Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

АлександраВ

Прихватилиште за незбринуте труднице - срце куца ту је, ко га чује?

Recommended Posts

Читајући одговоре, којих заиста има свакаквих налетела сам и на овај -

Зорана Миљевић Из Београда, али прихватилиште је замишљено да буде у сеоској средини, за труднице и мајке са децом, до две године старости. У међувремену бисмо их оспособљавали за занимања која би им омогућила запослење и даљу егзистенцију. Пројекат је скуп, а локална самоуправа је један од елемената. У почетку је идеја била да прихватилиште буде на неком манастирском имању, где би монахиње помагале трудницама и деци. Али, као што рекох, нико у цркви није био заинтересован. Било која општина у Србији долази у обзир, нарочито у деовима у којима је "бела куга" изражена (типа источна Србија). Ја бих, разуме се, радила са корисницима, а ето, видим, има још заинтересованих да се укључе. Хвала вам на томе, од срца. Питање је колико би било потенцијалних корисница. Нисам имала средстава ни да платим истраживање. Али, кадгод чујем за неку овакву ситуацију, као што је у горњем статусу, зажалим што прихватилиште не постоји...
 
Читајући даље о овој теми на интернету, наишла сам поново на сличан пост -
 
Zorana Miljevic Oba manastira koje ste naveli (Slanci i Fenek) su muški manastiri. Pošto imam u vidu dobrotvorni (ali i misionarski, duhovni, obrazovni, pedagoški, pa i poljoprivredni) rad sa ženama i decom, neophodno je da to bude ženski manastir. Reč je,naime, o mom projektu Prihvatilišta za nezbrinute trudnice i majke". Dobro ste rekli da i u našoj Crkvi uslovi postoje. Nadala sam se da će biti i dobre volje, a organizacija bi bila moja briga. Bog bi sigurno pomogao, ali sam se posle pet godina uzaludnog traganja za eparhijom i manastirom u kome bi se taj projekat realizovao, pomirila s tim da je jedina nada samo neko privatno lice, ktitor ili zadužbinar, koji bi hteo da uloži sredstva u ovaj privatni projekat. Na SPC više ne računam. Da imam sopstvena sredstva, poput ruskih plemića pre oktobarske revolucije, poput svete Jelisavete, problem bi odavno bio rešen.
 
.................................
Каква је ситуација у комшилуку?

BLAGOSLOVLJENA KUĆA ZA TRUDNICE I SAMOHRANE MAJKE S DJECOM

mama-i-bebaNa području župe Dobroga Pastira u Brestju u subotu 14. ožujka otvorena je i blagoslovljena kuća "Srca Isusova i Marijina" za stambeno nezbrinute trudnice i samohrane majke s djecom.

Duhovnik Udruge za promicanje dostojanstva ljudskog života i obrane nerođenog djeteta "Centar za nerođeni život – Betlehem" , provincijal Hrvatske pavlinske provincije o. Marko Glogović je u propovijedi istaknuo da je s apostolatom za život započeo 1999. godine, ne da se bori protiv nekoga, nego za život, za žene, majke, trudnice, za nerođenu djecu i žrtve zlostavljanja, a oni koji spašavaju nerođene susreću se s progonima, pogrđivanjem i ismijavanjem. "Uz tolike osobe koje ljube i štite život te ustaju u obranu najslabijih, protekle godine sam odgovorio 70-ak djevojaka i žena od pobačaja. Ako kršćani ne dignu svoj glas, boje se i ne čine djela ljubavi, ne svjedoče Krista, a treba se odvažiti i ne gledati na prepreke", poručio je propovjednik. Unatoč tome što u početku nije imao podršku ni od koga, s velikim pouzdanjem u Gospodina, započeli su s malim letkom te postali velika udruga, koja danas, uz tisuće molitelja i mnoge volontere, ima 12 podružnica po Hrvatskoj. Kuća u Brestju je "Srca Isusova i Marijina" koja kucaju zajedno za treće srce – srce nerođenoga djeteta. Riječ je o prvoj kući te udruge na zagrebačkom području, a četvrtoj, uz kuće u Karlovcu i Sisku. Prema riječima Glogovića, u njoj nisu važni zidovi, nego međusobna ljubav, "razapinjanje" za drugoga ne tražeći svoju hvalu i probitak. U kratkom razdoblju, bez velikih akcija uspjeli su prikupiti velike novce, ali kuća nije sazdana samo od "čudesnih" novaca, temeljno u njoj je srce – Ljubav, poručio je duhovnik Glogović.

