Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Џуманџи

Шта је циљ живота хришћанина?

Recommended Posts

ЧЛАН

Дакле, интересује ме:

1. шта је циљ Вашег живота као хришћанина? и

2. зашто (је Ваш циљ баш тај)?

:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

A шта би био, до вечност са Христом...обожење, задобијање Духа Светога ....

Знам да звучи као флоскула...:stadaradim:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
5 minutes ago, Anika рече

А  шта ће да ради читаву вечност без Њега?

Пуј, пуј, пуј....далеко било, :) по логици и не логици ствари , тако јесте, мада многи кажу да није....али Јесте, без Њега  вечност у огњу, и духовном и материјалном....  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
8 minutes ago, Muramasa рече

Jesi li se ikada zapitala šta ćeš da radiš tu čitavu večnost sa Hristom?

Јесам..... Што око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе (1. Кор. 2; 9).

Мозак / рацио, разум, ум логика / назови како хоћеш,  не могу ти дати одговор на твоје питање...постоје ширине несагледиве људском уму....е у тој ширини несагледивој  прелепој, предивној, божанственој ....ће да ми буде фино....

Замисли најлепши тренутак на земљи / али да није сладострасан, порочан / и продужи га у  вечност. Рај са Христом,  најлепши тренутак који има трајање....Парадокс вере....  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Као хришћанину:

1. Служити Господу, својевољно и радосно, уживати служењу

2. Зато што је награда живот вечни, а и живот овдашњи је лепши са Њим

 

Е, сад, то је теорија, оно како бих волео да јесте. У реалности, мало је другачије...

Но, тежити томе је почетак.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

1. По светом Серафиму Саровском "Циљ хришћанског живота је стицање Духа Светога." 

https://svetosavlje.org/sr/sticanje-duha-svetoga-cilj-hriscanskog-zivota/

2. Зато што човек мора стално да се труди да би напредовао у врлини и да његова вера буде непоколебива. А то је могуће само ако се непрестано труди у добрим делима, односно, ако нема прилику за добра дела, нека се моли Богу. Једино са добрим делима можемо задобити Царство Небеско а дела је могуће творити једино ако се молимо Богу. Односно ако разговарамо са њим у молитви то јест, ако ослушкујемо Његове реакције на нашу молитву и испуњавамо их. Наравно, не прво, него што их испитамо да не би залутали и били обманути од нечастивога. А највећа обмана коју нам нечастиви може приредити је одлагање спасења. Каже нам он "Сутра ћеш да се трудиш. Не данас сутра се моли. Сутра иди у цркву." - Ова поука је узета из поучне приче румунског старца Клеопе (Илије) из манастира Сихастрија "Како ђаво обмањује човека?". Ево ти линка:   

Душекорисна прича

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Предраже, питам Вас и остале форумаше, без цитата молићу. :)

Живо ме занима шта има да каже @RYLAH Многогрешни. :)))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

1. Смирење.

2. Зато што кад изгубим свој унутрашњи мир изгубио сам читав свет.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ovo pitanje me natjeralo da se zamislim i sagledam sebe, jer nisam bila svjesna nikakvog cilja, ili tačnije svrhe; vjera otkako je izronila u meni, nikad više nije nestala, samo je jačala, paradoksalno, tako da osjećam da mi je data, dar... Uprkos mislima sumnje i hule, uprkos osjećanjima ropćućim i gordo-očajavajućim, vjera istrajava u meni, u dubini srca ponekad osjetim prisustvo milosti i odgovor na molitve. Svrha mog življenja hrišćanstva je da osmislim svijet, razna pitanja koja me muče i sva dešavanja i sve odnose, svu egzistenciju i propratno trpljenje, koliko je moguće, i sebi i drugima; da iskoristim dano mi vrijeme i pružim od sebe što je moguće više, jer mislim a još više osjećam da je tako moguće najpotpunije ostvarenje i moje sopstveno i drugih, i želim da služim Njegovom Dobru. Na ovom svijetu ne vidim ništa zanimljivije od čovjeka i volim ljude, naročito djecu. Nalazim sebe u hrišćanskom etičkom kodeksu čovjekoljublja i služenja, tom pravcu sam naginjala i prije no što sam okrila Gospoda. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

