Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Јако је талентован. Нисам се овако одушевила од "открића" Лукаса Козмуса.
Кадрирање на пар портретских фотографија ме је подсјетило на Тарковскијеве серије полароидских фотографија. И позиционирање фигура у сцену бих назвала "Тарковскијевским". Предивно!
Хвала ти, сестро, на овом открићу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Tavita рече

Предивно

Већ дуже време ме оставља без текста свака његова фотографија.... предиван уметник ... ево његов профил, да га шпијунирамо заједно ;) 

https://www.facebook.com/stefan.bela.9

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 minutes ago, АлександраВ рече

да га шпијунирамо заједно ;) 

Зашто се осјећам "криминално" као у основној кад сам се са још три рођаке "украла" бабино пиво које смо попиле, па у тако празну флашу насуле воду, те пажљиво отворен чеп (да се не пресавије) вратиле? Живот на ивици. #крими_рад :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 minutes ago, АлександраВ рече

:smeh1:  whoa, you punk hihihi

Шта да ти кажем... Живот на граници је опасан и тврд :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Kaže prijatelj pre tačno godinu dana – umro Vladeta Jerotić. –
      Nije – nešto razmišljam a već dugo razmišljam o njemu, godinama – takvi ljudi su sveprisutni, u svemu što su dali, da nikada ne umiru, nikada ne mogu da odu –
      Ako za nekoga to posebno važi, važi za Vladetu
      Ako neko nije umro i ne može da umre, to je on
      Čovek sposoban da shvati i prihvati tolike različitosti a opet da rečima mudraca sve to objedini i oboji svojim bojama

