Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Vladan :::.

Други брак (удовице, удовци, разведени)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Супругу је недавно Господ призвао к себи кроз тешку болест и у миру се упокојила. Имам три ћерке, најстарија има 10 година а две близнакиње по 2 године.

 

Размишљам о другом браку и главни разлог за отварање ове теме, у договору са једним о модератора, је разговор са другим људима који размишљају о другом браку или су већ у другом браку или других удоваца и удовица и разведених (нарочито из Цркве) са којима бих могао да разменим искуства.

 

Кроз досадашње разговоре које сам водио мишљења о другом браку и удовству има разних а верујем да би се на теми могло чути још и више од тога јер има много више људи него што ја могу да сретнем физички.

 

Ако знате некога, чули сте за неки случај, знате неку сличну причу из живота или житија или поука молим вас да је поделите и овде.

 

Мислим да свима који су у мојој или сличној ситуацији требају примери, приче, искуства и познанства са људима који имају сличан начин живота и могу да поделе своја виђења и мишљења.

 

Хвала вам свима унапред и нека нас Господ укрепи на свако добро.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nismo jos imali ovakvu temu na forumu, tacnije o udovistvu mislim nijednu, kao ni o drugom braku iz perspektive licnih iskustava, uopsteno jesmo pricali. Ali imali smo povelik broj prica o razvodu, nazalost vrlo cesta i traumaticna pojava, i ne znam koliko tema o usamljenima, o nevoljnom 'trecem putu', strahovima i potajnim zeljama za drugom i saputnikom u zivotu u Hristu. 

Nasa Crkva blagoslovi i drugi i treci brak, tako da majcinski uvidjavno izlazi u susret ljudskim patnjama i potrebama. Bez obzira na razlog (razvod ili udovistvo), oba su veoma bolna i traumaticna iskustva, nakon vremena prebolijevanja, prirodno je da se stvori potreba za zajednistvom i dijeljenjem radosti i odgovornosti podizanja djece. Sa djecom iz prethodnih brakova, situacija se dosta usloznjava i potrebna je zrelost, odgovornost, uvidjavnost, pedagosko-psiholosko znanje i interesovanje da se djecja potreba za roditeljskom figurom oba pola ispostuje a da im se sto manje bola zada i povrijede rane koje imaju od razvoda/gubitka roditelja.

Prisjecam se, znam slucaj dvije udovice sa sitnom djecicom, ali one su ostale same, nisu se udale ponovo mislim desetak i vise godina nakon smrti muza. Ne znam za tacne razloge, ali pretpostavljam i da mozda nisu mogle naci dovoljno zrelog i odgovornog muskarca koji bi smogao snage i srca da prihvati zenu s djecom, jer u tim slucajevima nema stigme kao kod 'raspustenice'. U generaciji nasih baba/prababa ima vise takvih slucajeva gdje se zena uglavnom udaje ponovo, ali danas zena ima izbor, u ekonomskom smislu, ako moze sama da obezbijedi egzistenciju i da vaze spram razlicitih potreba kako svojih tako i djecijih.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mozda ja nemam jasnu sliku ali mi se cini da je zaista kako Dijana kaze redak slucaj da se zene sa decom ponovo udaju danas. Skoro je preslo u pošast to koliko muskarci danas barem za Srbiju kako mi se cini traze zemaljsko blago i u tom smislu. Do te mere da nemaju ni osnovnog covestva da pokazu da su muskarci, jaci, sposobni da budu oslonac pa makar da se bore zajedno ako nista drugo, kamo li vere neke ozbiljne. Toliko primera zena znam divnih majki koje su same pa zar niko makar od hriscana ne stavi prst na celo pa kaze zar nije blagocestivije i pred Bogom i pred rodom(ko ce da gradi ovu zemlju ako ne mi) da takvoj zeni pomogne bude oslonac nego da juri kojekave svoje ideale sta ti ja znam sta li jure ne znaju ni oni.

