Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

АлександраВ

Родитељи, ваша деца болују од недостатка природе

Оцени ову тему

Recommended Posts

"Pazeći na svoju decu roditelji odlaze u krajnost – promaja, insekti, boje se čak i da će ih napasti vukovi ili medvedi", kaže Jovan Memedović. Zato deca pate od - nedostatka prirode!

Gradska deca imaju jednu "dijagnozu" a to je nedostatak prirode, započeo je svoje gostovanje Jovan Memedović, autor i voditelj emisije Sasvim prirodno.

"Dokazano je da nedostatak prirode prouzrokuje: nedostatak pažnje za učenje, deca nemaju samostalnosti, oskudni su u komunikaciji. Sve to prouzrokuje fizičke nedostatke, loše držaje tela, ravne tabane, nedostatak imuniteta i sklonost alergijama. Deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i samim tim nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja.  Roditelji osećaju tu problem, i onda brže-bolje šalju decu na neke sportove, ali to nije to – deci treba priroda. Mi smo biološka bića i tek kada smo u prirodi, onda smo ono što jesmo.”

Ekipa emisije “Sasvim prirodno” napravila je eksperiment i probala da okupi što više gradske dece i da ih bez roditelja izvede, najpre u jednu seosku sredinu, a zatim i u potpunu divljinu.

"Planirali smo da to traje tri dana i odmah smo imali nekoliko problema, zbog toga što roditelje ne žele da puste svoje dete tek tako u divljinu – plaše se, imaju strahove. Jednostavno, opšti stav roditelja je prezaštićivanje.

"Ne, on će se prehladiti. Ne, on može da se ogrebe, ili da se ne znam šta desi itd", kaže Memedović.

Memedoviću u povezivanju dece sa prirodom pomažu poznati dečiji pisac Uroš Petrović i dr Ranko Rajović, predsednik Mense za Srbiju:

"Ovaj program nisam izveo sam, postoje ljudi koji se na isti način ovim bave – dr Ranko Rajović i dečiji pisac Uroš Petrović zajedno rade na tome, drže neke radionice po predškolskim ustanovama i na drugim mestima, ubeđujući roditelje i vaspitače da deci treba priroda."

Rajović objašnjava koliko nedostatak prirode štetno utiče na decu:

"Mi imamo u Srbiji svako drugo dete od pest godina sa poremećajem fine motorike, ravni tabani kod 70% dece, usporeniju akomodaciju oka. Kad se sve to sabere, imamo problem u školi. Jer kada to dete krene u školu, ne može da čita duže od deset minuta jer ima poremećaj koncentracije, ne može da piše kako treba i ti problemi kasnije se mnogo, mnogo teže rešavaju. Zato je važno da dete upravo u tim privm godinama života, od sedme-osme do dvanaeste bude što češće u kontaktu sa prirodom."

"Fizički razvoj i mentalni razvoj su usko povezani, jedno bez drugog jako teško idu. Poznato je i da se bolje razmišlja dok se šeta", objašnjava Uroš Petrović, koji je u pauzama fizičkih napora deci postavljao zagonetke i mozgalice.

"Sve se tako lako rešava kad izvedete decu u prirodu. Oni su vam tu, možetre da ih posmatrate, da ih usmeravate, da reagujete.” objašanjava Memedović, zabrinut zbog toga što roditeljski strahovi otuđuju decu od prirode:

"Pazeći na svoju decu roditelji odlaze u krajnost – promaja, insekti, boje se čak i da će ih napasti vukovi ili medvedi".

Zbog tog otuđenja, nije uopšte bilo lako pronaći decu čiji roditelji bi pristali na ovu avanturu, kaže Ranko Rajović:

"To su gradska deca, ali ovo su znatiželjna deca i hoće da idu i žele da isprobaju, ali smo imali problem kad smo pravili grupu što neka deca neće da čuju da dođu, da spavaju u šatorima Tu su bube!, Možda će da padne kiša!, Šta će da jedu?! Retko je videti danas decu da hodaju bosa, o ovde u divljini su po ceo dan bosonogi".

