Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Zoran Đurović

Zoran Đurović: Uz godišnjicu smrti i izdavanje knjige: Kongarov doprinos ekumenizmu

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

Izašao je iz štampe zbornik radova sa međunarodnog simpozijuma o velikom teologu Ivu Kongaru ''Jedna, Sveta, Opšta i Apostolska Hristova crkva - Kongarovi pogledi u prošlost - otvaranje perspektiva budućnosti''. Ovo je samo početak edicije ''studia oecumenica''! Ovde je moj tekst iz tog zbornika.

 

 

 

 

 

 

 

Uz godišnjicu smrti i izdavanje knjige: Kongarov doprinos ekumenizmu

 

 

Ne može se biti hrišćаninom а dа nisi ekumenistа

Enco Bjаnki[1]

 

 

Mislim da ništa bolje i istinitije ne može opisati od ovih Bjankijevih reči figuru Iva Kongara (Yves Congar, 1904–1995), francuskog katoličkog teologa, predstavnika „nove teologije“ (Nouvelle théologie), koji je na Drugom vatikanskom koncilu bio jedan od vodećih teoloških stručnjaka.

Vgz9X53.jpg

Naslovna strana zbornika

Upravo na ovom aspektu Kongara hrišćanina/ekumeniste zadržao bih se u ovom izlaganju, jer sam na drugom mestu, u uvodu u knjigu koju smo preveli ja i moja supruga, Yves Congar, Devet vekova kasnije, prevod i uvod Zoran i Suzana Đurović, Beograd 2015, u uvodu izložio Kongarovu biografiju, priredio bibliografiju i specifičnije se osvrnuo na sadržaj Lglise et les églises, 1054-1954: Neuf cents ans après, ed. de lAbbaye, Chevetogne 1954, koja je izašla prilikom razmišljanja o posledicama koje se još uvek odnose na Istočnu i Zapadnu crkvu posle devetovekovnog raskola. Iscrpniji tekst od ovog mog je: Neufeld K. H., Il contributo di Yves-Marie Congar all’ecumenismo, in La Civiltà Cattolica, 156 (2005) II, 126-138.[2] Nojfeld je kroz Dominikančev životopis i glavna dela opisao i razvoj, odnosno evoluciju ekumenskih ideja u njegovom misaonom svetu, ali se dotakao i bitnih duhovno-praktičnih momenata kako bi što obuhvatnije izvršio svoj zadatak.

2O8qDKm.jpg

Portret Iva Kongara, Z. Đurović, 40x30 cm

 

1. Ne može se biti hrišćаninom а dа nisi ekumenistа

 

Za oca Bjankija ekumenizam je nešto suštinski sapripadno hrišćanstvu. No, takav pristup i shvatanje se imaju tek nekih 5-6 decenija u katoličkom svetu, gde otvaranje II Vatikanskog koncila (IIVat) predstavlja jednu prekretnicu i aperturu u mentalitetu Zapadne crkve (KC). U Istočnoj crkvi (PC), pored značajnih pomeranja, otvaranje je još uvek otežano tradicionalističkom usmerenošću. Da li to znači da ove crkve pre ovih značajnih otvaranja u dijalogu pre toga nisu bile crkve, ako je ekumenizam neotuđivi element hrišćanstva? Ne bih tako nešto smeo tvrditi. Naime, ekumenizam je predstavljao od samog početka Crkve njen neotuđivi karakter u formi katoličanstva (sabornosti ili univerzalnosti, mada ovi termini nisu istoznačni),[3] i najimpresivniji primer imamo u Avgustinu koji je uključivao i sekte u crkvu, odnosno u svom naporu da se održi univerzalnost crkve u Africi nije bio sklon anatemisanjima, nego neprekidnom pozivu odeljenih da se vrate Jednoj Katoličkoj crkvi jer se samo u njoj ostvaruje proroštvo koje je Bog dao Avramu da će se u njemu sva plemena (narodi) blagosloviti i da će njegovog semena biti više nego morskog peska ili zvezda na nebu. Crkveni raskoli su bolest koja napada jednistveno telo Hristovo. Oni su skandal pred svetom.

OEhmqs4.jpg

Sa simpozijuma u Bg povodom knjige "9 vekova"

Crkva ume da oboli, i sigurno gubi kompas kada joj se Telo cepa. Onda delovi postaju samozadovoljni, i potpomognuti raznim kako unutrašnjim, tako i spoljašnjim faktorima, učvršćuju se u egoističkom zatvaranju i gube vid, kako veli Otkr 3, 17-18. I kada Duha Svetog u tim odeljenim crkvama ne bi bilo, one bi se sasvim ugasile i ne bi razumele da su postale siromašne i gole. Prosvećujuća je refleksija, tada kardinala, Racingera koji je u jednom TV intervjuu rekao da imamo autentično svete inkvizitore, ali da su imali slepih mrlja. Jednostavno, drugu stranu medalje nisu primećivali. No, u jednom trenutku je Crkva progledala pa je napustila te slepe ulice i ćorsokake. Kako biva u slučaju jednog sveca, tako isto i u slučaju crkve.

