovatno po Srbiju ne bi imali tu težinu da jedan od kandidata nije Hilari Klinton koja je svojevremeno ohrabrivala supruga Bila Klintona da bez odluke UN bombarduje SR Jugoslaviju. Klintonovi su bili i glavni sponzori nezavisnosti Kosova.

moda-lond-tejtum-s

London, 16.09.2016 - Nedelja mode u Londonu (London Fashion Week): kolekcija - Teatum Jones 

„Treći mandat“ za Bila Klintona  

Bloger Vašington egzaminera bračni par Klinton poredi sa nekadašnjim predsednikom Vudrom Vilsonom i njegovom ženom, objavljuje Danas u tekstu pod naslovom: „Treći mandat“ za Bila Klintona.  

Bolest Hiari Klinton povod spekulacijama. Klintonova osim zapaljenja pluća zaradila infekcije sinusa i uha, piše list.

merkel-oland-bratislava-

Bratislava, 16.09.2016 - konferencija za novinare nemačke kancelarke i francuskog predsednika posle samita EU u Bratislavi

Tanja Fajon: Prajd je preduslov za tolerantno društvo

Prajd je preduslov za  tolerantno društvo, smatra Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta, koja govori za Danas o učešću na Paradi ponosa i ljudskim pravima u Srbiji.

„Već niz godina upozoravam na probleme s kojima se suočavaju mediji u Srbiji-autocenzuru, verbalne i fizičke napade na novinare“.

Nacionalizam stvara probleme. Pomirenje u regionu treba da bude glavni cilj zemalja Zapadnog Balkana, kaže Tanja Fajon.

Autorski tekst premijera Aleksandra Vučića

Blic objavljuje autorski tekst premijera Aleksandra Vučića povodom 20. rodjendana tog lista.

„Vizija Srbije za 20 godina:  Bićemo zemlja ljudi koji nikada i ni za šta ne traže izgovore“, smatra premijer.

vucic-pariz-bartolomeo-s

Pariz, 16.09.2016 - predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na kraju posete Parizu sastao se sa predsednikom Skupštine Francuske Klodom Bartolonom: Aleksandar Vučić, Klod Bartolon, Nebojša Stefanović, Kristin Moro

Autorski tekst lidera LDP-a Čedomira Jovanovića

Danas objavljuje autorski tekst lideraa LDP-a Čedomira Jovanovića pod naslovom: „U Srbiji demokratija služi za pravdanje pred ambasadorima“.

„...Opet ću se obogatiti od politike, pobesneti od života pentrajući se po planinama za pare do kojih sam stigao sa klanovima, opet ću ubiti Đinđića i još ko zna šta drugo...“, deo je teksta lidera LDP.

dacic-kuba-venecuela-s

Porlamar, 16.09.2016 - ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas sa šefom diplomatije Kube Brunom Eduardom Rodrigesom Pariljom na marginama Samita Pokreta nesvrstanih zemalja u Venecueli: Ivica Dačić, Bruno Eduardo Rodríguez Parrilla

Šešešlj o zaštitniku građana Jankoviću

Saša Janković je projekat zapadnih službi koje hoće da od Srbije naprave banana državu“, objavljuje Informer izjavu Vojislava Šešelja, predsednika SRS.

„Šokantno: EU platila 140.769 evra za Jankovićev predizborni spot“, dodaje ovaj tabloid.

Dvojica osuđenika pobegla iz Centralnog zatvora

Dvojica osuđenika koji su služili kazne u Centralnom zatvoru u Beogradu pobegla su juče ujutru iz ovog zatvora i za njima je raspisana poternica. To je, koliko je poznato, prvo bekstvo iz ovog kazamata, inače jednog od najbezbednijih u Srbiji, prenosi Politika.

Ovu informaciju potvrdili su „Politici” u Ministarstvu pravde. Zatvorenici V. L. i M. B. pobegli su iz kuhinjskog magacina u kojem su radili kao pomoćno osoblje. Kako list saznaje isekli su katanac na prozoru, provukli se u dvorište, a potom preskočili ogradu u tom delu zatvora i pobegli.

V. L. je osuđen na četiri meseca zatvora zbog nanošenja lakih povreda, a M. B. na sedam meseci zbog sitnih krađa.Oni su bili u poluotvorenom tretmanu, što znači da su mogli slobodno da se kreću po određenom delu zatvora.

polic-droga-s

Beograd, 16.09.2016 - pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova zaplenili su u Beogradu oko 54 kilograma marihuane, dva kilograma amfetamina, 800 grama kokaina i uhapsili hrvatskog državljanina D.B. (1985) zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga

Hapšenja na mostu i u Altini

Spektakularne akcije policije u Beogradu, objavljuju Novosti pod naslovom „Uhapšen brat sestara Dabović“. On je uhvaćen na Brankovom mostu sa 2,4 kilograma kokaina.

Posle spektakularne akcije policije na Brankovom mostu je uhapšen crnogorski državljanin Milan Dabović iz Herceg Novog u čijem vozilu je bilo 2,3 kg kokaina, a reč je o bratu košarkašica Ane i Milice Dabović.

Uz ovo Novosti dodaju i najavu „Iza rešetaka i Hrvat sa 57 kilograma droge“. Hrvatski državljanin Dalibor Banjac (31) uhapšen je u petak zbog sumnje da je proizvodio i dilovao drogu, a kod njega ja pronađeno oko 54 kilograma marihuane, dva kilograma amfetamina i 800 grama kokaina. Policija je narkotike, čija se vrednost na uličnom tržištu procenjuje na 30 miliona dinara, zaplenila prilikom pretresa iznajmljenog stana u kome je osumnjičeni živeo, u zemunskom naselju Altina, dodaju Novosti.

Svi tabloidi prenose na naslovnim stranama vest o hapšenju brata sestara Dabović zbog droge.

 

 

Vučić poziva Francuze

Anđelka Nikolić

petak, 16. septembar 2016 07:48

 

(petak, 16. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
(foto - Pariz 15.9.2016, premijeri Vučić i Vals)

cid-145497-455-253-vuccich-i-vals-ilu914

Vučić je pozivajući francuske kompanije da ulažu u Srbiju rekao da će im naša zemlja ponuditi, za bar pet odsto, bolje uslove za poslovanje od bilo koje druge zemlje u regionu. San premijera Vučića o carinskoj uniji na Balkanu. Na Kajmakčalanu postoji deo teritorije koji je Grčka svojevremeno ustupila Jugoslaviji, podsetio je Nikolić. Saša Janković izrazio žaljenje zato što su poslanici vladajuće većine, umesto da razmatraju dokumentovana kršenja prava građana u izveštaju ombudsmana, vodili kampanju protiv njega. Da li će izbori za predsednika Republike i gradonačelnika Beograda biti u maju? Školski autobus proleteo kroz dvorište i uleteo u kuću u zemunskom naselju Busije.

Vals: Francuska želi da učestvuje u napretku Srbije

U Francuskoj poštuju politiku Srbije i rezultate naših reformi, a premijer Manuel Vals pokazao je iskreno i lično prijateljstvo prema Srbiji, izjavio je predsednik vlade Aleksandar Vučić posle sastanka sa francuskim kolegom u Parizu, prenosi Politika.

Francuski premijer je, kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, rekao da „Francuska podržava Srbiju na evropskom putu i želi da učestvuje u vašem ekonomskom napretku”.

Premijer Srbije je, kako prenose agencije, naglasio da Srbija želi da još veći broj francuskih kompanija posluje kod nas i da je za napredak ekonomije potrebno da politička situacija bude stabilna, i da se reši migrantska kriza, od koje ponovo cela Evropa strahuje.

U tom kontekstu, Vučić je, odgovarajući na novinarska pitanja, poručio da EU mora da reši problem migrantske krize na svojim granicama.

„Ne može Srbija da bude prva i poslednja odbrana Evrope. To neko mora da reši na granicama Grčke i Bugarske, to su zemlje EU”, rekao je Vučić.

Upitan da prokomentariše to što Srbija ima bolje odnose s nekim zemljama EU nego s pojedinim susedima, Vučić je rekao da ne želi da se žali ni na koga, ali je primetio i da smo „postupili dobro kad nismo odgovorili na neke uvrede iz okruženja”.

„Izrazio sam, međutim, zabrinutost zbog učestalih nesporazuma i tenzija, uveren da možemo da ih prevaziđemo na miran i pristojan način”, poručio je premijer.

Vučić je pozivajući francuske kompanije da ulažu u Srbiju rekao da će im naša zemlja ponuditi, za bar pet odsto, bolje uslove za poslovanje od bilo koje druge zemlje u regionu, prenosi Politika.

Vučić u Parizu govorio o migrantskoj krizi: „Ne terajte nas da podižemo zid oko Srbije. Izgleda da sam jedini u Evropi protiv ograda“, prenose Novosti .

Da li je ostvariv Vučićev san o carinskoj uniji

„Bio sam ozbiljan kad sam pomenuo carinsku uniju na Balkanu, jer mislim da je to dobra ideja za sve zemlje na tom prostoru”, izjavio je premijer Aleksandar Vučić nakon razgovora s francuskim kolegom Manuelom Valsom, prenosi Politika.

Da li je san premijera Vučića o carinskoj uniji na Balkanu ostvariv, kako navodi AFP, i na šta je tačno mislio predlažući ovu vrstu udruživanja, još nije do tančina razjašnjeno. Posebno zbog činjenice da neke od država jugoistočne Evrope, među kojima je i Srbija, od 2006. godine već slobodno trguju u okviru CEFTA sporazuma – bez ograničenja, carina i drugih dažbina.
Carinska unija bi, prema tumačenju stručnjaka, bila značajnije ujedinjavanje od CEFTA jer bi podrazumevala i zajedničko unutrašnje tržište tih balkanskih zemalja. Unija bi značila mnogo bližu povezanost i imala bi veći značaj od slobodne trgovine koju predviđa CEFTA. Ceo region bi u takvim okolnostima morao da ima i iste carinske stope kada izvozi u države koje nisu članice unije.

Zasad je to, kažu, samo ideja, koja u suštini nije loša jer postoji mišljenje da bi jačim ekonomskim povezivanjem možda mogle da se ublaže političke tenzije u regionu. Sagovornici „Politike” ipak nisu sigurni da li je moguće sprovesti takve zamisli jer u javnosti nije poznat stav zvaničnika drugih balkanskih država.
Već su stigle zamerke iz regiona da bi takva vrsta ujedinjavanja podsećala na bivšu Jugoslaviju. Međutim, prema izveštavanju Slobodne Evrope, sam Vučić, govoreći o ideji „jedinstvenog tržišta”, navodi da pod tim ne zamišlja Jugoslaviju, „jer svi imamo svoje države i niko ne traži ni ’veliku Srbiju’ ni ’veliku Hrvatsku’, već tržište koje bi dovelo do toga da ljudi budu bogatiji i da u ovom regionu budu bolje i veće kompanije”.  