:dobro:

То је поента ове теме - да се замислимо над собом. Шта уопште желимо да постигнемо у нашим животима као хришћани? Зашто баш то? Итд, итд... Пишите. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
3 hours ago, Џуманџи рече

Дакле, интересује ме:

1. шта је циљ Вашег живота као хришћанина? и

2. зашто (је Ваш циљ баш тај)?

:)

Dakle , ja nisam Sveti Serafim . 

1) Ne znam i

2) Ne znam . 

Cilj mog zivota je da postanem Hriscanin ... 

Dozvolite mi da se pokajem ...    :bu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
19 minutes ago, Arsenija рече

Dakle , ja nisam Sveti Serafim . 

Добро је, иначе не би писала на жру. :)))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

1. мир у себи и са свима око себе..

2. зато што немир не могу да поднесем,то је паклено стање душе,и не желим да га имам у себи..

Послато са ST23i уз помоћ Тапатока

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Иако сам агностик, могу рећи да сам донекле "филозофски хришћанин" ( значи, поштујем принципе и начела која је Исус проповиједао, само нисам сигуран да могу знати да ли има Бога и нисам сигуран да ли заиста вјерујем или не вјерујем ), па ајд да одговорим :)

1. Бити што бољим човјеком који ће хтјети и моћи пружати помоћ, заштиту и љубав.

