Jump to content

Прихватилиште за незбринуте труднице - срце куца ту је, ко га чује?


Recommended Posts

Читајући одговоре, којих заиста има свакаквих налетела сам и на овај -

Зорана Миљевић Из Београда, али прихватилиште је замишљено да буде у сеоској средини, за труднице и мајке са децом, до две године старости. У међувремену бисмо их оспособљавали за занимања која би им омогућила запослење и даљу егзистенцију. Пројекат је скуп, а локална самоуправа је један од елемената. У почетку је идеја била да прихватилиште буде на неком манастирском имању, где би монахиње помагале трудницама и деци. Али, као што рекох, нико у цркви није био заинтересован. Било која општина у Србији долази у обзир, нарочито у деовима у којима је "бела куга" изражена (типа источна Србија). Ја бих, разуме се, радила са корисницима, а ето, видим, има још заинтересованих да се укључе. Хвала вам на томе, од срца. Питање је колико би било потенцијалних корисница. Нисам имала средстава ни да платим истраживање. Али, кадгод чујем за неку овакву ситуацију, као што је у горњем статусу, зажалим што прихватилиште не постоји...
 
Читајући даље о овој теми на интернету, наишла сам поново на сличан пост -
 
Zorana Miljevic Oba manastira koje ste naveli (Slanci i Fenek) su muški manastiri. Pošto imam u vidu dobrotvorni (ali i misionarski, duhovni, obrazovni, pedagoški, pa i poljoprivredni) rad sa ženama i decom, neophodno je da to bude ženski manastir. Reč je,naime, o mom projektu Prihvatilišta za nezbrinute trudnice i majke". Dobro ste rekli da i u našoj Crkvi uslovi postoje. Nadala sam se da će biti i dobre volje, a organizacija bi bila moja briga. Bog bi sigurno pomogao, ali sam se posle pet godina uzaludnog traganja za eparhijom i manastirom u kome bi se taj projekat realizovao, pomirila s tim da je jedina nada samo neko privatno lice, ktitor ili zadužbinar, koji bi hteo da uloži sredstva u ovaj privatni projekat. Na SPC više ne računam. Da imam sopstvena sredstva, poput ruskih plemića pre oktobarske revolucije, poput svete Jelisavete, problem bi odavno bio rešen.
 
.................................
Каква је ситуација у комшилуку?

BLAGOSLOVLJENA KUĆA ZA TRUDNICE I SAMOHRANE MAJKE S DJECOM

mama-i-bebaNa području župe Dobroga Pastira u Brestju u subotu 14. ožujka otvorena je i blagoslovljena kuća "Srca Isusova i Marijina" za stambeno nezbrinute trudnice i samohrane majke s djecom.

Duhovnik Udruge za promicanje dostojanstva ljudskog života i obrane nerođenog djeteta "Centar za nerođeni život – Betlehem" , provincijal Hrvatske pavlinske provincije o. Marko Glogović je u propovijedi istaknuo da je s apostolatom za život započeo 1999. godine, ne da se bori protiv nekoga, nego za život, za žene, majke, trudnice, za nerođenu djecu i žrtve zlostavljanja, a oni koji spašavaju nerođene susreću se s progonima, pogrđivanjem i ismijavanjem. "Uz tolike osobe koje ljube i štite život te ustaju u obranu najslabijih, protekle godine sam odgovorio 70-ak djevojaka i žena od pobačaja. Ako kršćani ne dignu svoj glas, boje se i ne čine djela ljubavi, ne svjedoče Krista, a treba se odvažiti i ne gledati na prepreke", poručio je propovjednik. Unatoč tome što u početku nije imao podršku ni od koga, s velikim pouzdanjem u Gospodina, započeli su s malim letkom te postali velika udruga, koja danas, uz tisuće molitelja i mnoge volontere, ima 12 podružnica po Hrvatskoj. Kuća u Brestju je "Srca Isusova i Marijina" koja kucaju zajedno za treće srce – srce nerođenoga djeteta. Riječ je o prvoj kući te udruge na zagrebačkom području, a četvrtoj, uz kuće u Karlovcu i Sisku. Prema riječima Glogovića, u njoj nisu važni zidovi, nego međusobna ljubav, "razapinjanje" za drugoga ne tražeći svoju hvalu i probitak. U kratkom razdoblju, bez velikih akcija uspjeli su prikupiti velike novce, ali kuća nije sazdana samo od "čudesnih" novaca, temeljno u njoj je srce – Ljubav, poručio je duhovnik Glogović.