Počast junacima palim na Solunskom frontu

Srbija koliko god da gleda napred, nema razloga da se stidi kada pogleda iza sebe, poručio je juče predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Solunu nakon što je sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom odao počast poginulim srpskim vojnicima koji su sahranjeni na Zejtinliku, prenosi Politika.

 „Što bismo se stideli tog pogleda unazad kad nas i Grci i svi oni koji su sa nama ratovali cene”, kazao je predsednik Srbije. Jedna mala srpska vojska, kako je rekao, kojoj je pretila opasnost da ne postoji, doživela je da vojvoda Petar Bojović dobije odlikovanje i od svojih neprijatelja.

Nikolić je je novinarima kazao da je poseta Grčkoj nastavak obeležavanja Velikog rata u kome je Srbija dala svoj veliki doprinos.„Dala je ogromne žrtve i meni se čini da smo pomalo zapostavili taj deo istorije, neke ljude potpuno odbacili...”, rekao je Nikolić.

Navodeći da na Kajmakčalanu postoji deo teritorije koji je Grčka ustupila Jugoslaviji svojevremeno, gde se nalaze obeležja proboja Solunskog fronta, ckrva i kapela, NIkolić je rekao da je po raspadu Jugoslavije to pripalo Makedoniji i da bi, kako je rekao, možda trebalo razgovarati sa predstavnicima makedonskih vlasti o tome da Srbija ima pravo da na tom mestu baštini svoju istoriju, prenosi Tanjug.

NIKOLIC SOLUN ORDEN

Solun, 15. septembar 2016 - Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću je solunski mitropolit Varnava uručio zlatni krst koji simbolizuje žrtvu i vaskrsenje

Izbori u maju

„Ekskluzivno, Toma prelomio“, objavljuje Kurir naslov „Izbori za šefa države u maju, u isto vreme bira se i vlast u Beogradu“.

SNS procenjuje da mu je najbolje da uz predsedničke izbore bude i prevremeno glasanje u prestonici, piše u ovom tabloidu.

Janković: Pojedini poslanici vlasti tabloidizirali državu

Izveštaj o radu za 2015. ne razlikuje se mnogo od izveštaja za prethodnu godinu, kaže Saša Janković, zaštitnik građana za Danas, upitan da komentariše komentare poslanika SNS da je reč o "manifestu Jankovićeve izborne kampanje".

Saša Janković je u pisanom saopštenju za medije izrazio juče žaljenje zato što su poslanici vladajuće većine umesto da razmatraju dokumentovana kršenja prava građana u izveštaju ombudsmana, vodili kampanju protiv njega. Dodao je i da su to činili projektujući ga kao predsedničkog kandidata u neraspisanim predsedničkim izborima. On ocenjuje da je reč o tabloidizaciji rada državnih organa.

Umesto „da se fokusiraju na sadržaj izveštaja, većina poslanika najpre je samoinicijativno isticala zaštitnika građana kao kandidata za predsednika Republike, a onda se na najgrublji način podsmevala sopstvenoj ideji", ocenjuje Janković.

Podseća  i da "uprkos izričitoj zakonskoj obavezi, Narodna skupština nije razmatrala izveštaj zaštitnika ni za 2014., a od podnošenja izveštaja za 2015. prošlo je pola godine, a razmatranje izveštaja pred Narodnom skupštinom nije ni zakazano".

„Zaštitnik građana u kampanji“, piše u Informeru pod naslovom „Skandal: Jnaković snimio predizborni spot“.

„Više se ne krije“, objavljuje Srpski telegraf pod naslovom „Janković folirant, ušao u trku za šefa države, snimio spot za kampanju“.

Srbija zbog pritisaka odustala od posmatranja izbora u Rusiji ?

List Izvestija piše da je „Srpski posmatrač iz nerazumljivih razloga nestao iz informacionog polja i odustao od puta u Rusiju“, piše Danas pod naslovom „Srbija zbog pritisaka odustala od posmatranja izbora u Rusiji?“U RIK-u Srbije iznenađeni pitanjem Danasa.

Zasad samo 17 od 42 države potvrdilo praćenje parlamentranih izbora u Moskvi, piše list.

Čepurin: Sankcije Rusiji bi bile pogubne za Srbiju

Sankcije Rusiji bi bile pogubne za Srbiju, kaže ruski amabasador Čepurin, za Novosti.

Srbiji 755.000 evra za migrante

Srbija će dobiti 755.000 evra namenjenih izbeglicama i migrantima u našoj zemlji pošto je u Parizu potpisan ugovor o dodeli bespovratnih sredstava između Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope (SE),prenosi Politika.

Ugovor je potpisan tokom sastanka predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića sa direktorom Banke za razvoj SE Rolfom Venzelom, saopšteno je iz vlade.

To je nastavak pomoći od 2,5 miliona evra koje je ta banka već implementirala i najava novih grantova Vladi Srbije za njene buduće potrebe, kako migranata, tako i lokalnog stanovništva.

Oružje za crno tržište EU krijumčarili u rezervoaru

Nađeni pištolji, automatske puške, municija. – Sa dvojicom policiji poznatih švercera oružja iz Srbije i BiH uhapšeni Sirijac i Iračanin.

Srpska policija sprečila je pretprošle noći krijumčarenje veće količine oružja na graničnom prelazu Kelebija i uhapsila četiri osobe, saopštio je MUP Srbije, prenosi Politika.

U automobilu „citroen C5”, šabačke registracije, pronađeno je pet pištolja, optički nišan, okvir za automatsku pušku sa 30 komada municije, dva metka za karabin, 12 metaka za pištolj različitog kalibra i dve automatske puške. Oružje je bilo namenjeno crnom tržištu u EU.

Uhapšeni su osumnjičeni Dušan D. (31) iz Beograda, Dragan T. (35) državljanin BiH, Iračanin H. A. A. H. (42) i Sirijac K. M. M. M. (33), za kojeg se sumnja da je imao falsifikovana dokumenta. Zaplenjeno oružje je uglavnom srpskog (jugoslovenskog) porekla.

Memorandum SANU tri decenije posle

Novosti od danas objavljuju novi feljton: „Memorandum SANU tri decenije posle“.

Da li je neviđena hajka na Memorandum nastala zbog kritiičkih tonova prema Titu i Kardelju? Kako je počeo sukob političkog vrha Srbije i SANU i kakav je bio odnos Slobodana Miloševića prema Memorandumu? Otvaranjem tih pitanja list najavljuje novi feljton.

Ministarstvo odbrane sprema novine

Ministarstvo odbrane sprema novine, objavljuju Novosti pod naslovom „Dobrovoljcima u vojsci 800 evra za pola godine“.

Služenje vojnog roka umesto tri, biće produženo na šest meseci. Za deset najboljih polaznika profesionalni ugovori, navodi list deo novina koje sprema Ministarstvo odbrane.

Krkobabić:Ocenjivaću državne direktore

Javna preduzeća treba da pune republički budžet, a ne da budu kamen oko vrata vladi i moj zadatak će biti da to i ostvarimo, tako što ću kroz koordinaciju skenirati njihov rad, tražiti gde leži problem i predlagati kako da on bude rešen, a na vladi i premijeru je da procene da li je rešenje dobro i hoće li ga prihvatiti, opisuje  za Politiku svoj posao u vladi Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju rada javnih preduzeća i regionalni razvoj i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

„Direktori javnih preduzeća moraju ubrzanim koracima da napuštaju logiku ponašanja poglavica indijanskih plemena, da mogu da rade šta hoće i kako hoće, bez obzira na to ko ih je imenovao. Moja je želja, ali i moralna obaveza i dužnost, da premijeru i vladi kažem kako stoje stvari, a vlada je imenovala direktore, pa je jedino ona i merodavna da ih razreši“, kaže Krkobabić.

Autobus pun đaka uleteo u dnevnu sobu

Desetoro učenika i vlasnik kuće povređeni su kada je školski autobus proleteo kroz dvorište i uleteo u kuću na uglu ulica Bovanske i Dr Laze Kostića u zemunskom naselju Busije, sinoć oko 19 časova, prenosi Politika.

Ova nezgoda se, navodi GSP u saopštenju, dogodila kada je vozač putničkog automobila „golf” udario u autobus koji mu je sa raskrsnice dolazio u susret. Od siline udara autobus pun đaka sleteo je sa kolovoza i završio u dnevnoj sobi porodice Manojlović.

Zbog ozbiljnijih povreda lekarska pomoć ukazana je Miloradu Manojloviću, vlasniku kuće,  i dvanaestogodišnjem dečaku iz istog naselja zbog povrede vrata, nogu, glave.

„Bilo je kasno popodne kad sam prilegao na kauč u dnu sobe da se odmorim. Odjednom je nešto puklo kao bomba. Delovi regala i cigle iz zida poleteli su prema meni. Vrata ormara udarila su me u vrat, a cigla u rebro... Kada sam se povratio od prvog šoka, pogledao sam prema mestu gde je bio regal i video rupu i u njoj autobus. U tom trenutku začula se vriska dece i ja sam skočio sa kreveta i preko onog haosa u dnevnoj sobi istrčao napolje“ – svedoči Manojlović.

U njegovom dvorištu stajao je autobus u kome su deca lupala u prozore. Manojloviću su odmah u pomoć priskočile komšije.– Morali smo da razvalimo vrata autobusa da bismo izvukli mališane.

U autobusu je bilo tridesetak učenika koji svakog dana putuju od kuće do škole i nazad, jer u ovom naselju nema osmoletke.

Hoće li inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ imati kandidata za gradonačelnika Beograda?

Odluka - da li će inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ imati kandidata za gradonačelnika Beograda, zavisi od procene uspeha borbe kroz institucije, objavljuje Danas.

Lazović:Još nismo odlučili, fokusirani smo na protest 29. septembra i da odgovorni budu kažnjeni. Turajlić: nije u redu da opozicija zahteva da drugi smenjuju vlast.

Licemerje u Kruševačkom pozorištu

Glumac Branisal Trifunović odgovara savetniku predsednika Srbije: Pozivam Radoslava Pavlovića da u sklopu dokaza da cenzure nema zakaže datum za igranje predstave „Doktor Nušić“, prenosi Danas pod naslovom „Licemerje u Kruševačkom pozorištu“.

Mogao bi da kaže koga je sve privodio u kancelariju i šta je trebalo da se izbaci iz predstave da je on ne bi zabranio, kaže Trifunović.

