Jump to content

Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти


Препоручена порука

   

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 274
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

SVAKA MU ČAST: Kusta u UN otvara izložbu o Jasenovcu! 20 jula 2016 Proslavljeni filmski reditelj Emir Kusturica planira da na Ist Riveru u Njujorku otvori izložbu „Istina o Jasen

Стокхолм: Сећање на Јасеновац 28. Мај 2015 - 12:52У петак 29. маја 2015. године, у згради ABF у Стокхолму, Sveavagen 41, биће одржано вече сећања на небројане жртве страдале у Јасеновачком систему х

Васељенски патријарх у Јасеновцу 19:10 01.09.2016  Поводом обележавања 75 година од страдања Светих Мученика Јасеновачких, литургију у Храму Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Јасенов

Постоване слике

пре 19 часа, Тражитељ рече

Погледај му биографију, чега је доктор, где је професор и у којој "академији" је академик, па онда како је напрасно од неуспешног студента медицине постао највећи национални експерт за Јасеновац, а да никад није био део ниједног званичног тела које се том темом бавило.

Једино што га разликује од академика проф. др Јована И. Деретића, а који је такође након неуспешних студија машинства напрасно постао највећи национални експерт за античку историју Срба, је што је трезвенији и што има већи смисао за бизнис, бизнис претварања туђих националних осећања у новац.

Док има оваца, треба их шишати.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
WWW.NOVOSTI.RS

ZLOGLASNI Vjekoslav Maks Luburić, jedan od najvećih sadista 20. veka, ustaša koji je komandovao sistemom logora u kojima je na najsuroviji način, udavio se u sopstvenoj krvi, makar su to...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
DIREKTNO.RS

Potresan događaj desio se na dan otkrivanja spomenika u Jasenovcu kada je stampedo od 100.000 ljudi pohrlio da grli spomenik, a svoje svedočenje o ovome u svojim memoarima...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.NOVOSTI.RS

ЈАСЕНОВАЦ. Стара Градишка. Сисак. Јастребарско. Па, сиротиште. На овим адресама је детињство Смиље Тишме, цурице из српског села Зрињска у Западној Славонији...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.NOVOSTI.RS

SA sedam godina gledala sam kako reke dečje krvi teku pored baraka gde smo spavali.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.NOVOSTI.RS

ZVANIČNO, Josip broz Tito nikada nije odao poštu žrtvama logora smrti Jasenovac niti je prisustvovao bilo kojoj javnoj manifestaciji održanoj na ovom stratištu.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

Рузвелт: Како можете живети са народом од кога сте доживели геноцид?

https://www.youtube.com/watch?v=8mgj84U7ceQ&t=10s

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.RTS.RS

Документарни филм "Завештање" редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној држави Хрватској у периоду од 1941...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Božena рече
WWW.RTS.RS

Документарни филм "Завештање" редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној држави Хрватској у периоду од 1941...

 

Strasno.... :cmizdrenje:..... lesevi plivali Savom kao kada po reci plivaju grane posle bujice,..... svaki dan su prolazila zaprezna kola kupeci mrtve,.... peci su bile u crveni plamen od spaljivanja mrtvih.... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 42 минута, Bokisd рече

Strasno.... :cmizdrenje:..... lesevi plivali Savom kao kada po reci plivaju grane posle bujice,..... svaki dan su prolazila zaprezna kola kupeci mrtve,.... peci su bile u crveni plamen od spaljivanja mrtvih.... 

Мене запањује да се у њиховим очима и гласу не види, не чује и не осећа ни трунка мржње и презира према злочинцима

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Права храброст

 
http://www.politika.rs/thumbs//upload/Article/Image/2021_03///677z381_jasenovac-krstinic.jpg
Јасеновац (Фото Р. Крстинић)

У филму „Дара из Јасеновца” постоји сцена када један логораш, коме су сви укућани побијени, жртвује свој живот да би омогућио другом заробљенику да побегне.