Grad Zagreb: Dječji centar u Nazorovoj dobio Majčinski odjel

Osim Majčinskog odjela, u planu je i realizacija projekta kojim bi majke dobile dva stana na korištenje nakon odlaska iz Centra.Dječji dom Zagreb u Nazorovoj ulici dobio je i Majčinski odjel. Preuređeni i obnovljeni prostor kroz nekoliko tjedana trebao bi biti spreman za korištenje, a namijenjen je majkama i trudnicama Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije.

Majčinski odjel koristit će nezbrinute trudnice i majke s malom djecom koje imaju zakonsko pravo koristiti prostor Dječjeg centra Zagreb dok dijete ne navrši godinu dana. Osim otvorenja majčinskog odjela, do kraja godine trebao bi se realizirati i projekt u kojem bi Grad Zagreb dodijelio dva stana na korištenje majkama nakon odlaska iz Dječjeg centra, kao i apliciranje sredstava iz Europskih fondova za obrazovanje mladih majki.

– Ova dva stana će nam biti dragocjena pomoć kao jedan prijelazni period za majke, kako bi što lakše stale na svoje noge – rekla je Jasna Ćurković Kelava. Kapacitet odjela je 15 majki i trudnica čime bi se trebale pokriti potrebe Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije, a uz smještaj Centar im nudi i široku lepezu pomoći.

– Ove djevojke ovdje zapravo uče biti majke. Vrlo često su to maloljetne osobe i prvi put se suočavaju s roditeljstvom, tako da ih ovdje na neki način učimo djecu da brinu o svojoj djeci. Uz ro, pomažemo im da završe neki od oblika obrazovanja, da pronađu stan i da se osamostale. – rekla je Jasna Ćurković Kelava.

Kuća za smještaj trudnica i nezbrinutih majki s novorođenčadi i djecom do tri godine, Kuća ljubavi Savica

Skrb o trudnicama i nezbrinutim majkama s novorođenčadi i djecom do tri godine, zadovoljavanje životnih potreba (stanovanje, prehrana, odijevanje, održavanje osobne higijene, briga o zdravlju, čuvanje, odgoj i obrazovanje, njega, radne aktivnosti i korištenje slobodnog vremena) djece jasličke dobi bez odgovarajuće roditeljske skrbi; trudnica i majki koje iz različitih razloga nemaju osnovnih uvjeta živjeti u svojim obiteljima.

И тако даље..........

...........

Трагајући за сличним у Србији, нашла сам само ово -

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html

Usluge smeštaja

Član 47

Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u:

1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj);

2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj);

3) prihvatilište;

4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom.

Usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom.

..........................

Овај Закон (који сам једва прочитала, јер су ми мисли лутале и није ми држао пажњу тај суви текст у којем се не назире човек, живи човек са живим проблемом), је изгледа све што Србија нуди.

Невероватно је - наша земља и наши људи нису заинтересовани. Ако и јесу заинтересовани, као госпођа Зорана Миљевић са почетка приче, могу само да ударају у зидове...

Надам се да сам погрешила и да ми је промакло неко лепо, ушушкано место где се младе жене, будуће мајке, осећају прихваћено, и где се рађају бебе.

..... а тако би било лепо, негде и у Србији прочитати -

DA ŽIVOTU!!!

Bog je blagoslovio ljudski život od samog njegovog začeća,

utisnuo u njega pečat osobnosti i svoje ljubavi.

Zato svaki život ima dano pravo da se rodi i da te nazove majkom.

Ako imaš problema,

ako si odbačena od svojih najbližih,

ne vidiš riješenja u svojoj situaciji,

ako razmišljaš, čak, i o prekidu trudnoće...stani!!!

Ne čini to!!!

Tvoje dijete želi živjeti!!!

Mi ćemo ti pomoći.

Javi se !!!
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zar nema u BG nesto takvo?!

U Banjaluci je Caritas imao u planu da otvori to, pri RKC naravno. Ne znam dokle su stigli.

U Djecijem domu u BL jedan dio je privremeno prihvatiliste za nezbrinute majke. Bio je projekat, morala bih da provjerim je li zazivio trajno.

Jedan segment drustvene nebrige o djeci generalno. 