Grad Zagreb: Dječji centar u Nazorovoj dobio Majčinski odjel

Osim Majčinskog odjela, u planu je i realizacija projekta kojim bi majke dobile dva stana na korištenje nakon odlaska iz Centra.Dječji dom Zagreb u Nazorovoj ulici dobio je i Majčinski odjel. Preuređeni i obnovljeni prostor kroz nekoliko tjedana trebao bi biti spreman za korištenje, a namijenjen je majkama i trudnicama Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije.

Majčinski odjel koristit će nezbrinute trudnice i majke s malom djecom koje imaju zakonsko pravo koristiti prostor Dječjeg centra Zagreb dok dijete ne navrši godinu dana. Osim otvorenja majčinskog odjela, do kraja godine trebao bi se realizirati i projekt u kojem bi Grad Zagreb dodijelio dva stana na korištenje majkama nakon odlaska iz Dječjeg centra, kao i apliciranje sredstava iz Europskih fondova za obrazovanje mladih majki.

– Ova dva stana će nam biti dragocjena pomoć kao jedan prijelazni period za majke, kako bi što lakše stale na svoje noge – rekla je Jasna Ćurković Kelava. Kapacitet odjela je 15 majki i trudnica čime bi se trebale pokriti potrebe Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije, a uz smještaj Centar im nudi i široku lepezu pomoći.

– Ove djevojke ovdje zapravo uče biti majke. Vrlo često su to maloljetne osobe i prvi put se suočavaju s roditeljstvom, tako da ih ovdje na neki način učimo djecu da brinu o svojoj djeci. Uz ro, pomažemo im da završe neki od oblika obrazovanja, da pronađu stan i da se osamostale. – rekla je Jasna Ćurković Kelava.

Kuća za smještaj trudnica i nezbrinutih majki s novorođenčadi i djecom do tri godine, Kuća ljubavi Savica

Skrb o trudnicama i nezbrinutim majkama s novorođenčadi i djecom do tri godine, zadovoljavanje životnih potreba (stanovanje, prehrana, odijevanje, održavanje osobne higijene, briga o zdravlju, čuvanje, odgoj i obrazovanje, njega, radne aktivnosti i korištenje slobodnog vremena) djece jasličke dobi bez odgovarajuće roditeljske skrbi; trudnica i majki koje iz različitih razloga nemaju osnovnih uvjeta živjeti u svojim obiteljima.

И тако даље..........

...........

Трагајући за сличним у Србији, нашла сам само ово -

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html

Usluge smeštaja

Član 47

Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u:

1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj);

2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj);

3) prihvatilište;

4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom.

Usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom.

..........................

Овај Закон (који сам једва прочитала, јер су ми мисли лутале и није ми држао пажњу тај суви текст у којем се не назире човек, живи човек са живим проблемом), је изгледа све што Србија нуди.

Невероватно је - наша земља и наши људи нису заинтересовани. Ако и јесу заинтересовани, као госпођа Зорана Миљевић са почетка приче, могу само да ударају у зидове...

Надам се да сам погрешила и да ми је промакло неко лепо, ушушкано место где се младе жене, будуће мајке, осећају прихваћено, и где се рађају бебе.

..... а тако би било лепо, негде и у Србији прочитати -

DA ŽIVOTU!!!

Bog je blagoslovio ljudski život od samog njegovog začeća,

utisnuo u njega pečat osobnosti i svoje ljubavi.

Zato svaki život ima dano pravo da se rodi i da te nazove majkom.

