Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дијана.

Достојевски и/или Толстој - сусрет/сукоб два генија

Оцени ову тему

Recommended Posts

                                    Rezultat slika za толстой и достоевский

https://www.youtube.com/watch?v=M1BsCLh9hP8        link                                                                       

Dva genija, mislioca, dva ruska knjizevna velikana, koji su obojica na svoj nacin obiljezili epohu, Rusiju i dali nenadmasno blago knjizevnom bogatstvu svijeta. Obojica su pisali i o aktuelnim drustvenim motivima tog vremena, i o univerzalnim ljudskim vrijednostima, strastima i stradanjima.  Bili su razliciti kao licnosti, i cak ne ni u dobrim odnosima. Imali su razlicitu percepciju komunizma koji je u njihovo vrijeme stasao u Rusiji kao ideja, Tolstoj je vidio plemenitost te ideje, i komuniste prikazao u 'Vaskrsenju' kao humaniste i idealiste, a Dostojevski je prorocki vidio zlokobnost stvarnih namjera i tendencija tog pokreta, a ljude prikazao kao bezdusne i amoralne oportuniste - 'Zli dusi'. Dostojevski je sumnjao i 'rvao se s Bogom' i u svom djelu i u zivotu, ali se vracao vjeri i smatrao da ce pravoslavlje, dobrota, ljepota spasiti svijet. A Tolstoj nikad nije gubio vjeru u Hrista, ali je izgubio povjerenje u Hristovu Crkvu, i umro je izopsten i anatemisan (nazalost).

Uporedimo ih i sami, i opisimo nas dozivljaj ova dva velika genija..

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Толстој је неоспорно велики књижевник и мислилац, светска громада без кога делатност људског ума не би била иста, били бисмо прилично сиромашни...Ништа му није недостајало, живео је део живота пуним плућима, али га није испунило, као и код свих великих умова није угасило жеђ. Човек лутања и тражења, и борбе, али као издалека, на одређеној дистанци, и увек му је фалило оно "нешто", и некако је, ваљда у том тражењу, остао недостатан, као да није нашао. Можда је у "Васкресењу", ако изузмемо идеолошке предзнак, докачио неке сфере које је тражио, али опет ми је некако остао далек.

За разлику од њега Фјодор је, по мом утиску, био на првој борбеној линији, непосредно, није било дистанце, можда као епилептичар није ни могао да буде. Ишао је право на бусију, са већом петљом, ваљда немајући шта да изгуби. Можда у свом стилу и књижевном дару и естетици није био на Толстојевом нивоу, али је због непосредности много истинитије заронио у човека и смисао. Ако кажем да ми је при читању Записа из мртвог дома, поред свих оних грешника и приказане мучне затворске тегобе једина асоцијација било Царство небеско, са свим тим ликовима и маестрално приказаним карактерима, онда је негде јасно ко ми се лично од њих двојице својим делом више приближио (или ја њиховом делу). Ближи ми је Достојевски.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Fjodora Mihajloviča sam čito jer sam teo.

Leva jer sam morao i to samo prvi deo Ane Karenjine.

Žao mi je što nisam pročitao "rat i mir"....kaže jedna profanka da je tamo sve sušta "istina"

Dostojevski je prodro u sva stanja, otvorio granične linije...doživeo razna dna...sve njegove knjige koje sam čitao, nisam mogao da ispustim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја ћу поставити две фотографије које описују тачно како их доживљавам

dostojevskiumro.jpg   tolstoj4.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
12 hours ago, Човек Жоја рече

Ближи ми је Достојевски.

Prica koja me inspirisala je naslovljena Tolstoj ili Dostojevski, i ja sam morala u naslovu da iskazem svoju preferenciju. :D

Tolstoj je divan, dubok, zanimljiv, Ana Karenjina je bez sumnje genijalno djelo, Rat i mir je zanimljiv, Vaskrsenje nije bez cari... ALI... samo sam se A.K. vracala u zrelijim godinama, i mislim da cu Vaskrsenje ponovo procitati, a ne znam koliko sam puta citala iznova i iznova Dostojevskog, i nikad nije dosadan... Nema emocije ni strasti, ni prizemne ni uzvisene, koju nije opisao, nesvjesnog arhetipa koga nije dotakao, filosofskog pitanja znacajnijeg, narocito etickog, koga nije obradio... Dobro i zlo, stradanje, Bog - vjecita pitanja ontoloska i eticka, sociologija, psihologija - to nisu samo knjizevna djela, na njemu se mogu pisati doktorati iz raznih nauka. On vaspitava, ne samo da obrazuje.

Jedan je Dostojevski.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Између Толстоја и Достојевског бирам  Толстојевског :ani_biggrin:. / рече нека народна певаљка / 

Мени је лично ближи Достојевски,  осећам / неким  посебним чулом / Достојевског /  ближа ми је атмосфера  / клима / његових романа . Не бих да улазим у  дискусију  око стила, естетике  и виртуозности списатељског израза, између ова два генија...неоспорно је да су то оба.

