Jump to content

Recommended Posts

Kako dobiti posao?

Napisao: Bojan Pavlović , bacc. psihologije

 

Na različitim portalima u oblasti psihologije možete pronaći odlične savete u vezi sa prvim korakom u traženju posla tj pisanju biografije, CV-a... Međutim, da li je dovoljno napraviti i poslati kvalitetnu biografiju? Ja bih dodao da je to 30% zadataka koje trebate obaviti kako bi Vas poslodavac zaposlio. Podeliću sa Vama teoretska i praktična iskustva te savete kao i smernice šta da uradite nakon ovog koraka.
Potrudiću se da što jasnije i detaljnije odgovorimo na ovo pitanje.

Kako bismo objašnjenja učinili razumljivim psiholozima i nepsiholozima učinićemo to na sledeći način (Vi ste, čitatelju, glavni akter cele priče): Napisali ste odličnu biografiju. Posavetovali ste se sa nekoliko iskusnih zaposlenih osoba, sa onima koji su ovu proceduru već prošli. Povratna informacija bila je pozitivna. Ulazite u sobu i palite svoj kompjuter i e-mailom šaljete biografiju poslodavcu čiji ste posao smatrali najzanimljivijim i odgovajućim za Vaše kompetencije i znanje. Učinili ste prvi korak i sad ostaje čekati. Prošlo je već više od 15 dana, ali niste dobili nikakvu povratnu informaciju. U trenutku kad ste pomislili da je to još jedan poslodavac koji je zaposlio rođaka/rođaku Vaš mobilni telefon je zazvonio. Javljate se, a sa druge strane „linije“ progovara uljudna gospođa koja Vas želi obavestiti da ste Vi izabrani u uži krug kandidata koji bi trebali doći na testiranje. Prolazi još nekoliko dana nakon što ste obavili testiranje. Sigurni ste 100% da je Vaš rad kvalitetan i to je potvrđeno pozivom kojim ste dobili informaciju da ste pozvani na intervju za posao.

Presrećni ste, zar ne? Ponovno ste stupili u kontakt sa Vašim neformalnim savetnicima (partnerom/partenerkom; roditeljima; članom porodice ili najboljim prijateljem/prijateljicom) koji Vam govore da je intervju za posao ozbiljna stvar i da se zbog toga morate ozbiljno i pripremiti. Oni Vam savetuju da trebate unapred razmotriti koja su to pitanja koja od strane poslodavaca budu najčešće upućena. Saznali ste, prikupili pitanja i smislili odlične odgovore (za pitanja na koja je moguće unapred odgovoriti). Spremni ste za intervju ostavljajući sreći 5% da uradi svoj posao. Dakle, 30% posla sa biografijom ste obavili, 5% prepuštate sreći, a 65% završili ste Vašim pažljivim uvežbavanjem mogućih scenarija u vezi postavljenih pitanja i Vaših odgovora. Vaš posao za potragom posla se bliži kraju, spremni ste za intervju.

Ne. Prevarili ste se. Preskočili ste jedan vrlo važan korak koji Vas može koštati budućeg zaposlenja. Neverbalnu komunikaciju.

Precenili ste situaciji i zaboravili da će se Vaša komunikacija prilikom intervjua odvijati putem više kanala komunikacije i to da će se: celokupan uticaj poruke (Vas kao i poslodavca) sastoji od verbalnog dela (samo reči) koji je zastupljen sa 7% vokalnog uticaja (uključujući ton glasa i boja glasa) koji je zastupljen sa 38% i neverbalnog uticaja sa 55% od ukupne komunikacije (Albert Mehrabian 1971; prema Pease, 1991). Prethodno ste, uz pomoć Vaših pomagača savladali 45% (ton i boja glasa te izgovorene reči) pripreme za intervju, ali ste u potpunosti zaboravili neverbalnu komunikaciju. Iz navedenog se može zaključiti da se najveći deo naših poruka razmjenjuje neverbalnom komunikacijom iako se na prvi pogled čini da je to putem govora.

Кomunikacija i socijalna interakcija odvija se putem više kanala. Potpuna i kvalitetna komunikacija nezamisliva je bez kombinacije više kanala (verbalnih i neverbalnih), a jasna interpretacija (dekodiranje) poruke koju pošiljalac upućuje primatelju/primateljima nemoguća je na osnovu podataka samo jednog kanala.