Iako duboko ukorenjen u tomističkoj filozofiji[4] sa kojom se upoznao preko dela čuvenog profesora Žaka Maritena (Jacques Maritain), oduševljen Albertom Velikim[5], Avgustinom, na kome se napajao, obeležen refleksijom Etjena Žilsona (É. Gilson) i drugim filosofstvujućim figurama iz hrišćanske prošlosti, i manje iz novijih vremena, Kongar nije bio filozof, nego čovek crkve, koji je svoju inspiraciju nalazio u Pismima, kao i Predanju. Njemu Pismo govori da sa razdvajanjem Izraelskih plemena blagodat Božija nije pobegla, tako da imamo proroke i na severu i na jugu, kako će se jasno videti i u NZ epizodama i parabolama u kojima su uključeni kao svedoci Božijeg Duha „neznabošci“, Samarjani i Rimljani.

V5qg5eo.jpg

Na misi u Krista Kralja posle simpozijuma

Naravno, mladi Kongar nije mogao trpeti tenziju koju nameće rascepljena crkva (koja je sada crkva „prava“?), tako da iako prepoznaje blagodat u ovom ranjenom telu, njegova ideja je bliska nekom minimalističkom i tradicionalističkom nazoru, naime da se nekatolički hršćani imaju vratiti u rimski tor. To je pozicija koju je zastupao u svom prvom velikom teološkom radu Podeljeni hrišćani (Chrétiens désunis, 1937), koji je objavljen u zbirci Unam Sanctam, koja i počinje ovim tomom. Njime je izazvao burne reakcije, prvenstveno u katoličkom kleru i otvorio ekumenski horizont. U Rimu je ekumenizam bio vrlo loše viđen[6] i branilo se bilo kakvo učestvovanje u ekumenskom pokretu.[7] Kako sam pisao u pomenutom uvodu (p. 9) „Ideje koje su se činile problematičnim bile su da su podela između Istočne i Zapadne crkve i reformacija osiromašili Katoličku crkvu, kao i pitanje da li je – kako se uglavnom verovalo – Katolička crkva sačuvala u punoći Isusovu tradiciju. Knjiga je pak imala mnogo uticaja u samom katoličkom sveštenstvu“.

 

 

2. Buđenje kroz Duha Svetog koji sakuplja rasuto telo Hristovo

 

Ne iznenađuje da je još u ovim godinama započelo poistovećivanje katoličke prirode crkve kod Kongara sa ekumenskom perspektivom. Eklisiološke teme, pitanje Pisma, Tradicije i tradicija, pronalaženje izgubljenog jedinstva i modaliteta za ostvarenje istog će dominirati i budućim njegovim radom sa naročitim naglaskom na pnevmatologiji koja će se usko povezati u njegovoj misli sa eklisiologijom. Počeo je, jednom rečju, proces probuđenja koji je iniciran odozgo.

Filozofiranje i postizanje nekog konsenzusa „po čoveku“ ne može dovesti do povratka jedinstva. U jednom kratkom osvrtu, ali sada već u svetlu IIVat, Kongar govori o putu na koji nam ukazuje Duh Sveti i po kome nas on i vodi.[8] Naime, Unitatis redintegratio (n. 8, 3) nas poziva da se molimo za prisajedinjenje sa razjedinjenom braćom, i taj poziv je „put koji je otvorio duh Sveti“, koji je „otvorio put ekumenizma“, kako Kongar naglašava. To je za sada communicatio in sacris, ne još zajedništvo u evharistijskom sakramentu, ali čiji je cilj Ut unum sint... Rezultati ekumenske molitve ostaju poznati samo Bogu, ali ako dođe do nekog određenog nivoa da može da izvrši obraćenje srca, obnovu hrišćana koji u njoj učestvuju, ona će nam omogućiti tako da „siđemo u same sebe, a ne da okamenimo naše srce“. Ona nam tako pomaže i u tehničkom delu, samom dijalogu i konsenzusu u donošenju zajedničkih dokumenata, uklanjajući nas na taj način od „samoporavdanja i konfesionalnog trijumfalizma. Čini da padne ne malo barijera. Ne moli se zajedno bez rezultata. Ne odlazi se se sa molitve istim takvim kakvim ste ušli“. Zbog toga je „duhovni ekumenizam“ zapravo „duša celokupnog ekumenizma“; nešto što je proizvod prave ljubavne strasti.[9]

