Jump to content
Снежана

Нешто лепо

Оцени ову тему

Recommended Posts

SS-cita-726x431.jpg

O PRIČI

 

Držim da je umetnost sastavljanja i pričanja priča najstarija, ali i najveća umetnost.

Šta je priča?

Ona je jedini način da kako tako ovladamo haosom i odupremo se ništavilu. Ako ne verujemo u Promisao da smo svi lica iz neke Božje nadpriče, u kojoj je svakom biću podaren blagoslov i određen udeo u igri, a Život je, dabome, bez smisla, apsurdan. Ja kroz veći deo svog života nisam verovao u Promisao i Božju volju, ali sam iskreno poštovao i zavideo svima onima koji su verovali. Meni najbliže biće, moja majka, čedno je verovala. Dovoljna mi je bila vera u moć Priče.

Priča uzima šakama iz magme života, iz vrele gline, iz živog tela svoju “funtu mesa” i od nje čini nešto što možemo shvatiti kao celo, završeno. Aristotelova definicija. Čovek ne može bez priče, jer bez nje ne može da sredi svoj život. Uvek smo usred neke priče, moramo odrediti početak, sredinu i kraj, moramo obuhvatiti sadržaj: da bismo je kasnije mogli posmatrati kao naš život. Dabome, život teži priči, ne samo od gradiva onog šta je proživeo, ili sanjao, nego i od onoga što Bloh zove budni snovi, nade.

Dabome, nije svaka priča Priča. Priča postaje pričom tek veštim, umetničkim pripovedanjem. Sadržaj je, kadkad, važan, ali moguća je i Priča bez sadržaja. Moj pokušaj sa “praznim” pričama. Lepota je u pripovedanju. O tome kasnije.

Moje poštovanje Priče još je veće, jer sam utvrdio da svako književno delo u svom jezgru ima Priču. Čak i poezija! Ne samo književnost, već i sve druge umetnosti. Jedino je, valjda, muzika iznad Priče, zato je i iznad svih drugih umetnosti.

SS

Priča iz zbirke priča OTRČAO

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čitavi naraštaji su naučili da čitaju, pišu i računaju u kafani!

Dok se u Engleskoj, ili Francuskoj, generacije prepoznaju po tome ko je učio u Oksfordu, a ko u Kembridžu, ko neku Ekol Normal, a ko na Sorboni; mi, Srpčići smo mogli da se hvalimo ko je učio “Kod zlatnog burenceta”, a ko “Kod tri bagrema”, ko “Kod dva bela goluba”, a ko “Pod lipom”. I mora biti da je to ostavilo neki dublji trag u nama.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kafanske priče naših pisaca

Posted on 23/05/2016

Srpske kafane bile su značajna kulturna sastajališta i središta. U njima su se naši najveći pisci redovno družili, raspravljali, kafenisali, obedovali, ali i napijali se. U njima su nastajale kafanske priče, ali i neka od srpskih najvećih književnih dela, najpoznatijih pesama i stihova, najizvođenijih drama i najcitiranijih rečenica. Tako je, na primer, u kafani „Kolarac“ organizovan prvi sajam knjiga u Srbiji.

U beogradskim kafanama su se izvodile prve pozorišne predstave, prikazivani prvi filmovi, ali i snimali prvi filmski kadrovi. Pokretanje prvog broja čuvene „Politike“, nastarijih dnevnih novina u ovom delu Evrope, proslavljeno je u Skadarliji 1904. godine, u kafani „Tri šešira“ gde su se skupili svi koji su u nastajanju prvog broja ovih novina učestvovali. Možemo samo zamisliti koliko je dogovora i ideja oko novih projekata u oblasti kulture nastalo za kafanskim stolom, uz čašu dobrog pića.

Posetioci kafana bili su najistaknutiji predstavnici srpske književnosti i srpske kulturne scene. U kafani se pilo i jelo, ali i mislilo i stvaralo. Branislav Nušić, i sam redovni posetilac kafana u Skadarliji zabeležio je da „ako je trebalo povesti kakvu inicijativu umetničku, književnu ili ma koju drugu javnog značaja, prvi sastanci, na kojima bi se izmenile misli, bili su za kafanskim stolovima“.

U kafanama su se nesumnjivo zbivali zanimljivi događaji, a dan danas u narodu žive kafanske priče naših pisaca. Naravno, kako to obično i biva, mnoge od njih su postale legende, mitovi, anegdote u čiju se istinitost ne može potpuno verovati. Priče o kafanskim dogodovštinama naših pisaca prepričavane su kroz generacije, a često i zabeležene od strane novinara, ali i drugih pisaca, da se nikad ne zaborave.

 

„Tri šešira“ i „Dva jelena“

Kako skadarlijska kafana „Tri šešira“ postoji duže od sto godina, ne čudi da je naviše kafanskih priča o našim piscima vezano upravo za nju. Đuro Jakšić, koji je često posećivao ovu kafanu, nazvao ju je „vinskim vrelom“. Jovan Jovanović Zmaj, Milovan Glišič, Stevan Sremac i Milutin Uskoković takođe su često navraćali u „Tri šešira“. Priča se da je čest gost bio i Radoje Domanović, koga bije glas da nije baš bio umeren u piću i da je na pitanje „šta je bolje od pune čaše“, odgovorio da je bolja „puna flaša“. U kafani „Tri šešira“ voleo je da pije rakiju i naš veliki pisac, Bora Stanković. Zanimljivo je da je on od 1906. do 1913. godine bio kontrolor državne trošarine u skadarlijskoj, Bajlonijevoj „Maloj pivari“. Govori se da je Bora Stanković voleo i da zapeva u kafani i da je imao lep glas.

kafanske priče

Kafana „Tri šešira“ 1920.