U svakom pogledu neverbalna komunikacija svojstvena je, jer telesni pokreti, facijalna ekspresija i gestovi zamenjuju reči za koje se smatra da su dominantne unutar verbalne komunikacije (Dizdarević, 1998). U posljednjih 30 godina, sprovedena su mnoga istraživanja u domenu neverbalne komunikacije (Darwin, 1872; Ekman i Friesen, 1975; Ekman, 1993; Ekman 1994; Henley, 1977; prema Penington, 1997), a mi ćemo Vam u ovom članku predstaviti najvažnije delove koje ćete koristiti prilikom Vašeg putovanja ka kancelariji u kojoj ćete dobiti odluku o mogućem zapošljavanju.

Argyle (1975; prema Aronson i sar, 2005) navodi nekoliko funkcija neverbalne komunikacije: izražavanje emocija, otkrivanje stavova, odražavanje osobina ličnosti i regulisanje verbalne komunikacije. Isti autor kao kanale neverbalne komuniakcije navodi: pogled i kontakt očima, izraze lica, način korišćenja osobnog prostora i dodira, gestove prstima i rukama i dr. Mi ćemo se ovde parcijalno posvetiti nekim od navedenih funkcija neverbalne komunikacije.

PRVI NEVERBALNI ZNACI - Nije važno da li ste muškog ili ženskog pola, Vaš prvi „zadatak“ biće da procenite kakav stil odevanja zahteva pozicija za koju aplicirate. Odeća govori dosta o ljudima (Pease i Pease, 2005). Sigurno ne želite otići u farmericama i običnoj majici te uz sve to uklopiti jedne odlične nove patike koje ste kupili pre nekoliko dana? Ukoliko procenite da Vaša pozicija zahteva takvo nešto, učinite to (iako se za ovakve pozicije retko organiziraju intervju u našoj regiji). Ukoliko Vaša odeća podrazumeva muške ili ženske cipele, pobrinite se da ove cipele budu čiste tako da Vam mogu poslužiti kao ogledalo. Čista obuća je obavezna. To će reći mnogo o Vama. Ne želite da poslodavac po Vašoj obući sazna da li je ispred zgrade blato ili ne pa stoga koristite taksi. Spremili ste se, i izlazite iz kuće. Pazite, obucite se onako kako ćete se osećati lagodno. Čini mi se da ste nešto zaboravili. Zaboravili ste torbu (ukoliko već niste poneli onu malenu mušku ili žensku torbu). Ovakvu malu vrstu torbe vratite nazad u kuću ukoliko ste krenuli na intervju za posao koji će podrazumevati kancelarijski posao. Vratite se i uzmite torbu koja će o Vama govoriti kao o ozbiljnom radniku koji će u torbi obavezno poneti kopiju svoje biografije, overene kopije diploma i sertifikata te štampanu listu Vaših referenci ukoliko postoje. Verovatno niste ni svesni koliko ćete fascinirati budućeg poslodavca koji će samo pomisliti na neki dokument, a vi ćete se samo poslužiti svojom torbom i iznenaditi sve u prostoriji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заправо је далеко простије, да се неко не малтретира свим овим стварима:

 

1. Странка

 

2. Десет иљада евра па навише, зависи који Вам је посао потребан

Share this post


Link to post
Share on other sites

Може и познанство, саплеменство, родбина...
А најбоља варијанта је оснивање сопственог посла. Скоро су ми два другара основала радњу за мајсторисање, убише се и од посла и од пара. Оно, све кућне варијанте, од казанчета до столарије, нема шта не раде. Улетели су са мало алата и добрим искуством и најважније, вољом да раде и по 12 сати.

 

Упс, опет пишемо на блогу...пардон. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Запослити се у Србији!? Докле сте спремни да идете!?

Да не бих ја ту нешто сада много `трвољио` (мачвански локализам, иначе изведен глагол од- прљати без потребе), имам једно питање за сву братију (и сестре) форумашку/е...

Дакле(м), живите сви у местима у којима живите и сведоци сте једног тренда који се зове-ПАРТИЈСКО ЗАПОШЉАВАЊЕ!

Част изузецима и лепим примерима да су добри и прваи људи дошли на места на којима су, сходно образовању и требали да буду, али сте сви ви, мање-више, сведоци да је ова наша `Србијица` изнедрила један нови феномен звани ПАРТИЈСКО ЗАПОШЉАВАЊЕ! (И то траје, са прекидима већ 7 деценија, мање-више, а нарочито последњих четврт века...)...

