Jump to content
Guest

"ВАЉА ЛИ СЕ, ОЧЕ, НЕДЈЕЉОМ..." - свештеник Дарко Ђого

Recommended Posts

Guest

c693d7d98dd5439277559d034fc20824.jpg.1c2

 

Сваки наш свештеник зна колико често га људи у парохији питају на први поглед банална и непотребна питања. Ма колико се чинило да су одговори познати, често ни онај ко пита, ни сам свештеник не размишљају о суштини проблема. Напросто, човјек дође да му се каже "како треба", свештеник и сам не објашњава него каже "тако треба" и вјера остаје у тами, нерасвјетљена, на нивоу сујевјерја, обичаја и фолклора. Често наш човјек просто жели да му се каже да "тако треба", па свештеник просто задовољава ту потребу за једноставношћу, али није риједак ни случај да се самом свештенику не да да размишља о сопственој вјери него је и он сам прихвата као скуп неразумљивих правила чија је једина функција да умилостиве Срдито Божанство. Међутим, такав приступ је у потпуној супротности са самом суштином хришћанске вјере. У Светој Литургију човјеков однос према Богу и свијету називамо "разумном" или "словесном" службом. То значи да није читаву тајну вјере, тајну Бога који говори човјеку могуће преточити у ријечи, али Тајна није сујевјерје. Постоји оно неисказиво, али то није просто командирско-ЈНАовко "то је тако зато што ја кажем" нити магијско-вјештичарко "ћири-бу, ћири-ба".
Можда једно од најчешћих питања које вјерници постављају јесте везано за то да ли, шта и како радити у недјељу. Био сам присутан не једном када наш вјерујући свијет расправља да ли се у недјељу смије упалити веш машина или "кувати `љеб". Најчешће би се обје стране у спору позивале на баку која је "баш тако радила" и сав аргумент би све свео на ауторитет баке. Нашим бакама дугујемо пуно љубави и поклон до земље, али аргумент из "мене је моја бака тако научила" тешко да може да буде одлучујући. Наше баке су свима нама жељеле да имамо бољи живот, да учимо више школе, па и да знамо о вјери више него што су оне у своје доба могле да знају. Дивимо се јачини њихове вјере и позвани смо да знамо о вјери више.
Зашто је битно да знамо више од тога "тако треба?" Зато што је ХРИСТОС увијек упућивао људе на то да размисле о суштини Божијег Закона (Торе) коју су Јевреји (Израиљ) примили од Бога. Када је Бог дао Мојсију Закон, он је то учинио не како би самовољно наређивао и "ударао му рецке" него да би му помогао и припремио га за долазак Спаситеља. На жалост, људи су кроз вријеме Закон почели да схватају формалистички, као низ обавеза за које не знамо зашто постоје, али су детаљне и битне. Христос се борио управо против таквог схватања вјере, па је апсурдно и тужно када данашњи хришћани заправо почну да личе на "књижевнике и фарисеје" ондашњег времена, када се питамо да ли нешто смије или не смије радити у суботу, а не видимо човјека поред нас.


"Није човјек ради суботе, него субота ради човјека"


Биће да је ова често навођена реченица била изузетно битна у раној Цркви јер је у Матејевом јеванђељу стављена скоро па на сами почетак приповјести о Христовом дјеловању и проповједи (друга глава, сам стих јесте 17). Заправо, суштина и многих других новозавјетних одјељака је исти: није Закон дат да буде формално поштован, без човјекољубља, него је човјекољубиви Бог човјеку дао закон као помоћ. Субота је један од најљепших примјера. Нико здраворазуман неће прихватити да је Бог физички "радио" шест дана, а да се затим "уморио" (то би, уосталом, било неспојиво са његовом свемоћи). Бог не "одмара" јер је њему потребан одмор него да би човјеку који живи у старовјековној пољопривредној култури сугерисао да треба и да одмори, да у сталној журби да засије, окопа, покоси, површе, смјести... нађе времена за Бога и за себе самог. Суботом се човјек сјећа свог односа са Богом, али и самог себе. Зато му Бог говори да не ради: али не само да не ради, него и да тај дан буде посвећен Богу. Човјек се окупља у заједници, а она је не само вјерска заједница, него и друштво, породица. 