Današnji Blic ilustrovao Marko Somborac

Blic danas objavljuje broj posvećen 20 godišnjici lista sa ilustracijama Marka Somborca. Uz slogan „ Srbija za 20 godina“ list najavljuje autorske tekstove Dušana Kovačevića, Dejana Mijača, Saše Radulovića, Rodoljuba Šabića, Ivice Dačića, Dušana Vujovića

Share this post


Link to post
Share on other sites

Parada bez incidenata, vernici „kadili“ Trg

Danijela Ćirović

ponedeljak, 19. septembar 2016 07:56
 

(ponedeljak, 19. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Minhen, 18.09.2016 - tradicionalna parada drugog dana festivala piva u Minhenu (183rd Oktoberfest beer festival), od 17.septembra do 03.oktobra

cid-145628-455-253-nem-oktfest-ilu048cee

Parada ponosa završena je juče koncertom na Trgu Republike, a čitava manifestacija je prošla bez incidenata. Vučić je izjavio da ne zna da li je bio pozvan da prisustvuje Paradi, ali da bi svejedno pre otišao na svadbu Gašićevog sina, „koji je okupio četiri ili pet puta više svatova nego što je bilo u šetnji“. Grupa vernika je posle završenog Prajda, „okadila“ Trg u Beogradu. Dačić je poslednji dan samita Pokreta nesvrstanih u Venecueli proveo u sastancima. Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti mogle bi se osetiti već tokom predsedničkih izbora 2017. Bolji standard je, kažu, „nesumnjiv“, i jedva primetan. Zapad podržava odluku Ustavnog suda BiH a protiv referenduma u RS. Merkelova je osvojila istorijski najmanji rezultat u Berlinu. Putinova Jedinstvena Rusija pobedila je na izborima. U eksploziji na Menhetnu povređeno je 29 ljudi. Dabović se juče branio ćutanjem. Mladi vaterpolisti od sinoć su šampioni Evrope. Vojvodina je pobedila Borac i ima bod više od Zvezde.

moda-madrid-eskote-

Madrid, 17.09.2016 - Nedelja mode u Madridu (Fashion Week in Madrid): kolekcija - Maria Escote 

Parada ponosa bez incidenata

Parada ponosa završena je juče koncertom na Trgu Republike na kom su nastupile pevačice Nataša Bekvalac, Bojana Stamenov i Marina Perazić, kao i di-džej Vanja Bursać. Čitava manifestacija protekla je bez većih incidenata, prenosi Danas. Glumica Mirjana Karanović i kuma ovogodišnje Parade ponosa svečano je u podne otvorila manifestaciju kojom je krenula šetnja od Slavije do Trga Republike. Ona je čestitala svima koji su „iskreno i čistog srca odlučili da žive u skladu sa sobom“ i zahvalila svima koji su podržali Prajd. Organizatori su istakli da je to „istorijska šetnja jer se prvi put u Srbiji odvija od Slavije do Trga Republike, srca Beograda gde nam je i mesto“, uz ocenu da je to „prvi pravi Prajd kakav bi i trebalo da bude“.

parada-polic-bgd-s

Beograd, 17.09.2016 - obezbeđenje Parade ponosa 2016. u Beogradu

Vučić: Kod Gašića više ljudi nego na Prajdu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je zadovoljan što je Parada ponosa održana bez incidenata, jer je time država pokazala da funkcioniše i da može da garantuje bezbednost različitim društvenim grupama. On je istakao da nije upoznat da li je pozvan da prisustvuje paradi, ali da ne bi došao ni da je dobio poziv, prenosi Blic. „Valjda jesu zvali, ali da sam imao vremena išao bih na svadbu sina Bate Gašića, koji je okupio četiri ili pet puta više svatova nego što je bilo na šetnji“, rekao je Vučić. Premijer Srbije rekao je da je to njegova privatna stvar, ali da mu je posao kao predsednika vlade, da obezbedi sigurnost svima. „To sam i uradio“, rekao je Vučić.

nikolic-ital-koncert-s

Beograd, 17.09.2016 - predsednik Srbije i italijanski ambasador uoči dobrotvornog koncerta koji je priređen u crkvi Uznesenja Blažene Device Marije, povodom zemljotresa u Italiji : Tomislav i Dragica Nikolić, Đuzepe Manco

Grupa vernika „kadila“ Trg Republike

U centru Beograda po završetku Parade ponosa održan je protest vernika. Oni su se pre početka Prajda okupili kod Crkve Svetog Marka, ali im nije bilo dozvoljeno da odatle krenu dalje, dok se parada nije završila. Nekoliko desetina ljudi, od kojih su neki bili u mantijama, noseći ikone i transparente sa parolama „Masovi, gejevi i ekumenisti da ne podmeću svoje bolesti“ i „Gej sramota nikad u javnom životu“, došlo je do Trga Republike gde su „okadili“ prostor, prenose Novosti.

Dačić sa Nesvrstanima u Venecueli

Samit Pokreta nesvrstanih završen je juče na ostrvu Margarita u Venecueli, koja tokom tri godine predsedava tim pokretom. Vlasti u Karakasu nisu navele koliko je na 17. samitu Pokreta nesvrstanih učestvovalo zvaničnika iz 120 država članica. Prisutni su usvojili finalni dokument na 190 strana na kojem pozivaju na mir i saradnju, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog situacije u samoj Venecueli i posebno zemljama pogođenim ratom, prenose Novosti. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić sastao se juče sa predsednikom Bolivije Evom Moralesom i zahvalio mu naprincipijelnom stavu Bolivije po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Dačić je u Venecueli razgovarao i sa premijerom Antigve i Barbude, egipatskim šefom diplomatije i drugim zvaničnicima.

Nova pravila finansiranja predsedničkih izbora

Ukoliko bi se bar neke sudije, odnosno jedan prekršajni sud u Srbiji, bavili slučajevima finansiranja političkih aktivnosti, to bi moglo da unapredi kvalitet i efikasnost sudskog postupka, piše Politika.  Određene slučajeve, kao što su saobraćajni prekršaji u koji su uključeni stranci, naši sudovi rešavaju odmah, pa bi slično mogli da postupaju i u slučajevima vezanim za izbore, ocenio je Jurij Toplak, slovenački stručnjak, koji je uradio analizu efekata primene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, u skladu sa preporukama Akcionog plana za poglavlje 23 u pregovorima sa EU. Akcionim planom za ovo poglavlje predviđeno je da se najkasnije do kraja ove godine usvoje izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, što znači da bi nova pravila mogla da budu proverena u praksi već na predsedničkim izborima 2017.

moda-lond-katranzou-s

London, 17.09.2016 - Nedelja mode u Londonu (London Fashion Week): kolekcija - Mary Katrantzou

Rehabilitacija nacionalizma i politike rata

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji najoštrije osuđuje kampanju rehabilitacije svih ključnih aktera ratne politike Srbije iz devedesetih godina prošlog veka. Od promocije knjige Borisava Jovića, preko javnih istupa Nikole Šainovića, do najnovije ofanzive grupe akademika SANU, može se iščitati samo jedan cilj, navodi ova organizacija – „pokušaj potpunog oslobađanja od odgovornosti ključnih aktera velikodržavne i nacionalističke politike“. Činjenica koja zabrinjava više od rehabilitacije kreatora ratne politike i od skandaloznih i ekstremističkih napisa i feljtona u šovinističkim provladinim listovima, saopštava Odbor a prenosi Danas, „jeste ćutanje čitavog društva na ove krajnje zabrinjavajuće tendencije“.

Bolji život „nesumnjiv“ i jedva primetan

Ako je verovati zvaničnoj statistici, danas se u Srbiji, u proseku, živi malo bolje nego u isto vreme u protekle tri godine. Ova tvrdnja će, piše Politika, sasvim izvesno izazvati gnev „širokih narodnih masa“, „jer nam nije bilo dobro ni kada nam je bilo mnogo bolje“. Uprkos smanjenju zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija, koje je počelo da se primenjuje od novembra 2014, životni standard građana u junu 2016. ipak je na malom dobitku. Reč je skromnom rastu standarda, kažu ekonomisti, ali se i taj mali rast može smatrati uspehom, jer je zaustavljen njegov pad koji je trajao još od 2008. godine. Prema rečima Miladina Kovačevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku, podaci u 2015. i 2016. o kretanju zarada i prometu u trgovini, kao i tromesečni podaci o prihodima i potrošnji domaćinstava, pokazuju „nesumnjiv oporavak standarda“.

Zapad za zabranu referenduma u RS

Posle odluke Ustavnog suda BiH o privremenoj zabrani sprovođenja referenduma o Danu Republike Srpske, deo međunarodne zajednice prepoznaje mogućenost pogoršanja bezbednosti, iz Sarajeva ocenjuju da je na potezu Tužilaštvo BiH, a vlasti i političke partije u Banjaluci poručuju da od referenduma ne nameravaju da odustanu, piše Politika. Nakon što je Ustavni sud BiH doneo meru privremene zabrane referenduma i ostao pri odluci iz novembra prošle godine kojom je osporen Dan RS (zbog čega je referendum i raspisan), SNSD Milorada Dodika je najavio da obustavlja kampanju za lokalne izbore 2. oktobra i sve snage usmerava na zakazani referendum 25. septembra. Zapadni deo međunarodne zajednice stao je uz Ustavni sud BiH, pre svih Ambasada SAD u BiH, iz koje apeluju na rukovodstvo Srpske da se uzdrži od referenduma.

baloni-sad-juta-s

Park City, 18.09.2016 - festival balona u Juti (Balloon Festival)

Najslabiji rezultat Merkelove u Berlinu

Demohrišćani kancelarke Angele Merkel osvojili su na izborima za parlament nemačke pokrajine Berlin 18 odsto, što je njihov dosad najgori rezultat u tom regionu, dok je desničarska antiimigraciona Alternativa za Nemačku (AFD) osvojila najmanje 11,5 odsto glasova i ušla u skupštinu. Najviše mandata osvojile su socijaldemokrate (SDP) sa oko 23 odsto glasova, a dobar rezultat osvojili su Levica i Partija Zelenih, prenosi Politika. SDP ostaje najjača snaga u Berlinu, ali više neće moći da nastavi koaliciju samo sa CDU. AFD će verovatno imati 20 poslanika u Berlinu, čime je ušla u parlament deset do 16 nemačkih država, godinu dana uoči saveznih izbora. 

tajland-brod-

Bangkok, 18.09.2016 - najmanje 13 osoba je poginulo, kada se putnički brod sa više od 100 putnika prevrnuo u reci severno od Bangkoka