Пошто полазимо, као и увек, од премисе да смо сви на овој агори кршћани, или се барем таквима зовемо, моје питање упућено вама гласи:

КОЛИКО СТЕ И ДОКЛЕ СТЕ СПРЕМНИ ДА `УЂЕТЕ` У ИНСТИТУЦИЈЕ СИСТЕМА, тј. КОЛИКО СТЕ СПРЕМНИ ДА `ПРЕВАЗИЂЕТЕ` НЕКЕ ОЧИГЛЕДНЕ СТВАРИ, И ДА, ПОСЛА ЗАРАД НПР. ,`УЂЕТЕ` У ПАРТИЈУ КОЈА ЈЕ НА ВЛАСТИ, Е ДА БИ ЗАСНОВАЛИ РАДНИ ОДНОС!?

При томе, наравно, имајући у виду да `то` баш и није етички, нити је баш по свим кршћанским постулатима!?

`начи (ш`о би рекли у Земуну), кол`ко сте и докле кадри да идете? 

Волео бих нпр., ако постоје браћа и сестре, који су до посла дошли на таква начин, да кажу, да ли су икада осетили нпр. грижу савести... Да ли им је икада пало на памет да нису учествовали у правилној и исправној `утакмици`,,,

Ово питање имплицира и разне `универзитете` (намерно малим словом) и прочаја...

Ако желите, напишите своја искуства, мишљења, спремност да учините тако нешто (ДА УЂЕТЕ У ПАРТИЈУ ДА БИ ДОБИЛИ ПОСАО) и тако то...

 

Унапред захвалан на одговорима и коментарима, у Христу брат, Милан Ракић....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што ми више времена пролази, то см спремни да идем даље и даље. До сада ниједном нисам искоростио нешто слично, али нажалост примећујем да ми породица једва саставља крај са крајем, све се више и више премишљм кренем у том смеру. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што ми више времена пролази, то см спремни да идем даље и даље. До сада ниједном нисам искоростио нешто слично, али нажалост примећујем да ми породица једва саставља крај са крајем, све се више и више премишљм кренем у том смеру. 

И Млађо, пошто си први одговорио дакле, да ли би био спреман, зарад породице своје и егзистенције, да `поједеш оно што се не једе` и да приступиш тој некој партији која би ти дала посао, који би ти `донео` егзистенцију, а без обзира на све коментаре и оговрања типа-види га, причао једно-ради друго етц., етц...

Share this post


Link to post
Share on other sites

И Млађо, пошто си први одговорио дакле, да ли би био спреман, зарад породице своје и егзистенције, да `поједеш оно што се не једе` и да приступиш тој некој партији која би ти дала посао, који би ти `донео` егзистенцију, а без обзира на све коментаре и оговрања типа-види га, причао једно-ради друго етц., етц...

 

Да. Ако је егзистенција у питању, без размишљања.

Нека причају шта оће, нико није савршен, сви у животу слажемо и живот нас тера да доносимо тешке одлуке. Људи који то причају не би били искрени према себи, јер све то може да се каже за сваког од њих, ако погледмао њихове комплетне животе.

Тиме говоре више о себи него о мени. 

Ја управо зато и не судим понаособ људе који то раде, већ систем који је такав, да људе практично тера на то.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тамо негде до Новог Зеланда...

Ja sam bas i mislio da je tema da li ste spremni da se preselite iz grada u kom zivite :)

U tom smislu ne bih ni do BG a kamoli NZ :)

 

A za ovo pravo pitanje, ako potraje besposlica onda kontam da bih popustio ako se pruzi prilika pa i preko stranke. Jeste tesko, ali sta je tu je. Jedan dobar drugar je cak morao u LSV da se uclani jer nije imao posla u NS. Koliko god da ne podnosim LSV, nisam ga nimalo osudjivao. Srecom nije dugo ostao kod njih, nasao je odlican posao u BG.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nekada je to bilo puno lakse ...samo se upises u vojnu skolu u boli te uvo ...plata, stan, sve gratis a treba samo da si zrdav ...a kada se zapuca boli te uvo, ti si jugoslovenski vojnik a ne srpski ...

 

I jos ti ukazuju pocast ljudi ...

 

Eh stara dora vremena ..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nekada je to bilo puno lakse ...samo se upises u vojnu skolu u boli te uvo ...plata, stan, sve gratis a treba samo da si zrdav ...a kada se zapuca boli te uvo, ti si jugoslovenski vojnik a ne srpski ...