Posle Prvog svetskog rata kafana „Tri šešira“ sa gostima poput Disa, Pandurovića i Simića bila je stecište „srpske moderne“. Pobratimi Dis i Sima Pandurović ovde su zajedno provodili vreme. Ova kafana bila je zapravo i stecište glumaca, slikara, muzičara – pravi boemski centar Beograda. Zanimljivo je da je napoznatiji vlasnik ove kafane, Stojan Krstić, dugo davao umetnicima da jedu i piju u njegovoj kafani „na veresiju“, a novčano je učestvovao u postavljanju spomen-ploče na kući Đure Jakšića.

Ni skadarlijsku kafanu „Dva jelena“ naši pisci nisu zaobilazili. Pet sala i dve letnje terase ove kafane uvek su bile pune sveta, među kojima su istaknuto mesto zauzimali književnici i ostali umetnici. Ideja za časopis pod nazivom „Buktinja“ rodila se upravo u ovoj kafani, a ovde je dalje i razrađena. U nastanku ovog časopisa učestvovali su, između ostalih, Jaša Prodanović, Ljuba Stojanović, Tin Ujević i Brana Ćosić. U „Dva jelena“ 1924. dogovaralo se i oko „Almanaha Branka Radičevića“, a deo toga bili su Miloš Crnjanski, Stanislav Vinaver, Gustav Krklec, Ranko Mladenović, Rade Drainac i Rastko Petrović.

kafanske priče

Slika „Dva jelena“ Đorđa Dobrića

 

Kafanske priče Janka Veselinovića

Često je glavni akter kafanskih priča Janko Veselinović. Još češće je jedan od učesnika srpskih kafanskih legendi. Ovaj pisac rođen davne 1862. godine autor je preko 30 dela, a bio je i pozorišni pisac, dramaturg, pa čak i glumac. Možda je najpoznatiji po zbirci priča, „Slike iz seoskog života“.

Jednom je Sremac u kafani sreo, ni manje ni više nego Janka Veselinovića, ali i pisce Simu Matavulja, Stevana Mokranjca i Dragomira Brzaka. Slavila se desetogodišnjica književnog rada upravo Veselinovića, i to tipično kafanski, uz fino vino, pivo, dobru kafu, živ razgovor i muziku. Kako je vreme prolazilo, a količine alkohola polako nestajale, ređale su se zdravice Veselinoviću. Pisac je bio dirnut, ali je morao kafanske drugove da zamoli da piju malo lakše ako hoće da dočekaju zoru, jer ih je mnogo, a njemu je od novca ostalo još samo šest dinara u džepu.

kafanske priče

Za stolom: Milovan Glišić, Aleksandr Sumbatov-Yuzhin, Branislav Nušić, Stevan Sremac Stoje: Dragomir Brzak i Janko Veselinović (pre 1901. godine)

Janko Veselinović pojavljuje se u još jednoj kafanskoj priči. Naime, sa Božom Kneževićem i Vojislavom Ilićem bio je u kafani sa nazivom „Kod prestolonaslednika“. Legenda kaže da su tog dana od konobara naručivali rakiju na poseban način, vrlo duhovito. Vojislav Ilić je tražio zelenu rakiju jer je tada bila jesen, a on je hteo bar još malo da uživa u zelenilu. Janko Veselinović je takođe tražio zelenu, ali zato što je gorka, pa je u skladu sa njegovim krvavo i teško zarađenim novcem. A Boža Knežević, filozof, tražio je tu istu gorku zelenu rakiju, jer je i sam život gorak.

Da život piše romane dokazuje još jedna anegdota. Verovali ili ne Janku Veselinoviću, kako je sam pričao svojim prijateljima jedne večeri u skadarlijskoj kafani „Tri šešira“, kafana je spasila život. Jedne kišne noći, greda koja se nalazila nad krevetom Veselinovića i držala krov, srušila se na njegov krevet. Srećom, ovaj pisac je izbegao nesreću i prošao nepovređen jer se sve ovo zbilo pre ponoći, dok je on uživao u Skadarliji.

 

„Klub književnika“

Za „Klub književnika“, pod vođstvom Budimira Blagojevića Bude, kaže se da je druga Srpska akademija nauka i umetnosti. Posećivali su ga Ivo Andrić, Branko Miljković, Dobrica Ćosić, Pekić, Danilo Kiš, Milorad Pavić, Momo Kapor (koji je ovde imao svoj poseban sto), Matija Bećković i drugi. Budimir Blagojević je bio svedok raznoraznih događaja koji su se ovde odigrali, a neki od njih jesu žučne rasprave Slobodana Markovića, Miodraga Bulatovića i Danila Kiša.

Kafane su tokom vremena pokazale da se najkreativnije, najžučnije i najznačajnije književne večeri dešavaju upravo u njima. Kafanskom duhu naša književnost duguje mnogo.

S. T.

http://kultivisise.rs/kafanske-price-nasih-pisaca/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...