Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
АлександраВ

Прихватилиште за незбринуте труднице - срце куца ту је, ко га чује?

Recommended Posts

Читајући одговоре, којих заиста има свакаквих налетела сам и на овај -

Зорана Миљевић Из Београда, али прихватилиште је замишљено да буде у сеоској средини, за труднице и мајке са децом, до две године старости. У међувремену бисмо их оспособљавали за занимања која би им омогућила запослење и даљу егзистенцију. Пројекат је скуп, а локална самоуправа је један од елемената. У почетку је идеја била да прихватилиште буде на неком манастирском имању, где би монахиње помагале трудницама и деци. Али, као што рекох, нико у цркви није био заинтересован. Било која општина у Србији долази у обзир, нарочито у деовима у којима је "бела куга" изражена (типа источна Србија). Ја бих, разуме се, радила са корисницима, а ето, видим, има још заинтересованих да се укључе. Хвала вам на томе, од срца. Питање је колико би било потенцијалних корисница. Нисам имала средстава ни да платим истраживање. Али, кадгод чујем за неку овакву ситуацију, као што је у горњем статусу, зажалим што прихватилиште не постоји...
 
Читајући даље о овој теми на интернету, наишла сам поново на сличан пост -
 
Zorana Miljevic Oba manastira koje ste naveli (Slanci i Fenek) su muški manastiri. Pošto imam u vidu dobrotvorni (ali i misionarski, duhovni, obrazovni, pedagoški, pa i poljoprivredni) rad sa ženama i decom, neophodno je da to bude ženski manastir. Reč je,naime, o mom projektu Prihvatilišta za nezbrinute trudnice i majke". Dobro ste rekli da i u našoj Crkvi uslovi postoje. Nadala sam se da će biti i dobre volje, a organizacija bi bila moja briga. Bog bi sigurno pomogao, ali sam se posle pet godina uzaludnog traganja za eparhijom i manastirom u kome bi se taj projekat realizovao, pomirila s tim da je jedina nada samo neko privatno lice, ktitor ili zadužbinar, koji bi hteo da uloži sredstva u ovaj privatni projekat. Na SPC više ne računam. Da imam sopstvena sredstva, poput ruskih plemića pre oktobarske revolucije, poput svete Jelisavete, problem bi odavno bio rešen.
 
.................................
Каква је ситуација у комшилуку?

BLAGOSLOVLJENA KUĆA ZA TRUDNICE I SAMOHRANE MAJKE S DJECOM

mama-i-bebaNa području župe Dobroga Pastira u Brestju u subotu 14. ožujka otvorena je i blagoslovljena kuća "Srca Isusova i Marijina" za stambeno nezbrinute trudnice i samohrane majke s djecom.

Duhovnik Udruge za promicanje dostojanstva ljudskog života i obrane nerođenog djeteta "Centar za nerođeni život – Betlehem" , provincijal Hrvatske pavlinske provincije o. Marko Glogović je u propovijedi istaknuo da je s apostolatom za život započeo 1999. godine, ne da se bori protiv nekoga, nego za život, za žene, majke, trudnice, za nerođenu djecu i žrtve zlostavljanja, a oni koji spašavaju nerođene susreću se s progonima, pogrđivanjem i ismijavanjem. "Uz tolike osobe koje ljube i štite život te ustaju u obranu najslabijih, protekle godine sam odgovorio 70-ak djevojaka i žena od pobačaja. Ako kršćani ne dignu svoj glas, boje se i ne čine djela ljubavi, ne svjedoče Krista, a treba se odvažiti i ne gledati na prepreke", poručio je propovjednik. Unatoč tome što u početku nije imao podršku ni od koga, s velikim pouzdanjem u Gospodina, započeli su s malim letkom te postali velika udruga, koja danas, uz tisuće molitelja i mnoge volontere, ima 12 podružnica po Hrvatskoj. Kuća u Brestju je "Srca Isusova i Marijina" koja kucaju zajedno za treće srce – srce nerođenoga djeteta. Riječ je o prvoj kući te udruge na zagrebačkom području, a četvrtoj, uz kuće u Karlovcu i Sisku. Prema riječima Glogovića, u njoj nisu važni zidovi, nego međusobna ljubav, "razapinjanje" za drugoga ne tražeći svoju hvalu i probitak. U kratkom razdoblju, bez velikih akcija uspjeli su prikupiti velike novce, ali kuća nije sazdana samo od "čudesnih" novaca, temeljno u njoj je srce – Ljubav, poručio je duhovnik Glogović.