Ako imaš problema,

ako si odbačena od svojih najbližih,

ne vidiš riješenja u svojoj situaciji,

ako razmišljaš, čak, i o prekidu trudnoće...stani!!!

Ne čini to!!!

Tvoje dijete želi živjeti!!!

Mi ćemo ti pomoći.

Javi se !!!
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zar nema u BG nesto takvo?!

U Banjaluci je Caritas imao u planu da otvori to, pri RKC naravno. Ne znam dokle su stigli.

U Djecijem domu u BL jedan dio je privremeno prihvatiliste za nezbrinute majke. Bio je projekat, morala bih da provjerim je li zazivio trajno.

Jedan segment drustvene nebrige o djeci generalno. 

Odbili iz manastira? pa nije to stimulisanje nemorala, nego briga o majkama koje nemaju kud, partneri ih izigrali, porodica odbacuje jer bi da rodi 'kopile'. Aktivna borba protiv abortusa!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има, ево Матерински дом у Звечанској .....Kao jedine ustanove u Srbiji, koja je prihvatilište trudnicama i porodiljama, koje žele da rode, a iz ekonomskih, socijalnih ili nekih drugih razloga nemaju gde da odu, najčešće ostavljene od porodice i partnera. U ovom trenutku kapacitet Materinskog doma je mali. U njemu može da boravi 20 žena. Dom ima mogućnost proširenja za četiri sobe, što znači da bi mogao da primi još 8 žena. U ovom trenutku, pored Materinskog doma u Beogradu, postoji samo još jedna prostorija za dve majke sa bebama u Subotici, koja bi trebalo da pokriva i taj grad i Novi Sad i celu Vojvodinu.

При чему на сајту Звечанске стоји и ово обавештење:

Неке мајке су малолетне. Најчешћи разлози за коришћење ове услуге су неприхватање од стране примарне породице и средине, односно у последње време све чешћи случајеви породичног насиља. С обзиром на тај тренд намера је да се ово одељење више прилагоди раду са жртвама насиља у будућности.

Значи, ништа од проширења капацитета у правцу бриге о трудницама као што видимо из позитивних примера у свету, него и овај једини смештај у Србији иде ка "прилагођавању" односно мењању намене. Практично, ми у Србији немамо никакву идеју како да покријемо ову област.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Majčinski dom u Banjaluci zjapi prazan

N.N. 01.09.2014 15:24 BANJALUKA -

U prostorijama Majčinskog doma, koji je otvoren u okviru prostorija Dječijeg doma "Rada Vranješević u Banjaluci, za deset mjeseci boravila je samo jedna majka. U Centru za socijalni rad i Dječijem domu "Rada Vranješević" kažu da potencijalni korisnici nisu informisani o postojanju ove vrste smještaja, piše Glas Srpske. Direktor Dječijeg doma Vladimir Kajkut kazao je da centri za socijalni rad smještaju majke u Majčinski dom, a da Dječiji dom samo pruža ovu uslugu. ''Centri za socijalni rad, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, nadležni su da, ukoliko se ukaže potreba na terenu, trudnice i majke smjeste kod nas'', rekao je Kajkut i dodao da su u Domu potpuno spremni za smještaj trudnica i majki. U Centru za socijalni rad Banjaluka su istakli da je dobro da ova usluga postoji, te da je moguće da su majke neinformisane i ne znaju da imaju mogućnost da budu zbrinute u Majčinskom domu ukoliko im se obrate. Pomoćnik za socijalnu zaštitu u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Ljubo Lepir kazao je da je usluga smještaja socijalno ugroženih majki sa djecom do godinu i trudnica u sklopu Dječijeg doma pozitivan potez. ''To nije promašena investicija, jer nije otvorena nova ustanova, a taj opremljeni prostor može biti višenamjenski'', rekao je Lepir i dodao da potreba za ovom uslugom postoji, a razlozi zašto su prostorije prazne su različiti. ''Neinformisanost majki, slaba aktivnost centara za socijalni rad, vjerovatno i novac mogu biti razlozi što nema korisnika'', istakao je Lepir i podsjetio da majke boravak u domu ne plaćaju. Prvi Majčinski dom u RS pripremao se mjesecima, a svečano je otvoren 17. decembra prošle godine. Prostorije Majčinski dom može da primi pet trudnica ili majki sa bebama do godinu. Korisnici ovog doma imaju posebne prostorije, kuhinju i kupatila, a u domu mogu da ostanu dok se ne budu stvoreni uslovi za njihov samostalan život.

Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Majcinski-dom-u-Banjaluci-zjapi-prazan/260854

http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest/banjaluka-otvoren-majcinski-dom-102550

http://djecijidom.com/?portfolio=majcinski-dom

Share this post


Link to post
Share on other sites
9 minutes ago, Дијана. рече

Ево нашла сам на 01:02:00. Само, прилог је од 18.12.2013. године. Да ли се нешто у међувремену променило, било би добро да јесте, на боље :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam, morala bih da pitam bivse kolege... Cudo mi je da nisu nasli korisnike, ona moja vijest je od prije 2 god. Mislim da je ipak do nemara sistema. Mislim da bi im udruzenje samohranih roditelja moglo prepuniti kapacitet. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

7896634

Izmedju ostalog kada cujem da neko iz crkve pominje abortuse i krene spremno zene su ovakve, devojke su onakve, meni je ovo prvo na pameti.

Koilko znam u Rusiji postoje ovakvi centri i jos toliko toga...

Kod nas mrka kapa :(

I sa kojim pravom mi onda nekom moralisemo..tuzno zaista.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Руска православна црква је спремна да преузме бригу о деци жена које одбију да изврше абортус

Руска православна црква је спремна да на себе преузме бригу и васпитање деце жена које одбију да изврше абортус, а немају могућност да брину о детету, изјавио је патријарх Московски и целе Русије Кирил.

Руски патријарх је то изјавио приликом посете московској „Кући за маму” поводом Васкрса. „Кућа за маму” је црквено уточиште за жене у другом стању које су се нашле у тешкој животној ситуацији.„Црква треба да има начин да помогне овим женама: треба да постоје овакве куће, можда и већи број њих, где би могле да буду прихваћене жене које немају где да оду или које смо убедили да одустану од абортуса”, изјавио је патријарх Кирил, а преноси „Взгляд”.
Он је истакао да је помоћ често потребна „сасвим младим девојкама”, које се боје да се врате кући и немају средства за живот. РПЦ, уверен је патријарх, „треба да пружи смештај и заштиту” тим женама.
„Ако жена ипак не може да брине о детету, ми треба да га задржимо код нас. Али то не треба да буде усвајање, ни одузимање родитељских права”, изјавио је патријарх. „Треба да јој кажемо: ти ћеш остати мајка, можеш овамо да долазиш, можеш да виђаш своје дете, и можеш у сваком тренутку да га поведеш са собом, али само га оставите да живи, а ми ћемо вам помоћи да га одгајите и васпитате.”
„Наше добре речи морамо поткрепити реалним делима. Тада нико неће упирати у нас прстом: да, лако је говорити, а шта можете реално да урадите?” – изјавио је патријарх. Он је истакао да РПЦ „није много богата”. „Ми не можемо да градимо ексклузивне велике собе, сад смо смештени у овој малој кући, али то је наш мали, али реалан допринос ономе што проповедамо”, истакао је он.
На Васкрс руски патријарх увек посећује људе којима је потребна помоћ и брига: ветеране, инвалиде, сирочад. Ове године патријарх је посетио „Кућу за маму”, која је отворена крајем 2012. године. Кризни центар може да прими до десет жена са децом. Помоћ им се пружа независно од узраста, држављанства, националности и вероисповести. Центар је досад помогао не само држављанкама Русије, него и држављанкама Украјине, Молдавије, Таџикистана, Венецуеле и Конга.
Раније је Министарство здравља Русије истакло да се број абортуса у Русији за пет година смањио за скоро 25%.

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли ми, људи са ових простора, имамо снаге, храбрости и љубави за овако нешто?