Такав поступак, када се свесно и смислено гине да би се неко други спасио, јесте израз највеће људске храбрости. Може се гледаоцу учинити да је ова сцена само уметнички приказ људских подвига. Данашњем човеку, с успаваним и запарложеним људским врлинама, такво виђење описаног чина је ближе од веровања да се тако нешто одиста може догодити.

А такво јунаштво се догодило у селу Грабовици код Горњег Милановца, 9. марта 1944. године...

Било је то црно време. Доба коначних и отворених подела на оне који су слободно носили пушке добијене од окупатора и на оне који су се крили, наоружани пушкама отетим од Немаца.

Група од 12 партизана заноћила је 8. марта 1944. у једној кући у Грабовици. Међу њима је био и Петар Дошен из села Јутрогошти са Козаре. Био је борац Козарачког партизанског одреда од почетка устанка. У лето 1942. године ослобођену територију Крајине напале су снаге од око 20.000 немачких војника, 11.000 усташа и 2.000 четника Уроша Дреновића. Велики број цивила и партизана погинуо је у тој офанзиви, а заробљени су одведени у логоре.

Петар је допао у логор на Старом сајмишту, одакле су заробљеници повремено распоређивани да служе код „национално исправних” домаћина у Србији. Тако се он обрео код једног газде у Невадама, одакле је у лето 1943. отишао у малобројни партизански одред.

Партизане који су законачили у Грабовици неко је пријавио жандармима.

Више од 200 војника опколило је кућу у којој је било 12 бораца.

У свитање је почела борба без изгледа да ће неко од партизана преживети. Изнад куће се налазила широка и чиста ливада, а испод су били шумарци и јаруге.

Пошто су из куће бачене прве бомбе, Петар је искочио и потрчао уз чистину ливаде. Кад су га уочили како трчи, гониоци су припуцали на њега уз повике и показивање лаке мете. Изрешетан, убрзо је клонуо и његово тело је остало насред ливаде.

Знао је искусни и храбри Козарчанин како се бори и пробија из обруча, али је свесно привукао непријатељску паљбу на себе да би се било ко од сабораца спасио.

У борби у Грабовици погинуло је шест бораца, а шесторица су преживели, али су двојица од њих били рањени.

Петар је сахрањен у селу Неваде, на раскрсници код спомен-тенка.

Његову породицу је 1973. године, самоиницијативно и о свом трошку, пронашао један саборац из Таковског одреда. Живели су у сиромаштву и нису знали за Петрову судбину. Двадесетак Дошенових најближих рођака убијено је у Јасеновцу.

После посете Петровог саборца уследила је иницијатива да се помогне његовој породици, па је супруга добила пензију, а син запослење.

Петрово име и јуначка погибија помињани су у милановачком крају само међу његовим саборцима док их је било живих. И то увек с дивљењем и покојом сузом.

А ми, грађани ове и овакве Србије, забезекнути у опсене новог доба, олако заборављамо људе који су дали живот за нашу слободу. Олако заборављамо да будемо људи.

Бранко М. Вујовић,
Горњи Милановац

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 часа, Просечан србенда рече

Мене запањује да се у њиховим очима и гласу не види, не чује и не осећа ни трунка мржње и презира према злочинцима

Da, i meni tako deluje, stvarno neverovatno.

Ja kad samo pomislim....:1314_womens: :ljut: ....ozbiljno....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ова документа су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства СПЦ и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотиви деловања надбискупа Степинца, истиче историчар Милан Кољанин.