      Mnogi su u njemu videli svog oca i učitelja
      Zadivljujući je broj onih koji su u njemu uspeli da pronađu inspiraciju, podsticaj
      I da, preko njega, razreše mnoge svoje dileme, zapitanosti
      Šta prvo reći osim da je mnogo šta radio bez honorara
      Pristajao da drži svoja predavanja gotovo uvek i svuda, svestan koliko je potreban
      Obilazio i gradove koje su svi zaboravili, šireći sve ono divno, predivno što je nosio u sebi
      Zašto, zato što je imao misiju, ljudsku, hrišćansku, pastirsku
      Spreman i sposoban da pomiri u sebi mnogo šta, ne samo psihijatra, mislioca
      Već i čoveka
      Jerotić se davao do neslućenih granica, i to u godinama kada se ljudi povuku, zatvore
      Ili ih odavno više nema
      On je istrajavao, imao snagu, volju, veru, prkos
      Menjale su se vlasti, države, slike i prilike
      A on kao da je sve više rastao i svojim bićem i duhom nadrastao sve ovo
      Vladetin opus je fascinantan, njegova intelektualna radoznalost, blaženost kojom je zračio
      Sposobnost da objedini toliko toga i da iz svega izvuče ono najbolje
      A da malo šta odbaci
      Vladeta je, čini mi se, kao malo ko razumeo čoveka
      Prvo kao psihijatar, nakon decenija i decenija rada u praksi
      Shvatio je da psihijatrija nije dovoljna i otišao je u duhovnost ali ne neku preterano spiritualnu, mističnu
      Već onu koja unosi smiraj i red
      Koja ne čini čoveka isključenim i nadmenim
      Već koja ga čini bratom i prijateljem svih ljudi
      Nije bio čovek dogme, nije bio radikalan, zadrt, naprotiv
      Možda najotvoreniji um koji smo imali, koji je uvek iznova učio
      I to zadovoljstvo otkrića koje je nosio u sebi, prenosio i na druge
      Vladeta nije imao decu, svoju ali mislim da su njegova deca čitav Srpski narod
      Svi mi, kojima se posvećivao, davao, u neprekidnoj razmeni koja je trajala i traje…
      Svi smo mi njegova deca a on naš otac, duhovni
      Koga smo voleli i poštovali i kada se sa njim nismo slagali
      Osećajući da nam želi dobro
      Vladeta je čovek nekog drugog vremena i zato je nestvarno koliko je uspeo da ostavi traga u ovom našem
      Neviđene su bile gužve na njegovim predavanjima
      Prosto se osećala čarolija kada izađe na scenu i govori
      Znale se i osećalo da se dešava nešto veliko
      Sam njegov ton, način, još kada nešto želi da naglasi – kao da to otpeva
      Unosio je smirenje, nadu, veru, smisao
      Bukvalno u sve
      Istinski primer čoveka, pred našim očima, kakvih je malo
      Vladeta je dokazao koliko može da se bude intelektualan, duhovan, otvoren a da te ljudi prihvate, vole, slave takvog
      Pokazao je put, dao najbolje moguće smernice i dokazao da ni približno nije sve tako crno
      Kao što se na prvi pogled čini
      Bio je čovek velikog kontinuiteta koji nije unosio razdor, strah
      Naprotiv, već je imao tu sposobnost da pomirljivim tonom sve ujedini, okupi…
      Stalno je ponavljao – budite lukavi kao zmije i bezazleni kao golubovi –
      Možda je zato Vladeta toliko i trajao
      Zbog svoje nevinosti ali ne i naivnosti
      Zbog onog najlepšeg što je budio u ljudima
      Kao neki pali anđeo, među svima nama, koji je držao konce
      Uz svoj mudri prepoznatljivi osmeh kojim je zračio
      Emisija „Agape“ gde je bio gost-domaćin postala je kultna, zahvaljujući njemu
      A njegovi izgovoreni eseji o Kafki, Dostojevskom, Tomasu Masu, Tolstoju…
      Preslušavaće se iznova i iznova
      Ne samo da je bio dobar govornik, bio je, pre svega, pisac, vrhunski
      Od njegovih stručnih radova, eseja sve do poslednjih faza
      Gde je objedinio svoja znanja i približio ih ljudima
      Vladeta se čita, sluša, tumači, postao je klasik i za života, stub naše kulture
      I ko se ozbiljnije bavio njime zna da gotovo nema teme illi značajnijeg mislioca
      O kome Vladeta nije pisao
      Od ruskih religioznih mislilaca, Šestova, Berđajeva, Fjodorova… pa do klasika književnosti
      Dopisivao se i sa Heseom u mladosti i objavio ta pisma
      Bio je psihijatar našim najvećim umetnicima
      Radio sa Selimovićem, Andrićem, Makavejevim, družio se sa Isidorom Sekulić, oduševljavala su ga predavanja Nikole Miloševića…
      Kao da je uzeo ono najlepše iz XIX veka, zagrlio XX vek a svoj vrhunac doživeo u XXI
      Čovek čiji je vek trajao toliko vekova i sposobnost da sve to izrazi
      Oplemeni, očoveči, daruje
      „Darovi naših rođaka“, čuven Vladetin ciklus knjiga
      Možda ga najbolje opisuje kao našeg plemenitog rođaka
      Koji je dugo ostao sa nama, na ovom svetu, da nam sve to prenese i saopšti
      Vladeta je bio i mudrac trenutka, nikada neću da zaboravim scenu kada mu prilazi majka koja ima problema sa sinom i moli ga za savet
      A on je izgovorio samo jednu reč – empatija – i potvrdno klimnuo glavom
      Da joj je time sve rekao a ona ga zahvalno zagrlila
      Vladeta je možda bio najpribližniji onom izrazu Dostojevskog – SVEČOVEK
      Koji je često upotrebljavao i Vladika Nikolaj Velimirović, koga je Jerotić posebno poštovao
      Na koga je najviše ličio Vladeta – na Aljošu Karamazova, Kneza Miškina, starca Zosimu…
      Ne znam, možda
      Sve je to bio pomalo Vladeta i ko zna šta je sve još bio a da mi i ne znamo
      Iako je toliko puta bio sa nama
      Ostaje večita tajna, zagonetka, njegov rajski um i njegova rajska misija
      Šta reći na kraju
      Osim nema više našeg Vladete
      Namerno kažem našeg jer ako je neko bio naš, svih nas zajedno, onda je to bio on
      Istinski primer pravoslavne sabornosti
      Ne bih da ovo zvuči kao poslednji pomen, Vladeta zaslužuje sve, samo ne poslednji
      Pričaće se i pisaće se o njemu
      Tek
      Toliko je ostalo divnih njegovih citata, knjiga, predavanja, susreta
      Da će ostati večno, sa nama, u nama
      Ako za nekoga to znamo
      Znamo za njega
      Zaista je bio najbolji
      Kao jedinstvo svega, što je živelo u njemu, i sposobnost da sve to prenese, daruje
      Dobiće svoje zasluženo mesto pored naših najvećih
      I treba da bude tu
      Mora
      Hvala Vladeta
      Družićemo se svi mi još
      Tvoja predavanja i dalje traju
      Tvoja misija i dalje traje
      Zauvek
      Dok nas ima
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/09/04/stefan-simic-godinu-dana-bez-vladete-jerotica/
    • Од Милан Ракић,
      Jedna od najboljih poveznica Albanske i Srpske kulture je Bekim Fehmiu, i naravno, njegov sin Uliks
      Bekim je pomirio u sebi predrasude i različitosti, i došao da studira u Beograd, prvo upisao fakultet dramskih umetnosti pa tek onda učio jezik, usput