Слика жене која држи бебу - није само свечовечански симбол мајчинске љубави, него и отелотворење крхкости и неизвесности. Када је једна жена тако рањива као у то време када испод срца носи нови живот?

«Дом для мамы» — один из благотворительных проектов службы помощи «Милосердие», которому Фонд святителя Василия Великого оказывает поддержку,

В «Доме для мамы» находят приют женщины, которым больше некуда пойти. Среди них: беременные, стоящие на грани совершения аборта, мамы, лишившиеся работы и средств к существованию, молодые матери-сироты, не имеющие жилья.

http://fondsvv.ru/activity/family/dom-dlya-mamy/

Да ли можемо да направимо Дом за Маме?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako bi to bilo divno...

Ne znam da li je jos aktivan onaj vrtic pored crkve Sv Djordja na BBrdu, al se secam odavno bese da je bio preskup. Pa otkada je to "pravoslavno" da se u pravoslavni vrtic upisuju deca jako bogatih samo koji to mogu da priuste?

Evo mene u frontu, za razliku od nekad, sada je tu kapelica, ali avaj. Svestenik pripada drugoj crkvi, ovde dođe da odsluzi liturgiju samo. Vidi se da je mlad i revnosan, prica sa ljudima javi se po nekoj sestri il doktoru, al ona kapelica je na sred srede, na sred hola u prizemlju gde je ujutru ogromna guzva, svi gledaju, pacijenti ne mogu da dodju jer je mali prostor, nemaju gde u vreme je nezgodno, a on covek posle ima druge obaveze na svojoj parohiji, ne moze se klonirati. I ne krivim njega, ali kad je vec osmisljeno da bude tu, neka bude dostupan ljudima, ne da bude rastrzan od dve parohije. Ovde prihoda nema, neko bi ga morao platiti jer oni od vazduha ne zive...al u patrijarsiji nekad nemaju sluha.

Znam za mog divnog prota Djuru, on je vec neko vreme penzionisan u Sokobanjskoj, tamo je svakodnevno i tamo recimo svako jutro kad je konzilijum lekara on je s njima, uz pacijente svakodnevno, oni i dolaze u crkvu i on je s njima preko dana, ona mucena decica koja boluju od cerebralne,paralize su ga zavolela, pa im je drzao kao i veronauku, uvek je uz lekare... To je vec pastirski ozbiljan rad, al on moze, u penziji je, moze da im se posveti. Isto je tako otac Ilija u Svetom Savi, uz lekare, dobije ime svakog novog pacijenta...

Secam,se nekad u klinickom i otac Zoran isto bio tu stalno, ja sam lezala na,infektivnoj pa zamolim da me puste ono u pidzami prepesacim i uvek je posle liturgije bilo agape.

Bilo bi lepo da recimo kao u smederevu sto je ono pred,predbracni ispit organizovano da odes,kod psihologa da porazgpvaras, tako bi bilo lepo da postoji saradnja lekara psiho sluzbe i duhovnika pre svake odluke o prekidu trudnoce. To je ostvarivo, svestenici su vec tu, ali avaj.

Mnogo je ovde bola, tvrdim da posle svega sto videh lezeci vec godinama po frontu da bi mnogi odustali od toga da su imali samo jednog coveka da ih saslusa.

lekarima svaka cast, oni su ovde vrhunski strucnjaci, al oni recimo dnevno u savetovalistu prime 200zena.Nemaju oni ni kad ni volje ponekad da objasnjavaju, da pricaju da bilo sta. I vrlo cesto cim je nesto odma prekid. Evo danas jedna devojka, utvrdili joj da beba ima dauna i bez reci dr joj je rekao ok beba ima dauna, dodji sutra da ti radimo kiretazu. Em mlada, em sa sela, nema pojma, za nju je to neka strasna bolest, kaze bebe takve kratko zive i bolje da prekines sad. :(

A mozda bi sve bilo drugacije da je neko predocio opcije,da je video sta ona zeli i tsl.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли можемо да направимо Дом за Маме?