A takodje i obratno za devojke i zene vazi.

Ljudi koji su ostali sami sa decom u Sr ko da su stigmatizovani narocito i najpre od onih koji su u boljoj finansiskoj situaciji.  To mi je potpuni fenomen do kolikih kompleksa je dosao nas narod u svom stradanju.

Iskreno se nadam da cu procitati ovde neko misljenje naosnovu primera suprotno od mog.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
9 minutes ago, *Jелена* рече

 

Iskreno se nadam da cu procitati ovde neko misljenje naosnovu primera suprotno od mog.

Знам / ЧОВЕКА /лично. Жена му се упокојила  пре много  година. Диван црквен човек, финансијски и више него добро ситуиран.Из старе Београдске докторске породице , културан образован / немам речи колико је диван /   Живи и ради у Београду . Са првом супругом није имао деце. Други пут  се оженио женом разведеном,  која има девојчицу из првог брака . Немају заједничке деце. Живе заједно већ дужи низ година и имају добар брак . Заиста реткост , али ето нађе се  још по који човек и мушкарац међу људима и бескичмењацима. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
43 minutes ago, *Jелена* рече

Ljudi koji su ostali sami sa decom u Sr ko da su stigmatizovani

..ниси далеко од истине.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moja majka je ostala relativno mlada udovica, sa mnom. Secam se da nije podnosila kad neko pomene da je ona samohrana majka, na prenemaganja tog stila dizala joj se kosa na glavi. A ja sam potajno zelela da se zaljubi i uda ponovo, iz one perspektive "da me pusti malo da disem", jer je isuvise veliki teret za mene bio to njeno samovanje. Niti je ona to mislila niti mi je to govorila, njeni razlozi za ostajanje samom su bili druge prirode, ali ja sam se osecala kao terer, kao da je zbog mene ona sama, da se posveti meni jelte i onda sam se osecala da sam joj zbog necega ostala duzna. Dok nisam poodrasla i shvatila i njena razmisljanja i osecanja tada :D

Ono sto meni bode oci je oduvek bila ta razlika u tretiranju udovaca i udovica, nekako bar svuda oko mene udovica je jadna ona al sta ce, dok maltene ni godinu dana posle zenine smrti je sasvim normalno da se muskarac ponovo ozeni "da ima ko da vodi racuna o NJEMU i o deci", kao da je muskarac sakat i da ne ume sam da vodi brigu o deci i kuci i kao da je na to genetski predpdredjena samo zena.

I kad god bih cula to -pa sta ce mora da se ozeni da ima ko da brine o njemu, meni je bilo muka.

Sta, zeni u genima pise kako se sve to radi? Nije nego!

Sto se samog drugog braka tice, to je meni potpuno normalno ako je iz ljubavi, a ne iz osecaja da jelte ti treba neko da brine o deci ili ako si zena da te ne znam brani sta god. Ljubav da, al racun nikad.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
51 minutes ago, *Jелена* рече

Toliko primera zena znam divnih majki koje su same

Ако мислите да би се нека од њих можда снашла / уклопила са мојом ситуацијом (мада, мислим, да је мала вероватноћа да нека пожели да се уклопи са две бебе) слободно им јавите за мој пример. Мени значи да чујем и мишљења оних које се не уклапају јер тиме стварам реалнију слику онога што ме чека.

Иначе, у мојој фамилији имам два примера да су мушкарци прихватили жене са децом. Рођени брат моје супруге је прихватио жену са ћерком и заједно су родили још једну. Мај брат од тетке по оцу се у другом браку оженио женом са једним сином а и он је имао сина из првог брака и онда су заједно родили још једног :-)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
10 minutes ago, Јелена011 рече

Sta, zeni u genima pise kako se sve to radi? Nije nego!