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, Дијана. рече

vjecita pitanja

To, "večna prokleta pitanja". Možda je otac Justin to najbolje formulisao rekavši za Dostojevskog da mu je istovremeno bio i mučitelj i učitelj. Zašto mučitelj? Pa sve je sažeto u onoj rečenici Dostojevskog u kojoj kaže da je kroz 'pakao' sumnji došao do svog osana. To bi bilo ono direkno jurišanje na granice kako kaže Drale. Tako ga nekako i doživljavam, kao samog na brisanom prostoru i onda juriš da se probije pva linija fronta, da se razbucaju barijere koje zagrađuju 'njegovog osana'. Šta je to drugo nego eshatološko viđenje. A mučio je se Dostojevski, od Zapisa iz podzemlja, preko cele lepeze likova do Miće i Ivana Karamazova, to su sve njegova mučenja. A evo, Aleksandra je postovala ovu sjajnu fotografiju gore, šta bi mogao biti rezultat tog mučenja-dolazak do osane. Ako taj izraz fizički ne opisuje blaženstvo ne znam šta bi drugo moglo.

Moje omiljeno delo jesu Zapisi iz mrtvog doma, što je možda malo mimo uobičajenih očekivanja, jer obično kod ljudi Karamazovi izazivaju najveću pažnju. Međutim, ona kulminacija tog zatvorskog mučenja (zatvor ne samo kao fizička ograničenost već mnogo više kao um svezan strastima i mrakom) izražena pred kraj usklikom Sloboda!...najgrđe stanje uma, u društvu istih, razbojnika, zločinaca, demonskih likova, i onda Sloboda!...pa to je to. A ono gde je mene zaista kupio na ličnom planu to su kratke forme, Mali Hristov položajnik i San smešnog čoveka, naročito ovo drugo jer ima izvesnu korespondenciju sa Njegošem, mentalnim fenomenom unutrašnje svetlosti, zvezde koja ga vodi, itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eci-peci-pec.......Dostojevski :)

Kako reče Dijana; Ana Karenjina je jedna i neponovljiva, Vasksenje (po meni) malo dosadnjikavo ali nije loše. Nekako mi se i sam Tolstoj čini dosadnjikav i kao da ne zna šta bi od sebe.

Kod Dostojevskog je priča ispričana, stamena, na čvrstim nogama. Opet kako reče Dijana, Dostojevski vaspitava. Pomenuću samo "Zločin i kaznu". To te djelo sve vrijeme drži budnim. Konstantno se nameće neka misaona problematika koja te tjera na opredeljenje; razum ili osjećanja, ljubav ili mržnja i sl. A to te ne može ostaviti ravnodušnim nikako :) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

'Bog me je mucio cijelog zivota i nema strasnije patnje od patnje zbog Boga', kaze D. u Dnevniku, on licno, ne kroz lik. Kroz Ivana Karamazova on je dao kritiku i Boga i njegovog svijeta mnogo strasniju nego sto mozes cuti od ateista ovde, sve zajedno kad ih saberes i po misli i po snazi (ocaja). Trojica brace Karamazova, tri tipa duhovnog odnosa s Bogom. Jesu maestralno djelo. Starac, i Zosima i Tihon su mnogo prenijeli od onog pravoslavnog u D. i njegovog prihvatanja pravoslavlja. Pa Miskin, sa kritikom RKC i velicanjem pravoslavlja... Inace je meni Idiot mozda omiljena knjiga, ali tesko ih izdvajam, jer je i Zlocin naravno mocan ali i Zli dusi su mi maestralno djelo, on je sam rekao pisem pamflet ali je ispalo dublje, i ljudski odnosi, i duhovna pitanja...Zapisi su i meni ostavili jak utisak, narocito sto je to sve dozivljeno, stvarno, tu su prototipi mnogih likova. Mnogo sam naucila o psihologijij od D., i vidjela Frojdove ideje u njegovim knjigama, pa sam se pitala koji je prije zivio, tj. kojij je od kojeg prepisivao.. Dakle Frojd od D. :D 

Slike koje je nasla Aleks su mocne jer odslikavaju konacan duhovni lik dvojice velikana. D. je cijelog zivota bio onako namrgodjen, a onaj smrtni smijesak znaci da je susreo Gospoda, veliki gresnik a po dobroti svetac, Fjodor... Mada je Tolstoj tu zapravo unezvijeren, i vjerovatno je to blisko pred kraj, jako mi ga je zao, vjerujem da mu je Bog bio milostiviji nego sto bi se mislilo...

Ali volim ja i Tolstoja. Korisno je za omladinu da procitaju u mladosti Rat i mir, da se nauce cojstvu i junastvu i svim lijepim drustvenim vrijednostima, i da upoznaju svijet (koji je ipak u tom dobu bio jos bezazlen). Taj me roman mnogo podsjeca na Balzaka. Vaskrsenje mi se jako dopada kao ideja, ali mi se ne dopada Nehljudov. Nekako je... mlak, pa ne izaziva gnusanje ni saosjecanje kao Stavrogin niti ima silu pokajanja i ljubavi u sebi da zanese ni Kacusu ni citaoca na kraju (da ga je stvarao D., vjerovatno bi). On nju ni tad nije volio, samo je htio da bude covjek konacno, da usavrsi sebe, i ona je to zenskom intuicijom osjetila i otisla od njega.

