Jump to content

Сарадња особља школа и вртића са центром за социјални рад?


Препоручена порука

Vaspitačica šamarala dete!
Današnji naslov u novinama.
Ovo će, verovatno, biti moj najduži status, ali bi mi mnogo značilo da ga pročitate.
Odavno sam prerasla onaj momentat da bez ikakve ranije provere iz petnih žila branim struku. Ne. Kao i u svakom poslu i nas ima svakakvih. Kao pripravnik menjala sam često i vrtiće i grupe, čak i opštine. Radila sam sa svakakvim vaspitačima. I nikad, i slovom nikad nisam videla da neko fizički kažnjava dete, čak ni ništa slično nisam videla. E sad ima jedna ( zapravo više) neverovatna stvar. Kad se nešto desi na relaciji vaspitač dete, moje kolege se razapinju i pale na lomači, a ispod tih tekstova tek sledi horor u vidu komentara. Šta je bilo sa onom nesrećnom ženom što je optužena za pedofiliju? Ne znate? Na kraju se ispostavilo da je dete izmislilo, što , složićete se nije nikakvo čudo s obzirom na bujnu maštu u tom periodu života, a sa druge strane crnu hroniku, farme, parove i sl. čime se mi odrasli gadjamo pred njima... Da li je porodica, ustanova, vrtić izašao da se izvini uz istu pompu uz koju je jadnu ženu čerečio? Ne. Jer to nije senzacionalizam! To što su je obeležili za ceo život....nikom ništa. Pojeo vuk magarca.
Na žalost ovo nije usamljeni slučaj. Ima ih koliko hoćete.
Da li znate šta bi se dogodilo kad bi mi, vaspitači počeli da zovemo centre za socijalni rad ( i kada bi oni imali vremena time da se bave) pa da prijavimo svaku mamu koja do 6 sati bleji na Adi a dete joj u Julu i avgustu nema nijedan izostanak, a ona nezaposlena. Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama 7 dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dodju po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu. Da. Da. Verovali ili ne. Pa da prijavimo kad ne odvode svoje dete kod logopeda koje sa pet godina ne zna da kaže polovinu azbuke, kad ih ne vode kod lekara i dovode mrtve bolesne u vrtić, a one sede kod kuće.... Da li znate da zlostavljanje i zanemarivanje spada u istu kategoriju? A da zanemarivanje može biti higijensko, zdravstveno, emocionalno...
Ovo možda nije neki argument...ali... Da biste radili posao vaspitača, morate imati najmanje višu školu ( strukovnu, fakultet ili master), morate proći test: inteligencije, ličnosti i opšte kulture. Takodje pre prijema u stalni radni odnos, direktor od vašeg rukovodioca traži mišljenje o vama. S druge strane, da biste bili roditelj potrebno je da ispinjavate " samo" biološke uslove. A opet je reč roditelja 7 puta jača od reči vaspitača. Za šta smo i mi vaspitači u ogromnoj meri krivi... Eto. Ovo je jedan promil onog što bih na ovu temu imala da kažem.... I rado bih se, argumentovano obračunala sa svakim ko u ovom postu ima nešto da mi zameri....izvolite.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vidim da je ljudima u mom, sad famoznom postu, najvise i jedino, zasmetalo zasto mi ne prijavljujemo zanemarivanje... Pa da objasnim.
To pitanje nije postavio nijedan vaspitač, jer oni znaju procedure... Postoji procedura, ona se i te kako sprovodi. Ali poenta nije bila u tome. Ono što sam ja htela da kažem je da mi ne trčimo odmah kod socijalnog radnika, nego razgovaramo sa roditeljima i skrenemo im pažnju. Zato što smo ljudi. Zato što smo tu da jedni druge osnažimo i da pomognemo. Niko nije profesionalni roditelj. A mi kao profesionalci u svom poslu tu smo da vam pomognemo kada vam je teško, kada ne umete, kada ste u dilemi. To i radimo. Samo sam se pitala šta bi bilo kad bi i mi preskakali, pre svega ljudskost a zatim i procedure i umesto vama, obratili se prvo socijalnom radniku, kao što vi prvo pozovete novinare pa tek onda ispitujete tačnost iskaza deteta od 3 ili 5 godina koje ima sasvim drugačiju percepciju sveta. Eto to je sve. Daleko od toga da ignorišemo. Koliko god nekom bilo neverovatno, ima mnogo više vaspitača koji ostavljaju srce na poslu nego onih drugih. Kao što, hvala Bogu, ima daleko više posvećenih i brižnih roditelja od onih drugih.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da je sreće, obdanište bi, bar u vvelikom gradu, bar u centru neke gradske predškolske ustanove koja ima više vrtića, imalo socijalnog radnika. Onda ne bi morao da se u slučaju primijećenog zanemarivanja i zlostavljanja zove CSR. To bi bilo svrsishodno, onda bi on, kao i psiholog, preuzeo taj dio tereta vaspitača - rad s roditeljima, on bi procijenio kad su sredstva uticaja razgovorom iscrpljena i kad mora da se prijavljuje u CSR. Vaspitač je taj koji će uočiti zanemarivanje i zlostavljanje, i pošto nema soc.radnika na raspolaganju u svojoj ustanovi, dužan je to da prijavi CSR. On može eventualno obavljati savjetodavne razgovore s roditeljima, U većini vrtića nema ni psihologa, tako da je njegova odgovornost zaista velika. 