      Kada su krenuli nemiri devedesetih prestao je da glumi, povukao se, na vrhuncu
      Zaćutao, pisao, slikao 
      I čovek koji je toliko toga imao da kaže utihnuo u tišini, iz protesta, pobune, želje da sve to stane i prestane
      Osetio je kao niko drugi šta se sve sprema…
      Malo je glumaca koji su imali takvu snagu da iako sam ga gledao malo to mi je ostalo trajno urezano
      Bekim je napisao dve predivne autobiografske knjige
      I niko nam kao on nije bolje predstavio albansku kulturu, njegovo prizrensko odrastanje, mnoge muslimanske običaje, brižnost, ljubav
      Toplo, iskreno, ljudski, da me godinama već drže te njegove knjige
      Nije mogao da igra dok njegovi, i jedni, i drugi, pucaju jedni na druge
      U većini svojih filmova bio je pravednik, pobunjenik, čovek
      Takav je bio i na snimanjima, uvek
      Ogromna umetnička harizma koja je žrtvovala karijeru zarad višeg cilja
      Danas kada je jedna od glavnih tema srpsko – albanski odnosi i pitanje Kosova
      Uvek se setim mog najdražeg glumca Bekima Fehmiua i njegove misije
      Kada je on mogao sve to da pomiri u sebi, objedini, i jedne i druge
      Zašto ne bismo mogli i mi
      Da pružimo ruku
      I nađemo sve ono što nas spaja a ne razdvaja
      Ne samo zbog Bekima nego zbog nas samih i budućnosti koja dolazi
      Često razmišljam o njegovoj sudbini, kako se povukao iz javnosti, na kraju oduzeo sebi život
      I kako je njegov prah prosut u Prizrenu, u Bistrici, u prisustvu najbližih
      Sve kao u nekoj legendi, samo što ta legenda nije izmišljena nego prava
      Definitivno jedan od najvećih ljudi koje smo imali
      Namerno kažem imali, svi mi, ovaj region
      Čovek koji je uvek bio faktor pomirenja, savesti, uzvišene misije
      Kada god sretnem Albance po Srbiji, u Novom Pazaru ili gde već, setim se Bekima
      Njegove priče
      I ti dragi ljudi budu mi još traži
      U svima njima pronalazim i deo njegove dobrote, plemenitosti, posvećenosti
      Sreo sam nedavno Bekimovu životnu saputnicu Branku Petrić
      Zamolio sam je da mi malo priča o Bekimu
      I sve što mi je rekla nekako sam već znao jer sam ga nekako osetio kao malo koga
      Putem njegovih knjiga, filmova, ćutanja
      I sam sam toliko puta imao potrebu da zaćutim, nemoćan da mnogo šta u društvu rešim
      A opet kako bez glasa u javnosti…
      Treba pričati o Bekimu
      I sličnim sudbinama koje su obeležile jedno vreme
      I čije je ćutanje odjeknulo glasnije od svih sada već zaboravljenih političkih govora
      Šta reći na kraju, generacije i generacije će prolaziti
      Mi nemamo druge komšije
      Upućeni smo jedni na druge
      I zato treba da učimo jedni od drugih, da se povezujemo, družimo, spajamo
      Stvaramo budućnost
      Bekim nas je tome naučio
      A neke od nas tome i naučio
      Kao i mnogi drugi Bekimi kojima smo okruženi
      A da ih nismo ni svesni
      Da smo na istoj strani, ljudskoj strani
      Strani čoveka
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/04/17/stefan-simic-bekim-fehmiu-na-strani-coveka/
    • Од Милан Ракић,
      Niko nije tako lepo i dobro pisao o ženi u našoj književnosti
      Kao Meša Selimović
      Pritom ne lažno već iskustveno, životno, realno
      Videlo se da je voleo, i svoju ženu a i ženski rod
      Videlo se da je u mladosti živeo sa sestrama, imao dve ćerke i ženinu ljubav do kraja života
      Videlo se a i osetilo koliko dobro razume i opisuje ženu