A Ana Kar. je svevremno, genijalno djelo, tu parira Dostojevskom, narocito maestralno je predstavio kontrast ciste ljubavi i klasicne porodice i strastvene nedozvoljene ljubavi i raspada porodice. Ana je tragican lik, ne kao zena i samoubica, nego kao nesretna majka. Duboko vjerujem da se danas Ana ne bi ubila, jer njen zivot je obesmisljen ne toliko zbog gubitka ljubavi, nego zbog gubitka samopostovanja, postovanja ljudi, i najvise, djeteta. Vjerujem da je to djelo ucinilo vise za emancipaciju zene nego fem. pokreti. I Vronski je tragican; a scena kad ona nakon porodjaja postidjuje Vronskog pred svojim dobrim muzem je duboka i prestrasna, kao da ju je D. napisao... Oprastanje Aleksijevo i njeno kajanje, ljubav koja postoji prema obojici, bol Vronskog... A lazni moral i podlost visokog drustva su maestralno iskarikirani. Stara grofica koja bi rehabilitovala Anu u drustvu, ali je na nesrecu saznala kasno, me podsjetila na mene :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
12 minutes ago, Дијана. рече

Vaskrsenje mi se jako dopada kao ideja, ali mi se ne dopada Nehljudov. Nekako je... mlak, pa ne izaziva gnusanje ni saosjecanje kao Stavrogin niti ima silu pokajanja i ljubavi u sebi da zanese ni Kacusu ni citaoca na kraju (da ga je stvarao D., vjerovatno bi). On nju ni tad nije volio, samo je htio da bude covjek konacno, da usavrsi sebe, i ona je to zenskom intuicijom osjetila i otisla od njega.

To je priča o njenom vaskrsenju, a ne njegovom (Nehljudovom). On je baš mlak. Ne zna šta bi od sebe. Niti smrdi niti miriše :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo malo Tolstoja, uspeo sam da nađem neke izvode iz Vaskresenja. To je ono kad vas uče da se knjige čitaju sa olovkom i hartijom u ruci, pa kad naiđeš na nešto što ti se dopadne hvataj beleške ili prepiši (nažalost, izgubio sam tu naviku).

O Nehljudovu, glavnom liku romana:

Цитат

Onda je bio čestit, nesebičan mladić koji je bio pripravan da se žrtvuje za svaku dobru stvar, sad je bio razuzdan, profinjen sebičnjak koji je volio samo svoju nasladu...Onda je svoje duševno biće držao za svoje pravo 'ja', sada je za sebe samoga držao svoje zdravo, jedro, životinjsko 'ja'.

I sva ta strašna promena zbila se u njemu jedino zato što je prestao da veruje sebi a stao da veruje drugima. A prestao je da veruje sebi zato što je preteško bilo živeti verujući sebi: kad veruje sebi morao je svako pitanje da rešava ne u korist svome životinjskom 'ja' koje traži lake radosti, nego gotovo uvek protiv njega, a kad veruje drugima nije trebalo ništa da rešava-sve je već bilo rešeno, a rešeno je bilo uvek protiv duševnog i u korist životinjskog 'ja'. Štaviše, verujući sebi uvek se izvrgavao osudi ljudskoj-verujući drugima sticao je odobravanje ljudi koji ga okružuju.

Isprva se Nehljudov borio, ali boriti se bilo je preteško, jer sve ono što je on, verujući sebi, držao da je dobro, držali su drugi za loše, i obratno, sve što je verujući sebi držao za loše, držali su svi oko njega za dobro. I završilo se time da se Nehljudov predao, prestao je da veruje sebi i poverovao drugima.

I za prvo vreme bilo je neugodno to odricanje od samoga sebe, ali to neugodno čuvstvo nije potrajalo nikako dugo, i vrlo je brzo Nehljudov, koji je u isto vreme počeo pušiti i piti, prestao da oseća to neugodno čuvstvo, čak je osetio veliku olakšicu. I Nehljudov se sa strasnošću svoje prirode odao sav tomu novom životu što ga odobravaju svi oko njega i sasvim je ugušio u sebi onaj glas koji je iziskivao nešto drugo.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, Биљана рече

To je priča o njenom vaskrsenju, a ne njegovom (Nehljudovom). On je baš mlak. Ne zna šta bi od sebe. Niti smrdi niti miriše :) 

To je po mom utisku zapravo Tolstojevo traženje i lutanje. Ni tamo ni ovamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      ”Za smijeh je, prije svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi?
      Za smijeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smiju pakosno.
      Iskren i nezloban smijeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vrijeme veselosti i znaju li ljudi biti veseli?
      Veselost čovjeka je najvidnija njegova crta, koja ga najviše odaje.
      Potrebno je dugo vremena da upoznate nečiji karakter, ali čim se čovjek bar jedanput nasmije sasvim iskreno, pokazati će vam se njegov cijeli karakter, odmah kao da je na dlanu.
      Samo vrlo uzvišen i sretan čovjek može biti veseo i zaraziti druge, tj. biti neodoljivo i dobrodušno veseo.
      Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o cijelom čovjeku.
      Na taj način, ako želite prozrijeti čovjeka i upoznati njegovu dušu, ne promatrajte ga dok šuti ili dok govori ili kad plače ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje ga pogledajte kako se smije.
      Ako se dobro smije, znajte da je dobar čovjek.
      Ja zato dobro znam da je smijeh najsigurnija proba duše.
      Pogledajte dijete: jedino se djeca znaju smijati do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna”.
      Fyodor Dostoyevski
      http://pozitivanstav.com/dostojevski-po-smijehu-se-prepozna-cijeli-covjekov-karakter/?fbclid=IwAR2ybjiorRQ5-HMrQBlejwBBEi1ZBtb2H80RU_36sytzvyw2FyZ3xvO-YMQ
    • Од Милан Ракић,
      Na svečanoj ceremontiji koja je u Kazanjskom avijacijskom zavodu S.P. Gorbunov održana 16. avgusta ove godine,  javnosti je prvi put prikazan modernizovani bombarder Tu-22M3M koji predstavlja prvi opitni avion na kome su izvršeni radovi u okviru obimnog programa osavremenjavanja vazduhoplovne tehnike ruske Daljne avijacije na kojoj radi kompanija Tupoljev.