 

I jos ti ukazuju pocast ljudi ...

 

Eh stara dora vremena ..

 

Ово ћу да сматрам безобразлуком, и сходно томе ћу те бановати на седам дана... Без икаквих објашњавања, јер ти друже, как год, ниси спреман ни за какву полемику и разговор.. Ако има негде где можеш, широко ти поље... Безобразлук који овде `просипаш`, не желим да толеришем... Не знам само како те није срамота, односно, да ли се икада осетиш глупо због онога што некада кажеш!?

 

Ако опет будеш желео, чујемо се и `видимо` се 12. септембра око 16 сати!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čula sam i to da ljudi, koji su se učlanili u neku stranu zarad posla, još uvek nisu dobili posao. Znači i unutar stranke treba tražiti ''vezu''!  :(

 

Није довољно само учлањење, мораш да знаш неког. Људи се учлањују да би пришли том неком. 

 

Рекет је кажу када се договориш 30 % од плате (твоје) иде у страначке сврхе за "чланарину". 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Није довољно само учлањење, мораш да знаш неког. Људи се учлањују да би пришли том неком.

Рекет је кажу када се договориш 30 % од плате (твоје) иде у страначке сврхе за "чланарину".

 

QQ

Bedna li si Srbijo .....

Share this post


Link to post
Share on other sites

QQ

Bedna li si Srbijo .....

 

Да, ако те запосли странка у државној фирми. Весна Бараћ је радила на томе, били су нађени неки спискови и дневници са именима, презименима и сваки месец "донираним" новцем.. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Драшко
      Svako ko ima ideju za dodatni posao moze ovde da postavi nesto o tome.
      Vec pola godine radim u https://join.itutorgroup.com/#/ dodatno
      Vrlo je fin posao kao dodatni, potrebno je odredjeno znanje engleskog i da se usput polozi neki Tefl/Tesl sertifikat
      Radi se od kuce online
      Ko god zeli neka proba, preporucujem
    • By Поуке.орг инфо
      Пратим овог момка на YouTube, има занимљивих клипова, био је имам, сад је решио да се повуче. Погледајте који су разлози за то
       
    • By Милан Ракић
      "JA BIH NAJVIŠE VOLEO DA MI, ‘PODRŽI ŽIVOT’, NE MORAMO DA POSTOJIMO. NAJVIŠE BIH VOLEO DA JE TAJ DRŽAVNI FOND DOVOLJAN ZA SVE, ALI OČIGLEDNO NIJE ČIM POSTOJIMO I MI I ŠAPIĆEVA FONDACIJA. A I TO JE MALO..."