2. Јер сматрам да су само истински јаки они људи који могу истрпјети недаће као што је Исус и не мрзити, него разумјети другог, или себе, или свијет око себе - они који могу укротити свој его зарад вишег/општег добра. Што је више таквих људи, више ће бити несебичности, саосјећајности, доброчинства и испомоћи, и то најважније, од своје слободне воље.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Празник Светог Великомученика Трифуна, заштитника винара и виноградара, прослављен је 14. фебруара 2020. године свечаним евхаристијским сабрањем у манастиру Буково чије братство годинама узгаја најквалитетније сорте винове лозе и прави вина врхунског квалитета.       Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Николаја Мирликијског а саслуживали су му архимандрит Козма, протосинђел Симеон, јеромонах Енох, јереј Дарјан Комненовић, архиђакон Илија и јерођакон Марко, док су за певницом појали Дарко Ђорђевић и Душан Стојменовић.   Епископ Иларион је у беседи честитао свим винарима и виноградарима славу и пожелео родну и благословену годину. У свом обраћању истакао је да брига о винограду нема за циљ само производњу вина већ и васпитавање човека да се у труду узраста у стално напредује, као и подсећање да уз добар плод узносимо и благодарност Богу на свему што нам дарује.   Након свете Литургије литијски се пошло до винограда где је, уз традиционално орезивање лозе, владика благословио род а освећен је и нови виноград.   У манастирском конаку је затим уприличено послужење и дегустација вина за верни народ и успешне винаре неготинског краја.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у храму Сретења Господњег у Берима код Подгорице, метоху манастира Михољска Превлака.       Пред почетак Литургије, Владика је освештао храмовни фрескопис.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да је Сретење Господње чудесни догађај, јер је то сретење Симеона Богопримца с Њим, са живим Господом од Дјеве рођеним.   „Симеон Богопримац је тада изговорио оне ријечи које и ми непрекидно понављамо: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје које си припремио пред лицем свих народа, свјетлост на посвећење незнабожаца, на славу народа Твога Израиља“, рекао је он.   Додао је да је Симеон Богопримац био први од људи који је доживио и осјетио тајну доласка Христа, Сина Божијега у овај свијет и сретење са Њим.   „Овај догађај нам, уствари, открива велику и најсветију тајну сретења између Бога и човјека, Бога и човјечанства, Бога и овога свијета. Кроз Симеона Богопримца сва творевина Божја прима у своје наручје Христа Господа, поготово људски род га прима у своје наручје. Људски род постаје Богопримац“, објаснио је Владика Амфилохије.   Нагласио је да је сваки храм мјесто гдје се догађа сретење са Господом.   „И ми данас се овдје сретамо са Господом и примамо Господа у своје наручје, у своје срце, свој ум, у своју душу“, закључио је Митрополит Амфилохије.   Након светог причешћа благосиљан је славски колач.   Владика је на крају рекао да је данас и дан рођења предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.   „Да се помолимо Богу да се, као што се срео рођењем са овом земљом и са својом мајком и оцем, и он срете као Симеон Богопримац са Господом да би могао на крају свога живота да и он изговори оне ријечи: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје, које си припремио пред лицем свих људи, свјетлост на просвећење незнабошцима у славу народа Твога Израиља“, рекао је Владика.   Рекао је да су сви људи призвани да се срету са Господом.   „Без тога сусрета земаљски живот је нула и ништа не представља, без обзира какав положај човјек имао овдје на овој земљи. Дај Боже да Господ просвијетли и све наше људе у Црној Гори свјетлошћу истине своје и богопознања, да се сви који се у њој рађају, и шире од ње, срету са живим Господом, да се просвијетле свјетлошћу истине Божје, Бога љубави, да би онда Божанском љубављу вољели и овај свијет и све људе и да би завољели живога и вјечнога Бога“, поручио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Млади ретко одлазе у цркву и уопште се не баве својим духовним жиотом. Они сматрају да им то није потребно и препуштају се таштини и испразности овоземног живота. На то заиста треба обратити посебну пажњу. То је у ствари плод гордости и духовне незрелости. Они сматрају да је одлазак у цркву ствар простог народа и жена, а притом заборављају да заједно с људима у цркви служе и анђели који сматрају да су изузетно срећни и блажени због тога. Молитва је стални осећај да смо духовно немоћни. Молитва је стални осећај захвалности. О, блажено време молитве!  