U školi, učitelj je sljedeća veoma važna osoba. Iako ima i pedagoga i psihologa, veliki teret rada s roditeljima i pedagoškog rada s djecom je na učitelju. Učitelj sigurno saznaje za zanemarivanje i zlostavljanje ali ima bar tu stručnu službu kojoj može da se obrati. Međutim nedovoljno se radi spram problema koji razdiru porodice i problema u ponašanju koje pokazuju djeca usljed vaspitne zanemarenosti i porodične patologije. Nerado se zove CSR. I kad se zove, nema zapravo SR u zajednici, većina CSR ima taman toliko SR da može da se radi tek na već eskaliranim porodičnim problemima, a ne može da se radi prevencija. SR najviše nedostaje u osnovnoj školi gdje je on zapravo u zajednici i radi direktnu prevenciju. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

3 minutes ago, Дијана. рече

To bi bilo svrsishodno, onda bi on, kao i psiholog, preuzeo taj dio tereta vaspitača - rad s roditeljima, on bi procijenio kad su sredstva uticaja razgovorom iscrpljena i kad mora da se prijavljuje u CSR.

Bilo bi, mada vecina roditelja i na najblazi nagovestaj da negde grese, skacu kao opareni, jer su uvredjeni, povredjeni, i pretece nastrojeni.:ljut:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Социјални радник је неопходан и драгоцен, рад са родитељима је потпуно пребачен на васпитаче, учитеље и разредне старешине и ја се слажем са тобом Дијана да је то невероватан пропуст и огромна рупа у нашем предшколском и основношколском а зашто да не и средњошколском (колико је тек ту драгоцен!) систему. Огромна. Рад са родитељима је постао забрањена зона деловања. Родитељи су подивљали.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 minutes ago, Лидија Миленковић рече

jer su uvredjeni, povredjeni, i pretece nastrojeni.

Невероватна је то појава. То посматрам скоро двадесетак година и не могу да прихватим да се таква појава гаји и храни у нашем друштву. Скроз смо се ишчашили. Првенствено смо колективно неваспитани а онда и све остало.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Члан 6.

Установа са мање од 30 васпитних група узраста од шест месеци до поласка у школу у целодневном и полудневном трајању и припремног предшколског програма има једног социјалног радника са 1/3 радног времена на пословима остваривања социјалнo заштитне функције у установи.

Установа са 30-79 васпитних група узраста од шест месеци до поласка у школу у целодневном и полудневном трајању има једног социјалног радника са 50 одсто радног времена на пословима остваривања социјалнo заштитне функције у установи.

Установа са 80 до 100 васпитних група, узраста од шест месеци до поласка у школу у целодневном и полудневном трајању, има једног социјалног радника на пословима остваривања социјалнo заштитне функције у установи.

Установа која има више од 100 васпитних група узраста од шест месеци до поласка у школу у целодневном и полудневном трајању, у складу са законом којим се уређује предшколско васпитање и образовање, на сваки додатни број група примењује одредбе из ст. 1, 2. и 3. овог члана.