 a6tC9ec.jpg

Sa promocije zbornika

Jasno je da ovako shvaćeni ekumenizam podrazumeva da bude samo plod istinski vrlinskog čoveka, onog ko se Bogu moli u Duhu i istini (Јн 4, 23). Naime, bez autentičnog ekumeniste nema autentičnog hrišćanina i obrnuto. Kongar je istinski čovek crkve. To je pokazao tako što nikad iz nje nije izašao. Ovo može sada delovati čudno, ali se crkva surovo ponela prema njemu zabranivši mu jedno vreme rad. Naime, pomenuo sam da KC, kao i PC nisu baš uvek poverljive prema ekumenizmu, što iz straha, što iz iscrpljivanja svoje duhovnosti u okamenjenom tradicionalizmu, ritualizmu, onom što je sigurno i prepoznato od davnina, ali koje je postalo nešto što će ništiti našu osobenost i kreativnost (čuveno: slovo ubija). Čak i danas, u promenjenoj klimi, najmanje pažnje se posvećuje ekumenizmu i najmanje sredstava se odvaja.[10] Od februara 1952. godine Kongar je morao da predoči cenzuri i najmanji tekst. Godine 1953. objavljuje na 700 strana Nacrt za teologiju laikata (Jalons pour une theologie du laicat), knjigu koja prolazi rimsku cenzuru i iz korena menja katoličku viziju vernika, koji su u teologiji Tridentskog sabora zauzimali sasvim niže mesto u odnosu na sveštenstvo. Po povratku u Francusku decembra 1955, samo je strazburski biskup Žan Veber (Jean Weber) dozvolio Kongaru da se ponovo prihvati pastirske i teološke službe. Vatikanska zabrana Kongaru da se bavi profesurom i objavljuje knjige ide od 1954. do 1956. „Novotari“ i „obnovljenici“ (théologie du renouveau) jednako bivaju prisiljeni na ćutanje, zabranjeno im je da predaju i sl., ali niko od njih ne izlazi iz crkve. Molili su se u svojim kelijama, vredno radili i čekali strpljivo neka bolja vremena. Tu će postradati između ostalih: H. de Lubac, H. Bouillard, H. Rondet, Chenu, Féret, Boisselot...[11] Interesantno je da jedan od tvrdih „tradicionalista“ Lefebvre pokazao primerom, napustivši crkvu, da nema ovu crkvenu svest, i time indirektno demonstrirao da je ekumenizam neodvojiv od prave eklisiologije.[12]

Vrline (samopožrtvovanje, smirenje i ljubav prema Crkvi) su se projavile u ovim viđenim ekumenistima, čiji je rad bio multidisciplinaran: proučavanje predanja kroz priređivanje kritičkih izdanja sv. Otaca kao i prevoda njihovih dela i studija koji su se razvili u ovom području koje je prethodno bilo obremenjeno sholastičkim čitanjem istih; vidimo ga i u eklisiologiji koja se otkriva nanovo kao Telo Hristovo koje uključuje i verni narod, laike, a nije samo vlasništvo klira; u studijima o pnevmatologiji i eshatologiji koji su najtešnje povezani sa eklisiologijom i evharistijom; razvoju biblijskih nauka, koje dobijaju ponovo na važnosti zahvaljujući neprocenjivom doprinosu protestanata, itd. Naime, sve se to odrazilo i na koncipiranje rada IIVat,[13] jer se razumelo da se ne može jedan segment samo korigovati, nego se mora baviti problemom u celosti, jer se radilo o sistemskoj bolesti.

 

 

3. Posle Kongara?

 

Gibelini (cf. n. 2) će razlikovati četiri tipa ekumenizma u Kongara: 1) teološki ili doktrinarni, gde se osećaju uticaji ali i otkloni od: Heinrich Fries, Karl Rahner, Oscar Cullmann...; 2) institucionalni, koji predstavlja samo početnu tačku; 3) duhovni, koga će se Kongar držati tokom celog života, i 4) praktični, kada crkve zajednički delaju u službi čovečanstva.[14]

Gs1LgtJ.jpg

Sa promocije zbornika

Ekumenizam nije završen proces. Otvoren je iako se čak oseća zamor. Zbog toga i sumnja kod nekih. Ekumenizam će se, moguće, i okončati u nekim vidovima, ali će sigurno ostati u obliku koji je i sada na delu, naime, kao duhovni ekumenizam. Zbog toga ne treba biti rezignirani, zamišljajući kako smo ne samo institucionalno nego i sotiriološki i duhovno rascepljeni. Opet, Kongar ne prihvata ni mirenje sa idejom da crkve ostanu podeljene pa će ih jednog dana, u eshatonu, Bog čudesno sjediniti, što je samo ekumenski pesimizam i istorijski pasivizam.