       
      Једно озбиљно историјско откриће, два писма надбискупа Алојзија Степинца из 1941. упућена папи Пију Дванаестом, стигло је до јавности захваљујући необичном споју: прво је о њима проговорио српски патријарх, а затим је делове објавио један хрватски историчар. У недавном интервјуу за хрватску телевизију патријарх српски Порфирије изјавио је да у рукама има Степинчева писма чији су делови „дубоко проблематични”, а ускоро су у медијима, захваљујући историчару Хрвоју Класићу, и објављени исечци ових писама у којима Степинац јасно и недвосмислено подржава Независну државу Хрватску, свестан њених расних закона, покрштавања Срба „шизматика” и Јевреја, о чему непосредно и пише. „Велики је интерес Срба шизматика да уђу у Католичку цркву. Сигурно то чине под утиском да власт подржава католичанство. Али не може се порећи ни да их тера и сва беда шизматичке цркве... Верујем, када би поглавник Павелић био 20 година на челу владе, шизматици би били сасвим ликвидирани из Хрватске...”, наводи се у писму које је Класић јавности пренео и у италијанском оригиналу – да не би било неке забуне, нарочито око глагола „liquidare”.
      До сада непозната стручњацима, писма загребачког надбискупа Алојзија Степинца, за историчара др Милана Кољанина, који је научну каријеру посветио управо проучавању Другог светског рата, имају несумњиву важност. Ова писма су неоспорно значајан допринос добијању потпуније слике о деловању надбискупа у усташкој држави и његовим напорима да ојача њен међународни положај, каже Кољанин у разговору за „Политику”.
      – Ради се о два писма која је надбискуп упутио папи, 16. маја и 14. јуна 1941, дакле у првим месецима постојања велике усташке хрватске државе. То је време када су већ донети репресивни и расистички закони, када је Српска православна црква стављена ван закона, када су почела масовна убијања и интернирања Срба. Већ почетком маја 1941. законски је регулисан прелаз с једне вере на другу што се пре свега односило на православне Србе. Поменута писма показују изразито афирмативан однос надбискупа Степинца према властима и деловању органа усташке државе. Она показују његово уверење у намеру државних вођа да НДХ претворе у католичку земљу. Писма су допринос досадашњим сазнањима о координацији деловања Римокатоличке цркве и усташке државе. Познато је да је надбискуп био добро обавештен о насиљима над Србима који су покушавали да спасу живот преласком на римокатоличку веру. Писма су вредан допринос досадашњим сазнањима о томе да су уништење организације и свештенства Српске православне цркве и прелаз што већег броја православних Срба на римокатоличку веру били главни мотив деловања надбискупа Степинца и римокатоличке хијерархије у НДХ, без обзира на цену у људским животима – истиче др Кољанин.
      Он истиче да писмо папи од 14. јуна 1941. показује да се надбискуп Степинац поново залагао за признање НДХ од Свете столице.
      О ћутању Степинца на злочине НДХ, али о његовој нетрепељивости према православној цркви, о покрштавању Срба, прозелитизму, убијању свештеника и епископа, али и о убијању деце у НДХ папи Фрањи писао је тадашњи патријарх српски Иринеј 2014. године у време када се очекивало да ће потпис поглавара Римокатоличке цркве на канонизацију блаженог Алојзија Степинца бити ускоро стављен, чиме ће се загребачки надбискуп уврстити у ред светих Католичке цркве. Као одговор на сада већ добро познату молбу патријарха папи да скине с дневног реда канонизацију и препусти Степинца непогрешивом суду божјем, основана је Мешовита православно-католичка комисија која је кроз неколико састанака разговарала о Степинчевом животу, спорним местима његове биографије. У њеном раду, на позив црквених великодостојника с обе стране, учествовали су и стручњаци, историчари, а међу њима и наш саговорник.
      – Рад мешовите комисије која је имала задатак да сагледа деловање надбискупа, потоњег кардинала, Алојзија Степинца током постојања НДХ је закључен, али не и окончан. Комисија је инсистирала на томе да се омогући истраживање извора из времена понтификата папе Пија Дванаестог, чему су следила одговарајућа обећања. Међутим, тек је одлука папе Фрање да се ова документација стави на увид научној јавности пре рока омогућила потпунија истраживања – истиче др Кољанин.
      Попут заседања, и закључци комисије за сада су недоступни јавности, али је упечатљиво да је један гласни део јавног мњења осудио што се о овој теми уопште разговара с „оним другима”. У Србији се тако могло чути мишљење да српски архијереји учествовањем у раду комисије дају легитимитет канонизацији Степинца, док су Хрвати све схватили као „треће суђење” загребачком надбискупу. Тешко је проценити шта би требало више да нас забрине: тај панични страх од сусрета с другим или наше незнање о догађајима из Другог светског рата.
       