      Sa Sergejom Trifunovićem razgovaramo istog dana kad je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nešto ranije na televiziji N1 izjavio: "Čuvajte se SMS akcija, svašta će tu da ispliva." Ova izjava pobudila je sumnje da će sada razne inspekcije navaliti na fondacije koje prikupljaju sredstva za bolesnu decu. Trifunović, međutim, kaže da mu ne pada na pamet da komentariše Zlatibora Lončara: "Interesantno je, što reče neko na Tviteru, da je to osoba čiji je nadimak ‘Doktor Smrt’ i koji je radio za Zemunski klan, jednu od najvećih kriminalnih grupa u ovoj zemlji ikada. Nemam ništa više od toga da kažem o Zlatiboru Lončaru", kaže on na početku razgovora za "Vreme".
      "VREME": Posle ove njegove izjave, da li bi vas iznenadilo kad bi vam upala neka inspekcija i počela da vam prevrće svaki papir?
      SERGEJ TRIFUNOVIĆ: Ja molim boga da nam uđe inspekcija. Jedino što mogu da nađu je da su nam dve slike na zidu okačene ukrivo, to pričam svaki put kad tamo uđem u kancelariju. Ali ja stvarno molim boga da uđe inspekcija. Pri tome, oni nisu glupi. Oni vrlo dobro znaju šta smo i ko smo. Da znaju da postoji neka nepravilnost, do sad bi nam već nekoga poslali. Ali nama nikada nijedna inspekcija nije ušla u fondaciju. I evo, pozivam bilo koju da dođe iako ne verujem da će to da se desi. Mi radimo njihov posao, ono što bi oni trebalo da rade. Nemaju šta da nađu. Imamo takvog pravnika da, kad bi mu neko stavio pištolj na glavu i naredio da potpiše nešto sumnjivo, njegove poslednje reči bi bile: "Ali ovo nije po zakonu."
      Ovo nije prvi put da se krene krizni PR države svaki put kad neko uspe da skupi pare za neko bolesno dete.
      Meni je žao što smo bili brži od države, žao mi je što država nije sposobna. Da je država sposobna, ja ne bih imao ovu fondaciju, nego bih se bavio samo glumom. Dva i dva su četiri i sad će Lončar da nam dokaže da je šest. I to me uči ministar zdravlja koji ima sliku sa Dušanom Spasojevićem i koji vodi nekakav fond iako već postoji RFZO, i taj Fond za lečenje u inostranstvu ima u startu četiri miliona evra. Ne znam šta je s tim parama uradio, mi smo petoro dece do sad poslali na lečenje, a on ih je odbio.
      Koliko često vam se javljaju roditelji dece koju je taj fond odbio?
      Javljaju se po četvoro-petoro odbijenih. Čak se u jednom trenutku desilo da se pojavio slučaj dečaka koji je odbijen, mi smo ga prihvatili. Održali smo konferenciju za štampu na kojoj je dečak rekao da ga je fond odbio, ali ga je prihvatila Fondacija "Podrži život". Lončar je odmah reagovao i javio se telefonom, pošto njima ne treba loš marketing, nego samo ovakav, dobar i odmah ponudio isto ovako teatralno i novac i helikopter. Onda se uopšte više nije bavio tim detetom, tako da... Manite me tih njihovih priča.
      Lončar tvrdi da roditelji nisu podneli zahtev Fondu za lečenje u inostranstvu. Koliko je verovatno da neko na internetu ne ume da pronađe Fond za lečenje u inostranstvu, a ume da pronađe referentnu kliniku koja je najbolja za njegovo dete?
      Pa eto, očigledno da taj fond nije transparentan i da nije poradio na svom imidžu, da bi ljudi prvo došli kod njih. Očigledno je do fonda, nije do nas, nama se svi obraćaju, što znači da za nas znaju, a za njih ne. Ovo sad im je odličan PR, 250.000 evra, ali to može da se reši sistemski, mnogo bolje. Ja bih najviše voleo da mi, "Podrži život", ne moramo da postojimo. Najviše bih voleo da je taj državni fond dovoljan za sve, ali očigledno nije čim postojimo i mi i Šapićeva fondacija. A i to je malo... Mi ne određujemo roditeljima ništa, oni sami odaberu kliniku, čak im ništa ni ne sugerišemo. Čim nađu kliniku, sakupljamo novac i uplaćujemo bolnici.
      Da li je vama Vučić praktično preoteo humanitarnu akciju?
      Nije ništa novo da se u ovoj zemlji neko kiti tuđim perjem. Za nekoga ko živi u nekom selu i ima samo RTS i Pink, informacija glasi da je Vučić spasao neko dete, da sam ja drogoš i ološ. Vučiću ti glasači trebaju i to je vrlo jednostavno. Ništa ova vlast sada nije uradila što bi me posebno iznenadilo. Ne znam da li su u stanju, kad bi se potrudili i seli da urade nešto super ni da li bi me to iznenadilo.
      Pa, da li vas je onda iznenadilo kad ste dan nakon što je vaša fondacija skupila pare za jedno dete, označeni kao "ološ" i "narkoman"?
      Šta vam je, pa ja sam to čekao. Dobio sam tu naslovnu stranu dan pre nego što je izašla i odmah je okačio na Instagram i pokvario im veselje. Tako da je ta naslovna strana izašla na mom Instagramu pre nego što su njima izašle novine.
      Vučić kaže da će država dati 250.000 evra za Dušana. I sad je Dušan udarna vest, a pre toga ga nije bilo u medijima.
      Nije Dušan najbitniji, ima toliko druge dece, jednako bitne, koja nisu dospela u žižu. Ja ne pravim razliku ni između jednog deteta. To je razlog zašto nikad nisam želeo da upoznam nijedno dete za koje smo sakupili novac i koje je izlečeno. Ne želim emotivno da se posebno vežem za neko od njih, jer su ona jednaka i jednako im je potrebna pomoć. I to je nešto o čemu je teško pričati.
      Šta može da se uradi za ovih 250.000 evra od Vlade Srbije?
      Ne znam, legle su pare u ponedeljak, sad treba lekarska komisija da odredi šta je hitno, šta nije, koje su sume potrebne. Lepo im je to rešenje, ali šta ćemo za mesec dana? Pri tome, mi ćemo se snaći, ovo društvo ima ozbiljnu empatiju i ozbiljnu svest o tome. Ja sam ovde samo generator akcije, nisam ja skupio pare, nego ljudi, građani. I oni će sutra opet da skupe pare, nije to problem. Pitanje je da li je to zapravo njihov posao ili posao države u kojoj svake godine nestane 30.000 ljudi, što zbog bežanja napolje, što zbog bele kuge. Dakle, posao države je da sistemski rešava stvari. Pa sad vi meni objasnite zašto one ovce u parlamentu čekaju da Maja Gojković, kao da im je čobanica, pritisne zvonce kako bi oni glasali protiv zakona koje predlaže opozicija, čak i kad je u pitanju Aleksin zakon ili Zojin zakon. Najhumaniji mogući zakoni koji mogu da postoje. Niko od tih poslanika nema svesti, oni samo čekaju zvonce.
      Jovana GLIGORIJEVIĆ, VREME
    • By Милан Ракић
      Tragom štrajkova - problematični radnici, poslodavci ili razvojna politika...
      Čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati, ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj, stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa čak i internacionalnu korupciju.