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/Pravilnik_socijalna_zaštita_predškolsko-1.doc

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ma ovo je smesno :(

Ne znam koliko je vrtica po opstinama tj koliko vaspitnih grupa ima u proseku al da ima 80-10đ0 vaspitnih grupa je previse. To mu dodje jedan socrad na par hiljada dece. Po manjim opstinama dakle ide jedan soc radnik na vise opstina. Pa on ne moze sve i da hoce nesto.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, nisam obratila pažnju na brojke. To onda znači da SR može imati jedino BG, NS i dr.veći gradovi.

Kod nas u RS ima odredba za SR u srednjoj školi  (nažalost nisu prepoznali potrebu za OŠ, u sr. šk. evidentno imaju već izraženi problemi i to je opet zataškavanje, a ono bi bilo sasijecanje u korijenu); takođe ograničeno brojem, tako da u jednom manjem gradu išao bi 1 SR na sve (recimo 2-3 škole) u tom gradu, i opet bude angažovan uglavnom u BL, rijetko u kojem gradu još (morala bih da provjerim). Vrtići su još manje brojčano jaki, tako da je to besmisleno onda, tu treba više gledati značaj nego kvantitet... Ali teško krojači politike shvataju društveni interes staranja o djeci i porodici...

SAD imaju SR u svakoj školi u zemlji (prije svega osnovnoj), od 1906. Kaskamo vijek i pride... Oni su napisali dosta o ISPLATIVOSTI prevencije. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

38 minutes ago, Дијана. рече

Primjenjuje li se to u praksi?

Па као и за многе друге ствари, постоји законски оквир али је у пракси другачије. Имаш рецимо место соц. радника на којем је радно ангажован психолог и сада нико неће тој особи дати отказ него ће је оптеретити стварима које не зна или за које није компетентна, и тако то иде. Као нпр и дефектолози - по закону свака предшколска установа и ОШ имају предвиђено радно место дефектолога, али ту су се запослили психолози, педагози, наставници, и други профили, и сада нико неће отпустити те људе (то не бих ни ја учинила), али онда мора да се пронађе начин да се тај стручни део адекватно покрије. Како - па отварањем нових радних места или прерасподелом постојећег кадра или преквалификацијом, или не знам ни сама како, значи озбиљним радом државе у овој области. Али, ми нисмо озбиљна држава.

Оно што је добро, то је што се ипак донекле покривају вртићи и школе по систему летећег кадра, логопед сваке среде, стоматолог 1 месечно (или стоматолог у школи одређеним данима), соц радник по позиву + обавезни доласци на неком месечном нивоу и тако даље. Недовољно, али ипак нешто.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево сада сам погледала, нпр Предшколска установа Чукарица, која обухвата 21 вртић (на територији Бановог брда, Железника, Сремчице, Велике Моштанице, Остружнице, Чукаричке падине, Белих вода и Рушња), има 3 педагога, 4 психолога, 2 логопеда, 3 социјална радника + 2 стручна сарадника за превентивно здравствену заштиту и 1 за психомоторни развој. Није лоше :)

Међутим, Београд није Србија и једна општина није репрезентативни узорак. Када би било среће (и да имамо памети), имали бисмо бар по једног социјалног радника у свим установама где бораве деца.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извините, стварно морам да питам нешто. Колико социјални радници погреше у процени и колико  психолози раде свој посао ? Знате, ја ни њиховој процени не верујем до краја.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U kojoj procjeni? Obicno se radi timski, ako je slucaj u CSR, ukljuceni su i pravnici i psiholozi, ako je u skoli naravno da tim saradjuje na slucaju.

Mozda mislis na procjenu soc.radnika koja ima tezinu na sudu, gdje sudija odlucije npr. kome pripada starateljstvo ili o kazni za maloljetnog prestupnika, a na osnovu misljenja soc.radnika? U smislu tezine posljedica ako pogresno procijeni? SR ima veliku moc u tom smislu, tj. veliku odgovornost. Uglavnom se ukljucuje tim strucnjaka raznih profila, psiholozi, pa i psihijatri kada je potrebno. Ne donose se te procjene proizvoljno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Дијана. рече

U kojoj procjeni? Obicno se radi timski, ako je slucaj u CSR, ukljuceni su i pravnici i psiholozi, ako je u skoli naravno da tim saradjuje na slucaju.