Grad Zagreb: Dječji centar u Nazorovoj dobio Majčinski odjel

Osim Majčinskog odjela, u planu je i realizacija projekta kojim bi majke dobile dva stana na korištenje nakon odlaska iz Centra.Dječji dom Zagreb u Nazorovoj ulici dobio je i Majčinski odjel. Preuređeni i obnovljeni prostor kroz nekoliko tjedana trebao bi biti spreman za korištenje, a namijenjen je majkama i trudnicama Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije.

Majčinski odjel koristit će nezbrinute trudnice i majke s malom djecom koje imaju zakonsko pravo koristiti prostor Dječjeg centra Zagreb dok dijete ne navrši godinu dana. Osim otvorenja majčinskog odjela, do kraja godine trebao bi se realizirati i projekt u kojem bi Grad Zagreb dodijelio dva stana na korištenje majkama nakon odlaska iz Dječjeg centra, kao i apliciranje sredstava iz Europskih fondova za obrazovanje mladih majki.

– Ova dva stana će nam biti dragocjena pomoć kao jedan prijelazni period za majke, kako bi što lakše stale na svoje noge – rekla je Jasna Ćurković Kelava. Kapacitet odjela je 15 majki i trudnica čime bi se trebale pokriti potrebe Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije, a uz smještaj Centar im nudi i široku lepezu pomoći.

– Ove djevojke ovdje zapravo uče biti majke. Vrlo često su to maloljetne osobe i prvi put se suočavaju s roditeljstvom, tako da ih ovdje na neki način učimo djecu da brinu o svojoj djeci. Uz ro, pomažemo im da završe neki od oblika obrazovanja, da pronađu stan i da se osamostale. – rekla je Jasna Ćurković Kelava.

Kuća za smještaj trudnica i nezbrinutih majki s novorođenčadi i djecom do tri godine, Kuća ljubavi Savica

Skrb o trudnicama i nezbrinutim majkama s novorođenčadi i djecom do tri godine, zadovoljavanje životnih potreba (stanovanje, prehrana, odijevanje, održavanje osobne higijene, briga o zdravlju, čuvanje, odgoj i obrazovanje, njega, radne aktivnosti i korištenje slobodnog vremena) djece jasličke dobi bez odgovarajuće roditeljske skrbi; trudnica i majki koje iz različitih razloga nemaju osnovnih uvjeta živjeti u svojim obiteljima.

И тако даље..........

...........

Трагајући за сличним у Србији, нашла сам само ово -

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html

Usluge smeštaja

Član 47

Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u:

1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj);

2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj);

3) prihvatilište;

4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom.

Usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom.

..........................

Овај Закон (који сам једва прочитала, јер су ми мисли лутале и није ми држао пажњу тај суви текст у којем се не назире човек, живи човек са живим проблемом), је изгледа све што Србија нуди.

Невероватно је - наша земља и наши људи нису заинтересовани. Ако и јесу заинтересовани, као госпођа Зорана Миљевић са почетка приче, могу само да ударају у зидове...

Надам се да сам погрешила и да ми је промакло неко лепо, ушушкано место где се младе жене, будуће мајке, осећају прихваћено, и где се рађају бебе.

..... а тако би било лепо, негде и у Србији прочитати -

DA ŽIVOTU!!!

Bog je blagoslovio ljudski život od samog njegovog začeća,

utisnuo u njega pečat osobnosti i svoje ljubavi.

Zato svaki život ima dano pravo da se rodi i da te nazove majkom.

Ako imaš problema,

ako si odbačena od svojih najbližih,

ne vidiš riješenja u svojoj situaciji,

ako razmišljaš, čak, i o prekidu trudnoće...stani!!!

Ne čini to!!!

Tvoje dijete želi živjeti!!!

Mi ćemo ti pomoći.

Javi se !!!
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zar nema u BG nesto takvo?!

U Banjaluci je Caritas imao u planu da otvori to, pri RKC naravno. Ne znam dokle su stigli.