Знам жене, мајке, којима не бих поверио чување ни њихове ни своје деце. Тако да то дефинитивно не пише у генима :-)

Иначе прича да само жена брине о мужу и деци као и прича да су само деца најважнија у мојој породици нема подршку. Сви су једнако важни и свако о свима мора да брине. Бебе имају више пажње и посвећује им се више времена због узраста али временом се то полако мења. Супружници бринући о себи на најважнији могући начин дугорочно брину о деци а све остало се мање-више ради полако, у ходу, протоком времена, одрастањем деце, узрастањем супружника...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zao mi je zaista sto vam se supruga upokojila, mora da je i vama i vasoj deci jako tesko. Dopustite sebi vreme da odbolujete, da nađete svoj mir i sami. Pogotovo posle bolesti, pa to je ogromna trauma i za vas i za decu.

Grozne li fraze al zaista Bog zna zasto vam je namenio taj krst. Mozda je bolje kao trenutna opcija da nađete ako finansijski mozete nekog da vam pomogne oko kuce i dece za pare, ako vam devojcice idu u vrtic jos bolje i da date sebi oduska da se slegnu sva pomesana osecanja. A onda ko zna, mozda se vec sutra zaljubite u nekog ili ko zna kad al da to bude brak iz ljubavi. Da izvinete znam nekoliko muskaraca koji ne bi ozenili zenu samu s decom, al ni jednu zenu koja na to tako gleda. Mozda ako je neka devojka bas mlada pa ajde, al stvarno nisam cula za slucaj da je neka odbila nekog jer ima decu bilo razveden bklo udovac.

A drugi brak ko brak, ja zaista ne mislim nista lose o tome, taj ko se mrsti i sad ocekuje od bilo koga da ostane sam do kraja zivota pogotovo kad su mladji ljudi u pitanju, tog bih ja malo po turu. Ti iz fotelje sto im je sve u zivotu potaman i drugom dele lekcije sta se valja mi idu na nerve.

Nisam mislila da vi sad ne znam trazite zenu iz razloga koje navedoh, samo sam pricala o slucajevima koje ja znam. Crkva je rekla svoje, blagoslovila je i drugi brak, dakle nista gresno niti lose nema u tome sto bilo ko u toj situaciji zeli. A selo tj narod ko narod ce uvek naci povod za pricu. Kako se vi duboko u sebi osecate ci najbolje znate, i slusajte sebe duboko, tako cete i vi i vasa deca biti srecni i ispunjeni.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
6 hours ago, Vladan3 рече

Ако знате некога, чули сте за неки случај, знате неку сличну причу из живота или житија или поука молим вас да је поделите и овде.

 

Moja pokojna cukunbaba se uopkojila mlada , a iza sebe je ostavila 3 sina . Moj cukundeda  se ozenio drugi put ... i  Nina , kako su je svi zvali od miloste  , je bila veoma dobra zena , ali nije imala dece  ... Svima je pomagala  ... Deca su je mnogo volela  ... To je bilo vreme komunizma a svi iz te  porodice su bili komunisti ... Baba mi je pricala nedavno , posto u poslednje vreme samo prica o pokojnima ,  kako se Nina stalno molila da je sahrane kao hriscanku , a ako ne to a onda da umre na praznik ... i ta zelja joj se delimicno ispunila zato sto se upokojila na Vaskrs ... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jela, zustro, kao i obicno :D Zanimljivo mi je tvoje vidjenje te situacije iz djetetove perspektive, da dijete osjeca maltene krivicu i da zeli da je roditelj sretan i gura ga da se odrekne samoce. Dozivjela sam to, ali u ulozi roditelja :)

Mnoge majke se 'zrtvuju' na taj nacin, od nesvjesnog sabotiranja do svjesnog odbijanja prilike za udaju da ne bi 'povrijedile dijete/djecu', cak i u generaciji nasih baba, kad je to bilo veoma neuobicajeno, majki, nasoj, da ne govorim.

