Jump to content
aliluja

Poslušnost

Оцени ову тему

Recommended Posts

Dragi moji.... 

Interesuje me vaše mišljenje na ovu temu.

Često smo mogli čuti da je poslušnost početak duhovnog napretka...i svi mi težimo po svojim skromnim mogućnostima da napredujemo na ovom putu, na kojem se nadamo spasenju. 

Ono što mene interesuje - je sledeće :

Da li poslušnost (npr. bliskim osobama roditelji... suprug.......)  ima svoju granicu i gde bi ona po vama mogla da bude? 

Da li bi poslušnost bliskim osobama mogla predstavljati opasnost za sopstvenu dušu i kada? 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 minutes ago, aliluja рече

 

Da li poslušnost (npr. bliskim osobama roditelji... suprug.......)  ima svoju granicu i gde bi ona po vama mogla da bude? 

 

Ima

Pokojni prota mi je govorio kako roditelji često misle da smo "mlađi od 18" i kad postanemo punoletni, i da nije ista poslušnost u detinjstvu i kasnije.

Takodje mi je na neke moje nedoumice i poteškoće u vezi sa roditeljem rekao da imamo pravo da uradimo kako hoćemo, možemo da saslušamo roditelja ali imamo pravo da uradimo kako želimo.

Čak mi je rekao da nije loše i fizički se udaljiti ako je odnos malo "škripav"

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
14 minutes ago, aliluja рече

Da li poslušnost (npr. bliskim osobama roditelji... suprug.......)  ima svoju granicu i gde bi ona po vama mogla da bude? 

наравно, али не постоји правило где је она тачно....то ми сами морамо да одредимо....осетићемо то ...

ево један прилог...

 

„Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови“
                         О БЕЗАЗЛЕНОСТИ И МУДРОСТИ

„Ето,ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. и незнабожцима. А кад вас предаду не брините се како ћете или шта ћете говорити: јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И cвu ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти“.
 
(Матеј 10, 16-22; Зач. 36)
 
Бити заиста човек у овоме свету, то је бити као овца мећу вуковима, јер „сав свет у злу лежи“ (Јн. 5, 19). Говорио сам, да поновим, то треба да запамтите добро: овца међу вуковима је у опасности са две стране. Прва је да је вуци онемогуће, односно да је раскину. Зато вас Син Божији не шаље. Друга је опасност да овца видећи и закључивши да се међу вуковима не може одржати друкчије него само као вук, да и она постане вук, да наоштри зубе, да научи да урла, папке претвори у канџе и од овце постане вук. Христос нас не шаље ни за то, него да ми својом вером и животом по тој вери приволимо вукове да постану овце Христове, ако хоће.
Да се ослободимо обеју опасности, Христос даје решење и каже: „будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови“. Мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, да вас раскину. А безазленост, доброта, ће вас сачувати да ви не постанете вуци. С друге стране то значи и то да ми своје умне, разумне способности можемо да развијемо све више и више, бесконачно, али под условом да паралелно са тим развијемо у себи и доброту, јер ће онда доброта давати равнотежу. Ум је, што је овога света, које гледају заједно с нама и муве и пчеле са својих хиљаду очију. Али ми умом видимо оно што не могу да виде, то су оне унутрашње духовне стварности и вечност.
Али ум је хладан. Сече понекад кроз срце, поред срца. Доброта је насупрот томе топла, али слепа. У нашем народу се, то понављам, каже: Добар и луд браћа. Тј. ако је неко само добар а мале памети, свако га не само искоришћава него и исмејава, подмеће му ногу. Е, да не би нам ум прешао у злоћу, што кажу, а доброта да не би прешла у глупост, треба сјединити и ум и доброту. То је прави човек еванђелски, права личност хришћанска православна. И ум и доброта.
У опасности смо да човек развија ум, а заборави на доброту или је то по њему за мање, ниже људе, и упропасти дабоме свој живот и живот својих ближњих. Јер, сви ти велики злочинци, преваранти, они имају развијен ум и често велике способности и школске чак, разрађене. А дабоме, доброта што рекох и она је недовољна и мањкава.
Ту је дакле решење за човека хришћанина. Развијати ум од Бога нам дат и њиме смо поред другога ми различити од осталих живих бића који имају само инстинкте. Имамо и ми инстинкте, али имамо ум дарован нам од Бога и чиме нас је Он уздигао. Имамо и срце и вољу и слободу.
Нека Господ поучи нас и помогне да увек имамо и развијамо ум и доброту, Њему за славу, нашој породици, нашем народу и свему човечанству на корист, а нама и њима на спасење. Бог вас благословио!
 