Mozda mislis na procjenu soc.radnika koja ima tezinu na sudu, gdje sudija odlucije npr. kome pripada starateljstvo ili o kazni za maloljetnog prestupnika, a na osnovu misljenja soc.radnika? U smislu tezine posljedica ako pogresno procijeni? SR ima veliku moc u tom smislu, tj. veliku odgovornost. Uglavnom se ukljucuje tim strucnjaka raznih profila, psiholozi, pa i psihijatri kada je potrebno. Ne donose se te procjene proizvoljno.

Приметићеш да питања постављам из неупућености и недовољног познавања рада. Оваки као лаика ме заиста мало плаши управо та велика моћ, тј. њихова одговорност.Пуно је њима дато.Ипак су све то само људи .Јесу сви стручни, али колико неко може да буде стручан када су туђи животи у питању. Скептична сам мало по питању социјалних радника.  

 

Можеш ли да ме упутиш ,где бих могла мало више да се упознам са њиховим начином рада.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      У четвртак 17. јуна о.г. ученици основних школа са Косова и Метохије посетили су општину Смедеревска Паланка у којој им је домаћин био председник општине, Никола Вучен. Нарочито су топло примљени наши ученици са Косова и Метохије у Манастиру Пиносава у Кусатку где их је са посебним даровима дочекао архимандрит Петар (Драгојловић). Ученици су се поклонили светињама манастира и задржали се у дужем разговору, а потом наставили обилазак знаменитости Смедеревске Пааланке.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благодарећи Господу, уз подршку целокупне српске заједнице која се ујединила око пројекта од виталног значаја за њено духовно и национално биће у Аустралији и Новом Зеланду, 27. јануара 2021. године, на дан прослављања Светог Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српског, отворен је Колеџ Светога Саве.  

       
      Свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан уз саслуживање протојереја-ставрофора Миодрага Перића и Николе Билића, протонамесника Александра Милутиновића и ђакона Милоша. Одговарао је хор цркве Светог кнеза Лазара из Александрије.
      -Нека је срећна слава свима који прослављају Светог Саву широм континента и света, нашег апостола, онога који је повео наш народ за духовну руку за Господом Христом, и тиме нас повео путем који води у живот. Ми у Аустралији се данас посебно радујемо јер смо благословени да на данашњи дан служимо свету Литургију у храму нашега Колеџа, наше прве српске школе на Петом континенту, која је посвећена највећем просветитељу и учитељу рода нашег. Ово је историјски тренутак када се показују плодови стрпљивог, заједничког труда и рада многих. У смирењу, радости и љубави Христовој, са Небеском Србијом благодаримо Богу за ову школу где ће наша деца неговати своју веру, где ће неговати и учити свој језик и своје обичаје. Нека ово буде наш нови почетак, новог корачања, храброг корака на Петом континенту, ка отварању нових школа и ка постизању циљева који су за добро наше заједнице, поручио је владика Силуан.
      Након свете Литургије уследила је молитва за учитељице и ђаке на почетку школске године, као и чин ломљења славског колача. 
      У 14 часова, почела је званична церемонија свечаног отварања уз присуство уваженe Гледис Береџиклијан, премијеркe Новог Јужног Велса, епископа Емилијана из Грчке Православне Архиепископије, свештенства, званица из политичког врха Новог Јужног Велса, представника амбасада Србије и Босне и Херцеговине, кумова Колеџа, родитеља и првих ђака. 
      Након обраћања Епископа, уследили су говори г. Џефа Њукома, председника Удружења независних школа Новог Јужног Велса; г. Филипа Радока, градоначелника Хорнсбија; и на крају Премијерке која је похвалила пројекат српске заједнице и потом пресекла врпцу и званично отворила Колеџ Светог Саве. Уследио је обилазак школе и фотографисање са првом генерацијом ђака који су уписали Колеџ.
       