Odbili iz manastira? pa nije to stimulisanje nemorala, nego briga o majkama koje nemaju kud, partneri ih izigrali, porodica odbacuje jer bi da rodi 'kopile'. Aktivna borba protiv abortusa!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Има, ево Матерински дом у Звечанској .....Kao jedine ustanove u Srbiji, koja je prihvatilište trudnicama i porodiljama, koje žele da rode, a iz ekonomskih, socijalnih ili nekih drugih razloga nemaju gde da odu, najčešće ostavljene od porodice i partnera. U ovom trenutku kapacitet Materinskog doma je mali. U njemu može da boravi 20 žena. Dom ima mogućnost proširenja za četiri sobe, što znači da bi mogao da primi još 8 žena. U ovom trenutku, pored Materinskog doma u Beogradu, postoji samo još jedna prostorija za dve majke sa bebama u Subotici, koja bi trebalo da pokriva i taj grad i Novi Sad i celu Vojvodinu.

При чему на сајту Звечанске стоји и ово обавештење:

Неке мајке су малолетне. Најчешћи разлози за коришћење ове услуге су неприхватање од стране примарне породице и средине, односно у последње време све чешћи случајеви породичног насиља. С обзиром на тај тренд намера је да се ово одељење више прилагоди раду са жртвама насиља у будућности.

Значи, ништа од проширења капацитета у правцу бриге о трудницама као што видимо из позитивних примера у свету, него и овај једини смештај у Србији иде ка "прилагођавању" односно мењању намене. Практично, ми у Србији немамо никакву идеју како да покријемо ову област.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Majčinski dom u Banjaluci zjapi prazan

N.N. 01.09.2014 15:24 BANJALUKA -

U prostorijama Majčinskog doma, koji je otvoren u okviru prostorija Dječijeg doma "Rada Vranješević u Banjaluci, za deset mjeseci boravila je samo jedna majka. U Centru za socijalni rad i Dječijem domu "Rada Vranješević" kažu da potencijalni korisnici nisu informisani o postojanju ove vrste smještaja, piše Glas Srpske. Direktor Dječijeg doma Vladimir Kajkut kazao je da centri za socijalni rad smještaju majke u Majčinski dom, a da Dječiji dom samo pruža ovu uslugu. ''Centri za socijalni rad, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, nadležni su da, ukoliko se ukaže potreba na terenu, trudnice i majke smjeste kod nas'', rekao je Kajkut i dodao da su u Domu potpuno spremni za smještaj trudnica i majki. U Centru za socijalni rad Banjaluka su istakli da je dobro da ova usluga postoji, te da je moguće da su majke neinformisane i ne znaju da imaju mogućnost da budu zbrinute u Majčinskom domu ukoliko im se obrate. Pomoćnik za socijalnu zaštitu u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Ljubo Lepir kazao je da je usluga smještaja socijalno ugroženih majki sa djecom do godinu i trudnica u sklopu Dječijeg doma pozitivan potez. ''To nije promašena investicija, jer nije otvorena nova ustanova, a taj opremljeni prostor može biti višenamjenski'', rekao je Lepir i dodao da potreba za ovom uslugom postoji, a razlozi zašto su prostorije prazne su različiti. ''Neinformisanost majki, slaba aktivnost centara za socijalni rad, vjerovatno i novac mogu biti razlozi što nema korisnika'', istakao je Lepir i podsjetio da majke boravak u domu ne plaćaju. Prvi Majčinski dom u RS pripremao se mjesecima, a svečano je otvoren 17. decembra prošle godine. Prostorije Majčinski dom može da primi pet trudnica ili majki sa bebama do godinu. Korisnici ovog doma imaju posebne prostorije, kuhinju i kupatila, a u domu mogu da ostanu dok se ne budu stvoreni uslovi za njihov samostalan život.

Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Majcinski-dom-u-Banjaluci-zjapi-prazan/260854

http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest/banjaluka-otvoren-majcinski-dom-102550

http://djecijidom.com/?portfolio=majcinski-dom

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
9 minutes ago, Дијана. рече

Ево нашла сам на 01:02:00. Само, прилог је од 18.12.2013. године. Да ли се нешто у међувремену променило, било би добро да јесте, на боље :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam, morala bih da pitam bivse kolege... Cudo mi je da nisu nasli korisnike, ona moja vijest je od prije 2 god. Mislim da je ipak do nemara sistema. Mislim da bi im udruzenje samohranih roditelja moglo prepuniti kapacitet. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
35 minutes ago, Дијана. рече

Mislim da je ipak do nemara sistema.