Nema tu obrasca. Nekad je to zaista gorka i zaludna zrtva, nekad je opravdana. Svaki slucaj je jedinstven. Znam nazalost ne tako sretne primjere, gdje se zene jesu zaljubile ili iz nekog drugog razloga prihvatile muskarca s djetetom/com, ali se nisu pokazale kao plemenite macehe. A ni ocusi, mada na forumu ima sretnih svjedocenja. Stigma je zalosna realnost. Cak je i muskarac tu manje vrijedan, pozeljan, iako moze da se desi da ga druga zena upravo zato postuje sto je posvecen roditelj. Za zenu, ne zelim da pricam, kako ruzni stereotipi oblikuju misljenja ljudi. Tu je primjer muskog cojstva i junastva jako rijedak...

Na nesrecu, imam utisak da je rjedji zreo brak nastao iz prave motivacije, od ljudi koji su psiholoski sazreli za odgovornost roditelja, a kamoli hriscanski brak. Otuda sve varijacije djecjih patnji i ispastanja roditeljske nezrelosti i neodgovornosti, od blazih do drasticnih slucajeva. Tim vise je cudo drugi brak, ali ne mora da znaci, da je nemoguce. 

Ali posto je Bogu sve moguce, to su hriscanni ipak ljudi vecih mogucnosti, vece slobode od determinizama... :pcelica:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dijana,

ma sta znam, mozda je drugoj deci to ok, al ja nikad nisam bila na taj nacin razmazena i da je bilo interneta tada glavu secem da bih joj otvorila profil na nekom sajtu za upoznavanje :D

A ona skroz zena je u fazonu ma pusti me dete, doduse onda je ona mene bukvalno terala da izlazim i da se druzim, a ja nikad nisam bila u fazonu zurki, koncerata, izlazaka u zadimljeno i bucno iako sam recimo i sama pusila jos tad. Nisam videla poentu skakanja u masi, vakih nakih da ti ne mozes ni da popricas sa nekim ko covek, pa je jurila u srednjoj moje prijateljice da me nateraju u skitnju :D

Glede samih ljudi, od nje mi je ostalo to da se najezim kad cujem jaaoj ona je bespomocna jadna samohrana majka. I generalno taj koncept da nas neko drugi cini srecnim, bilo dete bilo osoba, kao da smo krnji ako smo sami. Kao da je neko razveden ili udovac\ica manje vredan i manje sposoban pa ne znam sta ga treba sazaljevati. Pogotovo kad cujem da neko kaze detetu -ti si moja sreca, kao da je duznost deteta da usreci roditelja jer lako se tu sklizne posle u patologiju. Deca su tu provremeno, kraj. Ma koliko bezosecajno zvucalo, njihov cilj u zivotu postavljaju sami, a za nasu srecu smo odgovorni mi sami. Sa decom, bez, sa muzem henom, bez, zdravi, bolesni, vaki naki, kakvi god sreca nije "e samo da se desi to i bicu srecan".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da, sazaljenje je jednako odvratno pogadjajuce i ponizavajuce za obe strane kao  i prezir. Sreca nije van nas, to su sve stereotipi, ali nije ni u nama na taj nacin kako uci new age kvaziduhovnost i popularna plitka psihologija. 

Carstvo nebesko je unutra u nama, i podviznici ga zadobijaju. Sreca je jedino u zajednici, ali oplemenjenoj, ne nastaloj iz potrebe, iz nedostatka, nego obilja, davanja. Nase potrebe su nasa realnost, determinizam, prirodno je da zelimo da nam neko pomogne, da nas neko usreci. Ali i utjeha i radost dolaze od Boga, rijetki su ljudi koji su sretni i ispunjeni samo u Bogu, svima treba zajednica, i zaista tesko je spoznati milost Boziju drugacije nego preko ljudi...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Vladane,

to što ti želiš je dobro, časno i sasvim prirodno. Zato od traženja ženice - ne odustaj!