      ВИДЕО: https://www.facebook.com/stsavacollege/videos/vb.1055823611135729/418562442801448/?type=2&theater  
       
      Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије и парох цетињски, био је гост новог издање емисије у "Жижи". Гостујући у наведеној емисији прота је, између осталог, нагласио да од оснивања првих школа у Црној Гори па до краја Другог свјетског рата – црногорски ђаци на Савиндан нијесу имали наставу. 

        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ових дана се распламсала прича о томе да Црква злоупотребљава школарце (ђецу која иду у школе) за неке своје религиозне ( неко додаје и политичке !?) циљеве, и да је то веома лоше за државу Црну Гору. Један неопрезан позив просветног радника да ђаци (једног разреда, једне школе) организовано дођу на молитву, ставио је – у дијелу јавности – генерално под знак питања присуство ђеце у богомољи. Ево неколико напомена, као тема за размишљање, без претензије да кажемо све и да донесемо дефинитивне закључке.

       
      1. Средњовјековна Црна Гора (Зета) није могла имати других школа осим цркава и манастира – и то је трајало најмање пет вјекова. Генерације Црногораца – дакле наших предака – су се описмењавале на тим мјестима. Све што имамо сачувано као споменик наше, аутентичне црногорске писмености (али све!!!) од времена Црнојевића до Његоша – настало је или под сводовима неког од наших манастира или је писано руком неког од људи у мантији. Па да нема другог, овај би разлог био довољан да сваки црногорски школарац уђе у цркву и види шта тамо има, а да му, неко црквен, то и покаже (објасни).
      2. А какви су били услови за развој школства (у смислу учешћа свих грађана и већег описмењавања становништва) – о томе не треба трошити ријечи. Могућности за отварање масовних школа није било ни у крајевима под турском окупацијом. Током 18. вијека митрополити Петровићи су покушавали да организују школе при манастирима али се новац за просвету тешко одвајао у ратним условима. Неке обрисе прве школе или неког школског курса имамо у Цетињском манастиру у вријеме Светог Петра Цетињског, али је млади Раде Томов ипак морао на школовање на Топлу и у Савину. И тамо опет – код попа у школу! И то је био почетак и крај Његошевог формалног образовања. Зато, ако хоћете да ђеца виде гђе се Његош школовао – право у цркву са њима.
      3. Године 1834. Његошу ће поћи за руком да оснује прву школу при Цетњиском манастиру. Основни циљ те Његошеве школе био је да полазнике научи како да читају и пишу, и како да се моле Богу. Отуда су и уџбеници у првој нововјековној црногорској школи биле богослужбене црквене књиге. Први учитељ Његошеве цетињске школе био је Бокељ Петар Ћирковић који је на Цетиње ђеци донио троазбучни Славено-сербски буквар Павла Соларића из 1812. Ко жели да нашим школарцима покаже прве школске уџбенике у Црној Гори – може комотно да их поведе код попа у цркву. (Збиља нијесам сигуран колики је проценат читалаца овог текста који би, без претходног ”гуглања”, могао рећи чему служе и на шта се односе књиге Октоих и Часослов – споменици црногорске културе и духовности!)
      4. Сљедеће или исте те године Његош отвара печатњу (штампарију) у Манастиру, а 1842. и другу школу, опет у манастиру, Добрска ћелија (у своје вријеме једном од сједишта цетињских митрополита). Претпоставља се, да су поред ове двије школе, у Црној Гори тада радиле још и школе при манастирима у Острогу и Брчелима. Међу првим штампаним штивима у овој Његошевој печатњи издвојио бих ”Српске народне пословице” које је приредио Вук Караџић уз издашну институцијалну и персоналну помоћ Његошеву. Ове пословице, под оваквим именом, укључују велики број народних умотворина баш са подручја Старе Црне Горе. Затим ”Српски буквар – ради учења младежи црквеном и грађанском читању” из 1836. Потом, 1838, Вук је, заједно са Његошем, штампао „Српску граматику – састављену за црногорску младеж“! као уџбеник неопходан за просветни рад у новоформираним црногорским школама. Ту је штампана и занимљива Његошева пјесма ”Србин Србима на части захваљује” која представља његову захвалност бокешким римокатолицима на неколико дана ванредног гостопримства. Елем, ко прочита наслове и садржаје ових првих уџбеника и књижевних ђела Његошеве штампарије, боље ће разумјети настојања Цркве и свештенства да помире и у братском односу држе српски и црногорски идентитет у Црној Гори, који, оба – постоје овђе моного дуже прије Првога рата и чувене 1918!