      Muškim rečima a nekako ženskom prefinjenošću
      Tu nema Dučićevog jada i prekora, Balaševićeve patetike, Andrićeve zadrške, prostote i banalnosti Bukovskog, niti bola, ljutnje i osude Crnjanskog
      Ne
      Čista ljubav i razumevanje
      Zajedništvo, sapatništvo i oduševljeno divljenje
      Nežno, prepuno saosećanja a opet vrlo razumno i zanosno
      Kakva, uostalom, žena i jeste, kao neprekidna smena ta dva
      Čak i kada u “Dervišu” opisuje lepu a sebičnu i oholu kadinicu
      On je potajno zaljubljen u nju, i divi joj se
      Diveći sve svemu ženskom, i lepom a i manje lepom
      Najlepši Selimovićevi opisi su u “Tvrđavi”, kada piše o Tijani
      To je najposebnija moguća oda ženi
      I moglo bi da se čita zasebno, bez da se prati radnja romana
      Tijana je upravo to – simbol voljene žene
      I svih onih zajedničkih dana i godina, kada žena ostaje pored svog muškarca
      Bez obzira na sve patnje i poraze
      To treba čitati, nemoguće je opisati
      U “Dervišu” takođe, koliko god da je pisao iz ugla derviša
      Žene su i tu, ono najlepše od sveta
      Selimović nije samo veliki majstor stila nego i veliki majstor života
      Znao je i da uživa a i da radi, predano, posvećeno
      Bio je pravičan, strog ali dobar čovek
      Njegova pojava u Sarajevu i Beogradu, sa njegovom Darkom, bila je jedinstvena
      Svuda su išli zajedno
      Što nije bilo tipično za druge umetnike koji su gurali svoje žene po strani
      U večitoj potrazi za idealnom
      Meša se nije stideo svoje žene
      Nije je umanjivao, omalovažavao, skrivao
      Naprotiv, gde on, tu i ona
      Čak i dok je pisao ona je sedela pored njega i štrikala
      Nije mu smetala čak ni u njegovom najvećem stvaralačkom zanosu
      Nije uticala na njegovu inspiraciju, koncentraciju
      Nadživela ga je i decenijama posle bila svedok
      Možda i najveće ljubavi naše književnosti
      Meša je u mladosti bio atletičar, fudbaler, izuzetne građe, pojave
      Posle godine rata, gladovanja, selidbi
      Umorile su ga dosta, potrošile
      Ali ne i njegovu beskrajnu ljubav prema ženi uopšte
      Zato ako ćete negde pronaći ono najlepše o ženi
      Pronaćićete u Selimovićevim romanima
      Bilo da opisuje ženu kao majku, sestru, drugaricu, devojku
      Svejedno
      On u svakoj voli ženu i sve ono žensko
      Zato su njegove knjige takva hrana za dušu
      I ko ga jednom čita
      Voli ga zauvek
      Meša Selimović jednako ljubav
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/02/17/stefan-simic-mesa-selimovic-jednako-ljubav/
    • Од Милан Ракић,
      ŠTA JE BILO OD TOG DUGO NAJAVLJIVANOG RUŠENJA REPUBLIKE SRPSKE? APSOLUTNO NIŠTA, NIJEDAN JEDINI INCIDENT