Христос Богочовјек обнавља и подсјећа на ову суштину дана одмора. Од самих почетака Хришћанства, ипак, Хришћани почињу да славе не суботу (шабат), него сљедећи дан, Дан Господњи, како га називају и то из два разлога: тако се сјећају дана Христовог Васкрсења, али Црква такође очекује да ће Христос доћи "у осми дан" (из перспективе старозавјетне седмице). Битно је да напоменемо да имамо најранија свједочанства да су управо Недјељу, осми дан, Хришћани одувијек славили као дан одмора а не, како се понекад чује код појединих протестантских деноминација, да је то била субота. Међутим, најранији хришћански списи, из апостолског периода (Дидахи, Св. Игњатије Богоносац, Варнавина посланица) упућују да је управо недјеља била онај дан који су даном одмора прихватала рана Црква.


Недјеља је од самих почетака била подједнако дан одмора од физичког труда, али и дан упућен на окупљање цијеле Заједнице (Цркве) на Литургију. То је врло битно и данас. Сигурно да је боље недјељу посветити породици, пријатељима него и њу провести у непрекидном труду, али није довољно ставити ноге на кауч да бисмо светковали недјељу. Бар један дан у седмици можемо да се сјетимо најприје Бога, затим друге браће Хришћана, али и свих наших ближњих. 
Недјеља је, дакле, посвећена Богу и нашим ближњим. То је суштински кључ за одговор на многа питања. 
Како онда да знамо "можемо ли нешто урадити недјељом?"


Најприје, треба да се подсјетимо да смо тај дан упућени на Бога и на друге. То је дан када треба да спакујемо свој егоизам. Шта се може, а шта не радити недјељом - тешко је одговорити ван контекста једне ситуације (као што је и иначе у етици контекст увијек битан. Још Платон кроз уста Сократа каже да не можемо знати да ли је неко погријешио или не зато што је узео човјеку мач. Узети мач некоме у боју значи убити га. Узети му мач кад је кренуо да се убије - херојско је дјело). Међутим, морам да упозорим на неколико широко распрострањених појава. Најприје, ту је већ наведено прављење спискова "шта може, а шта не може". Бог није робот, није страдао ни васкрсао за веш машину, него за човјека, сваког човјека. Зато не треба да размишљамо хоће ли Бог уништити веш машину која ради недјељом, него шта ми чинимо тиме што један дан не можемо или нећемо да оставимо по страни кућне послове и посветимо се њему. Ако су људи који су се буквално борили са глађу могли да нађу мало времена и воље да посвете Богу и другима - може то и данашњи човјек. На жалост, код нас је уобичајено да човјек од понедјељка до петка сервисира "посао", онда све врсте посла везане за домаћинство - оставља за недјељу. Бог није психопата ни мазохиста. Нама је недјеља потребна. Наравно, док буду ово читали, многи ће одмахнути руком и рећи: "лако је њему, али ја морам да радим и недјељом". Можда се понекад и мора. Али, зар не радимо да бисмо могли да волимо ближње, зар не можемо да бар мало времена и пажње посветимо другима и Богу, на крају - и нама самима? Јер, Христос нам је тако и рекао: дан одмора јесте ради човјека. Како циљ (заједништво са Богом и другим човјеком) не би замијенио мјесто у нашем осјећају за животне приоритете (рад, посао).

 

Прокоп-покоп, Огњена Марија, Илија Громовник...

 

Међутим, оно што посебно привлачи нашу пажњу и гдје се лако уочава сујевјерни однос према недјељи јесте ситуација која се такође често чује: "Боље ми је да радим у недјељу, него на Огњену Марију". Нетачно. Недјеља је "мало Васкрс" и то не у неком пренесеном значењу, него управо, буквално тако: недјељом служимо најсвечанију литургију, која увијек подсјећа на службу Васкрсења. Ако већ треба да говоримо о "величини" празника, онда је недјеља - у категорији Господњих празника, попут Васкрса, Божића, Духова... 