      Oni su sindrom "bolesti" zvane pogrešna politika, ili još bolje rečeno, nepostojanja bilo kakve politike i strateškog pristupa razvoju zemlje. Ono što se u Srbiji predstavlja kao razvojna politika i borba za nove investicije uistinu je borba partija ili istaknutih partijskih pojedinaca i grupa bliskih njima za sopstvene, egoistične interese.
      Tajni ugovori sa investitorima, velika moć partijskih struktura, centralizacija političke moći i nepoštovanje zakona omogućavaju ovako nešto. Zato je malo verovatno da štrajkovi budu rešeni regulacijom konflikta zaposlenih i poslodavca, budući da je ovaj problem ogledalo ukupnog ambijenta u kom se naša zemlja nalazi.
      Biti zaposlen, odnosno radnik i braniti radnička prava kroz sindikate, ili na bilo koji način u zemlji visoke nezaposlenosti je gotovo nemoguća misija. Jedina istinska zaštita zaposlenog i njegovih prava postoji onda kada ima slobodu izbora tj. mogućnost da bira gde i kod koga će da radi. U idealnim uslovima za zaposlenog, ukoliko poslodavac ne bi poštovao svoje obaveze i loše se ponašao, ovaj bi se "zahvalio" poslodavcu na ukazanom poverenju i otišao da radi kod drugog. Naravno ovaj scenarij je gotovo neizvodljiv u situaciji sa visokom nezaposlenošću.
      Međutim, kada je reč o nezaposlenosti, treba skrenuti pažnju na pitanje da li je ona zaista baš za sve problem? Deklarativno, u javnosti i medijima se govori o borbi protiv nezaposlenosti, te da je ona prioritet razvojne politike. Ipak, treba imati na umu da kada je nezaposlenost visoka, radna snaga je jeftina, što onima koji je koriste ili imaju posredne koristi od radne snage može da ide u prilog. Da paradoks bude veći, što je više problema sa radnicima, to izgleda da se više treba baviti njihovim rešavanjem, te se pojavljuju brojni sindikati. Nažalost, u uslovima poput ovih u Srbiji, sindikati u stvari često ne obavljaju (niti imaju moć) svoju stvarnu funkciju, već su forma pomoću koje razne interesne grupe reketiraju preduzetnike i privatni sektor.
      U osnovi ovih problema je nereformisana država i visoka korupcija koja ide pod ruku sa odlaganjem reformi. U zdravim uslovima se zna šta je to što privlači ulaganja i investitore. To su: komparativne prednosti nekog područja ili cele države, dobra infrastruktura, kvalitetna radna snaga, efikasna i jednostavna administracija i nadasve dobri zakoni, njihova dosledna primena i efikasno sudstvo. Kada ovoga nema, nema ni investitora. Da bi onaj ko vodi razvojnu politiku opravdao sebe i predstavio da razvoja ipak ima dovodi investitore dajući mu novac iz budžeta. Pa čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa možemo čak reći i internacionalnu korupciju.
      Ona se odvija u trouglu između partija na vlasti u datoj državi (npr. u Srbiji), inostranih firmi i inostranih političkih aktera, u kome partija na vlasti "kupuje" pozitivan imidž u inostranstvu, a samim tim jača svoju poziciju kod kuće. Naime, strani investitor dobija novac (subvencije), ima jeftinu radnu snagu i brojne olakšice pošto su ugovori sa stranim investitorima uglavnom tajni, tj. nedostupni javnosti. Pored ovih legalizovanih (mada ne uvek i legitimnih) pogodnosti prisutno je i nepoštovanje zakona i brojni drugi uslovi koje bi stranom investitoru u domicilnoj ili nekoj drugoj uređenoj državi bili zabranjeni. U ovakvim uslovima možemo samo da pretpostavimo koliko je velik profit strane firme - investitora, ali i koji deo završi u kampanji na međunarodnom nivou.
      Pojednostavljeno i uprošćeno rečeno: vlast (odnosno vladajuća partija) daje "ekstra" uslove investitoru zahvaljujući kojim "ekstra" i zarađuje; u svojoj matičnoj državi (strani) investitor finansira političku partiju koja je po pravilu na vlasti; a onda vlast ili predstavnici te države dobijaju signale da li vlast u zemlji poput Srbije treba podržati ili kritikovati. U ovom lancu svaki od aktera sledi svoj interes, dok je realna slika i objektivno stanje prosečnog građanina od perifernog značaja. Da bi se o(p)stalo na vlasti, stvara se fiktivna slika u medijima o našem napretku, dobro vođenoj politici o podršci koju uživa vlast u inostranstvu... U ovakvim uslovima su nepoželjne brojke, objektivne analize i nezavisni stručnjaci, alternativne tj. opozicione ideje. Otuda i velika borba za kontrolu medija od strane političkih centara moći.
      Ova visoka ili "internacionalna" korupcija je slična kao vazduh. Znamo da postoji ali je nevidljiv i neopipljiv. Što je korupcija viša to je teže dokaziva i teško ju je, gotovo nemoguće, precizno identifikovati i procesuirati saučesnike. Jedini lek je da se otklone uzroci koji je omogućavaju i podstiču. A da bi se oni otklonili potrebna je sveobuhvatna reforma koja bi dovela do istinske decentralizacije i preraspodele političke moći, jasne raspodele nadležnosti i odgovornosti. Neophodno je otvoriti tržište i omogućiti da svako slobodno može da uđe na njega i da se takmiči sa ostalima, a ne samo oni koji imaju "specijalne veze" sa vlastima i koji plaćaju "čuveni" postotak onima koji im omogućavaju taj ulazak. Ukratko, tržište treba osloboditi stega politike tj. partija i balasti "ugrađivača".
      * Autor je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