Апсолутно се слажем.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da li je san ili je java?
Da li sam rođen ili mrtav spavam?

Ništa se ne vidi
Ništa se ne čuje
A srce kuca tu je
A srce kuca tu je
Ko ga čuje...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

7896634

Izmedju ostalog kada cujem da neko iz crkve pominje abortuse i krene spremno zene su ovakve, devojke su onakve, meni je ovo prvo na pameti.

Koilko znam u Rusiji postoje ovakvi centri i jos toliko toga...

Kod nas mrka kapa :(

I sa kojim pravom mi onda nekom moralisemo..tuzno zaista.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Руска православна црква је спремна да преузме бригу о деци жена које одбију да изврше абортус

Руска православна црква је спремна да на себе преузме бригу и васпитање деце жена које одбију да изврше абортус, а немају могућност да брину о детету, изјавио је патријарх Московски и целе Русије Кирил.

Руски патријарх је то изјавио приликом посете московској „Кући за маму” поводом Васкрса. „Кућа за маму” је црквено уточиште за жене у другом стању које су се нашле у тешкој животној ситуацији.„Црква треба да има начин да помогне овим женама: треба да постоје овакве куће, можда и већи број њих, где би могле да буду прихваћене жене које немају где да оду или које смо убедили да одустану од абортуса”, изјавио је патријарх Кирил, а преноси „Взгляд”.
Он је истакао да је помоћ често потребна „сасвим младим девојкама”, које се боје да се врате кући и немају средства за живот. РПЦ, уверен је патријарх, „треба да пружи смештај и заштиту” тим женама.
„Ако жена ипак не може да брине о детету, ми треба да га задржимо код нас. Али то не треба да буде усвајање, ни одузимање родитељских права”, изјавио је патријарх. „Треба да јој кажемо: ти ћеш остати мајка, можеш овамо да долазиш, можеш да виђаш своје дете, и можеш у сваком тренутку да га поведеш са собом, али само га оставите да живи, а ми ћемо вам помоћи да га одгајите и васпитате.”
„Наше добре речи морамо поткрепити реалним делима. Тада нико неће упирати у нас прстом: да, лако је говорити, а шта можете реално да урадите?” – изјавио је патријарх. Он је истакао да РПЦ „није много богата”. „Ми не можемо да градимо ексклузивне велике собе, сад смо смештени у овој малој кући, али то је наш мали, али реалан допринос ономе што проповедамо”, истакао је он.
На Васкрс руски патријарх увек посећује људе којима је потребна помоћ и брига: ветеране, инвалиде, сирочад. Ове године патријарх је посетио „Кућу за маму”, која је отворена крајем 2012. године. Кризни центар може да прими до десет жена са децом. Помоћ им се пружа независно од узраста, држављанства, националности и вероисповести. Центар је досад помогао не само држављанкама Русије, него и држављанкама Украјине, Молдавије, Таџикистана, Венецуеле и Конга.
Раније је Министарство здравља Русије истакло да се број абортуса у Русији за пет година смањио за скоро 25%.

Извор

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ли ми, људи са ових простора, имамо снаге, храбрости и љубави за овако нешто?

Слика жене која држи бебу - није само свечовечански симбол мајчинске љубави, него и отелотворење крхкости и неизвесности. Када је једна жена тако рањива као у то време када испод срца носи нови живот?

«Дом для мамы» — один из благотворительных проектов службы помощи «Милосердие», которому Фонд святителя Василия Великого оказывает поддержку,

В «Доме для мамы» находят приют женщины, которым больше некуда пойти. Среди них: беременные, стоящие на грани совершения аборта, мамы, лишившиеся работы и средств к существованию, молодые матери-сироты, не имеющие жилья.

http://fondsvv.ru/activity/family/dom-dlya-mamy/

Да ли можемо да направимо Дом за Маме?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako bi to bilo divno...

Ne znam da li je jos aktivan onaj vrtic pored crkve Sv Djordja na BBrdu, al se secam odavno bese da je bio preskup. Pa otkada je to "pravoslavno" da se u pravoslavni vrtic upisuju deca jako bogatih samo koji to mogu da priuste?