Jedinstvena Rusija prva na izborima

Prema preliminarnim rezultatima posle 6,7 odsto prebrojanih glasova, stranka Jedinstvena Rusija, koju podržava predsednik države Vladimir Putin, osvojila je 44,5 odsto glasova na izborima za državnu Dumu. Drugo mesto je osvojiola Liberalno-demokratska partija Vladimira Žirinovskog sa 15,3 odsto, treće Komunistička partija Genadija Zjuganova sa 14,9, a četvrta je Pravedna Rusija Sergeja Mironova sa 8,1. Ako ne bude većih promena, prenosi Danas, to su četiri partije koje će imati poslanike u novom sazivu državne Dume. Centralna izborna komisija saopštila je da su kandidati Jedinstvene Rusije pobedili u 66 od 76 izbornih jedinica. Pravo glasa ima 111,6 miliona Rusa, od kojih 1,87 žive u inostranstvu.  

rus-izbori-s

Moskva, 18.09.2016 - glasanje na parlamentarnim izborima u Rusiji

U eksploziji na Menhetnu povređeno 29 ljudi

Snažna eksplozija odjeknula je na njujorškom Menhetnu, a više ljudi je tom prilikom povređeno, saopštila je američka policija a prenosi Danas. Portparol policije Piter Donald istakao je da je „nekoliko povređenih“ odvezeno u obližnje bolnice. Čini se da je eksplozija bila „nameran akt“, ali nema dokaza o povezanosti sa terorizmom, rekao je gradonačelnik Bil de Blasio. U eksploziji je ranjeno 29 ljudi, među kojima je jedna osoba u teškom stanju. Povrede su većinom izazvane od udara stakla i metala. Do eksplozije je došlo samo nekoliko sati nakon što je u Nju Džersiju eksplodirala bomba u kanti za smeće zbog čega je otkazana humanitarna trka američkih veterana.

njujrok-eksplo-menhet-2

Njujork, 18.09.2016 - najmanje 26 osoba je povređeno u eksploziji "improvizovane naprave" postavljene u kanti za smeće na Menhetnu 

Dežurstvo za pomoć građanima u sudu

Svi oštećeni i svedoci u postupcima koji se vode zbog nasilja pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, od danas će imati pomoć i podršku ove institucije. U obe sudske zgrade, nekadašnjem SIV-u 2 u kojem se nalazi krivično, i u zgradi „Aeroinžinjeringa“ u kojoj se nalazi parnično odeljenje suda, imenovan je po jedan stručni saradnik i nadzorni sudija, kojima će žrtve nasilja i svedoci moći da se obrate, piše Politika. Njihova imena i brojevi telefona biće objavljena i na internet stranici suda. Prema rečima Ivane Ramić, sudije i portparola Prvog osnovnog suda, ovlašćeni predstavnici suda sa strankama u postupku ipak neće smeti da razgovaraju ni o čemu što bi se ticalo samog krivičnog postupka ili porodičnog spora.

Dabović se branio ćutanjem

Milan Dabović, brat srpskih košarkašica Milice i Ane, koji je u petak uhapšen sa 2,4 kilograma kokaina, branio se juče ćutanjem u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. On nije želeo da otkrije odakle mu droga, prenose Novosti, da li je od nekoga kupio ili je bio samo kurir. Određen mu je pritvor do 30 dana. Dabović se sumnjiči za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Crnogorski je državljanin, koji sa porodicom živi u Novom Sadu. Do sada nikada nije bio hapšen, niti gonjen zbog nekog krivičnog dela. Lisice su mu na ruke stavljene u spektakularnoj policijskoj poteri, kada je blokiran centar Beograda a on sustignut na Brankovom mostu. Njegovom „smartu“ švajcarskih tablica preprečen je put, a droga je nađena u torbici sa oznakom RIO, gde su njegove sestre postale heroji nacije, navodi list.

formula-singap-rozenberg-

Singapur, 17.09.2016 - pobednik trke Formule 1 za Veliku nagradu Singapura (Singapore Formula One Grand Prix): Nico Rosberg (Nemačka) - Mercedes 

Mladi vaterpolisti šampioni Evrope

Muška juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije postala je šampion Evrope. Oni su sinoć u finalu Evropskog šampionata u holandskom gradu Alfenu pobedili Italiju sa 12:9, prenosi Kurir. Najefikasniji u srpskom timu bio je Filip Radojević sa pet golova. Radomir Drašović dobio je tri, Nebojša Toholj dva, a po jedan gol su dali Veljko Tankosić i Petar Kasum. Ekipu je sa klupe predvodio Vladimir Vujasinović.

Vojvodina bolja od Borca, bod više od Zvezde

Fudbaleri Vojvodine lideri su Superlige. U devetom kolu su pobedili Borac iz Čačka sa 2:1 u Novom Sadu, pa imaju bod više od Crvene zvezde, sa kojom će se sastati narednog vikenda. Posle velikih trzavica u klubu oko statusa trenera Nenada Lalatovića, koji je bio na pragu prelaska u Čukarički, Vojvodina nije propustila priliku da preuzme prvo mesto na tabeli posle devet mečeva, piše Blic. Ta šansa se ukazala porazom Zvezde od Partizana sa 1:0, a temperamentni Lalatović dobio je šta je želeo od početka, juriš ka golu, koji se isplatio već u 13. minutu kada je Jovanović odlično ispratio akciju po levom boku.  

 
 
 
 

Ustavni sud BiH zabranio referendum u Srpskoj

Anđelka Nikolić

nedelja, 18. septembar 2016 07:17
 

(nedelja, 18. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Njujork, 17.9.2016. - najmanje 29 osoba je povređeno u eksploziji na Menhetnu

cid-145587-455-253-njujork-eksplo-ilu031

Sudije Ustavnog suda BiH ostale pri odluci kojom su Dan Republike Srpske proglasile neustavnim. Cilj Nemačke jeste da region maksimalno stabilizuje na putu ka EU, ali i da ujedno umanji uticaj Rusije. Bespilotne letilice prekrile naše nebo - Srbiju snima i nadgleda 3.000 dronova. Pobeda Partizana, tuče navijača pred početak derbija.

Nemci žele Balkan pod svojom kontrolom

Kako se može saznati od nemačkih diplomata u Berlinu, cilj Nemačke jeste da region maksimalno stabilizuje na putu ka EU, ali i da ujedno umanji uticaj Rusije. Međutim, poprilično je različito kako to čini u kojoj državi, kao i kako na te zemlje gleda nemačka javnost, prenosi Politika.

Slovenija može da zabrine Berlin samo ako su njene banke nelikvidne pa prete stabilnosti evrozone, dok se ne shvata tragično kad slovenački predsednik Borut Pahor ugosti ruskog predsednika Vladimira Putina, uprkos sankcijama koje je EU uvela Rusiji.

I Hrvatska tradicionalno ima „popust” u Berlinu. Ponašanje Zagreba u toku izbegličke krize, potom blokiranje Srbije u pregovorima o članstvu u EU, kao i užarena nacionalistička retorika u toku predizborne kampanje, nisu baš radovali Berlin. Ipak, javne kritike su izostale. 

Kad su pre dve godine kancelarka Angela Merkel i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer sazvali konferenciju o zapadnom Balkanu u Berlinu, započeli su takozvani Berlinski proces, u kojem nastoje da podstiču zemlje nekadašnje SFRJ i Albaniju na saradnju koja će im pomoći na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ustavni sud BiH zabranio referendum u Srpskoj

Sednica Ustavnog suda BiH, koja se neko vreme pominjala kao prelomna tačka u tome da li će biti referenduma u RS, okončana je tako što su sudije odbile zahtev Skupštine RS za preispitivanje prethodne odluke i time zapravo ostale pri odluci iz novembra prošle godine u kojoj su Dan Republike Srpske proglasile neustavnim, objavljuje Politika.

Sudije su usvojile zahtev bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića (i drugih političkih predstavnika iz Sarajeva) da Ustavni sud donese i privremenu meru obustavljanja primene odluke Skupštine RS o sprovođenju referenduma o Danu RS.

Zvaničnici i političke partije u Republici Srpskoj su neposredno pre sednice, kao i posle nje, poručivali da će referendum o Danu RS 25. septembra biti održan, bez obzira na to kakva će biti odluka Ustavnog suda BiH.

Posle sudske odluke predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da nema odlaganja referenduma i pozivao građane da 25. septembra izađu na referendum o Danu Republike.

Dodik je  naglasio da Ustavni sud BiH ne može da obustavi odluku Narodne skupštine RS. „Ne mogu oni obustaviti našu odluku. Našu odluku može obustaviti jedino Narodna skupština, a ona neće zasedati po tom pitanju i mi ćemo održati referendum”, jasan je Dodik.

„U stavni sud BiH ne da referendum“, naslov je u Novostima koje citiraju Dodika: „Naša odluka ostaje na snazi“ i Izetbegovića: „Ovo je crvena linija“.

Reagovanja na odluku Ustavnog suda BiH

Bošnjački političari u Sarajevu odluku suda komentarisali su kao „logičnu” i „očekivanu”, dok je u Srpskoj vide kao nepravednu i političku, donesenu od „Izetbegovićevog privatnog suda” , prenosi Politika.

Potpredsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić izjavio je da je potvrda odluke Ustavnog suda BiH o neustavnosti 9. januara, kao Dana republike u RS, „pokušaj uvođenja aparthejda u Evropi”. On je za N1 naveo:  „Ovde nas etnički očistite, a ovde nam zabranjujete da slavimo”, naveo je Stevandić.

Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić smatra da je odluka „opasna i ne doprinosi smirivanju tenzija”.

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da se nada da će predsednik RS Milorad Dodik odustati od referenduma u RS posle odluke Ustavnog suda BiH.

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko rekao je da se odluke koje je doneo Ustavni sud BiH moraju poštovati. Ovde više nije reč o praznicima RS, smatra on, nego o direktnom osporavanju državnog pravosuđa. Incko je upozorio da bi održavanje referenduma predstavljalo direktno i ozbiljno kršenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir, što bi, kako je naveo, imalo uticaj na stabilnost zemlje, prenosi Fena.

Član Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda Dragan Čovic izjavio je da ne bi bilo dobro stvarati političke tenzije oko nečega što ne zaslužuje bilo kakvu političku tenziju.On smatra da se svaka odluka ove institucije mora poštovati i ponovio poziv da se spuste tenzije.

Član Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda Mladen Ivanić izjavio je da će ova odluka Ustavnog suda BiH dodatno pogoršati prilike, kao i da će biti potrebno mnogo razuma da se ne pogoršaju bezbednosne prilike.

Jeftina predstava albanskih demonstranata

Kad je Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve očistila izmet i smeće iz Hrama Hrista Spasa, posekla korov, šikaru i gusto rastinje u dvorištu crkve koja se nalazi u centru Prištine, došla je gradska inspekcija da zabrani radove, izveštava Politika.

Naredili su, pre četiri dana, radnicima Eparhije i vernicima da prekinu krečenje crkvenog oltara na čijim su zidovima ispisani grafiti, pogrdne i uvredljive parole, zaustavili su farbanje vrata.