Svoje gostovanje Jovan Memedović završio je porukom upućenom svim roditeljima:

Roditelji, pa to su vaša deca! Nemojte ih zatvarati, ništa im se neće desiti u prirodi. Njima treba potpuna sloboda – ne jedan letnji raspust i nekoliko dana, već pokušajte da to bude cele godine. Nedostatak prirode nije bolest, ali jednog dana to postaje velika nesposobnost i nemogućnost da bilo šta privrede. Sutra, daleko bilo, država će nam biti prepuna ovakvih ljudi, a na to treba da pazimo!", upozorio je on.

Izvor: Detinjarije

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pio vodu sa creva , jeo zelene tresnje , sljive neoprane sa zemlje , penjao se na najvslje drvece , nabijao svinjama kondiciju jureci ih po oboru , pio vodu ladnu sa bunara , znao svako drvo u sumi sve do Dublja , pravio luk i strele koje su mogle da ubiju coveka , trcao po sveze pooranim njivama , niko nije mogao da me stigne , kad naprvim sranje pa me pola sela juri da me bije ja zbrisem u kukuruz , ujedali me svi moguci insekti i jurile sve moguce domace i po neka divlja zivotinja . Zivot na selu je tezak  i ni malo prijatan ali za dete nema boljeg mesta ... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upoznajte dete sa prirodom


Nemojte decu držati pod staklenim zvonom, pustite ih da, kao i vi, odrastu pod plavim nebom. Evo nekoliko predloga za uživanje u prirodi...

 

Za razliku od nekih starih generacija, deca danas najviše vremena provode za kompjuterom, igrajući igrice ili gledajući televiziju. Nema sumnje da i od toga imaju neke koristi, ali ne treba propustiti priliku da detinjstvo provedu napolju, upoznavajući prirodu i okruženje u kome žive.

Upoznajte svoju decu sa prirodom, tako će naučiti da je cene i da razumeju da su deo ogromnog sveta i univerzuma


Sama priroda je fantastičan učitelj, tako da nekada i nema potrebe za knjigama. Vreme koje provode napolju za decu je od višestrukog značaja. Pored toga što se rekreiraju, boravak u prirodi razvija njihova čula, unapređuje kognitivni razvoj, opušta ih. Samo dvadesetak minuta u parku umanjuje mogućnost razvoja poremećaja nedostatka pažnje i hiperaktivnosti.

 

Evo nekih predloga koji mogu kod vašeg deteta probuditi interesovanje za prirodu, podstaći njihovu maštu, radoznalost i saosećanje.

 


Uključite sva čula

 

http://www.yumama.com/skolsko-dete/hobi-rekreacija/6142-upoznajte-dete-sa-prirodom.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Roditeljo, da znate, postoji jedna sjajna stvar kod nas i zove se muski kamp.

Vodi ga jedan sjajan covek pre svega, pravodlavni roditelj i savetnik i couch psihoterapije i to rade nekoliko godina.

Neki kampovi su porodicnk, gde dolaze i mame, ali pocelo je sa muskim kampom, kao nekoliko dana u prirodi oceva i sinova, bez tehnike i cudesa, da bi i deca naucila od roditelja i roditelji od dece i svi zajedno od prirode. Ne mogu s telefona, ukucajte muski kamp na blogspotu,,tamo imate sve informacije. Zaista preporuka od srca.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Doneseš zemlju, uzmeš saksiju..pustiš dete da rukama zagrabi zemlju, posadi štogod od začina ili patadajz ili već cveće neko..za početak sasvim dovoljno

tražiš mesta gde su zrikavci, pa slušajte zrikavce

brojte gnezda roda, i beležite dane kad ste ugledali prvu pticu selicu u komšiluku, ako je moguće

učite o korisnim korovima na primer...i najvažnije ugrabite u danu pola sata za sebe i svoje dete

za početak, sasvim dovoljno 1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тата ове мале девојчице је ставио ову фотографију на друштвене мреже уз опис:
''Обећала је да ће је вратити у реку чим се мало помази са њом.'' :D