      Reč je o primerku Tu-22M3 proizvedenog 1987. godine koji nosi evidencijski broj 42, ima serijski broj 92-05 i fabrički 3792153 a njegov prvi let je planiran za kraj septembra. Nakon završetka ispitivanja ovog aviona uslediće modernizacija serije od, kako je zvanično saopšteno 30 aviona.

      Na nosu Tu-22M3M se jasno uočava izbočina na nosu za koju se spekuliše da je deo sistema za popunu gorivom u vazduhu.
      Za sada se ne zna koliko će trajati razvoj Tu-22M3M ali postoje informacije da bi serijska modernizacija mogla započeti 2019. godine a da bi prvi avioni mogli biti predati jedinicama 2021. Trenutno Vazdušno kosmičke snage Rusije (VKS) raspolažu sa oko 60-70 Tu-22M3 od toga oko 40 operativnih.
      Na prikazanom prvom modernizovanom avionu uočavaju se dve glavne razlike u odnosu na M3, prva je izbočina na nosu za koju se smatra da predstavlja sistem za popunu goriva u vazduhu. Druga razlika je kućište u zadnjem delu korena vertikalnog stabilizatora koje je postavljeno umesto repnih topova i njihovog sistema za navođenje. Mnogi stručnjaci smatraju da se tu nalazi novi sistem za protivelektronska dejstva.
      Kada je u pitanju elektronska oprema zvanično je saopšteno da je M3M dobio nove sisteme za navigaciju, komunikaciju i upravljanje vatrom dok je značajno unapređen samoodbrambeni sistem. Članovi posade sada se de u kabinama koje na instrument tablama imaju savremene višenamenske pokazivače a navodno će sve to biti unificirano sa opremom bombardera Tu-160M.
      Mnogi mediji su ranije, pozivajući se na razne zvanične i nezvanične izvore, plasirali vesti o tome da će M3M imati nove motore NK-32-02 predviđene za Tu-160M i M2 ali se na promociji prvog primerka videlo da on za sada ipak ima stare NK-25.
      Topovi za odbranu od ciljeva iz zadnje polusfere zamenjeni su kućištem u kome se verovatno nalazi sistem za protivelektronska dejstva. Takođe radilo se i na unapređenju naoružanja. Tu-22M3M će sasvim sigurno dobiti novu krstareću raketu H-32 koja predstavlja unapređenu već dobro poznatu H-22koja je bila osnovno naoružanje Tu-22M3. Spekuliše se da će se borbena moć aviona dodatno značajno povećati integracijom hiperzvučnih raketa vazduh-zemlja (more) H-47M2 “Kinžal“ koja se za sada nalazi samo u naoružanju modifikovanih presretača MiG-31K.
      Ako se ispostavi da je Tu-22M3M zaista dobio sistem za popunom goriva u vazduhu to znači da će ovaj tip aviona ponovo postati strategijski bombarder.Podsetimo potpisanim sporazumima sa SAD SALT 2 avion Tu-22M je izgubio namenu strategijskog bombardera jer je uklonjen sistem za popunu gorivom u vazduhu.
      Mnogi Tu-22M3 i danas svrstavaju u strategijski bombarder što se ipak ne može reći jer se u ruskoj literaturi pretežno nalazi podatak da je to tzv. дальнийbombarder raketonosac.
      Takođe ako uzmemo u obzir da je njegov borbeni radijus samo 2200 km i da je domet njegovog naoružanja tj. raketa H-22 svega 600 km (tu su i rakete H-15dometa u zavisnosti od verzije 150 do 280 km a među njima su i one sa nuklearnomm bojevom glavom snage 150 do 300 kT ) onda on sigurno ne spada u grupu interkontinetalnih strategijskih bombardera.
      Sa sistemom za popunu goriva u vazduhu Tu-22M3M moći će da dejstvuje na bilo koju tačku na planeti, domet njegovog naoružanja će biti znatno veći, rakete H-32 imaju domet od 1000 km a “Kinžal“ do 2000 km.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje, juče je sa vojnog aerodroma Batajnica, nakon skoro 10 meseci od pristizanja u Srbiju, poleteo prvi lovački avion MiG-29 koji je doniran od strane Ruske Federacije. Kako saznajemo reč je jednosedu 9.12A evidencijskog broja 18151.
      Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra prošle godine Srbiji je iz Rusije isporučeno 6 lovaca MiG-29 od kojih je jedan (jednosed 9.13) zbog isteka resursa odmah vraćen na generalni remont u ruski 121. remontni zavod iz Kubinke.
      Tako je 20. oktobra piltikom manifestacije ‘’Sloboda-2017’’ prikazano 5 aviona i to jedan jednosed 9.12A, dva jednoseda 9.13 i dva dvoseda 9.51A.
      Radovi na „ruskim“ MiG-ovima na Batajnici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six  Odmah nakon završetka ovog događaja na doniranim ruskim avionima su u hangaru aerodroma Batajnica započeli radovi koji su obuhvatali sve neophodne preglede i radnje kako bi se utvrdilo njihovo tehničko stanje radi daljeg produžetka životnog veka a ujedno je i rađeno na dovođenju ovih aviona na nivo postojećih srpskih aviona koji su u periodu od 2007. do 2011. u velikoj meri dovedeni na standard MiG-29SD.
      Treba napomenuti i da šesti donirani avion još uvek nije stigao sa remonta u Rusiji.
      U međuvremenu srpska lovačka avijacija je i dalje u teškoj situaciji. Od tri dostupna MiG-a 29 koja uključuju jedan dvosed, na dva aviona (jednosed i dvosed) su u majuistekli resursi ali su oni i pored toga nastavili da lete. Četvrti MiG-29 u inventaru Vojske Srbije nije leteo još od 2010. godine.
      Takođe, leteo je i samo jedan dvosedi MiG-21 koji je dorađen kako bi mogao da bude naoružan raketama vazduh-vazduh i tako čak bio korišćen i u dežurstvima pare lovaca u okviru sistema PVO. Preostala dva dvoseda MiG-21 koja su poslednjih godina bila aktivna nisu skoro primećena u letu.