      Ne sećam se da sam u životu prisustvovao većoj ljudskoj pobedi
      Kao što je bila večeras pobeda Davora Dragičevića
      I četrdeset i više hiljada ljudi koji su došli na skup podrške porodici
      Toliko je Davor, kao i ljudi oko njega, probudio ponosa i dostojanstva da je to nestvarno
      Pritom sam sve vreme dobijao informacije iz Srbije da se radi o državnom udaru
      Da je na ulicama Banja Luke haos i da ne pričam kakve sve laži
      A ja pred očima vidim potpuno drugu sliku, ljude prepune optimizma, vere, nade
      Što se napokon pojavio čovek kome veruju, da izrazi ono što oni ne mogu a osećaju
      Rećiću samo da sam negde oko 21h u povratku do stana gde sam odseo
      U opuštenom razgovoru šetao i pričao sa policajcima, bilo ih je desetak
      Nikakvi incidenti, nijedan razbijen prozor, ništa, ništa, ništa
      Totalno razumevanje situacije i podrška
      Za to vreme, srpski mediji, već mesecima unazad projektuju rušenje države i Republike Srpske
      Dok se, zapravo, radi o ogromnom nezadovoljstvu naroda Dodikom
      Dodik nije država, Dodik nije republika srpska
      Kao da ne postoji niko drugi osim njega koji bi mogao sve to da vodi
      Koliko Vučićevi mediji lažu shvatio sam ponajviše ovih dana
      Kada svojim očima gledam jedno a čitam nešto sasvim drugo
      Ako je Srbija pravi prijatelj Republike Srpske trebala je da stane uz Pravdu za Davida
      Konferencija u Beogradu bila je, manje više, potpuno ignorisana
      Milomir Marić se zajedno sa Dodikom sprdao sa tim
      Teša Tešanović zajedno sa Miroljubom Petrovićem
      Miroslav Lazanski takođe
      Bez trunke savesti i odgovornosti
      Svodeći sve na prevaru i vešto režiranu nameštaljku
      Gde je ta obojena revolucija koju vode amerikanci
      Gde su ti britanski specijalci o kojima se kod Marića svakog jutra govori
      Rećiću samo jedno – KAKO VAS NIJE SRAMOTA
      VI IZDAJETE SRPSKI NAROD, OBEZVREĐUJUĆI ONE LJUDE KOJI SE BORE
      A NE LJUDI KOJI SKORO 200 DANA MIRNO STOJE I TRAŽE PRAVDU
      TI ISTI BORCI KOJI SU GINULI ZA REPUBLIKU SRPSKU
      Umesto da su prepoznali čast i poštenje tih ljudi
      Želju da se slučaj Davida Dragičevića reši bez kapi prolivene krvi
      Oni izmišljaju priču o nekakvom novom 5om oktobru
      Toliko tekstova je napisano o tome da se sprema haos
      Mesecima unazad je najavljivano
      I šta se večeras od toga desilo
      Apsolutno ništa
      Narod ima pravo da ne želi Dodika
      Narod ima pravo da se stidi svoje vlasti
      Da je menja i uređuje kako želi
      To su pokazali večeras, jasno, glasno
      A kroz Davora Dragičevića je sve to kulminiralo do neslućenih granica
      Posmatrao sam Davora predhodnih dana
      Kruži priča da njime manipulišu političari, amerikanci i ne znam ko
      Iskreno, gledajući Davora
      Ne da je nemoguće manipulisati njime nego je on taj koji sve to vodi
      Pogledajte slike sa Davidovog Trga od večeras, snimke
      I sve će vam biti jasno
      Narod traži promene, narod traži pravdu
      A Srbija umesto da shvati kako ti ljudi žive i koliko su obezvređeni
      Ona ih tretira kao izdajnike i strane plaćenike
      Zato treba da ih je sramota
      Što nasedaju na Vučićevu propagandu
      Kome se čitava politika, oduvek, od prvog dana njegove politike
      Zasnivala na propagandi
      Zar su banjalučani toliko glupi da ne znaju kako žive u svojoj državi
      Pa mi iz Srbije treba da im pričamo da su prevareni, slagani
      Srbija živi u daleko većoj iluziji
      Zato je u slučaju Pravde za Davida nije bilo nigde
      A prećutno je stala i ostala na strani ubica
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2018/10/06/stefan-simic-kako-se-srbija-obrukala-povodom-pravde-za-davida/
      radio gornji g
    • Од Милан Ракић,
      S obzirom da se napad dogodio pred brojnim ljudima i na mjestu na kojem se zastupnici svakodnevno kreću, on u sebi ne sadrži samo bezobzirnost, već i karakter potencijalno opasnog fizičkog napada, poručuju iz SNV-a