16.јануар 1997.
Беседа на Светој Литургији у четвртак 33. по Духовима у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог.
Преузето из књиге:  Пут у  живот – Патријарх српски Павле

Share this post


Link to post
Share on other sites
33 minutes ago, JESSY рече

још један прилог

 

Сетите се, молим вас, да код других људи могу да буду границе, различите од ваших, и ако не знате – какве су, онда је боље да питати: шта је дозвољено, а шта није, не покушавајући да их прекрајате (ти људи такођер имају право на своју особеност J).

Komentar:

Npr. ako neko postavlja granicu koju on sam prelazi kod drugog... koji ima tu istu granicu.. kada je npr. u pitanju sloboda (on ide sa prijateljem na piće.. i sve ok... ona ode sa prijateljicom - problem) i recimo tu je njegova granica i ona je prešla jer je otišla na piće, a njemu to ne odgovara... 

Ovo je jedan neobavezan primer.. koji mi je spontano naišao poznavajuci jednu sličnu situaciju iz okoline. Ona je u ovom slučaju supruga.. želi biti "poslušna" svom suprugu.. koji ima sklonost da postavlja jasne i tvrde granice kod sebe .. a kod drugog da ih pomera kako sam ne bi patio... Ali onda ovaj drugi pati... Kako ostati tu "poslušan" ... kako Gospod i nalaže.. ako jedan padne u očajanje zbog eto npr. ograničavanja te iste slobode od strane nekog ko je sebi dozvoljava (i to za najobicnije stvari). 

Share this post


Link to post
Share on other sites
4 minutes ago, aliluja рече

ako jedan padne u očajanje zbog eto npr. ograničavanja te iste slobode od strane nekog ko je sebi dozvoljava (i to za najobicnije stvari). 

prvo, nema razloga za ocajanje...a drugo, ne mogu postojati dva arsina po nekom pitanju...ono sto ne zelis da tebi cine, ne cini ni ti...ne moze se zahtevati od drugih ono sto i sami ne ispunjavamo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Retke su zdrave porodice u kojima se dete uci poslusnosti od malih nogu, ali ne poslusnosti silom sibe, nego ljubavi.

Kasnije kada dete izraste, mislim da je ocekivanje roditelja da im sad vec devojka, momak budu poslusni stvar njihovog licnog problema emotivne prirode, ali i nepoverenja. Ljudi imaju s poverenjem problem jako cesto i maskiraju ga na razne nacine. Jer poverenje iskljucuje zelju za kontrolom.

Poverenje ide pre -verujem u tebe, u tvoju procenu, tvoje vaspitanje, iskustvo, pamet, osecanja, zavisi jel od toga o cemu je rec i pustam te da samostalno donosis odluke za sebe. Ne cekajuci da zeznes pa da likujem sa -jel sam ti rekao, i vidi kako je mama bila u pravu, ili vidi sta si napravio...

Ne mozemo s jedne strane ocekivati zrele i dobre odluke kod nekog ko nije naucen da "sme" da ih donosi sa verom u sebe i svoje procene, ko nije osetio povratnu reakciju ponosa i radosti ali i konstruktivnog saveta kako da ubuduce bude bolji. Nisu deca naucena da vrede, tacka. Bez obzira na sve, da svaki covek je vredan i dostojan ljubavi jer je covek. I onda iz zelje da budu "vredniji od drugih" cesto su njihovi postupci iskrivljena verzija njih samih. U takvom okruzenju kad rastes tesko se ucis i poverenju i sposobnosti da doneses odluku i da stojis iza nje.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, aliluja рече

Dragi moji.... 

Interesuje me vaše mišljenje na ovu temu.

Često smo mogli čuti da je poslušnost početak duhovnog napretka...i svi mi težimo po svojim skromnim mogućnostima da napredujemo na ovom putu, na kojem se nadamo spasenju. 

Ono što mene interesuje - je sledeće :

Da li poslušnost (npr. bliskim osobama roditelji... suprug.......)  ima svoju granicu i gde bi ona po vama mogla da bude? 