Decu koju imaš - čuvaj i vaspitavaj, Bogu se moli za njih i od traženja ženice - ne odustaj!

Posao koji imaš - radi, pošteno i kvalitetno, Bogu zahvaljuj za njega i od traženja ženice - ne odustaj!


 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
9 minutes ago, Toma рече

Dejane,

to što ti želiš je dobro, časno i sasvim prirodno. Zato od traženja ženice - ne odustaj!

Decu koju imaš - čuvaj i vaspitavaj, Bogu se moli za njih i od traženja ženice - ne odustaj!

Posao koji imaš - radi, pošteno i kvalitetno, Bogu zahvaljuj za njega i od traženja ženice - ne odustaj!


 

:skidamkapu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополит волоколамски Иларион подржава недавну изјаву председника РФ Владимира Путина у корист традиционалног схватања брака као свезе мушкарца и жене.      Високопреосвећени је изјавио: „Радује ме што је Председник то јавно изјавио, пошто, нажалост, видим шта се дешава у неким западним земљама са беспризорном, срамотном, наметљивом, али и агресивном пропагандом тзв. алтернативног породичног начина живота, кад нпр. два мушкарца и две жене могу образовати породицу и усвојити дете. Тада они не би били мама и тата, већ заиста „родитељ један“ и „родитељ два“, закључио је митрополит Иларион.   Осврћући се на чињеницу да неки у  западном друштву инсистирају да брак може имати различите облике, Митрополит је нагласио: „Ипак, мислим да је у нашој земљи, где се огромна већина људи држи традиционалних вредности, чак независно од своје верске оријентације, веома важно да Устав садржи схватање брака као свезе између мушкарца и жене“.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Руски председник Владимир Путин изјавио је да је брак једино могућ „између мушкарца и жене” и додао да подржава идеју увођења тог принципа у Устав.     „Брак је заједница мушкарца и жене”, рекао је Путин на састанку радне групе које је формирао Кремљ због уставне реформе.   Путин је подржао идеју да то буде унето у Устав.   „То је добра идеја и треба је подржати. Само треба размислити како то срочити и где”, рекао је председник Русије после предлога конзервативне посланица Олге Баталине да се Уставом утврди да држава подржава „традиционалне породичне вредности”.   Баталина сматра да је породица угрожена због покушаја увођења нових термина као што су „родитељ број један” и „родитељ број два”.   „То није фантазија, већ стварност у неколико земаља”, рекла је Баталина која представља владајућу странку Уједињену Русију у доњем дому парламента и раније је подржала закон којим се забрањује „хомосексуална пропаганда” у Русији.   Путин је рекао да док год он буде био председник Русије, неће бити „родитеља број један” и „родитеља број два”. „Имамо тату и маму”, рекао је он.   Путин је у јануару изјавио да су неопходне измене Устава из 1993. и формирао радну групу од неколико десетина посланика и других, задужену да припреми уставне амандмане.   Радна група је данас на састанку с Путином предложила да у Уставу буде наведено да је Русија „Држава која ствара мир” или „победничка држава” у Другом светском рату.   Многи аналитичари сматрају да тим уставним изменама Путин припрема терен да сачува свој утицај после 2024. године, када буде напустио председничко место, преноси Бета.   Путин је рекао да циљ уставне ревизије није „продужетак његове власти” у Русији на чијем је челу 20 година.     Извор: Политика
    • Од Логос,
      Протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, одржао је предавање у недељу, 29. децембра 2019. године, у просторијама Фудбалског клуба на Ченеју. Отац Игор је говорио је на тему „Православни брак и породица”.     Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке 
    • Од Логос,
      „Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа“ (Ос 1, 2). У овим стиховима пројављује се суштински моменат за адекватно разумијевање и књиге али и личности Осије, а то је да ниједан старозавјетни пророк није снажније илустровао пророчку поруку својим личним животним искуством, као што је то био случај са Осијом.