Evo mene u frontu, za razliku od nekad, sada je tu kapelica, ali avaj. Svestenik pripada drugoj crkvi, ovde dođe da odsluzi liturgiju samo. Vidi se da je mlad i revnosan, prica sa ljudima javi se po nekoj sestri il doktoru, al ona kapelica je na sred srede, na sred hola u prizemlju gde je ujutru ogromna guzva, svi gledaju, pacijenti ne mogu da dodju jer je mali prostor, nemaju gde u vreme je nezgodno, a on covek posle ima druge obaveze na svojoj parohiji, ne moze se klonirati. I ne krivim njega, ali kad je vec osmisljeno da bude tu, neka bude dostupan ljudima, ne da bude rastrzan od dve parohije. Ovde prihoda nema, neko bi ga morao platiti jer oni od vazduha ne zive...al u patrijarsiji nekad nemaju sluha.

Znam za mog divnog prota Djuru, on je vec neko vreme penzionisan u Sokobanjskoj, tamo je svakodnevno i tamo recimo svako jutro kad je konzilijum lekara on je s njima, uz pacijente svakodnevno, oni i dolaze u crkvu i on je s njima preko dana, ona mucena decica koja boluju od cerebralne,paralize su ga zavolela, pa im je drzao kao i veronauku, uvek je uz lekare... To je vec pastirski ozbiljan rad, al on moze, u penziji je, moze da im se posveti. Isto je tako otac Ilija u Svetom Savi, uz lekare, dobije ime svakog novog pacijenta...

Secam,se nekad u klinickom i otac Zoran isto bio tu stalno, ja sam lezala na,infektivnoj pa zamolim da me puste ono u pidzami prepesacim i uvek je posle liturgije bilo agape.

Bilo bi lepo da recimo kao u smederevu sto je ono pred,predbracni ispit organizovano da odes,kod psihologa da porazgpvaras, tako bi bilo lepo da postoji saradnja lekara psiho sluzbe i duhovnika pre svake odluke o prekidu trudnoce. To je ostvarivo, svestenici su vec tu, ali avaj.

Mnogo je ovde bola, tvrdim da posle svega sto videh lezeci vec godinama po frontu da bi mnogi odustali od toga da su imali samo jednog coveka da ih saslusa.

lekarima svaka cast, oni su ovde vrhunski strucnjaci, al oni recimo dnevno u savetovalistu prime 200zena.Nemaju oni ni kad ni volje ponekad da objasnjavaju, da pricaju da bilo sta. I vrlo cesto cim je nesto odma prekid. Evo danas jedna devojka, utvrdili joj da beba ima dauna i bez reci dr joj je rekao ok beba ima dauna, dodji sutra da ti radimo kiretazu. Em mlada, em sa sela, nema pojma, za nju je to neka strasna bolest, kaze bebe takve kratko zive i bolje da prekines sad. :(

A mozda bi sve bilo drugacije da je neko predocio opcije,da je video sta ona zeli i tsl.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ли можемо да направимо Дом за Маме?

-K8W-1ToDqw.jpg

Центр защиты материнства "АНГЕЛ-ХРАНИТЕЛЬ"

Мы делаем маленькие дела, но с большой любовью
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovo je jedini normalan odgovor na abortus.Ponuditi pomoc realnu i razgovor i savetovanje a ne oni sto se zalazu za zabranu zakonom bez grama mozga i razmisljanja kako je u opste doslo do toga da neka zena pozeli da ubije sopstveno dete.

O daj Boze Gospode da i u nasoj zemlji bude dovoljno ovakvih domova za mlade majke.