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      -Нико не уцјењује државу, нити је то могуће. Држава припада свима нама. Владајућој већини покушавамо да предочимо својеврстан плебисцит, да нам треба бољи правни пропис од оваквог закона. Није добро да било ко из власти, себе или своја политичка рјешења поистовјећује са државом, поручио је Перовић коментаришући наводе Ђукановића.     -СПЦ у Црној Гори покушава да креира преседан. Ову државу није стварала СПЦ, већ је учинила све што је у њеној моћи да ове државе не буде, тврди Ђукановић, наводећи да литије у Црној Гори имају политичку позадину.   Ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић поручио је предсједнику државе Милу Ђукановићу да се Српска православна црква у Црној Гори, борећи против спорног Закона о слободи вјероисповијести, бори за бољу Црну Гору, те да им није циљ да промијене државу, већ спорни правни акт. Ђукановић је синоћ у емисији Телескопија на РТЦГ оптужио СПЦ да је инструмент за реализацију великосрпских националних интереса, да покушава да сруши државу Црну Гору, те да представља мину у темељима црногорског мултиетничког и европског друштва. Лидер ДПС-а је оспорио да митрополиту црногорско-приморском Амфилохију припада трон Светог Петра Цетињског, тврдећи да СПЦ дијели људе и позвао државне институције да препознају да је Црна Гора угрожена и да дјелују у складу са овлашћењима.   Коментаришући тешке оптужбе предсједника Ђукановића, Гојко Перовић је у изјави за „Дан“ казао да „борећи се против оваквог закона, ми као грађани Црне Горе, а истовремено и вјерници Православне цркве, боримо се за бољу Црну Гору. За Црну Гору која ће имати добре, а не лоше законе. Све остало су промашене и неутемељене приче. Тема је лош закон. Тема протеста је лош закон који једној великој групи људи и једној институцији, која окупља највећи број вјерника у Црној Гори, ускраћује могућност да се за своја права бори свим могућим правним средствима. Дакле, ускраћени су нам правни механизми, ускраћена нам је прилика да се за црквену имовину боримо онако како се могу борити сва физичка и правна лица у Црној Гори до усвајања овог закона. Усвајањем овог закона суспендована су нам она права за доказивање имовине која имају сва друга физичка и правна лица у Црној Гори на основу и других закона и Устава. Дакле, закон је антиуставан и дискриминише нас као и Цркву. Желећи да овај и овакав закон нестане и да га замијени бољи, ми се управо боримо за Црну Гору, као њени лојални грађани и као вјерници Православне цркве. Све остало је политикантство и обмањивање јавности. Све мимо ове борбе за бољи закон и за бољу Црну Гору која ће имати добре законе је празна прича која обмањује јавност, па макар она долазила и са мјеста предсједника државе“, казао је Перовић.   Он је истакао да треба спустити тензије и тражити пут ка разумијевању. „Не желим да на сваку предсједникову тезу, којом обмањује јавност, дајем коментаре што би било подизање тензија. Нико не уцјењује државу, нити је то могуће. Држава припада свима нама. Владајућој већини покушавамо да предочимо својеврстан плебисцит, да нам треба бољи правни пропис од оваквог закона. Није добро да било ко из власти себе или своја политичка рјешења поистовјећује са државом. Циљ нам је да промијенимо закон, а не државу“, поручио је Перовић одговарајући на наводе Ђукановића.   Мило Ђукановић је синоћ на РТЦГ казао и да би и он могао да позове грађане на контрапротесте, али да то не ради јер би могло да изазове последице. Ипак, истакао је како вјерује да ће доћи до дијалога између предсједника Владе Душка Марковића и митрополита Амфилохија о спорном закону, али и да држава неће пристати ни на какве уцјене. Устврдио је да СПЦ није стварала државу Црну Гору већ је чинила све да она нестане.   „СПЦ се опире регистрацији и обавези да буде друштвени субјект који ће бити дио правног система Црне Горе. Њена централа у Београду прихватила је ту обавезу у Србији, а СПЦ у Црној Гори не жели да се региструје јер тврде да су стварали Црну Гору и да су старији од Црне Горе. СПЦ покушава да у Црној Гори креира преседан. Ову државу није стварала СПЦ, већ је учинила све што је у њеној моћи да ове државе не буде“, тврди Ђукановић, који је оцијенио да литије у Црној Гори имају политичку позадину и да их подржава просрпска опозиција.   Он је коментарисао и изјаву Гојка Перовића који је казао да нема колективне одговорности, већ да сви индивидуално сносимо одговорност, поручујући „да свако мора знати да када извуче мач из корица, треба да зна како ће га у корице вратити, а не да преноси одговорност на другог“. „Државни органи гарантују стабилност и безбједност грађана, уставни поредак и право и слободу сваког грађанина“, казао је Ђукановић, одговарајући на питање о слању специјалних полицијских снага на сјевер државе. Ðукановић је рекао и да је проблематична легитимација да митрополит Амфилохије говори са трона Светог Петра Цетињског.