Katoličanstvo, tj. sabornost, Kongar vidi kao sinonim za različitost i pluralizam. Različitost obogaćuje i lekovita je. Nije samo Kongar bio ekumenista; ne može biti jedan ekumenista (unus christianus nullus christianus), treba više osoba okupljenih oko Hrista da bi on bio među njima. Paradoksalno, kao da je bolest raskola dovela do iscelenja (neravno, samo u okviru duhovnog ekumenizma). Kongar nije samo katolički sveštenik; njegov susret sa Luterom i protestantskim svetom je impresivan; nije nekritički usvajao njihove ideje, ali nije ni bio začauren; isto važi i za susret sa pravoslavnim svetom, sa Solovjevim, Florovskim, Bulgakovom itd. To je dovelo do toga da se sada različite tradicije prelome u njegovoj duši kao svetlost kroz prizmu. U toj različitosti je prepoznao Duha Svetog koji na poseban način dela u odeljenim hrišćanima. Ali, iako su modusi različiti, jedan je Duh.

Tako obogaćen čovek je stajao iza rada IIVat. Za rezultate tog sabora se svakako može reći da su bili ekumenski. U startu su bili obeleženi doprinosima iz pravoslavnog i protestantskog sveta, iz različite duhovnosti, ali koji su sada, kroz ekumenski zamah koji je dao IIVat, obogaćeni vraćeni pravoslavnoj crkvi i protestantima. Mi, kao i protestanti nemamo figuru koja bi se mogla uporediti sa Kongarovom. Usudio bih se reći da je i sama KC nema i da mu je s pravom pripisana laskava titula Otac koncilskih otaca. Takva snažna figura je obeležila neizbrisivo KC, a kroz rezultate IIVat se neizbežno menjaju i PC[15] i protestantske zajednice. Protestantima je predanje Otaca postalo dragocen izvor za refleksiju i regulaciju duhovnog života, dok su se pravoslavni setili evharistije, ali još nedovoljno i Biblije. Oseća se otvaranje prema laicima, osvetljavanju njihove uloge u crkvi, vraćanje Ocima i svesti o katoličanskoj prirodi crkve koja sve više uznemirava duhove koji su se uljuljkali u svojim feudima. Videćemo u toku sledeće godine koliko će se rezultati IIVat i Kongarovog podviga odraziti i u odlukama Svepravoslavnog sabora.

 

      

     Zoran Đurović


[1] Stаrešinа mаnаstirа Boze, Enco Bjаnki: Hrišćаnin morа dа bude ekumenistа, sа itаlijаnskog prev. Suzаnа Đurović. Krаtkа vezа do ove strаnice: http://wp.me/p3RqN8-3c9. Orig. Vittoria Prisciandaro, Enzo Bianchi, chiese diverse, un solo battesimo: Non si può essere cristiani senza essere ecumenici, 19/01/2015 (http://www.famigliacristiana.it/articolo/chiese-diverse-un-solo-battesimo.aspx).

[2] Tekst je prvobitno izašao u Zeitschrift für Katolische Theologie 126 (2004) 385-396. Imamo ga i na internetu: https://books.google.it/books?id=hiwTAQAAMAAJ&pg=PA126&lpg=PA126&dq=Neufeld,+Il+contributo+di+Yves-Marie+Congar+all’ecumenismo&source=bl&ots=Ise0tenrE5&sig=---yX6AwDdIJp_lBGaTeN3y2qO0&hl=sr&sa=X&ved=0CD0Q6AEwBGoVChMI1KjU8sayyAIVRnNyCh0H1A6N#v=onepage&q=Neufeld%2C Il contributo di Yves-Marie Congar all’ecumenismo&f=false.

Skrećem pažnju i na seminar koji je održan povodom stogodišnjice Kongarovog rođenja (Ricordando il centenario della nascita del teologo francese (Sedan, 13 aprile 1904 – Parigi, 22 giugno 1995)) u manastiru S. Domenico di Pistoia, posebno na osvrt: Rosino Gibellini, La teologia di Congar sulle vie dell’unità e della nuova cattolicità (http://www.queriniana.it/blog/la-teologia-di-congar-sulle-vie-dell-unita-e-della-nuova-cattolicita-30).