На жалост, наш народ и на том пољу мијеша неки сујевјерни слој вјеровања (или "вјеровања") са црквеном праксом. Поготово је у данашње вријеме уобичајено да поједини медији, углавном таблоидског карактера, развијају сујевјерје пишући чланке типа: "Данас је Преображење: ево шта не смијете, а шта морате да радите." Можда се чини очигледним, али то нико не говори: поменути чланци немају никакве везе са православном вјером, штавише, противе се њеном карактеру јер Христос је дошао да не бисмо служили идолима, а не да бисмо се држали бесмислених сујевјерја (успут, чак и када говоримо о информисању о народној обичајној традицији, ти чланци су врло лоши и непрофесионални). Поготово су невезана са вјером она сујевјерја која повезују Светитеље Божије (дакле, људи који су својим бићем, животом и ријечима показивали истинитост хришћанске вјере о љубави Бога према човјеку) са представом суревњивих, опасних, злобних божанстава која, ето, гађају громовима или "покопавају турску ђецу". То нису наши светитељи. Они нису пагански богови и сматрати их таквима је богохулно. Они су живјели за Царство Божије, за Христа, а не да би некога гађали са неба.
Бога молећи...


Како да се односимо према празницима, нарочито према великом, а честом празнику - недјељи? Тако што ћемо се за недјељу спремити размишљањем о својим пропустима и гријесима, али тако што ћемо се радовати Богочовјеку Христу кога ћемо срести на Светој Литургији, у Тијелу и Крви, али и у лику сваког човјека кога ћемо сусрести. Тако што ћемо настојати да један дан размислимо о приоритетима у животу: можемо ли се пренути из трке, за егзистенцију или за добростање, како бисмо се сјетили оних за које се боримо. Ако треба нешто да урадимо - урадимо. Не постоји списак дозвољених и забрањених послова. Али постоји раздаљина између човјека и Бога коју је Бог увијек спреман да надиђе, ако човјек пође у његовом правцу. Недјеља је позив да пођемо у правцу Бога. Ако се тамо упутимо - ка нашој смо се отаџбини упутили...

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iz samih izvitoperenih naziva, Vratolomije umjesto Vartolomej, Preobrazenje umjesto Preobrazenje Gospodnje, Sretenje umjesto Sretenje Gospodnje, Prokop umjesto Prokopije itd...da se nazreti sustina nastanka ovih zabluda i tog neosnovanog straha od nesrece koga ce zadesiti ko se usudi da radi na sveca. Dok nekako i mogu zamisliti ruralno stanovnistvo Srbije pre nekih 300 - 400 godina po rastrkanim selima, mahom neobrazovano koje ne razumije da je Vartolomej licno ime, a ne nekakva radnja lomljenja vratova, nikako ne mogu svariti danasnje obrazovane ljude koji zaziru od kupanja na Sv.Vartolomeja da ne slomi vrat, ili rada na sv.Prokopija da mu se ne bi dogodila neka nesreca. Jos da bude smjesnije ovo se smatra "pravom vjerom", pa ima onih koji prigovore nekom ko radi u te dane, kakav je on to vjernik kad ne postuje pravoslavlje. 

S druge strane promisljanje o sebi, svojim grijesima i napredovanju u zivotu kako i sta ne treba da se vezuje ni za kakve dane. Takodjer pojacane molitve ni razmisljanje o vjeri ne treba vezivati ni za kakve dane, vec sve ovo skupa treba da izvire iz nacina zivota i kad ko ima zelju ili kada se nadje u nekoj situaciji. Sto se tice crvenih slova, praznicnih dana Liturgija traje sat i po do dva, sa sve skupa odlaskom i dolaskom. Dan traje 24 sata. Prema tome ko ima da radi nesto neka radi ko nema ne mora i to je sva sustina. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Justin Waters рече

pa ima onih koji prigovore nekom ko radi u te dane, kakav je on to vjernik kad ne postuje pravoslavlje

Ово је стварно напорно, приговарачи и сујеверни су у великом броју у нпр. мом окружењу. Не можеш им објаснити...