U Djecijem domu u BL jedan dio je privremeno prihvatiliste za nezbrinute majke. Bio je projekat, morala bih da provjerim je li zazivio trajno.

Jedan segment drustvene nebrige o djeci generalno. 

Odbili iz manastira? pa nije to stimulisanje nemorala, nego briga o majkama koje nemaju kud, partneri ih izigrali, porodica odbacuje jer bi da rodi 'kopile'. Aktivna borba protiv abortusa!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Има, ево Матерински дом у Звечанској .....Kao jedine ustanove u Srbiji, koja je prihvatilište trudnicama i porodiljama, koje žele da rode, a iz ekonomskih, socijalnih ili nekih drugih razloga nemaju gde da odu, najčešće ostavljene od porodice i partnera. U ovom trenutku kapacitet Materinskog doma je mali. U njemu može da boravi 20 žena. Dom ima mogućnost proširenja za četiri sobe, što znači da bi mogao da primi još 8 žena. U ovom trenutku, pored Materinskog doma u Beogradu, postoji samo još jedna prostorija za dve majke sa bebama u Subotici, koja bi trebalo da pokriva i taj grad i Novi Sad i celu Vojvodinu.

При чему на сајту Звечанске стоји и ово обавештење:

Неке мајке су малолетне. Најчешћи разлози за коришћење ове услуге су неприхватање од стране примарне породице и средине, односно у последње време све чешћи случајеви породичног насиља. С обзиром на тај тренд намера је да се ово одељење више прилагоди раду са жртвама насиља у будућности.

Значи, ништа од проширења капацитета у правцу бриге о трудницама као што видимо из позитивних примера у свету, него и овај једини смештај у Србији иде ка "прилагођавању" односно мењању намене. Практично, ми у Србији немамо никакву идеју како да покријемо ову област.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Majčinski dom u Banjaluci zjapi prazan

N.N. 01.09.2014 15:24 BANJALUKA -

U prostorijama Majčinskog doma, koji je otvoren u okviru prostorija Dječijeg doma "Rada Vranješević u Banjaluci, za deset mjeseci boravila je samo jedna majka. U Centru za socijalni rad i Dječijem domu "Rada Vranješević" kažu da potencijalni korisnici nisu informisani o postojanju ove vrste smještaja, piše Glas Srpske. Direktor Dječijeg doma Vladimir Kajkut kazao je da centri za socijalni rad smještaju majke u Majčinski dom, a da Dječiji dom samo pruža ovu uslugu. ''Centri za socijalni rad, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, nadležni su da, ukoliko se ukaže potreba na terenu, trudnice i majke smjeste kod nas'', rekao je Kajkut i dodao da su u Domu potpuno spremni za smještaj trudnica i majki. U Centru za socijalni rad Banjaluka su istakli da je dobro da ova usluga postoji, te da je moguće da su majke neinformisane i ne znaju da imaju mogućnost da budu zbrinute u Majčinskom domu ukoliko im se obrate. Pomoćnik za socijalnu zaštitu u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Ljubo Lepir kazao je da je usluga smještaja socijalno ugroženih majki sa djecom do godinu i trudnica u sklopu Dječijeg doma pozitivan potez. ''To nije promašena investicija, jer nije otvorena nova ustanova, a taj opremljeni prostor može biti višenamjenski'', rekao je Lepir i dodao da potreba za ovom uslugom postoji, a razlozi zašto su prostorije prazne su različiti. ''Neinformisanost majki, slaba aktivnost centara za socijalni rad, vjerovatno i novac mogu biti razlozi što nema korisnika'', istakao je Lepir i podsjetio da majke boravak u domu ne plaćaju. Prvi Majčinski dom u RS pripremao se mjesecima, a svečano je otvoren 17. decembra prošle godine. Prostorije Majčinski dom može da primi pet trudnica ili majki sa bebama do godinu. Korisnici ovog doma imaju posebne prostorije, kuhinju i kupatila, a u domu mogu da ostanu dok se ne budu stvoreni uslovi za njihov samostalan život.

Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Majcinski-dom-u-Banjaluci-zjapi-prazan/260854

http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest/banjaluka-otvoren-majcinski-dom-102550

http://djecijidom.com/?portfolio=majcinski-dom

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
9 minutes ago, Дијана. рече

Ево нашла сам на 01:02:00. Само, прилог је од 18.12.2013. године. Да ли се нешто у међувремену променило, било би добро да јесте, на боље :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam, morala bih da pitam bivse kolege... Cudo mi je da nisu nasli korisnike, ona moja vijest je od prije 2 god. Mislim da je ipak do nemara sistema. Mislim da bi im udruzenje samohranih roditelja moglo prepuniti kapacitet. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da li je san ili je java?
Da li sam rođen ili mrtav spavam?

Ništa se ne vidi
Ništa se ne čuje
A srce kuca tu je
A srce kuca tu je
Ko ga čuje...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

7896634

Izmedju ostalog kada cujem da neko iz crkve pominje abortuse i krene spremno zene su ovakve, devojke su onakve, meni je ovo prvo na pameti.

Koilko znam u Rusiji postoje ovakvi centri i jos toliko toga...

Kod nas mrka kapa :(

I sa kojim pravom mi onda nekom moralisemo..tuzno zaista.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Руска православна црква је спремна да преузме бригу о деци жена које одбију да изврше абортус

Руска православна црква је спремна да на себе преузме бригу и васпитање деце жена које одбију да изврше абортус, а немају могућност да брину о детету, изјавио је патријарх Московски и целе Русије Кирил.

Руски патријарх је то изјавио приликом посете московској „Кући за маму” поводом Васкрса. „Кућа за маму” је црквено уточиште за жене у другом стању које су се нашле у тешкој животној ситуацији.„Црква треба да има начин да помогне овим женама: треба да постоје овакве куће, можда и већи број њих, где би могле да буду прихваћене жене које немају где да оду или које смо убедили да одустану од абортуса”, изјавио је патријарх Кирил, а преноси „Взгляд”.
Он је истакао да је помоћ често потребна „сасвим младим девојкама”, које се боје да се врате кући и немају средства за живот. РПЦ, уверен је патријарх, „треба да пружи смештај и заштиту” тим женама.
„Ако жена ипак не може да брине о детету, ми треба да га задржимо код нас. Али то не треба да буде усвајање, ни одузимање родитељских права”, изјавио је патријарх. „Треба да јој кажемо: ти ћеш остати мајка, можеш овамо да долазиш, можеш да виђаш своје дете, и можеш у сваком тренутку да га поведеш са собом, али само га оставите да живи, а ми ћемо вам помоћи да га одгајите и васпитате.”
„Наше добре речи морамо поткрепити реалним делима. Тада нико неће упирати у нас прстом: да, лако је говорити, а шта можете реално да урадите?” – изјавио је патријарх. Он је истакао да РПЦ „није много богата”. „Ми не можемо да градимо ексклузивне велике собе, сад смо смештени у овој малој кући, али то је наш мали, али реалан допринос ономе што проповедамо”, истакао је он.
На Васкрс руски патријарх увек посећује људе којима је потребна помоћ и брига: ветеране, инвалиде, сирочад. Ове године патријарх је посетио „Кућу за маму”, која је отворена крајем 2012. године. Кризни центар може да прими до десет жена са децом. Помоћ им се пружа независно од узраста, држављанства, националности и вероисповести. Центар је досад помогао не само држављанкама Русије, него и држављанкама Украјине, Молдавије, Таџикистана, Венецуеле и Конга.
Раније је Министарство здравља Русије истакло да се број абортуса у Русији за пет година смањио за скоро 25%.

Извор

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ли ми, људи са ових простора, имамо снаге, храбрости и љубави за овако нешто?

Слика жене која држи бебу - није само свечовечански симбол мајчинске љубави, него и отелотворење крхкости и неизвесности. Када је једна жена тако рањива као у то време када испод срца носи нови живот?

«Дом для мамы» — один из благотворительных проектов службы помощи «Милосердие», которому Фонд святителя Василия Великого оказывает поддержку,

В «Доме для мамы» находят приют женщины, которым больше некуда пойти. Среди них: беременные, стоящие на грани совершения аборта, мамы, лишившиеся работы и средств к существованию, молодые матери-сироты, не имеющие жилья.

http://fondsvv.ru/activity/family/dom-dlya-mamy/

Да ли можемо да направимо Дом за Маме?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako bi to bilo divno...