-K8W-1ToDqw.jpg

Центр защиты материнства "АНГЕЛ-ХРАНИТЕЛЬ"

Мы делаем маленькие дела, но с большой любовью

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je jedini normalan odgovor na abortus.Ponuditi pomoc realnu i razgovor i savetovanje a ne oni sto se zalazu za zabranu zakonom bez grama mozga i razmisljanja kako je u opste doslo do toga da neka zena pozeli da ubije sopstveno dete.

O daj Boze Gospode da i u nasoj zemlji bude dovoljno ovakvih domova za mlade majke.

Mada je jedan o takodje kljucnih faktora u celoj ovoj prici popraviti vaspitanje mladih oceva jer to je pre svega njihova duznost a ne da majke ostaju same kao da decu donose rode a oni ko da veze sa time nemaju.Mada je hitnije pomoci majkama ali ovo je temeljnije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      «Може се слободно сматрати да je прва заповест психолошки здравог друштва да прихватимо себе онакве какви јесмо. Позвани смо на развијање веће самосвести, са предумишљајем да ће нам се свидети оно што ћемо пронаћи», каже Килпатрик. Међутим, као што смо у претходним поглављима могли видети, православна вера нас учи да сами пo себи нисмо добри, да постоји извесна грешка у нашој природи, која потиче од прародитељског греха. Између осталог, она нас позива да превазиђемо нашу огреховљеност и да ходимо путем савршенства. «Будите ви, дакле савршени, као што je савршен Отац ваш небески» (Мт. 5,48). 
      С тим у вези православни свештеник и психотерапеут, др Стивен Мјуз каже: «Управо je недостатак осећања да смо вољени главни узрок патње, aпсихотерапија која не проистиче из контекста аутентичне вере у Бога лако постаје камен спотицања, (узрокован терапеутовим приступом), који доприноси проблему због којег нам се неко обрати за помоћ.
      Када то кажем мислим да je вера у Бога наша главна психотерапија, a да jeординација сам живот. Нема краткотрајне терапије. Постоји само терапија која траје читав живот и завршава се тајном коначног свођења рачуна душе у тренутку смрти. Ништа што je мање од тога не заслужује да се назове терапијом. Ми доживљавамо промену у загрљају љубави коју осећамо током читавог живота, a не, као што je то често случај, тако што целог живота тражимо начин да се променимо да бисмо доспели у загрљај љубави. Веома често смо сведоци чуда која се дешавају.»
      Према томе, иако je утицај наслеђа и првих година развоја детета неоспоран, карактер човека, према мишљењу данашњих психолога и психотерапеута, као и теолога, није споменутим утицајима нужно детерминисан. Људски карактер није статичко, већ динамичко својство човека, и процесно je усмерен ка трансформацији и самотрансценденцији. Људски карактер je представљен оним у шта човек верује, шта зна и хоће, оним чему се нада и оним што воли, обележјима која чине суштину човека отвореног према трансценденцији и егзистенцији.
      «Овакав стваралачки индивидуациони процес не може се замислити без препознавања својих погрешака и мана, хришћани би рекли - грехова, али онда ни без (по)кајања. У овоме су такође сложни и теолози и психијатри, односно психотерапеути, иако препознавање грешака у себи и њихово отклањање називају различитим именима. Духовник ове грешке у човеку назива гресима, aчишћење од њих (по)кајањем док психотерапеут говори о комплексима којих се ослобађамо освешћивањем путем катарсе или неког другог облика психотерапије,» закључује др Јеротић.
    • Од Логос,
      У пету недјељу Часног поста, у Недјељу посвећену Светој Марији Египћанки, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литругија. Началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, а саслуживали су му: протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, јереј Лека Вујисић, као и протођакон Владимир Јарамаз. За пјевницом је пјевала мјешовита пјевница, као и храмовни хор ,,Свети апостол и јеванђелиста Марко“ који води диригент мр Људмила Радовић. Сабранима обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Рекао је  да се из животописа преподобне Марије Египћанке може јасно увидјети, да Господ својом љубављу, свакоме човјеку даје шансу да се спасе, будући да нема тога грешника који може бити отписан за Бога.
      „Јер, Христос је управо дошао да да  живот за гријехе цијелога свијета, за сваког човјека и то значи да врата Цркве Божије никоме нису затворена, то значи да свако може да дође Господу и да врата Цркве Божије, као мјеста гдје се сједињујемо са Богом су отворена свима. Али, само ако желимо на њих да уђемо“, рекао је он.
      Додао је да је друга поука из овог житија подједнако важна нама данашњим хришћанима, баш као и онима ранијих вјекова, а то величина покајања.
      „Колико је само велико покајање Марије Египћанке? Оно показује да Бог од највећег грешника може начинити светитеља. И то јесте наша нада. То је нама охрабрење“, казао је отац Мирчета
      Као трећу поуку, отац Мирчета је издвојио јасну поруку да када кренемо тим Божијим путем, нипошто се не смијемо вратити на стари, пређашњи начин живота.
      “ Да се не окрећемо назад, него, да идемо напријед према Христу, према Царству Божијем и да све  уложимо, да уложимо сав труд да идемо таквим путем. Е тако је живјела Марија Египћанка, пуних 47 година у пустињи. Ето нам дивног примјера“, поручио је отац Мирчета Шљиванчанин.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У недељу Средопосну, дана 6. априла 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Тењи.  Архијереју су саслуживали протонамесник Ненад Лазић, парох друге парохије тењске, протонамесник Драгослав Шалајић, парох прве парохије тењске, јереј Зоран Гојић, парох ердутски, јереј Синиша Мићановић, парох будимачки и ђакон Предраг Јелић из Даља. 