    • Од Милан Ракић,
      Odnosi Rusije i SAD nisu uvek bili teški i zategnuti kao što su danas. Za vreme Američkog građanskog rata Sankt Peterburg je podržao Uniju, pre svega zato što je glavni geopolitički protivnik Rusije u to vreme bila Velika Britanija, a ona je bila na strani Konfederacije. Pored toga, SAD i Rusija su u prvoj polovini 19. veka bile u dobrim odnosima bez obzira na vrlo različite političke sisteme. 

      Nema sumnje da je građanski rat bio prekretnica u američkoj istoriji. Ruski vladari su živeli daleko od poprišta ovog rata, ali su pomno pratili događaje i na kraju odigrali malu, ali važnu ulogu koja je u znatnoj meri doprinela pobedi Severa. Od početka rata Rusija je izrazila punu podršku vladi Abrahama Linkolna, tvrdeći da je to jedina legitimna vlast na američkom tlu.
      „Rusija želi pre svega da podrži Američku uniju kao jednu nedeljivu zemlju“, napisao je ministar spoljnih poslova Aleksandar Gorčakov 1862. godine Bajardu Tejloru, sekretaru američke ambasade u Sankt Peterburgu.
      Od ostalih evropskih zemalja samo je Švajcarska tako snažno podržala Uniju. Što se tiče dveju vodećih sila u Evropi – Velike Britanije i Francuske – njihovi lideri su razmatrali mogućnost intervenisanja na strani Konfederacije, ali su kasnije odustali od te ideje i ostali neutralni.
      U gorepomenutom pismu Tejloru Gorčakov je pomenuo da je njegova zemlja dobila poziv da se pridruži koaliciji koja će verovatno podržati Konfederaciju, ali je taj predlog bez dvoumljenja odbila.
      Uloga Rusije u Američkom građanskom ratu se nije svodila samo na izražavanje diplomatske podrške. U septembru 1863. godine ruska flota od šest ratnih brodova otplovila je na istočnu obalu Severne Amerike i tamo ostala sedam meseci. Brodovi su bili bazirani u Njujorku i patrolirali su u okolini. Slično je bilo i na zapadnoj obali gde je ruska flotila od šest ratnih brodova doplovila u San Francisko. Tako je Rusija pomogla da se spreče iznenadni napadi južnjaka na ove luke koje su bile izuzetno važne za Uniju.
      I građani i vlasti Unije su priredili topao prijem ruskoj flotili. Savremenici svedoče da su Amerikanci težili da vide ruske mornare i oficire, i da ih pozovu na bankete i proslave.
      „Rusija je poslala flotu u američke vode kako bi izrazila svoju naklonost Uniji“, napisao je sa entuzijazmom američki istoričar Džejms Kalahan 1908. godine. Kasnije su, međutim, istoričari saznali da nije sve bilo baš tako jednostavno.
      Istraživanje ruskih državnih arhiva potvrđuje Bolhovitinovljevo gledište da je Rusija podržala SAD iz pragmatičnih, a ne ideoloških pobuda. Ta činjenica ne umanjuje veliku važnost koju je pomenuta saradnja imala za Uniju.
      Rusija je 1867. godine prodala SAD teritoriju Aljaske za tadašnjih 7,2 miliona dolara.
      Dobri odnosi u 19. veku, neće biti takvi u 20. veku.
      RIVALSTVO U POVOJU
      Prvi svetski rat uveliko traje, godina je 1916, u Carskoj Rusiji nezadovljstvo vladom i načinom vođenja rata uveliko raste. Uprkos uspešnoj Brusilovljevoj ofanzivi u istočnoj Galiciji avgusta meseca, uspeh je bio potkopan odupiranjem ostalih generala da angažuju svoje trupe da bi se osigurala pobeda. Ruske i savezničke snage su samo privremeno dignute iz mrtvih ulaskom Rumunije u rat 27. avgusta. Nemačke snage su došle u pomoć austrijskim trupama u Transilvaniji i Bukurešt je pao u ruke Centralnim silama 6. decembra 1916. godine. U međuvremenu, nemiri su rasli u Rusiji, kako je car Nikolaj II Romanov ostao na frontu. Nesposobna vladavina carice Aleksandre je izazvala proteste i rezultovala je ubistvom njenog miljenika Raspućina krajem 1916. godine.
      U 1917. godini, ruska ekonomija je doživela kolaps pod ratnim pritiskom. Dok je ratni materijal bio poboljšan, nedostatak hrane u velikim gradovima doveo je do građanskih nemira, koji su doveli do abdikacije Cara i Februarske revolucije. Veliki ratni gubici su takođe doveli do pada morala, koji je dao mogućnost boljševičkim agitatorima i novoj liberalnoj politici Ruske privremene vlade prema armiji (abolicija smrtne presude i organizovanje vojnih komiteta). Poslednja ofanziva koju je sprovela ruska vojska je bila kratka i neuspešna ofanziva Kerenskog u julu 1917. godine.