Mada je jedan o takodje kljucnih faktora u celoj ovoj prici popraviti vaspitanje mladih oceva jer to je pre svega njihova duznost a ne da majke ostaju same kao da decu donose rode a oni ko da veze sa time nemaju.Mada je hitnije pomoci majkama ali ovo je temeljnije.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Срце хришћанско није обично срце. Оно је срце које куца за читав свет и свету даје пулс живота. Одакле  љубав и снага том срцу? Његова љубав и снага је Христос - Источник живота и љубави.   Звучни запис беседе   Најјаче куца срце светитеља. Оно никада не престаје да куца јер је сво постало Љубав, а „Љубав никад не престаје“. Данас је у сазвежђу светих рода нашега посебно блистало једно срце, срце Светог Јована Владимира, Кнеза српског. Свети Јован Владимир сав је био образ врлина. Смирен и кротак. Ревностан и благочестив. Владар и витез. Неимар Цркве и добротвор. Чесни муж. Он је огледало рода српскога у које смо се загледали у храму Сабора српских светитеља у Жупи александровачкој.   То је огледало у коме се једино можемо препознати ако личимо на Христа. То је огледало у коме се данас огледа род наш српски и дивни Бар и читава Црна Гора, и у њему виде себе преображене у Љубав Христову и икону Светог Јована Владимира чије срце непрестано куца...   Данас 04. јуна 2020. године, свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид, а радост на радост употпунило  је рукоположење вероучитеља Илије Ракановића у свети ђаконски чин. Епископу је салуживало свештенство архијерејског намесништва жупског као и гост свештеник Петар Лазић из Епархије жичке.       Извор: Епархија крушевачка
    • Од JESSY,
      Разговор са схи-монахињом мати Теодором, новоизабраном Игуманијом манастира Грачанице
      Замонашила сам се у манастиру Грачаници 1955. године. Похађала сам монашку школу која је трајала десет година, у којој је предавао Патријарх Павле.
      Чему Вас је учио Патријарх Павле у монашкој школи?
      Учио нас је историју, катихизис, црквенословенски – да преводимо са црквенословенског на српски језик – учио нас је Стари Завет, Нови Завет, Свете Оце – шта је рекао Свети Сава Освећени, Василије Велики, Јован Златоуст, Григорије Богослов – како су се подвизавали. Предавао нам је о Лоту, о Мртвом мору, о два спаљена града, Содоми и Гомори – како се Господ јавио Лоту и упутио га да иде ка Сигору; како су се Аврам и Лот поделили, а нису се свађали.
      Које светоотачке поуке се сећате из тог периода?
      Волела сам оно што нам је причао о Светом Сави Освећеном, који је рекао: „Нека је нас оволико колико нас је.  Хране има довољно. Који извршавамо вољу Божју да останемо, а који нисмо такви, да се отпуштамо. Боље је и један који врши вољу Божју, него множина безаконика“.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Да ли срце памти? Препознаје ли предјеле и људе које је вољело и пошто оконча један и започне неки сасвим нови живот у грудима другог човјека? Дуго је ова и слична питања постављао себи Јохан Вагнер, Њемац племићког поријекла, велепосједник у чијим грудима је куцало Срце Србина са Косова и Метохије Јована.   Звучни запис емисије   Гост емисије “Косметска кандила“ био је аутор потресног романа “Српско срце Јоханово“ предсједник Удружења “Поета“, рођени Косовац Веселин Џелетовић, који иако више не живи тамо увијек бди над Косовом и Метохијом.   Рођен у Сувом долу код Липљана Џелетовић каже да успомене и завичај нико никада не може да ишчупа из његове душе и да се увијек радо враћа на Косово и Метохију.   Потресну причу “Српско срце Јоханово“ преточио је најприје у поему а затим и роман.     “Овај роман је плод једног сусрета. Лично сам упознао човјека који носи срце киднапованог Србина са Косова и Метохије, 2004. године у вријеме када се још није говорило о трговини органима и када је све то за мене било непознато. Прича коју ми је испричао произвела је тако велики бол у мени, који је дуго тињао, да сам поему ,,Српско срце Јоханово“ написао за два сата. На молбу великог броја људи, који су на интернету прочитали поему, на основу ње сам написао и роман који је до сад доживио четрнаест издања јер су се за ову причу сва врата отварала и роман је сам налазио пут до својих читалаца. Ова прича је преведена на руски (три издања), италијански, грчки и јерменски језик. Истина је као вода која сама налази свој пут, нешто је увијек отварало та врата и тјерало да се та страшна истина о страдању Срба на Коосву и Метохији сазна“- каже Веселин Џелетовић.   Џелетовић каже да се на једној сахрани на Косову срео са човјеком који носи срце Србина.     “У периоду од три године, колико је он долазио на Косово и Метохију да види дијете, ја сам водио разговоре са њим и испричао ми је цијелу своју причу. Тај Њемац је оболио од тешко болести срца и плус тога је имао увећано срце. Доктор му је рекао да му нема спаса и дао му двије-три године живота рекавши да му је једини спас да се уради трансплатација органа, што значи да се нађе неки донор за срце и упутио га хуманитарној организацији “Евротрансплант“ да тамо покуша да нађе донора за срце. Ту су му рекли да је последњи на листи чекања и да тек за неких двије године може наћи донора. Тада му је пришао један од седамдесет координатора који раде у тој хуманитарној организацији и рекао да срце може и да се купи. Не знајући о чему се ради он је пристао да купи срце и дао огромну суму новца. Операција и постопративни ток прошли су у најбољем реду. Јохан са новим срцем почиње нови живот, почевши да сања неке слике које никад раније није сањао. Због свега тога он је пожелио да сазна ко је тај човјек због кога је жив и који му је спасао живот. Јавио се оном координатору и добио име и презиме човјека са Косова и Метохије. (Изгледа да су Срби, када су били киднаповани из својих кућа, били приморани да потпишу папире да су донори органа, чиме су то Шиптари покушали да све то уведу у легалне токове).   Сазнавши ко је човјек чије срце носи, он је кренуо пут Косова и Метохије да, с обзиром да је племићког поријекла и јако богат, понуди новац породици човјека због кога је жив. Отишао је до његове куће гдје је доживио онај преломни сусрет са дјететом Србина чије је срце сада куцало у његовим грудима. Много је заволио дјечака, толико да је када га је срео први пу, срце само хтјело да искочи из његових груди. И дјечак је много заволио Јохана. Након што је мајка дјетета извршила самоубиство, Јохан је добио необјашњив порив да усвоји дјечака, јер није могао да се смири док то не учини. Због свега тога Јохан Вагнер ми је и испричао ову истину. Међутин, стриц није желио да дијете да на усвајање иако је и сам много заволио Њемца, с образложењем да не жели да дјечак, као последњи представник њихове породице буде поунијаћен, да пређе у католике. На то је Њемац рекао да то није никакав проблем јер ће и он прећи у Православље што је и урадио. Тако је Јохан усвојио малишана“-прича Џелетовић     Планира се и екранизација романа “Српско срце Јоханово”, како би цио свијет видио какав је погром извршен над Србима, као и какво је било уништавање наших светиња, да би свијет био упознат са нашим страдањем.   Џелетовић каже да је задивљен улогом високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и свештенства Српске правосолавне Цркве за вријеме страдања нашег народа на Косову и Метохији.   “Поносан сам што припадам народу чији су Митрополит Амфилохије и наши свештеници духовни вође. Сјећам се када су једном селу сахрањивали тројицу људе које су шиптари убили, били су ту италијански војници, новинари и репортери. За вријеме опијела зачули су се пуцњи са свих страна. Италијански војници и репортери су одмах полијегели на земљу. Митрополит Амфилохије и отац Радомир Никчевић су и даље стајали и служили опијело као да њима ти меци ништа не могу и као да их уопште не дотичу. Пред таквим сценама осјетите велики понос“-каже Џелетовић говорећи о немјерљивом значају Митрополита Амфилохија у борби за Светиње и народ на Косову и Метохији додајући да у тој борби морамо бити заједно и у Црној Гори и на Косову и Метохији.   Џелетовић пише нови роман о Милошу Ћирковићу који је сам остао да брани Бело поље код Пећи. Роман ће посветити великодостојницима, монаштву и свештенству наше Свете Цркве.     У емисији доносимо и поему,”Српско срце Јоханово“ коју, уз звуке гитаре, изводи Протојереј-ставрофор Војислав Билбија.     Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У пету недjељу Свете и Велике Четрдесетнице, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Светог Саве при Српској православној гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу.      Митрополиту су саслуживали протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, архијерејски намjесник загребачки и ђакон Александар Лукић. Нажалост, због актуелне ситуације са корона вирусом Литургија је служена без присуства вјерујућег народа.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Дејан,
      Срце у Светом Писму и посебно у православној духовној традицији не означава емоције, већ пре свега најдубљи део човекове личности. Понегде се у духовној литератури срце (καρδία) поистовећује са умом (νοῦς). Погледајте код Јеротеја Влахоса у "Православној психотерапији" - http://www.zrak.ch/pravoslavna-psihoterapija/23-um-i-srce 
       