Da li bi poslušnost bliskim osobama mogla predstavljati opasnost za sopstvenu dušu i kada? 

 

Nije mi dobro kada osjetim da neko očekuje poslušnost. Pravo na stav, miišljenje, volju, želju....imamo svi, i to jednako. Zašto bih ja imala tu obavezu prema nekome? 
Na poslušnosti se insistira, odnosno, poslušnost se nameće, samim tim nije dobra. Bližnje volim, i činim sve da se osjećaju dobro, sigurno i mirno, ali za sebe ne mogu reći da sam poslušna, niti ću ikada biti.
Potreba društva da održi poslušnost bilo koga, odiše mi primitivizmom, i distanciram se od tih i takvih ljudi. Čak se dešavalo da otvoreno pokažem negodovanje, kada u okruženju osjetim da neko insistira na tom domorodačkom i nadasve divljem hiru...potrebom da nekog učine poslušnim.
Iznervirah se sada bez potrebe, a bio je danas tako divan dan... :1319_womens:

Share this post


Link to post
Share on other sites
10 hours ago, aliluja рече

Dragi moji.... 

Interesuje me vaše mišljenje na ovu temu.

Često smo mogli čuti da je poslušnost početak duhovnog napretka...i svi mi težimo po svojim skromnim mogućnostima da napredujemo na ovom putu, na kojem se nadamo spasenju. 

Ono što mene interesuje - je sledeće :

Da li poslušnost (npr. bliskim osobama roditelji... suprug.......)  ima svoju granicu i gde bi ona po vama mogla da bude? 

Da li bi poslušnost bliskim osobama mogla predstavljati opasnost za sopstvenu dušu i kada? 

 

Da apsolutno postoji granica. Poslusnost je pocetak duhovnog napretka monaha jer oni su to izmislili. Takva vrsta discipiline je i potrebna u organizaciji monaskog zivota jer to je nesto slicno vojsci gdje postoje cinovi i gdje se prema tome ocekuje poslusnost shodno pretpostavljenosti. 

U stvarnom zivotu je situacija drugacija. Kod kuce, na poslu u kontaktu sa drugim ljudima iskazivanje nekakve poslusnosti moze biti izuzetno stetno jer je to signal nekim ljudima da je osoba naivna i da moze biti lako prevarena i nasamerena. Ovo je narocito bitno na poslu gdje je ne rijetko potrebno imati apsolutno suprotan stav, "neposlusnost" tj zadrzavanje svog stava kojeg branite argumentima i smatrate da ce posao biti obavljen ako ga se drzite. 

Sto se tice roditelja tu granica postoji ne radi se o poslusanju vec o postovanju. Odrasla osoba ne treba nikad da slusa roditelje u smislu da roditelj uvijek ima pravo. Sa roditeljima je kao i sa svim ostalima ljudima, ako govore o nekoj stvari pravo onda njihovo misljenje treba uvaziti, ako ne govore pravo ili se ne ponasao onda ne treba uvaziti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овдје љубав игра кључну улогу. Све што се ради са пуно љубави, није тешко. И послушност треба да буде испуњена са пуно љубави. Међутим, то не значи да допуштамо (ономе коме смо послушни) да манипулише нама и да нас искориштава. Е то онда прелази границе и штети. И она друга страна, којој смо послушни, треба да гаји иста осјећања, да би то функционисало. Било да се ради о односима између супружника, или односима између дјеце и родитеља. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Немам ништа против послушности, све док њен циљ, средство и евентуалне последице никога не угрожавају. Не осећам се лоше у том смислу, да ако сам послушна морам бити и ограничена, умањена, сведена. Када сам била мала моја баба би ме увек прво питала - Пиле моје, да ли би ме нешто послушала? ...па би ми тек онда рекла да нпр. одем и урадим нешто. У мом ужем окружењу постоји позитиван однос према послушности. Уколико послушност гледамо јако широко и дамо јој особености и онога што само личи на послушност а није само то већ се под њу подводе неки облици манипулације или искоришћавања или злоупотребе, онда бих у том контексту могла да кажем да сам увек непослушна, ту сам већ дивља.

Када некога волим, веома ми је блиско осећање "задовољство је служити вам", наравно регулисано разборитошћу :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Послушност -> смирење -> спасење.

Наравно уз оно што је рекао покојни патријарх Павле а Џеси цитирала. Мудрост и послушност.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...