      Dana 29. novembra 1917. godine, Boljševici su preuzeli vlast pod vođstvom Vladimira Lenjina. Lenjinova nova boljševička vlada pokušala je da okonča rat ali su Nemci tražili ogromnu nadohnadu. Konačno, u martu 1918. godine, sporazumom u Brest-Litovsku istočni front više nije bio ratna zona. Postignutim mirom, boljševici su moglu da se okrenu građanskom ratu u cilju preuzimanja potpune vlasti, što je omogućilo nastajanje Finske, Estonije, Litvanije, Letonije i Ukrajine.
      Gubitkom velike saveznice, preostale sile Atante osetile su snažan pritisak Nemačke na Zapadnom frontu.
      Istovremeno, kako je div sa istoka nestajao, pojavio se div sa zapada. Uprkos politici izolacionizma, SAD će ući u rat na strani sila Atante.
      Januara 1917, nakon pritiska mornarice na kajzera, Nemačka je nastavila neograničeni podmornički rat. Britanska tajna kraljevska mornarička kriptoanalitička grupa, Soba 40, je razbila nemačku diplomatsku šifru. Presreli su nemački predlog Meksiku (Cimermanov telegram) da Meksiko uđe u rat kao nemački saveznik protiv Sjedinjenih Država u slučaju da SAD uđu u rat. Po ovom predlogu, ako SAD uđu u rat, Meksiko bi objavio rat Sjedinjenim Državama i u rat uveo i Japan kao svog saveznika. Ovo bi sprečilo Amerikance da pošalju trupe u Evropu, i dalo vremena Nemačkoj da podmorničkim ratovanjem uguši Britaniju prekidanjem vitalnih linija snabdevanja. Zauzvrat, Nemci su obećali Meksiku podršku u ponovnom zauzimanju Teksasa, Novog Meksika i Arizone.
      Nakon što su Britanci pokazali sadržaj Cimermanovog telegrama Amerikancima, predsednik Vilson, koji je ponovo izabran za predsednika između ostalog i na osnovu činjenice da je sprečio uplitanje zemlje u rat, je objavio telegram kako bi dobio podršku za ulazak SAD u rat. Prethodno je vodio politiku neutralnosti, mada je pozivao na naoružavanje američkih trgovačkih brodova koji su doturali municiju Britaniji, i krišom podržavao britansku blokadu nemačkih luka i miniranje međunarodnih voda, i sprečavao isporuke hrane iz Sjedinjenih Država i sa drugih strana Nemačkoj. Nakon što su podmornice potopile sedam američkih trgovačkih brodova, i nakon što je objavljen Cimermanov telegram, Vilson je pozvao na rat sa Nemačkom, a Kongres je rat objavio 6. aprila 1917. godine.
      Simbolično ili ne godina 1917, predstavlja početak rivaliteta između SAD i Rusije na međunarodnoj sceni. Iako sam period od 1917. godine do kraja Drugog svetskog rata, na taj rivalitet sigurno ne ukazuje direktno, iza horizonta se se nešto ocrtavalo. SAD i naslednik Carske Rusije tadašnji Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), period do početka novog svetskog rata bili su okupirani svojim problemima i ništa nije ukazivalo da će oni postati ozbiljni rivali posle Drugog svetskog rata. Međutim, senke rivalstva stidljivo su isplivljavale na površinu. U početku neprimetno.
      Još tokom Građansko rata u Rusiji (1917-1923.), koji je vođen između Boljševika (Crvena armija) i Belog pokreta (Belogardejaca), SAD su bile angažovane protiv Boljševika. Amerikanci su direktno intervenisali u građanskom ratu u Rusiji, a postojao je Američki ekspedicioni korpus „Sibir“, a postojala je i ekspedicija Polarni medved na severu, kod Arhangelska. Pobeda Crvene armije i uspostva boljševičke vlasti (komunističke), stidljivo je ucrtavala put kojim će ići odnosi SAD i SSSR danas Rusije.
      Određeni propusti koje je učini Sovjetski Savez uoči početka Drugog svetskog rata, pa i podrška Nemačkoj oko podele Poljske 1939. godine, učinjeni su zbog slabosti samog SSSR- a i lakovernosti vlasti u Kremlju. Naime, bilo je jasno da Sovjetski Savez nije bio spreman za novi sukob sa Nemačkom. Posebno, posle ogromnih gubitaka prourokovanih Prvim svetskim ratom, Građanskim ratom i političkim represalijama i čistkama unutar same države. Nakon kraja građanskog rata, Sovjetska Rusija je bila opustošena i skoro uništena. Suše 1920. i 1921. godine i glad 1921. godine, pogoršale su katastrofu. Rat je uzeo približno 15 miliona života, uključujući najmanje milion vojnika Crvene armije koji su umrli u borbi. Još 50000 ruskih komunista su pobili kontra-revolucionarni Beli. Milione su još ubili glad, zaraze, veliki masakri obe strane i progoni Jevreja u Ukrajini i južnoj Rusiji. Ekonomski gubitak za Sovjetsku Rusiju je bio 50 milijardi rublji ili 1,8 milijardi tadašnjih američkih dolara. Industrijska proizvodnja je opala na 4-20% nivoa iz 1913. godine.