Takođe videti: Rosino Gibellini, La teología del siglo XX, [Colección Presencia teológica, tом 94], Editorial SAL TERRAE, 1998, posebno poglavlje: Yves Congar: de la eclesiología al ecumenismo, pp. 219-226.  

[3] Prema Kongarovoj koncepciji, istinski ekumenski zadatak se sastoji upravo u tome kada se Crkva trudi da realizuje u punoći blagodat katoličanstva. Prepoznati da eklisiologija ne može biti odvojena od ekumenizma znači priznati da je ekumenska vokacija Kongara jednostavno 'drugo lice' njegove eklisiološke vokacije“, Marcello Semeraro, Yves Congar e il rinnovamento della ecclesiologia, in Elio Guerriero (Ed.), Yves Congar, Editoriale Jaca Book, 1995, p. 29. Semeraro nam donosi i jednu uspelu prezentaciju o pre-koncilskom i post-koncilskom Kongaru.  

[4] U mojoj, već pomenutoj Kongarovoj bibliografiji, videti mnoštvo naslova koji se odnose na sv. Tomu Akvinskog.

[5] Les fêtes du B. Albert le Grand en Allemagne, L’Année Dominicaine 67 (1931), 49–51. Le „Je vous salue Marie“ de saint Albert le Grand, L’Année Dominicaine 68 (1932), 36–41; Albert le Grand, théologien de la grâce sanctifiante, Vie Spirituelle 160 (1933), 109–140.

[6] „...très mal vu, Y. Congar, Journal d’un théologien (1946-1956), éd. Cerf, 2000, p. 155.

[7] Jean-Marie Vezin, Présentation raisonnée de la bibliographie d’Yves Congar, dostupno na sajtu Catho-Theo.net.

[8] Yves Congar e la „Teologia della preghiera per l’unità“, in Saggi ecumenici (Città nuova 1986) pp. 172-184. Articolo tratto da: Forum Koinonia 293 (6 febbraio 2012), Convento S. Domenico, Pistoia (http://www.koinonia-online.it).

[9] Hervé Legrand, Yves Congar (1904-1995): une passion pour lunité. Note sur ses intuitions et son herméneutique œcuménique, à loccasion du centenaire de sa naissance, Nouvelle revue théologique 126/4 (2004) 529-554.

[10] Cf. J. Puljizi: „Inoltre ho potuto constatare che purtroppo, quando si tratta di prendere decisioni economiche, uno dei primi uffici a scomparire dalle curie diocesane è l’ufficio o la commissione ecumenica“ (La porta dell’ecumenismo non può essere varcata che in ginocchio, Intervista a padre James Puglisi, ministro generale dei Francescani dell’Atonement, http://www.zenit.org/it/articles/la-porta-dell-ecumenismo-non-puo-essere-varcata-che-in-ginocchio).

[11] Cf. Neufeld, Il contributo, pp. 132-133.

[12] Protiv njega Kongar: Le débat autour dEcône et de Mgr. Lefebvre: ce qui est en jeu, La Croix, 20. avg. 1976, 8–9; La crise dans l’Église et Mgr. Lefebvre, Paris 1976, 21977; Mgr. Lefebvre champion dela Tradition“? Le discernement nécessaire, Concilium 139 (1978), 111–120.

[13] Sam Kongar veli: J’ai été comblé. Les grandes causes que j’avais essayé de servir ont abouti au Concile: renouveau de l’ecclésiologie, Tradition, réformisme; œcuménisme, laïcat, mission, ministères… sans compter la prière liturgique et la fonction doxologique de la confession de la foi qu’on y célèbre: des valeurs auxquelles je crois plus que jamais, Mon Journal du Concile, t. I et II, Paris 2002, p. 90.

[14] Šire o Kongarovim četiri puta ekumenizma u Wilfrid Stinissen, Senti come soffia il vento. Meditazioni sullo Spirito Santo, Città Nuova, 2006, pp. 129-131.

[15] Ne mogu a da ne pomenem i jedno posebno lično iskustvo sa IIVat u PC. Naime, kao mlad student, ali krajnje rezervisan ka ekumenizmu, otišao sam do manastira Vitovnice, zadužbine sv. kralja Milutina Nemanjića, gde je bio čuveni starac Tadej o čijoj kanonizaciji se danas razmišlja. Tokom razgovora, on mi pomenu IIVat kao vaseljenski sabor. Ja sam se začudio tako nečemu, pa sam ga upitao: „Starče, pa zar taj sabor nije samo katolički“? - „Nije“ - uzvrati on - „jer su tamo i pravoslavni bili prisutni“. Prošlo je nekoliko godina dok nisam shvatio Starca... 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Bože, koliko mudrih i Bogom inspirovanih glava i koliko truda oko toga svega, rekonciliacije, medjucrkvenog hrišćanskog razumjevanja i ekumenizma i svaki put to na kraju neko digne u vazduh u jednom trenutku, kresne šibicom i boooom i gotovo! Ja sam mislio da je to prvo vijest iz nekakvog "češkog Njuza", parodija nekakva a kad sam vidio da se tamo spominje Češka biskupska konferencija vidio sam da je tio ustvari ozbiljna stvar.