    • By Жељко
      Трагична смрт Тамаре Пап
      Очајна, мајка преминуле девојке покреће блог у сећање на своју мезимицу у коме открива све детаље њене трагичне смрти.
      Трагично преминула девојка - Тамара Пап

      „Моја ћерка Тамара Пап је на послу, након наглог окрета главе на леву страну, осетила јак бол на десној страни врата и у пределу потиљка и вртоглавицу. Попила је Диклофенак и мало јој је било боље, али се други дан увече бол поново појавио у потиљку, врату и чеоном делу“, почиње своју тешку причу мајка.
      Она је болесну ћерку водила код лекара опште праксе али они, према њеним речима, иако је Тамара повраћала и имала јаке главобоље нису упутили девојку на даље лечење.
      Умрла са само 33 године - Тамара Пап
      Следећег јутра, Тамарино стање постаје драматично. Дезоријентисана је, трпи јаку главобољу и једва хода, након чега колима Хитне помоћи бива превежена у Клинички центар Војводине.
      Она је по приспећу толико лоше да је на носилима!
      Др. Мирослав Илин, чији је Тамара пацијент је, како прича мајка, врло нељубазан и оптужује њену ћерку да се претвара и да само жели да скрене пажњу на себе!
      „Пред њом говори да уколико не устане из колица и не престане да се тако понаша, да ће је послати на психијатрију“, открива мајка чији је муж са 47 година настрадао од шлога. Када је доктору испричала ову информацију његово једино питање је било – да ли Тамара има момка.
      Мајка почела блог у сећање на њу - Тамара Пап

      „Након доласка кући Тамара почиње јако да плаче, говори како је др Илин један манијак, да ју је малтретирао и да јој је свашта рекао. Смирујем је да ће ми касније испричати, али на жалост, никад није успела да ми исприча шта се десило у ординацији“, пише очајна мајка.
      Мучила се 6 дана, па преминула - Тамара Пап