      Još milion ljudi je napustilo Rusiju, mnogi sa generalom Vrangelom, neki preko Dalekog istoka, ostali su pobegli na zapad u novoosnovane baltičke države da bi pobegli od strahota rata, gladi ili vladavine jedne od zaraćenih strana. Ti iseljenici uključuju velik broj školovanih ljudi.
      Ratni komunizam je spasio sovjetsku vladu tokom građanskog rata, ali je mnogo ruske ekonomije prekinuto. Privatna industrija i trgovina su bile zabranjene, a novouspostavljena (i jedva stabilna) država nije bila sposobna da pokrene ekonomiju na dovoljan nivo. Procenjeno je da je ukupna proizvodnja u rudnicima i fabrikama 1921. bila na 20% predratnog nivoa, a mnogi važni elementi su preživeli još drastičniji pad. Na primer, proizvodnja pamuka je pala na 5%, a gvožđa na 2% predratnog nivoa.
      Seljaci su na oduzimanje dobara odgovarali odbijanjem da obrađuju zemlju. Do 1921. godine, obrađena zemlja je pala na 62% predratnih površina, a prinos je bio samo 37% od uobičajenog. Broj konja je opao sa 35 miliona u 1916. godini na 24 miliona 1920, a stoke sa 58 na 37 miliona. Odnos američkog dolara i rublje je pao sa dve rublje za jedan dolar 1914. na 1200 rublji za jedan dolar 1920. godine.
      Tokom dvadesetih i početkom tridesetih godina 20. veka, odnosi su bili prilično bliski u ekonomskom pogledu. Došlo je do upliva američkog kapitala u SSSR pa je tako npr. uz pomoć SAD izgrađena hidroelektrana Dnjepr, koja je bila najveća na svetu do njenog rušenja. Izgrađena je i fabrika GAZ uz pomoć Forda.
      Iako se Rusija oporavila i čak prošla kroz ekstremno brz ekonomski napredak u tridesetim godinama 20. veka, zajednički efekti Prvog svetskog i građanskog rata su ostavili trajan ožiljak na rusko društvo i imali su stalan uticaj na kasniju istoriju Sovjetskog Saveza. Od tih posledica naslednik Carske Rusije, pa i sama Rusija se nisu bili oporavili, a novi sukob je već kucao na vrata.
      ZAHLAĐENJE ODNOSA
      Napadom Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine počinje da se piše nova istorija u odnosima između SAD i SSSR (danas Ruska Federacija). U Drugom svetskom ratu samo je SSSR dao oko 25 miliona žrtava, uz podatak da i danas Rusija potražuje oko pet miliona ljudi iz tog velikog svetskog sukoba.
      Kraj Drugog svetskog rata jasno će pokazati rivalitet između dojučerašnjih saveznika – SAD i Sovjetskog Saveza. Krimska konferencija je bio samit savezničkih vođa koji je trajao od 4. do 11. februara 1945. godine u Jalti. Tu je utanačen plan za konačno razračunavanje sa Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. U stvari, Konferencija je značila podelu sveta na intertesne zone.
      Ubrzo po okončanju rata, svet je klizio kao blokovskoj podeli. U to vreme Sovjetski Savez je pokušavao da se oporavi od katastrofalnih posledica rat.
      Do pogoršanja međunarodnih odnosa i pojave Hladnog rata došlo je posle raspada Antihitlerovske koalicije i sukoba između bivših saveznika – velikih sila, a pre svega između dve supersile posle rata – SAD i SSSR. Još pre završetka rata Drugog svetskog rata na pacifičkom ratištu, Vinston Čerčil je kovao plan da napadne Sovjetski Savez. Nada čovečanstva da će rat prestati da bude sredstvo politike i da će se svi politički i međunarodni problemi rešavati mirnim putem – počela je da se gubi. Organizacija ujedinjenih nacija je mnogo puta rešila krupne međunarodne sporove i krize, ali nije uspela da obezbedi stalan i čvrst mir i uvek onemogući upotrebu sile i rata. SAD su prihvatile da brane Grčku i Tursku od spoljne intervencije, kako ih ne bi predali komunizmu, i da im pruže vojnu i ekonomsku pomoć, a posebno je politika američkog predsednika Harija Trumana (Trumanova doktrina) formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna bloka ili lagera. Trumanova doktrina je predstavljala odgovor na sovjetsku ekspanziju u Evropi i Bliskom istoku (Iranu, Turskoj i Grčkoj) i odražavala se u američkoj spremnosti da pruži pomoć svim narodima i zemljama koje su bile pod pretnjom komunističke vlade. Takozvani Maršalov plan bio je još jedan plan SAD, koji se sastojao u, prvenstveno, novčanoj pomoći zemljama Evrope posle Drugog svetskog rata, kako bi se oporavile od posledica nemačke agresije.