      U petak oko 14 sati na zagrebačkoj tržnici Dolac napadnuti su Milorad Pupovac i Boris Milošević, saborski zastupnici Samostalne demokratske srpske stranke. Kako se navodi u priopćenju Srpskog narodnog vijeća, napad se dogodio ispred bistroa ‘Amfora’ nakon završetka današnje saborske sjednice.
      U jednom trenutku Pupovac je osjetio udarac u desnu stranu tijela, od vrata do zapešća desne ruke, a kada se okrenuo vidio je da je pogođen s ostacima hrane. Prema jačini i preciznosti udarca, Pupovac pretpostavlja da je hrana bačena na njega s jednog od bližih stolova za kojima su bili gosti bistroa.
      ‘Ovo nije prvi ni verbalni niti fizički nasrtaj na predsjednika SDSS-a i SNV-a, ali jeste prvi koji je uključivao i jednog od njegovih najbližih stranačkih suradnika. S obzirom na to da se ovaj napad dogodio pred brojnim ljudima i na mjestu na kojem se zastupnici Pupovac i Milošević gotovo svakodnevno kreću, on u sebi ne sadrži samo bezobzirnost, već i karakter potencijalno opasnog fizičkog napada na njih. Po tome kako je izveden, ovaj napad za cilj je imao otvoreno manifestiranje mržnje, javno poniženje i fizičku ugrozu Milorada Pupovca i njegovog kolege Borisa Miloševića, predsjednika Kluba zastupnika SDSS-a u Hrvatskom saboru’, navodi se u priopćenju SNV-a.
      Iz SNV-a poručuju da s obzirom na političku i medijsku kampanju koja se vodi duže vrijeme a posebno proteklih tjedana protiv Pupovca i SDSS-a, ovaj napad ne treba nikog iznenaditi. ‘Ta je kampanja takva da potiče ljude ne samo na mržnju, već i na nasilje prema njemu i institucijama koje vodi, a time i prema narodu koji predstavlja’, zaključuje se u priopćenju.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...