Onda su se, po ko zna koji put, oglasili studenti Univerziteta u Prištini i predložili dva rešenja: rušenje ili promenu namene hrama. Potom su pozvali svoje članove na protest ispred crkve.

Na pešačkoj stazi i u očišćenom dvorištu dočekao ih je kordon od četrdeset policajaca i još petnaestak specijalaca jedinice Rosu. Njih trideset donelo je tablu na kojoj piše: „Ovaj objekat je okupirao univerzitetsko zemljište i građen je u vreme okupatora i šoviniste Miloševića”.

Policajci su potom propustili dvojicu studenata koji su tablu odneli do vrata crkve. U tom trenutku i ostali su potrčali ka hramu, što je policija pokušavala da spreči guranjem i hvatanjem demonstranata... policija je pustila vezane demonstrante, a onda dozvolila trojici iz grupe da na vrata hrama podignu i trakama, kojima su pre nekoliko trenutaka vezani nasilnici, učvrste tablu s natpisom.

Dok su to radili, policija je uredno održavala distancu između novinara koji su snimali i „izvođača radova”.  

Predstava je završena. Čuo se i jedan aplauz. Njime se oglasio autor ovog teksta da pokaže bedu i poniženje, da označi lošu glumu studenata i policije. Ovaj komad ima i srećan kraj, policija je zvanično saopštila: niko nije priveden, uhapšen, saslušan...

Nije bilo potrebe, reč je o „pozorištu”.

Kuburović: Izabrati tužioca za ratne zločine

Srpsko pravosuđe čeka burna jesen. Biće izabran tužilac za ratne zločine, usvojeni novi zakoni i pooštrene kazne za mnoga krivična dela. Brojne aktivnosti iz Akcionog plana vezane su za sprovođenje Strategije procesuiranja ratnih zločina, a tu smo u izvesnom zaostatku, kaže u intervjuu za „Politiku” ministarka pravde Nela Kuburović.

Ministarka pravde otkriva da li je zaista došlo do opraštanja dugova neplatišama u Srbiji, šta je ispunjeno a šta tek treba da se uradi iz Akcionog plana za poglavlje 23, da li su sudije samostalne u odlučivanju, šta treba da se menja u pravosudnom sistemu Srbije i kada će doći do promene Ustava.

Veliki broj predmeta u kojima su poverioci ranije obavestili sudove da su dužnici izmirili svoje dugove nije bio evidentiran. S obzirom na veliki broj izjašnjenja, sudovi još nisu okončali postupak sravnjivanja izjašnjenja. Ono što je u ovom trenutku poznato jeste da je oko 700.000 predmeta rešeno, da li zbog obustave postupka, da li zato što je izvestan broj predmeta ranije bio rešen ili zato što su neki ustupljeni izvršiteljima.

Novi zakon o izvršenju predvideo je da su izvršni poverioci mogli da se izjasne da li žele da njihov predmet ostane u sudu .U slučajevima u kojima je izvršni poverilac ostao pasivan, odnosno nije se izjasnio o ponuđenim mogućnostima, po sili zakona nastupila je obustava postupka.

Za dva meseca otkriveno 7.645 migranata

Od 22. jula do danas, na granici sa Bugarskom i Makedonijom otkriveno je ukupno 7.645 migranata, koji su pokušali ilegalno da uđu u Srbiju - kaže, za “Novosti”, predstavnik zajedničkih snaga vojske i policije Srbije Jovan Krivokapić.

Zahvaljujući angažovanju srpskih snaga na obezbeđenju državne granice prema Bugarskoj i Makedoniji, u tom periodu 6.766 migranata odustalo je od ilegalnog prelaska na teritoriju Srbije. Medju otrkivenim migrantima, najvišiše ih je iz Avganistana, oko 70 odsto, Pakistana i Sirije.

Od kraja jula dosad je otriveno i 50 krijumčara koji su pokušali u našu zemlju da prošvercuju više od 750 migranata.

Kada budu otkriveni, u svojim izjavama otkrivaju da su imali ljude koji su im obezbeđivali prelazak iz Turske u Bugarsku. A ista situacija je i u Bugarskoj. Takođe tvrde da u Madjarskoj imaju čoveka kome samo treba da se obrate mobilnim telefonom, kako bi ih uputio dalje.

Ministar odbrane Zoran Đorđević obišao je juče pripadnike Zajedničkih snaga vojske i policije koji obezbeđuju deo granice prema Makedoniji.“ Upravo ovo angažovanje pokazuje da kada naša država ima problem, ima i svoju vojsku i policiju koje taj problem mogu da reše“ - istakao je ministar Đorđević.

Bespilotne letilice prekrile naše nebo

Bespilotne letilice prekrile naše nebo, pišu Novosti pod naslovom „Srbiju snima i nadgleda 3.000 dronova“

Od početka godine dobijeno je samo 112 zvaničnih dozvola, svi ostali krše zakon. Nadležni su uveli rigorozne kontrole, a kazne se kreću od 50.000 pa do 150.000 dinara. Za snimanje iz vazduha potrebna su posebna  odobrenja ministarstva odbrane. List upozorava i da su dronovi opasni: elipse imaju brzinu od 10.000 obrtaja.

Našu decu usvajaju Amerikanci i Skandinavci

Deca bez roditelja iz Srbije sve češće dom pronalaze u inostranstvu. Naše mališane žele  Amerikanci i Skandinavci, objavljuju Novosti.

Svedok pakla u hrvatskom logoru „Lori“

Slobodan Zurovac, zatoečenik logora „Lore“  kaže:  Živim da svedočim o paklu u Hrvatskoj, prenose Novosti.

Pobeda Partizana, tuče navijača pred početak derbija

Partizan i Crvena zvezda u većem delu pre svega taktičke bitke, kvalitetom igre nisu bili na nivou naše najveće fudbalske predstave. Veću želju za pobedom je ipak pokazao domaćin, koji ju je i slavio, golom Leonarda u 89. minutu. Rezultat : Partizan – Crvena zvezda 1:0 (0:0), prenosi Politika

Uoči 152. fudbalskog večitog derbija između Partizana i Crvene zvezde došlo je do tuče navijača, kod železnicke stanice Prokop, a potom i do sukoba sa policijom. Grupa od skoro 1.000 navijača Crvene zvezde sukobila se sa pristalicama crno-belih, a zatim i sa policijom, koja je intervenisala u želji da razdvoji „zaraćene strane”. Navijači su prema policiji bacili baklje, prenosi Politika.

Prethodno, došlo je do sukoba na Novom Beogradu, kada je grupa od 10 navijača nasrnula na jednog, po izlasku iz tramvaja.

Ministar policije Nebojša Stefanović rekao je da je juče uoči derbija u napadima navijača povređeno osam policajaca koji su zbrinuti u Urgentnom centru, i da su privedena 44 huligana.

 „Jedna grupa navijača 'Crvene zvezde' samo što nisu ubili jednog mladića. Ne shvatam šta je poenta da neko izgubi život da bi pokazali da vole svoje klub. Ti ljudi su privedeni kao što će biti uhapšeni i svi ostali, tražim od tužilaštva i sudova da rade svoje posao. Nije dozvoljeno rušiti ovu zemlju, ubijati i premlaćivati samo zato što neko navija za drugi klub”, poručio je Stefanović.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vesliju Klarku ekskluzivno pravo na rude Kosova

Danijela Ćirović

utorak, 20. septembar 2016 00:49
 

(utorak, 20. septembar, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Rio de Janeiro, 19.09.2016 - ceremonija zatvaranja Paraolimpijskih igara na stadionu Marakana u Brazilu

cid-145688-455-253-paraolimp-zastvaranje

Srpski premijer i šef diplomatije prisustvovaće Generalnoj skupštini UN u Njujorku i nastaviti da lobiraju protiv priznavanja samoproglašene nezavisnosti. Kompanija Veslija Klarka čeka zeleno svetlo Prištine da počne sa traganjem za ugljem. Albanski studenti protestovali ispred srpske crkve. Vulin istakao da treba ojačati granice zbog migranata. SVM lobira da Vojvođani sa dvojnim državljanstvom na mađarskom referendumu zaokruže „ne“ kvotama EU. Ruski ambasador preneo je Dodiku podršku Moskve. Tončev ocenio da je „lako socijalistima u krugu dvojke“, a Pajtić istakao da se vlast u Srbiji gubi i dobija na predsedničkim izborima. Američki uticajni dnevnik podržao Jeremića za generalnog sekretara UN. Uhapšen  bombaš sa Menhetna. I Nadal i Farah su koristili nedozvoljene lekove.

moda-madrid-eskote-2-s

Madrid, 17.09.2016 - Nedelja mode u Madridu (Fashion Week in Madrid): kolekcija - Maria Escote 

Vučić i Dačić na Generalnoj skupštini UN

Delegaciju Srbije na 71. zasedanju Generalne skupštine UN, koja počinje u Njujorku, predvodiće premijer Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić. Vučić će prisustvovati otvaranju debate u GS UN pod nazivom „Ciljevi održivog razvoja – globalni napori u cilju transformacije sveta“ i učestvovati na plenarnoj sesiji o pomirenju u regionu koju organizuje Bil Klinton. Vučić i Dačić nastaviće da lobiraju protiv daljih priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta, piše Politika. Šef srpske diplomatije učestvovaće, između ostalog, i na samitu UN o izbeglicama i migrantima i na više skupova regionalnog formata, uključujući radni sastanak ministarstava inostranih poslova zapadnog Balkana sa komesarom EU Johanesom Hanom.

un-izbegli-ban-s

New York, 19.09.2016 - samit posvećen izbeglicama otvoren je danas u sedištu UN u Njujorku: Ban Ki-moon, Peter Thomson, Mogens Lykketoft

Dačić: Ne priznajte samoproglašenu nezavisnost

Šef diplomatije Ivica Dačić apelovao je juče na samitu Pokreta nesvrstanih da, i pored toga što su mnoge njegove članice izložene pritiscima da priznaju nezavisnost Kosova, ostanu dosledne u odbrani normi međunarodnog pravnog poretka i ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost južne pokrajine, prenose Novosti. Ovaj apel odnosio se i na pokušaje Prištine da ostvari članstvo u međunarodnim organizacijama, poput prošlogodišnjeg zahteva za prijem u Unesko. Taj zahtev, kako je naveo Dačić, nije prihvaćen zahvaljujući prijateljima Srbije širom sveta – od Afrike do Latinske Amerike. On se istovremeno zahvalio članicama Pokreta koje nisu priznale Kosovo. „Svesni smo da nije lako onima koji danas stoje uz Srbiju u njenoj pravednoj borbi za očuvanje teritorijalne celovitosti i odbranu načela Povelje UN, kao što je ona decenijama stajala uz mnoge od vas u vašoj borbi za nacionalno oslobođenje i emancipaciju od kolonijalne uprave“, istakao je Dačić.