      Zapadne zemlje na inicijativu tadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, a pod vodstvom SAD formiraju svoj odbrambeni savez. Do podele Nemačke, a i drugih teritorija, na interesne sfere između velikih sila došlo je na nekoliko konferencija, kao što su Jaltska ili Potsdamska, gde se razmatralo o završetku Drugog svetskog rata, kao i uređenju sveta posle njega. Na kraju Drugog svetskog rata saveznici su podelili poraženu Nemačku na četiri zone, pod kontrolom SAD, Sovjetskog Saveza, UK i Francuske. Sovjeti su kontrolisali istočne oblasti – Saksoniju, Tiringiju, Saksonija-Anhalt, Brandenburg i Meklenburg-Zapadnu Pomeraniju; Britanci su preuzeli Severnu Rajnu-Vestfaliju, Donju Saksoniju i Šlezvig-Holštajn; američka i francuska zona bile su u južnoj Nemačkoj.
      Godine 1949. tri dela Nemačke su se udružila i stvorila Zapadnu Nemačku, dok je sovjetska zona postala Istočna Nemačka, pod vlašću komunista. Iako ceo u ruskoj zoni i glavni grad Berlin je bio podeljen na četiri zone. Komunisti su u noći između 12. i 13. avgusta 1961. godine započeli izgradnju zida dugog 45 km, posred Berlina kako bi sprečili ljude da prelaze sa Istoka na Zapad. Bio je visok 3,6 m i širok 1,2 m. Zid je podignut zato što je u periodu 1949-1961. Prebeglo je oko 2,5 miliona Istočnih Nemaca u Zapadnu Nemačku. Takođe, privreda Istočne Nemačke je bila na ivici propasti, jer su mnogi građani zapadnog Berlina dnevno prelazili u istočni deo grada da bi obavili svoju kupovinu, zato što su cene proizvoda u istočnom Berlinu bile jako niske. Pretvoren je u sistem betonskih zidova na čijem je vrhu bila bodljikava žica i koji je čuvan, sa osmatračnice, topovima i minama. Čitav zapadni Berlin bio je okružen zidom i fizički potpuno odvojen od istočnog dela grada. Mnoge porodice su bile rastavljene, i mnogi ljudi odvojeni od svojih kuća ili poslova. Mnogi su organizovali demonstracije protiv izgradnje, ali su one bile neuspešne. Zapadni Berlin je sad predstavljao izolovanu enklavu u neprijateljskoj zemlji. Zid je od tada postao i ostao simbol Hladnog rata i hladnoratovske podele.
      Namera podele Nemačke je bila da se iskorene nemački militarizam i nacizam. Ulogu vodeće sile preuzele su SAD, sa ambicijom da zaustave sovjetsku ekspanziju i ideju komunizma, pre svega u Francuskoj i Italiji, gde je ovaj pokret počeo da jača. Međutim, razlog podele Nemačke bio je sam Hladni rat. Obe supersile su se najviše plašile da će se njihov ratni neprijatelj svrstati uz njihovog hladnoratovskog protivnika: ako bi se to dogodilo, posledica bi bila koncentracija vojne, industrijske i ekonomske moći koja bi postala toliko velika da se više ne bi mogla savladati.
      Takođe, i Austrija je bila pod savezničkom okupacijom sve do 15. maja 1955. godine kada je proglašena za nezavisnu i demilitarizovanu državu. Na dan 26. oktobra iste godine formalno proglašava svoju neutralnost.
      Ne treba zaboraviti da su se SSSR i SAD i pored različitih interesa našli 1947-1948. godine na istom zadatku – stvaranju Države Izrael. Izraelci su naoružavani preko Čehoslovačke i FNR Jugoslavije. Za to su znale i SAD i SSSR, ništa nisu poduzeli da to spreče, naprotiv. Projekat Izrael, je zajednički projekat SAD i SSSR. Na tom projektu radili su zasebno, ali je rezultat očigledan.
      nastaviće se...
      Danko BOROJEVIĆ
      Published by vojnopolitickaosmatracnica
    • Од Џуманџи,
      ...s malim penisom, a Hrvati joj se uporno dive
       
      Извор: http://www.index.hr/vijesti/clanak/rusija-je-div-s-malim-penisom-a-hrvati-joj-se-uporno-dive/1031301.aspx
×
×
  • Create New...