      Пророк Осија (Јахве je помоћ, спасење) је живио у VIII вијеку и био је млађи савременик пророка Амоса. Податке о њему, који су веома оскудни, црпимо из књиге која носи његово име. Оно што из књиге сазнајемо јесте да је пророк Осија био син Веирије и да је рођен у Сјеверном царству, гдје је своју пророчку дjелатност вршио пред крај владавине цара Јеровоама II (783-743) и у немирним годинама које су претходиле паду Самарије. Оквирно можемо рећи да је дјеловао од 750. до 725. године прије Христа, зато што у његовој књизи немамо податке да је доживио пад Самарије 722. године. За разлику од Амоса који је био логичан и непристрасан, пророк Осија је био и сувише везан за своју отаџбину да би могао замислити како Бог није гајио нарочиту љубав за ово подручје и његов народ. Он је волио ову земљу, волио је њен народ и био је сигуран да их и Бог воли.
      Осијин пророчки пут отпочиње његовим браком са женом по имену Гомера. Претпоставља се да је Гомера била проститутка у једном од хананских храмова, коју је Осија покушао да придобије за сопствено разумијевање Божијих односа са народом, мада је сасвим могуће и да му је била жена, па је њено невјерство, које читамо на самом почетку књиге, било потпуно неочекивано. У сваком случају, Осија и Гомера су имали троје дјеце. Свакоме је било надјенуто име које је симболично изражавало судбину израиљског народа. Првоме је било дато име Језраел, као изјава да ће Бог осветити покољ који Јуј бјеше починио. Другом је надјенуто име Лорухама (Невољена), да каже како је Израиљ прокоцкао и Божију љубав и опроштај, а треће дијете названо је Лоамија (Нисте мој народ) што је уједно коначна потврда степена одступништва Израиља.  Гомера је потом напустила Осију и отишла да живи са другим човјеком (Ос 1, 2-2, 5), па га у наредној епизоди из његовог живота видимо како одлази на тржницу и угледа проститутку која је допала некаквог ропства из ког се може откупити малом свотом новца. Дирнут њеном молбом, пророк је откупљује и узима да живи с њим (Ос 3, 1-5). Неки истраживачи вјерују да је ово била друга жена, а не Гомера, мада, ако се појединости ове приче упореде са Осијином потоњом поруком о Божијем односу са Израиљом, више смисла има претпоставити да је ова проститутка у ствари била Гомера, коју је вјероватно напустио човјек са којим је до тада живјела. У сваком случају је ова лична трагедија дала тон Осијиној поруци народу. Као што је његова љубав према Гомери била одбачена и презрена, тако је и љубав Божија према Израиљу била одбачена и презрена. Па ипак, пророк Осија наглашава да та љубав никад није престала бити љубављу која спасава. 
      Поставља се питање на који начин је доживљавана израиљска заједница, ако се узме у обзир да је пророк Осија могао да је представи као блудницу? Односно, како је уопште могуће успоставити аналогију односа оца и сина, или брачника, између Јахвеа и Израиља? Заједница је могућа само између две различите личности које љубав обједињује. Једна је Јахве, а која је друга? Одговор на ово питање лежи у схватању Израиља као корпоративне, саборне личности. Наиме, у догађају Изласка, Јахве се јавља цjелокупној заједници, а не само народним представницима. То је први сусрет Јахвеа и тзв. „саборне личности Израиља“. 
      Невјерност према Богу Јахвеу и некритичко приклањање Ваалу, пророк Осија означава као блудничење у најгорем смислу ријечи. Тим су путем кренули управо они који су најодговорнији у народу: цареви и кнезови, а са њима чак и свештеници међу којима је завладао „дух блуда“ (Ос 5, 4). 