      Надбискупови сведоци одбране
       
      Реагујући на изјаву патријарха Порфирија о проблематичним местима у Степинчевим писмима, свештеник Јурај Батеља, постулатор каузе за канонизацију Алојзија Степинца, навео је да сматра да би српски патријарх више допринео помирењу ако би споменуо како су владике СПЦ до 1935. одседале у двору загребачког надбискупа кад год би дошле у Загреб, као и да је владика Емилијан хтео да 1946. на суђењу надбискупу посведочи „о љубави и помоћи коју је Степинац пружио Србима у Другом светском рату”. Догађаји се не могу сагледавати у црно-белој техници, и то је у интервјуу хрватској телевизији поменуо патријарх Порфирије говорећи о Степинцу. После убиства тројице епископа и стотине свештеника на територији НДХ, а од последица мучења у усташком затвору преминуо је и загребачки владика Доситеј, православни епископ жели да сведочи у корист загребачког надбискупа који је о свему томе, у најмању руку, гласно ћутао?
      – Суђење надбискупу Степинцу октобра 1946. свакако није било у потпуности по данашњим мерилима праведног суђења. Уз остало, нису позивани сведоци који су хтели да сведоче о неким хуманим поступцима надбискупа што је оставило извесну сенку на судски поступак. С друге стране, суђење је недвосмислено показало да је надбискуп мирно посматрао како се пред његовим очима уништава једна хришћанска црква и масовно убијају њени великодостојници, свештенство и верници. Показало се да је одобравао одузимање њених храмова и имовине за сопствену цркву као и да је својим верским ауторитетом подржавао усташку државу до њених последњих дана – истиче Кољанин.
       
      Извор: Политика
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Говорећи о Црној Гори и спорном Закону о слободи вјероисповијести, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије рекао је у ексклузивном првом интервјуу за хрватске медије након устоличења, да Српска православна црква није имала ни политичке циљеве, нити намјере, без обзира на то што се могу извести политичке консеквенце по бившу цроногрску Владу и садашњег предсједника Мила Ђукановића.

       
      – Оног тренутка кад се дошло до црвене линије и када је држава донела закон који треба одузети све оно што је Црква вековима стекла, није било другог решења него да се дигне глас Цркве против такве одлуке. Али, тај глас Цркве се дигао и претворио у литије – рекао је Патријарх Порфирије за Хрватску радио-телевизију.
      Српски патријарх истиче да су и политички проблеми и трзавице које су у Црној Гори постојале, заправо потпуно елиминисане и претворене у молитвени ход који је на крају резултирао законом који апсолутно признаје црквену имовину.
      Његова светост Патријарх српски Порфирије изјавио је да Јасеновац, као и свако друго мјесто страдања, мора бити ослобођено политизације.
      – Нажалост, суочени смо са чињеницом да то не бива тако. Политизација таквих мјеста је злоупотреба оних који су једанпут недужно изгубили своје животе и та политизација има за циљ добит само малих група и појединаца – казао је Патријарх Порфирије.
      Патријарх српски је за Хрватску радио-телевизију рекао да су „исписани“ из сваког народа злочинци који су чинили злочине, попут оних у Јасеновцу.
      – Ти људи не припадају ниједном народу – појаснио је Свјатјеши Патријарх Порфирије.
      Говорећи о поступку канонизације контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, Патријарх Порфирије каже да има писма која је Степинац упућивао папи Пију Дванаестом и у којима се могу наћи мјеста која су „дубоко проблематична“.
      Патријарх Порфирије истиче да је блаженопочивши Патријарх Иринеј изразио недоумице у вези са канонизацијом Степинца, након чега је формирана комисија, чији је рад био веома плодотворан.
      – Имали смо плодан рад у тој комисији. Нажалост, свака страна је остала на својим позицијама – рекао је Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Božena,
      PREMIJERA FILMA “DARA IZ JASENOVCA”: Sećanje na jasenovačko stradanje gledaju i Srbi na KiM
      WWW.NOVOSTI.RS U GRAČANIČKOM Domu kulture danas je premijerno prikazan igrani film “Dara iz Jasenovca“, koji će se narednih sedam dana prikazivati i u ostalim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом обележавања 75 година од пробоја последње групе логораша усташког логора смрти Јасеновац – Доња Градина у Независној Држави Хрватској 17. децембра 2020. године у Великој галерији Дома Војске Србије отворена мултимедијална изложба под називом „Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године“.