      Након преписане терапије стање се само привремено побољшало, а три дана касније, опет постаје алармантно. Мајка је поново одводи у Клинички центар Војводине где је девојка, којој је све лошије и лошије, остављена да чека док је полако губила осећај у рукама и ногама.
      Докторка радила рад на ту тему, па погрешила дијагнозу
      - Др. Тамара Жикић је, као стручњак са групом лекара, радила 2003. године рад под називом „Фактори ризика исхемичног можданог удара код младих људи“, али када је пред собом имала таквог пацијента она то није препознала и то је за њу ,,мала грешка - пише Марија Пап.
      На преглед код докторке Тамаре Жикић – Раби стиже са скоро потпуно одузетом моћи говора. Мајка поново покушава да објасни кроз шта су прошле али јој докторка каже да ће је избацити.
      „Тамара и даље покушава да нам нешто каже и закључујемо да мора да пишки. Обраћамо се сестри за тоалет која бесно говори да не може у тоалет на Одељењу и да се снађемо. Изводимо је испред зграде, момак, ћерка, још један наш пријатељ и ја држимо Тамару да би пишкила у траву испред клинике, крајње понижавајуће“, даље каже Марија.
      Тамару пребацују у Сремску Каменицу и тек четири дана касније откривају да је девојка имала шлог. Сада је њен доктор Слободан Гвозденовић који мајци саопштава праву озбиљност Тамарине ситуације:
      „Он говори да је Тамарино стање веома озбиљно, да може да се деси да она остане одузета и без моћи говора и да морамо да је поново водимо на магнету резонанцу“, каже Марија и додаје да је нагласила да јој је дете већ било подвргнуто стресној резонанци и да не зна треба ли поново да пролази кроз то.
      Њена мајка је тужила докторе - Тамара Пап

      „У међувремену долази докторица Тамара Жикић-Раби и каже нам: ’Ето дошло је до мале грешке“, прича Марија која каже да је након поновне магнетне резонанце коју је Тамара врло тешко поднела прво питање доктора Гвозденовића било – да ли су регулисали рачун.
      „На паркингу испред ординације питам доктора, који држи налаз у рукама да ли је Тамарин живот угрожен, на шта ми он одговара ’Ма није, сада имамо све налазе, добиће терапију и биће све у реду, ма договорићемо се’. Тада нисам схватила шта то треба да се договарамо“, наставља Марија своју трагичну исповест.
      Када је следећег јутра мајка дошла да посети ћерку није је затекла у соби. Била је на Интензивној нези. Када је поново угледала своје дете, било је на апаратима, тела прекривеног црвеним флекама.
      Нико није одговарао за њену смрт - Тамара Пап
      У паници, Марија пита доктора Гвозденовића због чега је већ не пребацују на Неурохирургију, „а он лежерно са шољицом кафе у рукама одговара: ’Па морамо да откуцамо отпусну листу.“
      Када је Тамара коначно пребачена на одељење Неурохирургије, Марији је саопштен страховит податак – Тамара је доведена јако касно, стање јој је врло критично, а шансе да преживи минималне.
      „Оперисана је тај дан, није долазила свести и након 6 дана, 29. јануара преминула“, завршава Марија изношење околности које су довеле до смрти њеног детета.
      Недељу дана касније
      Када су, недељу дана од трагичног догађаја, Марија и њена друга ћерка дошле да од Слободана Гвозденовића траже образложење аљкавог поступања лекара према Тамари, Гвозденовић се прво правио да их не познаје, да би на крају рекао како не треба ни да покушавају да суоче лекаре јер ће се они држати заједно, те породица нема никакве шансе.
      „Због не пружања скоро никакве медицинске помоћи мом детету је одузето право на живот“, каже Марија која је против свих доктора из овог текста поднела тужбу, која је одбијена јер „не постоји основана сумња да су осумњичени учинили наведено кривично дело.“
      "Ало!" је покушао да контактира докторе Слободана Гвозденовића, Тамару Жикић и Мирослава Илина, али нам је прво речено да друго двоје, по знању особља више не раде на тим радним местима, да би нам касније из две здравствене установе "Клиничког центра Војводине" и "Института за кардиоваскуларне болести Војводине" рекли како они тренутно нису доступни за коментар.
      Аутор: Нина Гавриловић

      "Ето дошло је до мале грешке"
      Извор: АЛО
      Опширније на форуму

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...