      Не само да ће народ и свештеници бити кажњени због блудничења, него ће и цареви и кнезови потпасти под исту казну, јер је и њих захватио исти дух. Осија види како се они заправо хране „гријесима мога народа и лакоме се на безакоње“ (Ос 4, 8). Њихов блуд се огледа у томе што они траже помоћ и ослонац код туђинаца, а не ослањају се на Јахвеа. Осија тврди: „Они позивају Египат, иду у Асирију“ (Ос 7, 11). Па ипак, Јахве је господар и Египта и Асирије. Будући да су у злу огрезли: „У зору ће заувијек нестати цара Израиљева“ (Ос 10, 15). Ту је врхунац онога што Осија предвиђа у скоријој будућности.
      У уској вези са духом свеопштег блудничења, као најгоре издаје јесу засигурно и међусобне завјере и сукоби (Ос 6, 6-7), којима његови сународници кују сплетке и устају једни на друге, па стога Осија и износи Јахвеову тужбу: „Цареве су постављали без мене, кнезове бирали без знања мога“ (Ос 8, 4)… „Сви су они орали безбожност, жели безакоње, јели плод преваре“ (Ос 10, 13)… „Своје поуздање нису ставили у Јахвеа, него у кола своја и мноштво ратника својих“ (Ос 10, 13)… „Посијали су вјетар и пожеће олују“ (Ос 8, 7). Међутим, доћи ће дан неизбјежног отријежњења, кад ће бити уништена лажна сигурност коју је народ изградио на непоузданим темељима. Биће то заиста страшан дан: „Када ће се говорити брдима: Покријте нас!, и бријеговима: Падните на нас!“ (Ос 10, 8). 
      Осијини судови нису нипошто самовољни, већ се превасходно изричу у свјетлости Савеза са Синаја. Због тога његова порука поред етичког карактера, носи прије свега историјско-теолошко обиљежје. У тим и таквим оквирима, пророк истиче двије константе: Јахвеову трајну вјерност према народу и Израиљову трајну невјерност према Јахвеу.  
      Осија показује како је Јахве био Израиљев Бог још „у земљи египатској“ (Ос 12, 10, 13, 4); водио их је преко слуге свога Мојсија (Ос 12, 4). Јахве је љубио Израиљ још док је био дијете (Ос 11, 1). Он је учио „Јефрема да ходи“ (Ос 11, 3) држећи га за руку као што то раде отац или мајка; Јахве се брижно надвио над њим, дајући му да једе (Ос 11, 4). Свим овим дивним сликама завршава се заправо онај дио Осијине књиге који говори о Јахвеовој очинској љубави према Израиљу. Јахве се опходи према народу као према своме сину. Његова љубав носи карактер ненадмашиве њежности која трага и онда кад је све изгубљено.     
      Насупрот таквој очинској љубави Јахвеа, Израиљ испољава такав вид понашања, да Јахве мора извести жалостан закључак: „Што сам их више звао, све су даље од мене одлазили“ (Ос 11, 2). Посљедице су биле поразне за народ, јер Израиљ није спознавао да их је Јахве увијек изнова настојао опоравити од њихова зла, односно да их је настојао спасити.
      Осија је кренуо од горког искуства невјерне заручнице према вјерном заручнику и тиме осликао стварно стање народа према Богу и Бога према народу. Својом невјерношћу, која је захватила најодговорније у народу, као и сам народ, али и читаву земљу, Израиљ је раскинуо односе повјерења, отуђивши се од Бога, постајући Невољена и Не-мој народ. Али истовремено, тим је чином народ једноставно изгубио сигурне темеље постојања, јер је почео свој живот да гради на невјерности, лажима, превари, што је имало погубне последице на свакодневни живот. 
      Имајући све то пред очима, Осија најављује коначан нестанак државе и култа. Јахве је одбацио не само цареве, које је Израиљ постављао без његова знања, већ и сам култ. Штавише, народ ће на својим плећима понијети последице криве усмјерености и невјерности према Јахвеу. Израиљ се као народ и као држава сломио заправо на своме Богу. Јахве је за народ постао „попут мољца и попут чира на његову телу“ (Ос 5, 12-13). Израиљ једноставно није познао свога Бога. 