       
      Изложба је организована уз подршку Министарства одбране, Министарства културе и информисања и Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина”. Присутнима су се обратили директор Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“ Републике Српске Тања Тулековић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, док је потпредседник Владе и министар културе и информисања Маја Гојковић отворила изложбу.
      „Документарни и видео-материјали, фотографије и предмети из логора - кроз више целина - сведоче о страхотама страдања Срба, Јевреја и Рома у концентрационом логору Јасеновац који је по броју жртава био трећи међу логорима у Другом светском рату, али је по зверствима био без премца. Највећи број логораша убијен је у Доњој Градини, према проценама око 366.000, а на том простору на девет гробних поља налази се 105 масовних гробница", рекла је Тања Тулековић, директор Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".
      Усташке новине „Хрватски народ“ су 23. августа 1941. године објавиле да с упочели јавни радови на исушивању Лоњског поља. Јавност је обавештена о градњи барака за раднике који ће регулисати систем одводних канала и радити на исушивању земљишта у Лоњском пољу поред реке Саве. Међутим, иза тога се крило подизање Концентрационог логора Јасеновац. Први затвореници су били преживели из Госпоћа, допремљени на железничку станицу у Јасеновац између 19. и 21. августа 1941. године. На отетом имању српске породице Бачић, које се простирало на источној страни насеља Јасеновац и левој обали Саве, на површини од 125 хектара, подигнут је Логор III. Ово је био највећи и најдуготрајнији логор у систему јасеновачких логора. Током 1942. године логораши су били присиљени да сами себе зазидају зидом високим 3 до 5 метара са три стране, док је на четвртој страни постојала природна препрека – река Сава. На самом зиду изграђено је седам стражарница, одакле је било лако контролисати цео логорски простор, те ближу и даљу околину. Све стражарнице биле су снабдевене великом количином муниције, оружја и огромним рефлекторима који су осветљавали сваки кутак логора и околине.
      О стравичним условима у којима су жртве мучене говоре немачки извори. Наиме, у фебруару 1942. године, ове бараке су срушене и на њиховом месту је подигнуто шест нових барака, као и логорска болница. Тада је логор посетила међународна комисија, састављена од фашистичких савезника НДХ. Усташе су желеле да представе логор као место у коме су услови боравка добри. Нове бараке су биле 24 метара дуге и 6 метара широке, са дрвеним боксевима на спрат за спавање. У једном боксу спавало је шест логораша. Хигијенске прилике су биле очајне, па су често избијале епидемије тифуса. Тек када су и саме усташе постале жртве ове болести, почело се радити на њеном сузбијању.
      Поред Циглане у јасеновачком систему логора изграђене су и логор Кожара и Стара Градишка, као и Крапје и Брочице. Посебно се као место страдања издваја село Доња Градина које су усташе користиле за масовне ликвидације због његове осамљености и добре природне заштићености, неприступачности.
      Да је све то плански осмишљено и изведено од стране усташке НДХ говори и изјава на саслушању једног од комаданата логора у Јасеновцу Љубе Милоша: „Циљ формирања логора био је ликвидација Српсства као цјелине у НДХ, те Жидова, Цигана и свих оних који су се противили постојању усташке државе!“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Danijela,
      Гостовање Његовог преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. Јована на телевизији PRVA у емисији Јутро - 30. новембра 2020.
      https://www.facebook.com/manastirjasenovac/posts/1108698449563286
×
×
  • Креирај ново...