Šibice u dvobroju Katoličkog Tjednika razbjesnile protestante

Suvislost je u lomači i u tome što se kao drževni praznik u Češkoj slave 5.7. sv. Ćirilo i Metodije

i 6.7.Jan Hus tj. godišnji pomen njegovog spaljivanja na lomači pri Koncilu/Saboru u Konstanci 1415.

Češka biskupska konferenciija ČBK se brani tim da su šibice bile namjenjene paljenju svatojanskog  ognja tj. krijesova povodom rodjenja sv. Jovana Krstitelja a koji se u narodu održavaju upravo ovih dana krajem juna i početkom jula (svatojanské ohně) kao simboličan poziv na obnovu tradicija i da je sve to veliki nesporazum.

Inače češka tradicija je puna nekog ognja, vatre i spaljivanja, od Jana Husa pa do  Jana Palacha 

I Jana Zajica koji su se spalili na protest protiv invazije sila Varšavskog pakta u ČSSR 1969. god.

Na ova dva videa, češko nebo, svi su u na jednom mjestu u nebu ili raju i najveći protivnici zajedno. 

Dole se Jan Hus u prvom videu žali kako u češkom jeziku ne postoje nekakve "nezapaljive" poslovice,

sve su navodno zapaljive i gorljive. htio reći kako bi dao ruku u vatru za interese češkog naroda

i kako gori/plane za češku stvar, nezavisno češko kraljevstvo a na drugom se žali kako kralj Zigmund koji ga je predao inkviziciji a inkvizicija nakon što ga je proglasila jeretikom svjetskoj moći koja ga je osudila na lomaču, hoda oko njega i zvecka stalno sa šibicama.

Češko nebo - Jan Hus i nezapaljive poslovice

Češko nebo - Jan Hus i češki kralj Zigmund - šibice

Inače se kod nas na Moravi, u glavnom gradu Brnu slavio Ramazan/Bajram " po češki", bio je to takav javni perfomans na kraju čega su se rastrgale stranice od Korana, biler podijeljene učesnicima i svaki od učesnika ih je bacao u vatru.

Odpůrci islámu pálili v Brně poblíž mešity stránky koránu

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
7 minutes ago, Zayron рече

Inače češka tradicija je puna nekog ognja, vatre i spaljivanja, od Jana Husa pa do  Jana Palacha 

na kraju čega su se ratrgale stranice od Korana i svaki od učesnika ih je bacao u vatru.

Odpůrci islámu pálili v Brně poblíž mešity stránky koránu

12:smeha: Сада ми је јасно зашто ти онако ватрено браниш чистилишни огањ! :))

Да нам је више људи као Конгар...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
19 minutes ago, Zoran Đurović рече

12:smeha: Сада ми је јасно зашто ти онако ватрено браниш чистилишни огањ! :))

Да нам је више људи као Конгар...

Užas, pa ni kod nas nema nikakvih negorućih i nezapaljivih poslovica!

Jan Hus: Dobrého nepálí, Dobroga oganj ne peče

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Svaka pohvala Avi za ovaj tekst , nemogu vjerovati da nisam do sada ni znao ko je Kongar , jednostavno čitajući svatih to je to , ovo je lakmus papir vjernika.:dobro::ok::skidamkapu::sunce:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

„Ne može se biti hrišćаninom а dа nisi ekumenistа“    -    Tesko se moze biti Hriscaninom a da se zivi u  ideologiji i utopiji! 

Nema jedinstva u Protestantizmu (u veri, u instituciji, u tradiciji...), ima ga u Rimokatolickoj crkvi (u veri i papi, dali i u praksi?) i u Pravoslavnoj Crkvi - u veri (sto je najbitnije! o drugome je Sabor razjasnio stvari).

Dok nema instinskog jedinstva medju onima koji su povezani istom verom, kulturom i pogledom na svet, nikad nece biti jedinstva izmedju onih koji se razlice. Samo jedna razlika kao sto je primat u crkvi, vec cini nemogucim* jedinstvo, da ne govorimo o mnogo vecim razlikama i preprekama.