nesvrstani-venec-zatvaranje-

Porlamar, 19.09.2016 - svečano zatvaranje Samita nesvrstanih zemalja u Venecueli

Klarku ekskluzivno pravo na rude Kosova

Uporedo sa kosovskim ratnim planovima generala NATO Veslija Klarka, izgleda da su nastajali i poslovni planovi o iskorišćavanju rudnog bogatstva južne pokrajine. Tako se Klark, kako piše Politika, iz uniforme američkog generala sa četiri zvezdice, preko noći presvukao u američko-kosovskog japija i osnovao kompaniju „Enviditi“. Ova kanadska firma čeka zeleno svetlo kosovske skupštine za ispitivanja trećine teritorije Kosova u potrazi za ugljem. Parlamentarni odbor za ekonomski razvoj Kosova trebalo bi ove nedelje da odluči da li će odobriti Klarkovu poslovnu ponudu. Ako „Enviditi“ dobije zeleno svetlo da traga za ugljem, prema važećim kosovskim zakonima, ta kompanija može da stekne ekskluzivno pravo za eksploataciju rude. Zahtev za ovu dozvolu Klark čeka od 2012, ali je u tom periodu kosovska skupština usvojila izmene zakonskih odredbi o rudarstvu, tako da posao može da bude obavljen bez tendera.

polic-stefan-ns-

Novi Sad, 19.09.2016 - ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović posetio je danas Policijsku upravu Novi Sad

Protest studenata iz Prištine ispred crkve

Tridesetak studenata Univerziteta u Prištini održali su juče miniperformans ispred Hrama Hrista Spasa u centru Prištine u vidu jednog nastavnog časa. Studenti i profesor Fakulteta umetnosti Bekim Ljumi rekli su da zemljište na kojem je izgrađena srpska crkva, pripada Univerzitetu, prenose Novosti.

„Prostor Univerziteta u Prištini je prostor koji pripada studentima i nikom drugom. Vera i politika nemaju šta da traže na prostoru Univerziteta“, ocenio je Ljumi.

Član grupe UNITET Edon Zenelji rekao je ovaj prostor treba da koriste studenti. Oni su sedeli na travi ispred crkve i čitali knjige, dok je hram obezbeđivalo oko 30 pripadnika Kosovske policije. Razišli su se uz pozdrav – „vidimo se na sledećem času“.  

izrael-protest-iseljavanje-

Ara, 19.09.2016 - protest izraelskih desničara u arapskom selu Ara, na severu Izraela. Oni zahtevaju od izraelskih vlasti da proteraju porodicu Našata Milhema (Nashhat Milhem), meštanina tog sela koji je u januaru u Tel Avivu ubio tri osobe pre nego što ga je usmrtila policija

Vulin: Ojačati granice zbog migranata

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je juče da su on i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović predložili premijeru Aleksandru Vučiću da se ojačaju granice zbog priliva migranata, ali da će konačnu odluku o tome doneti Vučić. Vulin je posle konferencije „Izazovi pristupanja Srbije EU“, kako prenose Novosti, rekao da bi se ojačavanjem granica smanjio pritisak na vojsku i policiju, ali je napomenuo kako Vučić ne deli uvek iste stavove sa njim i Stefanovićem.

„Nijedna prepreka sama po sebi nije dovoljna, veoma je važno da promenimo regulativu. Naši zakoni su pravljeni za 10 ljudi, a sada treba da izađemo na kraj sa stotinama, pa i hiljadama ljudi koji dođu, ostaju duže, moramo da se prilagodimo situaciji“, rekao je Vulin.

List objavljuje i da „ilegalni migranti donose malariju“.

izbegli-atina-logor-s

Atina, 19.09.2016, logor za izbeglice nedaleko od Atine

SVM lobira za mađarsko „ne“ kvotama EU

U Mađarskoj se 2. oktobra održava referendum o tome da li su tamošnji građani spremni da prihvate politiku kvota EU o naseljavanju određenog broja migranata. Aktuelna mađarska vlast oličena u Fidesu vodi kampanju da građani zaokruže „ne“ i zemlja je preplavljena bilbordima koji ili pozivaju da se glasa sa „ne, ili sadrže rečenice koje treba da upozore na opasnosti od dolaska migranata. Kampanja o referendumskom pitanju nije se zadržala samo unutar Mađarske, već se prelila i na vojvođanski prostor, naročito na severu, piše Politika. Referendumska agitacija usmerena je pre svega na onih oko 110.000 građana Srbije, koliko se procenjuje da imaju mađarsko državljanstvo. Svi oni imaju pravo glasa i na mađarskom referendumu. Od prošlog ponedeljka SVM svakog dana u po nekoliko vojvođanskih mesta sa pretežno mađarskim stanovništvom, održava tribine na kojima se građani pozivaju da se izjasne protiv kvota.

izbegli-lond-prsluci-s

London, 19.09.2016 - prsluci za spasavanje, njih 2.500, koje su koristile izbeglice plivajući morem od Turske do Grčkog ostrva Hios. Izlaganje prsluka u Londonu upriličila je organizacija Snappin' Turtle Productions a podržale humanitarne organizacije koje pomažu izbeglicama

Podrška Rusije referendumu u RS

U Banjaluci je juče održan sastanak predsednik Republike Srpske Milorada Dodika i ambasadora Rusije u BiH Petra Ivancova, koji je tom prilikom ponovio da srpski narod u BiH ima pravo da izrazi svoju volju na referendumu. Ivanocov je ponovio da je Rusija uz RS, prenosi Kurir. Razgovarano je i o predstojećoj poseti predsednika RS Moskvi. Najavljeno je da će Dodik sa Vladimirom Putinom razgovarati i o svim aktuelnim političkim pitanjima, ali i o podršci Rusije Banjaluci. Sa Ivancovim je razgovarao i predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović koji je tom prilikom rekao da će se Kolegijum Skupštine izjasniti o odluci Ustavnog suda BiH nakon što ova odluka tog suda bude dostavljena.

Tončev: Lako je socijalistima u krugu dvojke

Izbori u Beloj Palanci na kojima je SPS zajedno sa koalicionim partnerom JS osvojila 15,38 glasova, odnosno svega pet mandata u odnosu na 24 SNS-a, ponovo su podgrejali stare strahove lokalnih socijalista, piše Danas. Oni strahuju da će naprednjaci na kraju progutati lokalne odbore SPS-a. I dok funkcioneri SPS-a iz Beograda tvrde da se ne plaše da neko može da uništi socijaliste i da se SPS neće utopiti u naprednjake, dotle lokalni socijalisti navode da se i to može dogoditi, s obzirom na nedostatak podrške iz centrale stranke. Novica Tončev, član Predsedništva SPS-a i predsednik opštine Surdulica, ističe da opstanak SPS-a na lokalu zavisi samo od toga koliko su lokalni socijalisti otporni na pritisak.

„Lako je biti socijalista u krugu dvojke, a teško je nama van Beograda da u isto vreme sačuvamo odbornike, porodicu i zdravlje“, kaže on.

Pajtić: Na predsedničkim izborima se gubi vlast

Predsedik DS i kandidat na predstojećim unutarstranačkim izborima Bojan Pajtić rekao je da je najvažniji zadatak budućeg partijskog rukovodstva da se u narednim mesecima koncentriše na izbore za predsednika Republike, jer se tu dobija i gubi vlast u Srbiji, prenosi Kurir.

„Da se okupimo oko zajedničkog predsedničkog kandidata opozicije, samo mi imamo tu vrstu moralnog autoriteta da pozovemo one stranke sa kojima smo se zajedno borili protiv krađe glasova u Srbiji, da napravimo dogovor oko jednog kandidata koj će se ne samo izazvati kandidata pozicije, nego imati šansu i da pobedi“, poručio je Pajtić u javnoj debati četvorice kandidata za prvog čoveka DS-a u sali Skupštine grada u Kragujevcu. On je naveo da će DS prvo da razgovara sa strankama bliske orijentacije, i ocenio da će „zbog količine sujete“ lakše biti da se postigne dogovor o nestranačkom kandidatu koji ima autoritet.

mali-brnabic-uprava-zakon-s

Beograd, 19.09.2016 - gradonačelnik Beograda Siniša Mali sastao se danas sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Anom Brnabić, sa kojom je razgovarao o nacrtu Zakona o glavnom gradu i izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi

Volstrit džornal podržao Jeremića

Najbolji izbor za reforme u UN jeste srpski kandidat za generalnog sekretara Vuk Jeremić, objavio je u uvodniku Volstrit džornal. Ovaj ugledni američki list time je praktično sam odgovorio na pitanje ko će pokrenuti UN, koje je postavio u naslovu svog teksta. Uvodnik je objavljen uoči početka zasedanja Generalne skupštine UN i osam dana pre narednog, petog kruga glasanja Saveta bezbednosti za najvišu funkciju u toj međunarodnoj organizaciji, koje je zakazano za 26. septembar, prenosi Politika. Nema sumnje da je kandidat Srbije dobio neočekivani vetar u leđa, i to u možda najbitnijem trenutku, nezvanično kaže jedan od saradnika bliskih Jeremiću.

„Budući da se na GS UN očekuje najveće lobiranje i trgovina među velikim silama koje podržavaju neke od deset kandidata, Rusija je, kao predsedavajuća SB, zakazala naredni krug glasanja odmah po završetku GS UN kako bi se videlo da li su lobiranja urodila plodom“, kaže izvor lista.

Poginuo mladi kandidat za poslanika DPS-a

U saobraćajnoj nesreći na putu Nikšić-Podgorica poginuo je Slavko Baković (24) iz Igala, dok je Ksenija Brković (24), koja je u komi prevezena u Klinički centar u Podgorici, preminula od posledica sudara. Nesreća se dogodila juče popodne u trećem tunelu na magistrali od Nikšića ka Podgorici. Baković je bio kandidat za poslanika DPS-a Crne Gore, prenosi Blic. Direktor Opšte bolnice u Nikšiću Ilija Ašanin rekao je da su posle ukazane pomoći na kućno lečenje puštena petorica muškaraca sa lakšim povredama. Policija navodi da su u nesreći učestvovali kamion i kombi stranih registracija, i automobil čije su oznake iz Podgorice.