3 hours ago, R2D2 рече

Напросто, човјек дође да му се каже "како треба", свештеник и сам не објашњава него каже "тако треба" и вјера остаје у тами, нерасвјетљена, на нивоу сујевјерја, обичаја и фолклора. Често наш човјек просто жели да му се каже да "тако треба", па свештеник просто задовољава ту потребу за једноставношћу, али није риједак ни случај да се самом свештенику не да да размишља о сопственој вјери него је и он сам прихвата као скуп неразумљивих правила чија је једина функција да умилостиве Срдито Божанство. Међутим, такав приступ је у потпуној супротности са самом суштином хришћанске вјере.

Одличан текст, хвала :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa meni je npr.interesantno promisljati o pozadini tih verovanja, rad na praznik se pominje u Starom Zavetu, da se ne radi nikakav ropski posao, pa ne znam za ovu recenicu da nema zabranjenih, nedozvoljenih poslova. Naravno, odbaciti sujeverje, ali odakle pojedine price, mozda nesto ispravno jeste koren, ali se donekle izvitoperilo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve je to tako , ali meni iskustvo govori sve drugacije ...

Ja ne radim na praznik .

Prosle godine na Bogojavljenje za malo da odesecm ruku ... To je na mene ostavilo najsnazniji utisak ... Ne znam kako je to moglo da se desi , ali desilo se , negde oko 11h pre podne  ... Sve vreme sam bila svesna da je kraj , ne mogu to da izbegnem , ali se u poslednjem trenutku nesto zaustavilo ... Ohladila sam se ... Rukav na omiljenom dzemreru mi je bio iseckan ... Nisam htela nikome to da kazem ...

Nesto slicno mi se desilo kad sam bila mala i kad me je udario auto , na Blagu Maru ... Jednom mi je prozor pao na glavu , isto je bio neki praznik ,  nista mi se nije desilo ... Jednom sam ukljucila masinu na crveno slovo , da vidim sta ce da se desi , masina nije primila vodu ... Jednom na Svetog Nikolu kad sam ukljucila masinu , za malo da upalim stan jer mi se zapalio lap top ...

Kad sam bila dete na treci Bozic mi je izgoreo kabal od kompjutera na kome sam igrala igrice jer sam na isti steker prikljucila komp , grejalicu , mobilni i jos nesto ... 

Kad neko kaze da ima zavetni dan , ja prosto ne mogu da se odlucim koji da izaberem ... 

Mozda sam sujeverna , ali ja svoje vreme uvek organizujem tako da na praznik ne radim ... 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Код мене је савим океј да не радим недељом, на пример.

Међутим, уколико се заређају празници "на које не треба радити", почињем се врпољим од досаде.

Уколико ме рад спашава од чамотиње, свакако је боље да радим и да се не ослањам на бапску теологију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 hours ago, Arsenija рече

Sve je to tako , ali meni iskustvo govori sve drugacije ...

Ja ne radim na praznik .

Prosle godine na Bogojavljenje za malo da odesecm ruku ... To je na mene ostavilo najsnazniji utisak ... Ne znam kako je to moglo da se desi , ali desilo se , negde oko 11h pre podne  ... Sve vreme sam bila svesna da je kraj , ne mogu to da izbegnem , ali se u poslednjem trenutku nesto zaustavilo ... Ohladila sam se ... Rukav na omiljenom dzemreru mi je bio iseckan ... Nisam htela nikome to da kazem ...

Nesto slicno mi se desilo kad sam bila mala i kad me je udario auto , na Blagu Maru ... Jednom mi je prozor pao na glavu , isto je bio neki praznik ,  nista mi se nije desilo ... Jednom sam ukljucila masinu na crveno slovo , da vidim sta ce da se desi , masina nije primila vodu ... Jednom na Svetog Nikolu kad sam ukljucila masinu , za malo da upalim stan jer mi se zapalio lap top ...

Kad sam bila dete na treci Bozic mi je izgoreo kabal od kompjutera na kome sam igrala igrice jer sam na isti steker prikljucila komp , grejalicu , mobilni i jos nesto ... 

Kad neko kaze da ima zavetni dan , ja prosto ne mogu da se odlucim koji da izaberem ... 

Mozda sam sujeverna , ali ja svoje vreme uvek organizujem tako da na praznik ne radim ... 