Prica o ekumenizmu se odvija uglavnom na akademskom, teoretickom nivou, na kojem o svemu i svacemu ljudi mogu da govore i donose odluke a da sa stvarnoscu nije povezano!                                           (Umesto prazne teorije, moralo bi zajedno pomagati Hriscanima koji se progone u svetu)

Treba voditi dialog, ali pre svega treba biti realan (ne samo u pitanju ekumenizma).

 

*prakticno nemogucim, u teoriji sve je moguce

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

„Ne može se biti hrišćаninom а dа nisi ekumenistа“    -    Tesko se moze biti Hriscaninom a da se zivi u  ideologiji i utopiji! 

Nema jedinstva u Protestantizmu (u veri, u instituciji, u tradiciji...), ima ga u Rimokatolickoj crkvi (u veri i papi, dali i u praksi?) i u Pravoslavnoj Crkvi - u veri (sto je najbitnije! o drugome je Sabor razjasnio stvari).

Dok nema instinskog jedinstva medju onima koji su povezani istom verom, kulturom i pogledom na svet, nikad nece biti jedinstva izmedju onih koji se razlice. Samo jedna razlika kao sto je primat u crkvi, vec cini nemogucim* jedinstvo, da ne govorimo o mnogo vecim razlikama i preprekama.

Prica o ekumenizmu se odvija uglavnom na akademskom, teoretickom nivou, na kojem o svemu i svacemu ljudi mogu da govore i donose odluke a da sa stvarnoscu nije povezano!                                           (Umesto prazne teorije, moralo bi zajedno pomagati Hriscanima koji se progone u svetu)

Treba voditi dialog, ali pre svega treba biti realan (ne samo u pitanju ekumenizma).

 

*prakticno nemogucim, u teoriji sve je moguce

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
43 minutes ago, kopitar рече

Svaka pohvala Avi za ovaj tekst , nemogu vjerovati da nisam do sada ni znao ko je Kongar , jednostavno čitajući svatih to je to , ovo je lakmus papir vjernika.:dobro::ok::skidamkapu::sunce:

Хвала! Кад сам поклонио слику-икону Конгара Хочевару, он ме после 2-3 месеца упита: Оче драги, оно је икона или слика?

- Како год ко жели и види, добри мој о. надбискупе! Сваки сабор је имао своје свеце, а овај то сигурно јесте, иако имамо св. папе Јн 23 и Павла 6! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
5 minutes ago, Саласије рече

„Ne može se biti hrišćаninom а dа nisi ekumenistа“    -    Tesko se moze biti Hriscaninom a da se zivi u  ideologiji i utopiji! 

И ја сам био прилично скептичан. Међутим, те ствари иду својим током. Не можемо ни да их убрзамо ни да их успоримо али можемо да учествујемо у њима. 

Ствар није првенствено теоријскаито се види из Конгаровог житија. 

Ми који живимо са браћом из друге конфесије видимо да то нису ђаволи, него људи од крви и меса и које море исти проблеми. Тако и католици код нас, никад нисам видео неки презир с њихове стране. Дакле, обичан народ може да уради много. Политички екуменизам изазива с правом одозрење, али и он мора да постоји. То је један од нивоа на коме се приближавамо. Зато су Франциско и кирил издали званичну и заједничку декларацију на коју су "отечествени" откачили! Ми морамо да имамо заједнички одговор на секуларизовани свет, који је све више антитеистички, као и на милитарни ислам. Нема шале. Ако се будемо пренемагали, мунџоси ће нас згазити као ономад Отомани Константинопољ. Само што је сада проблем што су и у зиднама Рима... Већ су у Европи. Верујем да смо пред апокалиптичним изазовима... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
35 minutes ago, Zoran Đurović рече

И ја сам био прилично скептичан. Међутим, те ствари иду својим током. Не можемо ни да их убрзамо ни да их успоримо али можемо да учествујемо у њима. 

Ствар није првенствено теоријскаито се види из Конгаровог житија. 

Ми који живимо са браћом из друге конфесије видимо да то нису ђаволи, него људи од крви и меса и које море исти проблеми. Тако и католици код нас, никад нисам видео неки презир с њихове стране. Дакле, обичан народ може да уради много. Политички екуменизам изазива с правом одозрење, али и он мора да постоји. То је један од нивоа на коме се приближавамо. Зато су Франциско и кирил издали званичну и заједничку декларацију на коју су "отечествени" откачили! Ми морамо да имамо заједнички одговор на секуларизовани свет, који је све више антитеистички, као и на милитарни ислам. Нема шале. Ако се будемо пренемагали, мунџоси ће нас згазити као ономад Отомани Константинопољ. Само што је сада проблем што су и у зиднама Рима... Већ су у Европи. Верујем да смо пред апокалиптичним изазовима... 