Ne znam da li je jos aktivan onaj vrtic pored crkve Sv Djordja na BBrdu, al se secam odavno bese da je bio preskup. Pa otkada je to "pravoslavno" da se u pravoslavni vrtic upisuju deca jako bogatih samo koji to mogu da priuste?

Evo mene u frontu, za razliku od nekad, sada je tu kapelica, ali avaj. Svestenik pripada drugoj crkvi, ovde dođe da odsluzi liturgiju samo. Vidi se da je mlad i revnosan, prica sa ljudima javi se po nekoj sestri il doktoru, al ona kapelica je na sred srede, na sred hola u prizemlju gde je ujutru ogromna guzva, svi gledaju, pacijenti ne mogu da dodju jer je mali prostor, nemaju gde u vreme je nezgodno, a on covek posle ima druge obaveze na svojoj parohiji, ne moze se klonirati. I ne krivim njega, ali kad je vec osmisljeno da bude tu, neka bude dostupan ljudima, ne da bude rastrzan od dve parohije. Ovde prihoda nema, neko bi ga morao platiti jer oni od vazduha ne zive...al u patrijarsiji nekad nemaju sluha.

Znam za mog divnog prota Djuru, on je vec neko vreme penzionisan u Sokobanjskoj, tamo je svakodnevno i tamo recimo svako jutro kad je konzilijum lekara on je s njima, uz pacijente svakodnevno, oni i dolaze u crkvu i on je s njima preko dana, ona mucena decica koja boluju od cerebralne,paralize su ga zavolela, pa im je drzao kao i veronauku, uvek je uz lekare... To je vec pastirski ozbiljan rad, al on moze, u penziji je, moze da im se posveti. Isto je tako otac Ilija u Svetom Savi, uz lekare, dobije ime svakog novog pacijenta...

Secam,se nekad u klinickom i otac Zoran isto bio tu stalno, ja sam lezala na,infektivnoj pa zamolim da me puste ono u pidzami prepesacim i uvek je posle liturgije bilo agape.

Bilo bi lepo da recimo kao u smederevu sto je ono pred,predbracni ispit organizovano da odes,kod psihologa da porazgpvaras, tako bi bilo lepo da postoji saradnja lekara psiho sluzbe i duhovnika pre svake odluke o prekidu trudnoce. To je ostvarivo, svestenici su vec tu, ali avaj.

Mnogo je ovde bola, tvrdim da posle svega sto videh lezeci vec godinama po frontu da bi mnogi odustali od toga da su imali samo jednog coveka da ih saslusa.

lekarima svaka cast, oni su ovde vrhunski strucnjaci, al oni recimo dnevno u savetovalistu prime 200zena.Nemaju oni ni kad ni volje ponekad da objasnjavaju, da pricaju da bilo sta. I vrlo cesto cim je nesto odma prekid. Evo danas jedna devojka, utvrdili joj da beba ima dauna i bez reci dr joj je rekao ok beba ima dauna, dodji sutra da ti radimo kiretazu. Em mlada, em sa sela, nema pojma, za nju je to neka strasna bolest, kaze bebe takve kratko zive i bolje da prekines sad. :(

A mozda bi sve bilo drugacije da je neko predocio opcije,da je video sta ona zeli i tsl.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ли можемо да направимо Дом за Маме?

-K8W-1ToDqw.jpg

Центр защиты материнства "АНГЕЛ-ХРАНИТЕЛЬ"

Мы делаем маленькие дела, но с большой любовью

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovo je jedini normalan odgovor na abortus.Ponuditi pomoc realnu i razgovor i savetovanje a ne oni sto se zalazu za zabranu zakonom bez grama mozga i razmisljanja kako je u opste doslo do toga da neka zena pozeli da ubije sopstveno dete.

O daj Boze Gospode da i u nasoj zemlji bude dovoljno ovakvih domova za mlade majke.