      Епископ Херувим се после заамвоне молитве обратио сабраном народу:
      -У име Оца и Сина и Светога Духа!
      Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење ова наша света Литургија овде у Тењи где смо се сабрали да прославимо име Божије и да се у молитви сетимо свих оних који су својим животом угодили Господу.
      На почетку новозаветне историје свети Јован Крститељ позвао је народ речима: ”Покајте се, јер се приближи Царство Божије!”, а у другом делу новозаветног јеванђелског текста стоји: ”Ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој”. 
      Видимо две веома динамична и сродна симбола за сваког хришћанина – узимање крста и узимање покајања. На самом свом почетку Јеванђеље нас поучава да је суштина нашег живота у покајању, јер кроз покајање чистимо душу и срце. Тако испуњавамо речи Господа нашега Исуса Христа: ”Блажени чисти срцем јер ће Бога видети”. Једино кроз покајање можемо преображеним очима гледати Лице Божје.
      Преображени лик сваки човек добија сабирајући своје врлине, стицањем врлинског начина живота, поучавајући се Јеванђељем и причешћујући се. 
      Од самога смо Господа добили задатак да узмемо крст врлине који је свакоме од нас потребан. Тај крст нас води путем ка вечном животу, отвара нам двери Раја и омогућава нам да живимо у заједници са самим Богом. Отуда произилази велика љубав Божја која нам је дата. Иако је овај свет огреховљен а ми обремењени разним греховима, похотама и сластима, Бог нам сваке недеље даје могућност да можемо доћи у Цркву Божју, даје нам да се можемо причестити Телом и Крвљу Господњом. Исто тако, Црква нам омогућава да можемо живети врлинским животом. Ако смо у заједници Цркве Божије онда смо на путу врлине, љубави и милости Божје. Онда ћемо сами препознати да нисмо непријатељи једни другима, него да смо браћа и сродници у Христу. Једино у Христу можемо упознати једни друге.
      Велика је љубав Божја у тајни покајања, велика је љубав у тајни ношења Крста Господњега. Кроз покајање човек отвара своје срце и омива га сузама, тражећи свој пут ка спасењу. Крст нам је дат на светој Тајни крштења када се облачимо у одећу Христову и када задобијамо крст врлине са којим ходимо у овоземаљском животу. Тако ћемо моћи приликом Другог Христовог доласка видети Славу Божју и уврстити се у ред светих Божјих угодника. Мноштво је примера светих људи из наше историје који су својим животом сведочили Крст Христов и тајну покајања. Крстопоклона недеља која је за нама учи нас и подсећа да је суштина нашег живота у ношењу крста Христовога, јер је Христос својим Распећем обожио Крст и пројавио његову суштину. Том суштином ми започињемо сваки дан, свако јутро када осване дан ми се прекрстимо тражећи од Бога благослов за тај дан. Исто тако када падне ноћ и тело се умори, одлазећи на спавање прекрстимо се узимајући тако благодат Божју да би ноћ која треба да протекне била благословена. Наш народ је увек тако живео, живео је крстоносно и у љубави, чувао је своју историју у културу. Као народ Божји требамо да ходимо путем Јеванђеља и Христових заповести. Стога нека је благословен данашњи дан и нека је благословено причешће овој нашој деци и свима вама народе Божји. Да се што чешће у току овога поста причешћујемо, да задобијамо врлински начин живота и да ходимо путем светога Саве и путем свих отаца наших који су угодили Господу и гледају Господа лицем к лицу.
      Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан и ово наше данашње сабрање овде у Тењи. Амин. 
      По одслуженој светој Литургији у парохијској сали уприличена је трпеза љубави. 