No, pitanje je čim su sve te stvari samo motivisane. naši 3dent tradicionalisti, lefebvriti i ostali potegli optužbe da su modernizam i ekumenizam motivisani i nečim drugim, mnogo profanijim. Milioni razloga (u konvertibilnoj valuti) se uvijek nadju, naročito kad su nužni za spašavanje skoro potopljene Vatikanske banke IOR poslije brodoloma 2012. za pape Benedikta XVI (Vatileaks) Tako si to misle oni.

Vatikánskou komisi, která má zkoumat otázku jáhenství (pitanje djakonata) žen, financují Norské fondy.

Ovaj jedan u komentaru mu otpisao, "kako znam Norveške fondove, da je to istina, u Vatikanu već sjedi Franciska"

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
27 minutes ago, Zoran Đurović рече

Хвала! Кад сам поклонио слику-икону Конгара Хочевару, он ме после 2-3 месеца упита: Оче драги, оно је икона или слика?

- Како год ко жели и види, добри мој о. надбискупе! Сваки сабор је имао своје свеце, а овај то сигурно јесте, иако имамо св. папе Јн 23 и Павла 6! 

Ovo za uzoritog g. Biskupa me neugodno iznenadilo , izgleda da najveći teret oko jedinstva ostaje nama običnim laicima. Kod vas pastira ako se neko usudi previše zalagati oko ekum. postaje crna ovca i može se pozdraviti sa ovo svjetskom karijerom , sad su mi jasno ovi turbo tradicionalisti , oni zapravo ubiru slavu i zavode narod .. dovode se u opasnost onoga , primili ste svoju plaću.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 hours ago, kopitar рече

Ovo za uzoritog g. Biskupa me neugodno iznenadilo , izgleda da najveći teret oko jedinstva ostaje nama običnim laicima. Kod vas pastira ako se neko usudi previše zalagati oko ekum. postaje crna ovca i može se pozdraviti sa ovo svjetskom karijerom , sad su mi jasno ovi turbo tradicionalisti , oni zapravo ubiru slavu i zavode narod .. dovode se u opasnost onoga , primili ste svoju plaću.

Довољан је мој пример. У СПЦ немам каријеру, неплаћен сам, сете ме се само када треба нешто конкретно да се уради, јер неспособњаковићи примају плату, а католици перу руке од мене јер сам им превише ревлуционаран, све то треба "много мудрије" да се ради. И док сви мудрују, нама, који се заиста улажемо у овај пројекат, пуцају леђа. Сада сам у селидби јер нас је газда избацио због неплаћања, а нисмо били умогућности да платимо јер су ми сликарски послови пукли прошле године. Никаква није била моја кривица, него су други забрљали, а како ја живим од пројеката и нисам ни на чијим јаслама, ариведерћи падре Дзоран...:)) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Zoran Đurović рече

 а католици перу руке од мене јер сам им превише ревлуционаран, све то треба "много мудрије" да се ради.

 

Pa ja sam vam maloprije pokazao mistra Jana Husa kako se svaki

put štreca i skače ko vilama podboden na svaki pomen šibica.

Nemate se na šta žalit, dobro ste još prošli dok si oni samo još peru ruke.

Glavno da oko vas ne poskakuju s drvima i kanisterom i ne zveckaju s kutijom šibica.


České nebe - Jan Hus a K. H. Borovský

Češko nebo - Jan Hus i nezapaljive poslovice

Češko nebo - Jan Hus i češki kralj Zigmund - šibice

A dnes je mu svátek nebožtíků, zbloudilý syn katolické Církve.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, poelbuster рече

Како ударити лајк на ово?

Баш недостају неки дугмићи на овом форуму!

Да додам још један предлог:"За Богу плакати!"

Велик је Господ чим сам и оволико стигао да урадим! Зато, драги моји, само храбро! То је једина ствар која нам недостаје. Знања већ има довољно, али не и куражи. Ја сам се увек молио Богу, ово вам он може посведочити, да ми само мучеништво не да, јер не знам да ли бих опстао. Међутим, издржао сам све до дана данашњег. Некада је лакше да те лав изије, него да ти душу на памук извлаче... Мада, како време иде, изгледа да није било случајно што смо узели као кућну славу св. Игњатија Богоносца. :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
32 minutes ago, Zayron рече

Nemate se na šta žalit, dobro ste još prošli dok si oni samo još peru ruke.

Glavno da oko vas ne poskakuju s drvima i kanisterom i ne zveckaju s kutijom šibica.
 

Немојте људи, ако Бога знате, и те шибице... :cheesy3:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...