      Па ипак, колико год Осија истицао величину невјерности, понајприје оних најодговорнијих, он ипак види и упућује на излаз из тог стања уништења. Највеће заслуге пророка Осије састоjе се у томе што је упркос суду који ће задесити Израиљ, нагласио величанствену побједу љубави Божије, која се испољава кроз различите облике, као што су заручнички и родитељски. „Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адама? да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости“ (Ос, 11,8; Јер. 9, 7; Ос. 6, 4. ; 5 Мој. 29, 23; Јер. 31, 20).
      Прекрасне слике којима се описује Јахвеова љубав, попут мајке која води и подиже своје дијете, која га учи ходати, која га коначно привлачи свезама љубави, представљају врхунац Осијине теологије. У њима је Јахве приказан као истински заручник који љуби и онда кад друга страна не узвраћа на ту љубав. Осија не пориче да је Бог судија и да ће се над Израиљом судити, али свијетли тонови његове поруке долазе из несагледивих дубина љубави која подиже, у коријену мијења и спасава. Јер ипак, љубав Божија, која није ограничена као она људска, има моћ и храброст да раскине окове људске изопачености. Његова љубав неће остати неузвраћена, нити ће Јахве остати равнодушан према народу. Јер како истиче пророк Осија, Јахве ће ступити у борбу не само са својим противницима, него и са самим собом! Пророк наиме види, како се на чудесан начин у Јахвеом срцу води борба између срџбе и љубави. Посве ново у Осијиној теологији представља коначан резултат те борбе, у којој побјеђује љубав отварајући будућност народу. (Ос 11, 7-8). Јахве ће вратити народ првој љубави тако што ће га поново одвести у пустињу. И у пустињи ће заправо започети ново вријеме за народ. То је вријеме Новог савеза у којем ће Јахве говорити срцу, а народ ће остати у непрестаном дијалогу са Њим. Израиљ ће препознати Бога у љубави и вјерности, а Бог ће завољети Невољену и Не-народ: 
      „Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лијепо. И даћу јој винограде њезине од тога мјеста, и долину Ахор за врата надању, и ондје ће пјевати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира. И тада ћеш ме, говори Господ, звати: мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој. Јер ћу уклонити из уста њезинијех имена Вала; и неће им се више помињати имена. И заручићу те себи довијека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем. И заручићу те себи вјером, и познаћеш Господа. И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи. А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу. И посијаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој! (Ос 2, 14-23).

      Бранко Репаја

      Извор: Теологија.нет
    • Од JESSY,
      „Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године.
      „Урадио сам нешто ужасно. Сад седим и не знам шта да радим. Пре 3 месеца сам запросио девојку са којом живим. Осећања међу нама су постојала, све је било дивно. Али недавно су нестала, испарила. Покушавао сам да их вратим, али никако ми не успева. Ја њу не волим, она мене да. Љуби, грли, видим да жели да буде са мном. А мени се срце слама што не могу да одговорим на њену нежност. Испада да се претварам. Она види да сам безосећајан, пита зашто? Шта могу да одговорим, ако не осећам ништа? Већ је било озбиљних свађа и скандала због тога. Свадба се примиче, припреме теку, а мени на души стоји камен. Скоро да смо се били растали, али је она рекла да према мени још увек нешто осећа и да жели да покушамо поново, иако сам признао да је не волим. Тако ми је ужасно тешко коначно јој рећи све, када се и даље нада. А ја ноћима не спавам, сав сам измучен, катастрофално сам смршао. Тако ми је жао, али је не волим и непријатно ми је да будем са њом.“ Игор, 24 године
×
×
  • Креирај ново...