13876594_1010505885685294_98077211742679

https://www.facebook.com/dejan.ivanovic.12576

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pomaze Bog svima braco i sestre. Lepa tema. Ja sam inace diplomirani difovac i ova tema mi uvek bila veoma vazna sto za mene licno sto za svoje bliznje.
Ono sto se godinama krivi posle treba i godinama da se ispravlja. Naime na svom licnom primeru to mogu da svedocim i na primeru jednog mog prijatelja koga vam mogu slikovito docarati kao Foresta Gampa :).. ja koji sam bio razapet izmedju poroka i ljubavi prema zdravom nacinu zivota i on koji zivi zivot preneporocan ceo zivot. Pa se posle nerviramo zasto nam nesto ne ide. Pa ne moze da ide kada sebe ne predas ljubavi prema zivotu prirodi zivotinjama miru setnji suncu..ali Otkrovenje se tek radja kada iz tih Bozanskih iskrica predas sebe Sustini tj zajednicarenju sa Gospodom i bliznjima.
Taj moj drugar je licnost iz Sapca i covek koji zivi za prirodu jedan od ljudi koji su me podstakli na podvig dugogodisnjeg krivljenja mog na kompijuteru sto mi je ogromne komplikacije pravilo dugi niz godina u zivotu i radu ali i komunikaciji naravno..
Sinoc citam podatak u predgovoru Svetog Vladike Nikolaja u knjizi namenjene za decu koja uce veronauku osnove Hriscanstva dal..a to je mala knjizica sa osnovnom hriscanskom dogmatikom. On se u predgovoru zahvaljuje Sabackoj eparhiji i porodicama zasto 80% dece pohadja nastavu veronauke i blagosilja ih.
A to vam kazem izmedju ostalog zato sto je Sabac jedini grad u kojem SNS nije na vlasti i grad koji se usvakom smislu ravoja i zivota moze pohvaliti.
Ja to vidim kao rezultat Pravoslavnih hriscana lepo vaspitanih Hristovom naukom.
To i nasoj deci treba.
Mnogi nasi Srpski Veliki Svetitelji su se molili u prirodi..
Mozda bi sve za nasu decu bilo lepse kada bi svaki predmet u skoli imao svoj praksu kao deo nastavnog programa.
Znaci dinamika druzenje kretanje kreiranje priroda setnja..setimo se samo filma "neke ptice nikad ne polete" gde Priroda podize iz mrtvih maltene. Cist planinski vazduh i lekovite travcice i zvukovi prirode.
Koliko sam samo puta pomislio..gledas zivotinjice i vidis dobro samoga Boga. To se ne odnosi na kucne ljubimce koje su potpali pod palu nasu prirodu. Ali njih kad posmatras one vole vise nasu decu nego mi. Kad god dodjes kuci a samo pet minuta budi odsutan zivotinje koje hranim sa tako malo otpadaka od hrane svaki put naprave pravi spektakl od radosti, koliko samo one uticu na razvitak licnosti deteta. Slava Bogu milom i hvala Mu na tvorevini Njegovoj. :)

Послато са SM-G361F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam odrasla u gradu ali imamo plac na periferiji grada i selo mog oca gde smo provodili svo slobodno vreme. Ja sam cuvala ovce sa dedom, kopala, skupljala seno, vozila traktor, niko me nije terao... Pekla rakiju sa dedom, muljala grozdje za vino, cepala drva, igrala se sa jagnjicima, deda ih je po jagnjenju dovodio u sobu zbog mene. Od babe naucila da heklam i pletem. Kada su umrli deda i baba sve je to nestalo. 

Sada, kada ja imam svoje dete ja sam iz centra grada pobegla u prirodu. Ponovo dozivljavam dosta toga sa svojim detetom. 

Moje dete nije zavisnik od telefona, on ima 5,5 godina i jos nikad nije bio u igraonici. Setamo po livadama, sumi, potoku... Zivotinjice su tu... 

Nikad ne bih birala grad. Ove uspomene koje ja nosim iz detinjstva zelim da prenesem i detetu, sta god mogu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

×