Uhapšen bombaš sa Menhetna

Bombaški napad u Njujorku, u kojem je ranjeno 29 osoba, bio je akt terorizma, izjavio je gradonačelnik Bil de Blazio nakon hapšenja osumnjičenog, američkog državljanina rođenog u Avganistanu. „Imamo sve razloge da verujemo da je to bio akt terorizma“, rekao je on na konferenciji, nakon što je policija u Nju Džersiju ranila i uhapsila Ahmada Kana Rahamija koji je osumnjičen za izazivanje eksplozija u Njujorku i Nju Džersiju tokom vikenda, prenosi Blic. Istovremeno, istražitelji su objavili da nema indicija da je osumnjičeni pripadao „nekoj široj ćeliji“. Pomoćnik direktora zadužen za kancelariju FBI u Njujorku Bil Svini je rekao da se ne traga za drugim osumničenima. Rahami je uhapšen u Lindenu nakon okršaja sa policijom. Ranjen je u nogu.

sad-hapsenje-bombas-s

Linden, 19.09.2016 - policija je uhapsila Ahmad Khan Rahamija, osumnjičenog za bombaški napad na Menhetnu, posle razmene vatre u Nju Džerziju

Održani 11. Dani paprike u Leskovcu

U selu Donja Lokošnica kod Leskovca 11. put zaredom održani su Dani paprike. Vesna Ilić iz tog sela pobedila je u tradicionalnom takmičenju u nizanju paprika, druga je bila Jovana Kocić, a treća Radmila Nikolić. Pobednica kaže da paprike niže od svoje 12. godine i time se bavi već 24. Prvi put je učestvovala na takmičenju, a za svoju pobedu kaže da je najzaslužnije iskustvo, piše Danas. „Moja porodica živi od paprika i ja je nižem stalno, a idem i kod komšija i nižem za novac“, kaže Vesna, koja dnevno može da naniže 50 nizova. Najmlađa učesnica takmičenja bila je Aleksandra Cvetković, koja ima samo 17 godina, a kaže da je počela da niže sa pet.  

Britanski vodič za putovanje u Srbiju

Britanska multinacionalna izdavačka kompanija „Dorin Kindersli“, u svetu poznata po turističkim vodičima, objaviće 18. oktobra knjigu o Srbiji, u kojoj će se naći 320 fotografija, 15 mapa i 10 ilustracija. Novo izdanje u njihovoj ediciji „Ajvitnes trevel gajd“ obuhvatiće najveće atrakcije i znamenitosti Srbije, od manastira Manasija, preko Hrama Svetog Save, tvrđave Kalemegdan i Nacionalnog parka „Tara“, do Sabora u Guči, piše Politika.

„Istražite jednu od najbolje čuvanih tajni u Evropi“, navodi se, između ostalog, na njihovom sajtu. U knjizi su na raspolaganju podaci o kulturi i istoriji „ovog istočnoevropskog naroda“, kao i sve o avanturama koje u Srbiji mogu da se dožive – splavarenju, spuštanju u pećine, biciklizmu.

Nadal i Farah koristili nedozvoljene lekove

Španski teniser Rafael Nadal i britanski atletičar Mo Farah nalaze se na listi sportista kojima je WADA dozvolila upotrebu zabranjenih lekova. Prema informacijama koje objavljuje Danas, Nadalu je 2009. dozvoljena upotreba beta-metazona, a 2012. korikotrofin u dozama od jednog miligrama na svaka tri dana. Nadalova terapija je trajala od 30. jula do 8. avgusta, ali se on još 19. jula povukao sa Olimpijskih igara u Londonu zbog povrede kolena. Farah je dobio dozvolu da koristi korikosteroid triamsinolon u oktobru 2008. i julu 2014, kada je zbog kolapsa posle treninga bio na mofrinu. Četvorostruki olimpijski šampion na 5.000 i 10.000 metara je 2015, tokom skandala u vezi sa svojim trenerom Albertom Salasarom, rekao da je samo jednom koristio nedozvoljene lekove u terapeutske svrhe.

http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-145688/vesliju-klarku-ekskluzivno-pravo-na-rude-kosova

И НЕКОЛИКО, ЕХ, ЛАКШИХ ТЕМА:

Руси из Сибира превалили 6.000 километара да би се венчали у Ражани

Дошавши из далеког Сургута, црквено венчање у косјерићком селу у српској народној ношњи обавили Олег и Оксана Хорев, који су у грађанском браку већ три деценије
Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 19.09.2016. у 10:05
Oleg-i-Oksana-posle-vencanja-pred-crkvom
Олег и Оксана после венчања пред црквом у Ражани (Фото С. Јовичић)

Ражана код Косјерића – „Многаја љета”, певали су појци у хору и сватови на црквеном венчању какво Ражана код Косјерића не памти. У богато живописаној сеоској Цркви Успења Пресвете Богородице венчало се двоје Руса из далеког Сибира. По топлом поподневу у смирај лета, усред села у изобиљу плодова и идиличних пејзажа.

Женик је Олег, невеста Оксана, презивају се Хорев, живе у граду Сургуту. Младенци а средовечни: већ 30 лета су у грађанском браку. На овом венчању обоје у српској народној ношњи, српски је и обред богослужења. Пред тројицом свештеника Олег и Оксана узбуђено рекоше црквено „да”, док су њихови потомци – син Константин са супругом Татјаном (која се овом приликом крстила у тој цркви), кћи Христина с мужем Константином, те унуци Ростислав, Јекатерина, Данил и Димитриј – радосно поздрављали овај чин.

Уз Олега и Оксану је њихов нераздвојни пријатељ и кум на овом венчању Радмило Мићко Јевтовић, родом из оближњих Росића. Успешан привредник који већ дуже време са својом грађевинском фирмом послује у Русији и широм те огромне земље гради многе велике објекте. Управо захваљујући пријатељству с Јевтовићем, супружници Хорев одлучили су да се црквено венчају у лепотама Ражане, у цркви коју је њихов кум Мићко својим улагањима обновио.

– Пре две године био сам на црквеној служби у овом храму у Ражани, па потом поново долазио. Изузетно је лепо и пријатно. Одушевљен виђеним, а с обзиром на моје дугогодишње пријатељство с Мићком, коме је ово завичај, предложио сам супрузи да, кад будемо обележавали 30 година свог грађанског брака, склопимо и црквени брак у Ражани. Она се сагласила и, ево, ту смо. Српску народну ношњу смо обукли, то је наша љубав према Србији и овим људима – казује нам Олег, који нам се представио као „строитељ” по професији. А Оксана само кратко додаје: – Овде је права духовност, мир, спокој.

Корене овог догађаја подробније објашњава њихов кум на венчању Радмило Мићко Јевтовић, власник грађевинске фирме „ЛБК Мићко” са седиштем у Москви. Деценијама послује у Русији, тамо је остварио „амерички сан”: почео скромно, градећи кровове, па пословност исказао и срећа га пратила. Последњих година гради по целој Русији, где је подигао тридесетак великих објеката, а у фирми има око 2.000 запослених. Многа српска предузећа и раднике ангажује као подизвођаче.

Градећи тако, Јевтовић је стигао и у далеки Сургут на реци Об, где је највећа фирма „Сургутњефтгас”. Огромна је, кажу да има 125.000 радника. У њој као један од директора, на челу грађевинског одељења, ради Олег Хорев. Мићко и Олег упознали су се 2004. године, временом кроз посао изградили поверење и чврсто пријатељство. Годинама косјерићки привредник обавља поједине градње за „Сургутњефтгас”, блиско сарађује с Олегом, а управо им је при крају заједнички подухват деценије: почетком октобра, после четири године градње, отвара се дворац у Сургуту звани „Нефтјаник”. То је изузетна грађевина, на око 50.000 квадрата, са 1.200 места и мноштвом садржаја, намењена за културу и друштвена дешавања у том сибирском граду. „Сургутњефтгас” је инвеститор овог дворца, Мићко генерални извођач. А у Сибиру је тешко радити и градити, температурна колебања иду и од плус 30 до минус 50 степени. Ипак, „Нефтјаник” је успешно и у року завршен.

– О томе какво је наше пријатељство, Олегова љубав према Србији и православном братству, довољно говори што су он, Оксана и деца прешли пут од 6.000 километара због овог црквеног венчања у Ражани. То су дивни људи, богати, али скромно живе. Могли су да остваре венчање снова било где у свету, али су ипак изабрали Србију и ово село. Мени је посебна част што ме Олег, иако сам му извођач послова и радим за њега, толико цени да ме је узео за кума – узбуђено говори Мићко, који је по старом српском обичају, уз повике „куме, изгоре кеса”, бацао металне новчиће по изласку младенаца из цркве.

А после венчања у цркви у Ражани, весеље уз ручак и музику наставило се у косјерићком ресторану „Парк”. Певале су се и „Подмосковске вечери” и српске изворне песме, играли казачок и коло, а Олег и Мићко, загрљени, заједно отпевали „Морем плови једна мала барка”, у којој је Рус на српском знао сваку реч те старе песме.

Карађорђеви витезови из Горње Јабланице

У Великом рату борила су се четири брата Перовић – Сава, Ристо, Михаило и Вукосав из села Стубле и сва четворица су се окитила Карађорђевом звездом са мачевима
Аутор: Милан Момчиловићнедеља, 18.09.2016. у 14:00
karadjordjeviViteyovi.jpg
 

Крајем новембра 1915. године српска војска повлачила се преко Косова и Метохије према Албанији и Јадранском мору. На дан Св. Апостола Андреја Првозваног, 13. децембра, краљ Петар I Карађорђевић славио је славу под великим војничким шатором. У госте је позвао своју свиту и команданте армија и пукова, као и храбрије официре које су делегирали пукови. Када су се гости окупили под краљев шатор, Петар је упалио велику воштану свећу и ставио је у славски колач. Киша је падала. Крупна кап пала је посред пламена и угасила свећу. Стари краљ се забринуо, подигао се са столице, тешко уздахнуо и гласно рекао: – Ох моја јадна Србијо, твоја се свећа угаси.

Краљеве речи на тренутак су паралисале и најхрабрије борце. Настао је тајац. Први се снашао официр Сава Перовић који је устао са свечарске софре, заузео став „мирно“ и отреситим војничким гласом обратио се краљу: – Ваше величанство, немојте тако. Онај који је ту свећу угасио, он је може поново упалити и надајмо се да ће је упалити.

Краљ је саслушао одважног официра, пришао му је, пружио руку и захвалио на речима охрабрења, забележио је историчар Добросав Туровић сећање Васе Перовића из села Стубле.

Храбри јунак, официр српске војске, Сава Перовић један је од четворице браће Перовића из горњојабланичког села Стубле, који се окитио знамењима за јунаштво у Великом рату. Поред њега борили су се и Ристо, Михаило и Вукосав, четири брата – сва четворица хероји, командири српских чета, сви носиоци Карађорђеве звезде са мачевима. Ристо и Михаило, млади поручници, храбро су погинули на Солунском фронту. Поручник Вукосав разболео се од шпанске грознице у пробоју Солунског фронта, стигао је до Лесковца, где је умро 1918. године. Сава је умро касније у Приштини у чину потпуковника. Четири јабланичка хероја, синови чувеног „Гвозденог пука“, сваки на свој начин показао је војничке врлине и неустрашиво јунаштво и о њиховој храбрости су остала бројна сведочанства, а једно од њих је и поменуто сећање о краљевој слави и Сави.