      Грехови који се наводе у цитату заправо су последица деловања страсти, као неприродних покрета човекове воље и зато се каже да оно споља не би могло да духовно угрози човека да нема деловања страсти које су заразиле срце и ограничиле његову способност да опитује Бога, тј. учествује у божанским енергијама. Срце (ум) овладано страстима извор је сваког недела. Уместо ложнице у којој долази до сједињења човекове душе са Богом, ум који је под дејством страсти постаје аутономни центар човековог бића, наше лажно ја са којим се често у свом духовном слепилу и паду поистовећујемо. То је суштина духовне оболелости човека која људе држи у владавини греха и онемогућава да живе у Богу. Кроз Христа ми се обнављамо као нове личности и васпостављамо лепоту Божијег лика у нама која је изгубљена падом. То бива кроз евхаристијски живот, тј. живот у коме заједничаримо са Христом у Цркви - заједници љубави и тако се ослобађамо дејства страсти. Разуме се, потребан је подвиг, не зато што ми сами можемо да задобијемо заједницу са Богом, већ зато што Божији дар спасења можемо да прихватимо само слободном вољом која подразумева спремност да уложимо напор како бисмо се са пута који води у вечну смрт окренули путу вечног живота. Духовно исцељење срца се најчешће помиње као повратак ума у срце, кроз покајање (метаноју) промену ума, начина живота. Уместо да себе поистовећујемо са помислима и живимо под тиранијом побеснелог ума који у центар постојања ставља себе (наше пало ја, его), ми се молитвом враћамо у срце у кога се усељава Дух Свети. Разлог зашто се људи не могу ослободити од страсти јесте што живе под тиранијом палог ума и што своје (по)мисли прихватају као природно деловање ума, а не последицу деловања страсти.
      Просте мисли саме по себи нису зле, али ако бивају по деловању страсти (мржње, гнева, зависти) постају сложене мисли и усмеравају човека на грех. Заједница човека и жене у благословеном односу љубави (браку) не онечишћује човека нити умањује његову заједницу са Богом, штавише, благословена је од Бога. Али блуд, прељуба и сл. су последица деловања страсти похоте, а у крајњем смислу самољубља и гордости. Оне онечишћују човека и онеспособљавају га и за аутентичну љубав према Богу, али и за љубав према ближњима. Ови аномални покрети душе (страсти) који долазе из срца (ума) зараженим страстима нису природни човеку и долазе или од пале природе или од демона и када се спроведу у дело уводе човека у још дубље стање отуђености од Бога и ближњих. Прихватање страсти као природих својстава човекове природе је кључни проблем данашњег човека који управо у греху види крајње исходиште своје слободе. То је слобода без одговорности, која се своди на анархију и она онемогућава човеку да се реализује као личност у Христу. Зато је истински пут ка слободи коју једино имамо у Богу одрицање од палог човека, борба против страсти и греха (подвиг) у евхаристијском животу. Ово је јако важно јер аскетска борба против греха и страсти без заједничарења са Христом у Литургији, у Цркви постаје једна људска дисциплина, као у далекоисточним верским и философским системима, о чему је било речи у претходном одговору. Хришћанска аскетика је неодвојива и незамислива без заједничарења у Цркви, а оно бива пре и изнад свега у Светој Тајни Евхаристије.
      Пала човекова природа и ум који делује као аутономни центар палог човека утичу на нас да своју личност градимо као индивидуу. Хришћански појам личности је другачији јер човек је створен по лику Божијем и подразумева да ми не можемо наћи себе без заједнице са Богом и без заједнице са ближњима. Зато су љубав према Богу и љубав према ближњима две заповести на којима почива сав закон Божији. Без првог нема другог и без другог нема првога. Човек који себе своди на индивидуу другог види као нешто страно, одвојено, често као препреку и опасност или некога ко се може искористити. Зато у таквом односу према другима не може бити љубави и страсти само јачају човекову изолованост и од Бога и од ближњих. Када изгубимо себе (наше пало ја, наш его) тек онда можемо да нађемо себе у Христу, тек онда постајемо способни да истински волимо ближње. У противном наш живот је виртуелна стварност. Човек који себе остварује као личност у Христу се зато не боји смрти јер љубав и заједница са Богом и ближњима надживљује смрт тела и наставиће се у вечности након васкрсења свих. Међутим, човек који живи у оковима свог лажног ја, свог оболелог ума овладаност страстима и грехом у сталном је страху и ако се не преуми (не покаје) никад заправо неће ни почети истински да живи. 
      Архимандрит Сава Јањић
       
      ИЗВОР
×
×
  • Креирај ново...