      5. У вријеме књаза Данила при Цетињском манастиру наставља да ради она његошевска школа коју су похађали како будући књаз Никола, тако и његови рођаци Божо и Шако Петровић, али и толики други… У свим овим школама (податак из касније 1870.) било је око 300 црногорских ђечака и чак 12 (!) ђевојчица. Послушајте имена предмета које су они похађали: Вјерозаконски предмети – библијске приповјетке Старог и Новог завјета; Катихизис; Псалтир са преводом; Црквено пјеније… али и српска историја, српска граматика. А ово помињем као лијек против националистичке нервозе која болесно дијели стварност на ”црногорску” ђецу и ”српске” попове…
      То су дакле први кораци нашег школства у 19. вијеку. За њима слиједи повијест богословске школе на Цетињу и првих гимназија на територији данашње Црне Горе. Од Његоша до краја Другог свјетског рата богословље (вјеронаука) се изучавало без престанка у свакој црногорској школи. Послије Вељега рата 1878, на територији која је припојена Црној Гори, муслиманска ђеца су била обавезна да похађају народне црногорске основне школе, као и ђеца православаца, с тим што су она умјесто слободног четвртка имала слободан петак, а вјерску наставу изводио је њихов вјероучитељ. Од тих година, православни свештеник није могао бити постављен за учитеља у школама гђе је био већи број муслиманске ђеце.
      Ово кратко подсјећање би могло да стиша страсти по питању присуства ђеце у православном храму, на богослужењу. Да, тачно је – не треба учитељ да их сабира на молитву. То ради поп преко вјерујућих родитеља. И кад се сабирају у ове дане – треба да пазе на здравствене прописе. Али са друге стране, никоме у Цркви не пада на памет да се школска настава држи у црквама, нити смо учионицу замијенили капелом – него се једног дана одржала молитва за ону ђецу и оне родитеље који су хтјели ту молитву. Ово питање није, признајем, до краја дефинисано позитивним прописима, али далеко смо од државне пропасти ако су ђеца дошла испред попа или хоџе. Напротив.
      Убијеђен сам да би сваки просвјетни радник сматрао престижним подухватом ако би, на каквој екскурзији, ђаке повео у Нотр Дам или у неку од миланских и лондонских катедрала. А исто тако вјерујем да не би настала бјежанија ако би се у тим западним богомољама у том моменту зачуле оргуље или пјесма тамошњег црквеног хора. Опште просвећење народа у погледу упознавања институција и појмова, направиће друштво (и појединце у њему) моћним и способним да препознају границу између светог и профаног, између грађанске и вјерске слободе на једној и општеобавезних институција на другој страни. Ни Црква неће бити баук грађанству, нити ће школа бити непријатељ вјерницима.
      Секуларизам представља одвојеност а не атомски рат између Цркве и државе. Ако се ради о простору изван институције школе и времену изван саме наставе, о организацији чина од стране свештеника (а не учитеља) без икакве обавезе или присиле и уз подразумијевајући пристанак родитеља; ако знамо да је Црна Гора једна од 4-5 европских земаља у којој нема никаквог (!!!) облика вјеронауке у школама; ако овђе јасно видимо да су нам настанак и вјековно трајање школства нераздвојиви од Цркве или џамије; ако знамо да ту исту ђецу – потпуно у складу са Уставом и законски – цркве и вјерске заједнице сабирају у своја светилишта у дане духовних празника – ето разлога да о свему говоримо са више разумијевања.
      Незнање писмених људи у вези кољенопреклоне молитве (метаније) постаје застидно онога момента када прераста у њихову агресију према Цркви кроз питање: ”А кад су то наши стари клањали у Цркви”? Загледајмо се у слику изнад текста, и ћутећи послушајмо одговор који долази из молитве наших предака…
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...