Mada je jedan o takodje kljucnih faktora u celoj ovoj prici popraviti vaspitanje mladih oceva jer to je pre svega njihova duznost a ne da majke ostaju same kao da decu donose rode a oni ko da veze sa time nemaju.Mada je hitnije pomoci majkama ali ovo je temeljnije.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Подршка борби за светиње Српске православне цркве у Црној Гори стигла је и из Сремске Каменице, где су поподне одржани молебан и литија. Велики број грађана окупио се у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици како би пружили подршку народу у Црној Гори који протестује због Закона о слободи вероисповести.       Ректор Богословије светог Петра Цетињског, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић подсетио је да није први пут да свештенство са Цетиња прелази преко Дунава и Саве да би тражило благослов и помоћ за своју невољу.   "Пуно ми је срце кад видим ову порту испуњену братском љубави. Вјерујте, драги владико, и браћо и сестре, мислио сам да је бог затворио небо само изнад Црне Горе да у току ових литија не пада ни киша ни снијег, али видим где год се саберу људи, у име братске подршке. Нема кише ни у Каменици", рекао је, између осталог отац Гојко Перовић.   "Бол који трпи наш народ у Црној Гори и Косову и Метохији, и било где на другом месту, није то бол само њихов, већ је то за истину и засигурно бол наш", поручио је парох протопрезвитер-ставрофор Гавро Милановић.     Након молитве, литија је одржана на улицама Сремске Каменице. Подршку скупу дали су и представници градске и покрајинске власти, а главна порука и овог скупа била је "Не дамо светиње".     Извор: РТВ
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У току Литургије свето крштење је примила слушкиња Божја Милица. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика Амфилохије је рекао да данас прослављамо Свете Оце.   Звучни запис беседе   „Ми у ове свете дане прво прослављамо Дјетињце, прослављамо најљепшега међу синовима људским Господа нашег Исуса Христа и кроз Њега и преко Њега прослављамо сву дјецу која се рађају овдје на земљи. Јер, дјеца јесу оно најдивније и најчудесније на земљи. Зато је Господ и рекао: Пустите дјецу да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Након Дјетињаца, подсјетио је Владика, прослављамо Материце.   „Прослављамо материнство. Срце сваке мајке је призвано да буде срце Богомајке“, казао је он.   Додао је да данас прослављајући Свете Оце прослављамо, прослављамо све оне који су кроз вјекове припремали Рођење Господа Исуса Христа.   „И оне који су свједочили Њега рођенога од Духа Светога и Пресвете Дјеве“, објаснио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од stevanjuric,
      ИНТЕРВЈУ: Стаменко Шушак, руководилац Клинике за кардиоваскуларну хирургију Стаменко Шушак
      Када Вам кажемо СРЦЕ, на шта прво помислите? Какав је осјећај држати нечије срце на длану?
      Срце је посебан орган. Оно има посебну аутономију. Налази се у центру људског бића – на споју његове вертикале и хоризонтале; на споју његове трансценденције и иманенције. Срце није само обична пумпа која омогућава циркулацију крви кроз људски организам. Срце има дубљи, онтолошки, апофатички значај. Оно је орган највећег и најдубљег људског познања. Срце је орган који је задужен за умно, ноетичко бивствовање сваког човека. У срцу се рађа љубав, вера и нада. Пошто је човек амбивалентно биће, а рекли смо да зло постоји, у срцу се може укоренити и мржња, срџба, бес… Тада срце пати. Дуго пати. Временом оболи. Лако је онда повезати све побројане чињенице са добро познатим светским подацима, да су срчана обољења најчешћа од свих масовних незаразних обољењâ. О томе медицина мало говори. Срце је и надлогичан орган. Надразумни орган. Логично се не може објаснити безусловна љубав мајке према детету, која ће – ако затреба – и свој живот жртвовати за њега. Веома је интересантно да материца мајке и анатомски центар самог људског срца, које такође има своју вертикалу и хоризонталу, имају исти етимолошки корен. Глава детета и срце мајке су током трудноће били у непосредном контакту. Дете је слушало откуцаје мајчиног срца, а мајка је срцем осећала дете. Дакле, срце је и орган осећања. У људском мозгу, који је веома битан орган, стварају се само осећаји, док се осећања развијају у срцу. Срце и мозак су и директно повезани. Требамо пазити да нам осећања буду чиста, јер све што је нечисто, прља ову ”посуду” која ће касније да испрља цело наше биће. Ето, тако настају болести. То јесте права етиологија сваке болести – ”клица смрти” коју сви носимо и рђаве (по)мисли и осећања. Медицина не може о овоме да говори, јер се бави само научним приступом. Она је дошла до изванредних достигнућâ и истинâ. Али, то је само један исечак истине. Да бисмо човека сагледали свеобухватно – другачије и не може – истина мора да буде целовита, те је потребна помоћ и антропологије, психологије, онтологије, философије и теологије.