      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Свети пост нас учи и васпитава да сами себе, и једни друге, и сав живот свој, предајемо Христу Богу нашему, а то ћемо учинити ако Господу предамо своје срце, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у Цркви Светог апостола Томе у Бечићима, гдје је данас, 26. марта, са свештенством служио Литургију пређеосвећених дарова којом је почело братско сабрање свештенства Барског и Будванског протопрезвитеријата.
       
      У архипастирској бесједи владика Амфилохије је тумачећи молитву коју изговорамо у току Свете божанствене литургије: Не дај срцу моме да залута на зле помисли, да не измишља изговор за гријехе, казао да је срце центар тјелеснога и духовнога живота и да човјеку нема живота, ни тјелеснога ни духовнога, без здравога срца:
      „Основни призив човјеку јесте да преда Богу своје срце, а тиме он Богу предаје себе, тијело и душу своју. Срце чисто саздај у мени Боже и Дух прави обнови у утруби мојој , говорио је древни пророк у Старом завјету, а исто тако кроз сво божанско откривење и науку Божију непрекидно говоре и други свети пророци. Од срца зависи шта се догађа у човјеку, шта се збива са њим. Од њега зависи људско дјелање, понашање и дјела.“
      Високопреосвећени Митрополит је истакао да мјесто гдје Бог једино може да нађе Себи покоја на земљи јесте управо људско срце.
      „Зато је пророк записао ријечи Божије: Чедо моје, дај ми срце твоје! Када човјек преда срце своје Господу, онда му предаје и душу своју и тијело своје. Зато се и молимо да Господ не допусти да срце наше залута на зле помисли, да не измишља изговоре за гријехе, да се не правда за своје помисли, за оно што се у њему догађа.“
      Појаснио је владика да тамо гдје је срце човјеково, тамо је и Бог његов и да је зато од огромног значаја да срце своје преиспитамо, да видимо куда иде, чему и коме служи, коме га предајемо. Митрополит је подсјетио да је Бог вјечна љубав и да је људско срце створено и призвано да буде обиталиште те вјечне и непролазне љубави:
      „Зато не дозволимо срцу своме да лута на зле помисли, да се не правда и не измишља изговоре за гријехе, него да кроз извршење заповијести Божјих, вјеру у живога Бога,  надање у Бога и Његову божанску силу, срце своје, и тиме себе и своје биће, предамо Господу Богу живоме и истинитоме који обитава у људском срцу.“
      На крају бесједе Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да нас Свети пост управо томе учи: „Предаћемо сами себе и сав живот свој ако Богу предамо срце и душу, помисли и живот и сва своја осјећања, разум и вољу, творећи заповијести Његове и ходећи Његовим путем који води у живот вјечни. Господу нашем срцезналцу и даваоцу срца нашега, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин!“
      По завршетку Литургије настављено је братско сабрање свештенства Барског и Будванског протопрезвитеријата.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...