У „Ратном дневнику“ (1918) о Сави пише: „Резервни пешадијски капетан Сава И. Перовић, рођен из Стубле, срез Јабланички, округ Врањски, представник српског села, јунак који је све успехе постизао борбом на нож. Његова одликовања показују његову вредност. Добио је Карађорђеву звезду с мачевима као најхрабрији командир у бригади, Белог орла с мачевима петог и четвртог степена, сребрну медаљу за храброст и француски Ратни крст са палмом”.

Командант прве вардарске бригаде, Југословенске дивизије, Алекса К. Стојишић о Савиној храбрости у наредби бр. 2. од 25. марта 1918. године пише: „Јунаци, његово величанство краљ указом својим Ф. А. Ђ. Бр. 21202 од 12. септембра изволио је одликовати ову бригаду за храброст и заслуге на Солунском фронту у операцијама 1916. орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда. Ово високо одличје је ваше, вас јунака са Острва Горничева, Воштајина, реке Бродске, Сакуљеве и Црне чуке, Велесела... на основу Уредбе о додељивању награда у војсци за време рата, предајем га најхрабријем командиру ове бригаде, резервном пешадијском капетану Сави И. Перовићу да га у име ваше носи на понос свију нас”.

О томе је сведочио и Спасоје Р. Влаховић из Тулара: „Међу браћом Перовић био је и пешадијски потпуковник Сава, који је поред бројних домаћих и страних одликовања, на својим грудима из рата донео и две Карађорђеве звезде са мачевима. Једну је Сава добио као најхрабрији официр у пуку, а другу као најхрабрији официр у бригади. Причао ми је мој брат Станко Влаховић који је такође био одликован Карађорђевом звездом, на који је начин Сава добио другу Карађорђеву звезду. Било је то на Солунском фронту. Једног дана били су позвани сви одликовани Карађорђевом звездом у штаб бригаде. Пред стројем се појавио командант бригаде, држећи у руци орден Карађорђеве звезде и рекао: ’Јунаци, овај орден је додељен вашој храброј бригади за подвиге у рату и решила је врховна команда да се овај орден додели најхрабријем официру бригаде... Ви сте овде сви храбри, али сигурно међу вама има најхрабријег. Зато смо вас позвали да изаберете најхрабријег коме ће се уручити овај орден. Строј се ускомеша и сви повикаше – Сава Перовић. У трен ока Саву Перовића су другови држали на рукама, високо изнад строја...”

И Вукосав је био познат на Солунском фронту као неустрашиви јунак кога „непријатељско тане никако неће“. У једном војничком шињелу је прошао читаво ратовање. Његов шињел био је изрешетан куршумима, али зачудо, њега није погодило ниједно тане, нити га окрзнуло. Приликом пробоја Солунског фронта разболео се од шпанске грознице. Са Првом армијом, под командом војводе Петра Бојовића, једва је дошао до Лесковца, где је умро у болници. Мито Перовић је пренео његово тело у родно Мискиће (Стубла) где је сахрањен уз велике ратне почасти.

О Ристи је испевана песма: „Који оно добар јунак беше / На Лажецу, месту јадовиту / У јуришу лету и плаховиту / Ђе но Срби Бугаре сатрше / Што је први у ров улетео / И ту пао јер је соко био / Ту лешева ко на гори листа / Оно беше Перовић Риста”.

Алцхајмерова болест исцрпљује и пацијента и породицу

У свету око 25 милиона људи болује, а сматра се да ће се тај број за 20 година удвостручити. – Незванични подаци показују да код нас има од 80.000 до 200.000 оболелих Сваких седам секунди на планети једна особа оболи од овог најчешћег облика деменције
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 19.09.2016. у 08:20
alchajmer.jpg
Сваких седам секунди на планети једна особа оболи од овог најчешћег облика деменције (Фото А. Васиљевић)

„Од када је моја мама добила дијагнозу Алцхајмерове болести, живот ми се окренуо наглавачке. Сваки слободан тренутак проводим бринући о њој, као и остали чланови породице. Пријатељица нам је препоручила да унајмимо неговатељицу која би са њом била целе ноћи. То смо и урадили, и месечно нас кошта 50.000 динара. А да не причам о плаћању физиотерапеута који долази два пута недељно због рехабилитације, медицинске сестре која мора да јој превија ране, комшинице коју унајмимо када преко дана нико од чланова породице не може да буде са њом... Најтеже ми падају они тренуци када разговарам са мамом, а она ме не препознаје. Пита ме ко сам и шта хоћу од ње. Понекад се затворим у кухињу да она не види и плачем сатима, јер ми недостаје моја стара мама. Свакога дана се молим са жељом да ме се сети”. Овим речима Београђанка Г. М. објашњава како изгледа живот са особом која има Алцхајмерову болест. Сличне животне приче има још неколико десетина хиљада грађана Србије јер је то болест од које из године у годину оболева све више људи.

Најчешће почиње у познијем животном добу, после 65. године мада неретко може да се појави и код млађих људи. Обољење се развија постепено. Оболели се у почетку углавном не сећају догађаја из скорије прошлости, али се то приписује старости па се не тражи помоћ лекара.
Родбина може да утврди да нешто није у реду, истиче др Смиљана Костић, неуролог Клинике за неурологију Војномедицинске академије јер оболели заборављају претходне догађаје, договоре, важне датуме, имена људи које су познавали, имају проблем са налажењем речи, са оријентацијом у простору, постају несигурни у доношењу одлука, не сналазе се у компликованим активностима.

– Болест је у експанзији зато што у свету имамо тренд продужетка животног века. Напредак медицине и дијагностике омогућио је лакше, брже и прецизније постављање дијагнозе. Данас се о болести више и говори и зна, али упркос томе ми немамо лек који би болест зауставио или пак утицао на њен природни ток. Раде се истраживања која обећавају и дају наду да би оваква терапија могла да буде на помолу. До тада болесници имају на располагању лекове који спадају у такозвану симптоматску терапију, која ублажава симптоме и продужава функционалност болесника.
У свету је процењено да око 25 милиона људи болује од овог обољења, а сматра се да ће тај број за 20 година удвостручити. Незванични подаци показују да код нас има од 80.000 до 200.000 оболелих, које је ово обољење значајно онеспособило за свакодневни живот и уједно довело до великог оптерећења за неговатеље болесника. У нашем друштву, каже др Костић, недостају сервиси подршке оболелима и њиховим фамилијама који би омогућили да болесници што дуже остану у домаћем окружењу.

Мајку, тату, баку или деку треба одвести на преглед када се примети да не могу да се сете шта су јели, или шта су гледали на телевизији, када забораве да искључе пеглу или шпорет, када се не сете ко је блиска особа са којом причају...

И др Славица Голубовић, неуропсихијатар Геронтолошког центра Београд, установе у којој је у сваком тренутку смештено од 400 до 500 дементних пацијената, сматра да у друштву не постоји добар систем који би оболелима омогућио да остану дуже код куће и да имају помоћ док је породица на послу.

– Брига о пацијенту који има Алцхајмерову болест слична је оној о детету јер они углавном не могу сами да се обуку, једу, одржавају хигијену. Треба их стално мотрити ако су покретни да не одлутају од куће јер неће знати да се врате. Деци је тешко да прихвате да их болесни родитељи не препознају и када им кажу: „Нешто си ми познат. Ко си беше ти?” Што је пацијент млађи, болест брже напредује. Код неког она прогресира у року од три до пет година, а код неког траје и по 15. Вишегодишња нега такве особе емоционално, финансијски и психолошки исцрпљује породицу – каже др Голубовић и наглашава да је добра вест што је недавно регистрована Асоцијација Алцхајмер Србија чији је циљ да подржи оболеле и чланове њихове породице.

Подизање свести о овој болести је важно свакога дана, а не само 21. септембра када се обележава Светски дан борбе против Алцхајмерове болести, јер сваких седам секунди на планети једна особа оболи од овог најчешћег облика деменције. А стручњаци упозоравају – ако бисмо живели 120 година, свима би нам Алцхајмер „закуцао” на врата.

 

Неформални неговатељи волонтери

Општина Звездара једна је од малобројних која је својевремено покренула мрежу подршке за породице са дементним чланом. Реч је о неформалним неговатељима волонтерима из Волонтерског центра Звездара, који пружају помоћ овим људима. На терену су затекли многе старе и дементне који живе сами, а нису способни да брину о себи, због чега су „алармирали” и центре за социјални рад како се људи не би повредили.

– Њима услуге геронтодомаћица нису довољне. А код оних који имају породицу види се да су чланови исцрпљени. Уколико би се отворило више дневних центара где би оболели могли да буду неко време у току дана, учинила би се услуга породицама. Наши неформални неговатељи волонтери су прелазно решење – истиче социолог Радмила Пеци Урошевић, координаторка Волонтерског центра Звездара.

Оболели заборављају:

– претходне догађаје

– договоре

– важне датуме

– имена људи које су познавали

Имају проблем са:

– налажењем речи

– оријентацијом у простору

– несигурни су у доношењу одлука

– не сналазе се у компликованим активностима

Фактори ризика су:

– старост и женски пол

– артеријска хипертензија

– дијабетес

– повишен холестерол у крви

– поремећај срчаног ритма

– присуство болести у породици

– повреде главе

– депресија после 65. године

Превентиве мере:

– благовремено лечење васкуларних фактора ризика

– правилна исхрана

– бављење физичким активностима

– одржавање менталне активности у познијим годинама

ALCHAJMER--Dom-Karaburma.jpg

Један од домова за старе (Фото Д. Јевремовић)

Нега од 400 до 2.500 евра

Искуства чланова породице оболелих од Алцхајмерове болести говоре да је за негу оболелог и плаћање мање или више стручног особља који ће повремено бринути о њој потребно издвојити од 400 до 2.500 евра месечно. У квалитетним приватним домовима за старе, који имају одељења за дементне особе, боравак за месец дана стаје око хиљаду евра, али у њима постоје и листе чекања.

– У последње време су поједини домови за смештај старих лица најпопуларнији покушај решавања проблема. Али, често ове установе нису специјализоване за негу, а отуђење пацијента из окружења на које је навикао најчешћи је окидач за нагло погоршање болести. Лекар опште медицине који дуго познаје пацијента мора да примети најдискретније промене у његовом понашању: да чешће долази у амбуланту са истим здравственим проблемом, да заборавља зашто је дошао и да подигне или попије лекове, враћа се по неколико пута у ординацију, заборавља који је дан и датум, тражи лекове за памћење и за боље пражњење црева – истиче др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине.

Share this post


Link to post
Share on other sites