      Ето, о томе размишљам када се изговори реч СРЦЕ. Огромна је одговорност држати нечије срце у рукама. Наравно, овде не мислим само на буквално, физичко држање нечијег срца током операцијâ на отвореном срцу. Држати нечије срце у рукама значи и када некога волите, али и мрзите. Срце директно преноси енергију. И добру и лошу. То друга страна осећа. Због тога морамо пазити на (по)мисли које утичу на наша осећања. Ако су осећања лоша, она не оштећују само наше срце и наш организам; она негативно утичу и на срца наших ближњих. Када се молимо за нечије здравље, сложићемо се, молимо се срцем. Тада се осећа невероватна топлина у срцу, коју осећамо ми али и они за које се молимо. Срце, дакле, има дубок апофатички значај.
      Када резимирате Ваш досадашњи живот, шта је то што Вас је највише испунило као човјека?
      Љубав, добра дела и вера у Бога.
      ЦЕО ИНТЕРВЈУ: 
      INTERVJU: Rukovodilac Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Stamenko Šušak – Novosti Plus
      WWW.NOVOSTIPLUS.ORG Rođeni ste u Prnjavoru, u ljekarskoj porodici. Otac Vam je bio čuveni ljekar i ginekolog, veoma poštovan i cijenjen. Danas ulica na samom ulazu u Prnjavor nosi njegovo ime. Prema Vašim riječima, bio Vam je uzor. Da li je...  
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 10. новембра 2019. године, на празник Светог Арсенија Серемца, свету aрхијерејску Литургију у храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду.       Његову Светост Патријарха дочекао је старешина храма протојереј-ставрофор Трајан Којић са свештеничким братством и верним народом. Саслуживали су протојереји-ставрофори Андрejа Арсић, Вајо Јовић, Јован Благојевић, Драган Протић, Драган Предић и Слободан Кеџић, јереји Миодраг Ристић и Марко Којић, протођакон Драгиша Ђокић, ђакони Владимир Руменић, Драган Ашковић, Славко Аничић, Драган Танасијевић и Бранислав Кеџић.   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је тпм приликом рукоположио ђакона Бранислава Кеџића у презвитерски чин.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Руска Православна Црква наставља свој социјални рад и послове на заштити и помоћи породици, отварајући у Калињинграду своје 67. по реду уточиште за труднице и мајке које се налазе у тешким животним ситуацијама.       Ново склониште је започело са радом при храму Свих светих у Гусеву, у Калињинграду. Корисници ће, по потреби, бити у могућности и да добију помоћ психологâ, адвокатâ и социјалних радника. Овде се, иначе, тренутно већ налази једна мајка са четворо деце. Боравак корисника у овим центрима је ограничен на период од 1 до 3 месеца, током којих социјални радник и адвокат треба да им пронађу трајни смештај, обнове или издају потребна документа и пронађу посао. Мајке ће имати могућност и да разговарају са свештеницима који су у овим центрима одређени за духовнике.   Склониште је отворено путем конкурса за доделу бесповратних средстава, који је организовало Одељење за добротворну помоћ при Светом Синоду, а чији је задатак рад на спречавању абортуса. Корисници су у могућности да добију одећу за себе и децу, храну за бебе и средства за личну хигијену.   Митрополит Георгије Матвејев је рекао да Центар за добротворну помоћ Мајка и дете делује већ годину дана, а да је жена са четворо деце која се овде налази још од раније њихов корисник. Он каже да је она и пре долазила како би добила ствари за себе и своју децу, али у једном тренутку је остала и без крова над главом.   Више од 170 вишечланих породица, трудница и жена са децом које се налазе у тешким животним ситуацијама редовно посећују овај Центар. За само три године Руска Православна Црква је отворила 66 прихватилишта за жене и више од 100 нових центара за добротворну помоћ, од укупно 190 колико их постоји.   Приредио презвитер Александар Поповић     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...