 

Tu se ne radi nista vise nego o pukoj slucajnosti. ISto tako ljud iskoji su se rodili na Bozic ili Vaskrs, mogili bi mozda misliti da su nesto posebno blagosloveni, ali neko se mora roditi na taj dan, jer djeca se radjaju svaki dan. Isto tako svaki dan nekom se dogodi umalo neka nesreca, i kad nekoga to zapadne na Bogojavljenje to nema nikakve veze sa nekom visom silom koja salje nekakvu poruku. Osim toga srpska Crkva ima 48 il i 49 oficijelnih praznika tokom godine, tako da je velika vjerovatnoca da se neki baksuz dogodi bas u taj dan. 

Osvetuljubivi karakter Boga koji to prenosi na svoje svetitelje od kojih pravi zloslutnu gardu nebeske policije koja tumara i oslukuje da li neko radi praznikom ili ne, uopste nije u skladu sa hriscanskim poimanjem Boga ljubavi. 

Zanimljivo je recimo i podjela koji radovi se kaznjavaju koji ne. Recimo ljudi ce zazirati od paljenja pegle, ili ves masine, ali zato nemaju problema sa paljenjem sporeta ili televizora. Za sve imaju izgovor, sporet se pali da bi spremio hranu to je on ste se mora, dok ves masina ne mora moze drugi dan. Isto je i sa opstim radovima. Policajci, bolnicari, zaposleni u javnim sluzbama, ili u kaficima i trgovinama oni moraju da rade da zarade, dok kod kuce ne bi trebali nista raditi naravno osim paljenja sporeta, kompjutera ili televizora. Tu se zapravo vidi potpuno bezrazlozan sujevernih strah koji nema nikakve relane osnove. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
21 hours ago, Justin Waters рече

Iz samih izvitoperenih naziva, Vratolomije umjesto Vartolomej, Preobrazenje umjesto Preobrazenje Gospodnje, Sretenje umjesto Sretenje Gospodnje, Prokop umjesto Prokopije itd...

 

Данас чујем да светог Пантелејмона називају и свети Пантелија.

Што се рада на празник тиче, сећам се како о Божићу или Васкрсу у породици нисмо ништа пипали три дана, а за то време кева изгине да спреми и послужи што укућане, што госте. За њу није важило то правило. Или се то не рачуна у рад.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Питам се да ли монаси одричу послушање пет дана заредом правдајући се празником?

Уколико настојимо да негујемо свој однос према Богу, зашто би рад био кажњив?

Share this post


Link to post
Share on other sites
12 minutes ago, Драгана Милошевић рече

Уколико настојимо да негујемо свој однос према Богу, зашто би рад био кажњив?

Ne da je kaznjiv, nego da se posluzim onom komunistickom "rad je izgradio covjeka". 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 8.8.2016. at 11:30, R2D2 рече

али није риједак ни случај да се самом свештенику не да да размишља о сопственој вјери него је и он сам прихвата као скуп неразумљивих правила чија је једина функција да умилостиве Срдито Божанство

e, tu je problem...ljudi nisu edukovani, i kada jos naidju na ovakve svestenike, stvarno nastaje problem....

kada bi samo vise bilo ovakvih tekstova i kada bi ljudi malo vise radili na sebi....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lijep pozdrav. Nova sam na ovom forumu. Posto sam nezaposlena i imam mnogo slobodnog vremena od nedavno sam pocela da se bavim rucnim radom, strikanjem i vezom na platnu. 

Moje pitanje glasi, da li se smije ovo gore raditi u dane kada je u crkvenom kalendaru podebljano crno slovo, kao recimo danas kada su Casne verige sv. Petra!? 

Vjerujuca sam, ali  se jako beskorisno osjecam kada svaki drugi dan tokom sedmice ne mogu da uradim nesto a imam vremena za to samo zato sto se zna desiti po par dana da je crveno, podebljano a onda  dolazi vikend i nedelja. 

Hvala unaprijed na odgovorima! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, pletilja рече

da li se smije ovo gore raditi u dane kada je u crkvenom kalendaru podebljano crno slovo, kao recimo danas kada su Casne verige sv. Petra!? 

pleti sestro i ne brigaj :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...