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У понедељак, трећег фебруара, када наша света Црква прославља светог Максима Исповедника, онога који је посведочио веру у Христа делима и речју, Преосвећени владика Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Милан Борота, протонамесник Бранислав Матић, јерођакон Јован, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су богослови Богословије "Светог Јована Златоустог".   Звучни запис беседе   По прочитаном Јеванђељу по Луки, Преосвећени је истакао исповедања вере хришћана и људи: “Кроз ово данашње кратко Јеванђелско штиво Господ Христос каже да ко мене призна пред људима признаће и њега Син Божији пред Оцем својим небеским. Али у исто време додаје а ко одрекне мене пред људима одрећићу се и ја пред Оцем својим небеским. Довољно да размислимо за шта се опредељујемо. Да ли за Бога или за овај свет или ове људе?    Господ нам каже да ми треба да признајемо Сина Божијега, али другим речима ми треба да исповедимо Сина Божијега пред људима јер није само довољно да ми у својој души кажемо да ми верујемо. Треба ту своју веру да исповедимо, да би други људи кроз моју исповест поверовали у Господа Исуса Христа. Другим речима ко исповеди веру у Сина Божијега тај добија награду. Шта је награда? Царство Небеско. Опроштај грехова. Добија награду јер ће таквога човека признати Син Божији пред Оцем својим небеским. Другим речима Христос хоће да нам каже да ко исповеди веру у мене и моје сатрудништво...”   У наставку је Преосвећени рекоа да је нама потребно Божије сатрудништво, тако смо и ми потребни Богу. Ако Христос не пронађе да су наша дела Христова, људска дела, Господ нас неће спасити, јер: “Делима ћемо се оправдати, или ћемо се својим делима осудити како то каже Јеванђеље”. Отац признаје и неваљало дете, али га признаје кроз признавање вере у Бога, да кроз његову родитељску молитву и труд Бог ће помоћи да се тај неваљали син заблудели син врати Оцу свом небеском. Сваки је човек заблудео који занемари Бога, који замени Бога са било чиме у овоме свету.    Да браћо и сестре то је врло важно да признамо Сина Божијега пред људима. Како да га признамо? Кроз веру али и живот по тој вери. Добро је веровати, али да ли твориш по тој вери? Вера без дела шта је? Мртва. А и дела без вере су мртва... Који прилази Богу треба да верује у Бога да Бог постоји и да Бог награђује онога који живи по тој вери. То нам је врло важно да размишљамо о томе да не дођемо у ту ситуацију да нас Господ не препозна. Господ неће препознати онога који Божије дарове није препознавао у себи.    Него који је закопавао... Све што је мени Господ дао и даје не даје искључиво ради нас, јер ако човек добио дар не значи да је само њему дао. Како је само теби дао, а другоме није дао? Дао је Бог свакоме дарове по мери наше вере, по моћи нашој да те дарове умножава, и заиста сваки онај који закопава дарове Божије он се одриче од Бога. Бог зна зашто даје једноме један, другоме два, три, пет... али ми не треба да се оптерећујемо ако неко има више дарова, јер што више дарова има он мора више да ради, да се труди...    Онај који је добио један, нека се потруди да умножи јер ако умножи он ће се спасити. Ако се пита: зашто онај има више а ја мање?, онда ће сав жвот бити у осуђивању. Зато апостол Павле каже да треба да будемо задовољни оним што имамо, или на другом месту: “шта се хвалиш да ниси примио, када си све примио? Све смо примили браћо и сестре ако смо примили Бога у себи, ако живимо Богом. Зар има већег дара од Бога?...   Владика је протумачио речи Јеванђеља које говори апостолима да се не брине о томе шта ће рећи пред синагогама јер ће их Дух Свети научити шта да кажу: “Да би нас Дух научио у тим тренутцима треба да живимо Духом. Ако си живео Духом Светим Он ће те научити, јел си призивао Духа Светога, јеси ли тражио да се Дух Свети усели у тебе?”    Ко живи Духом Светим и у Духу Светом тога Дух Свети води, тога Дух Свети руководи, тога Дух Свети учи шта треба и како треба и да ради и шта треба да ради. Не руководимо ли се Духом Светим онда ћемо својим духом и духом овога света. Онај човек који се руководи својим духом он је далеко од Духа Светога. То је као када човек замени Бога собом.   На крају беседе Преосвећени се дотакао људи који живе без Духа: “Човек без Духа Светога испуњен је бригама, хоћу ли имати ово, оно, и треба да се бринемо јер треба да дамо и телу и души... Онда је смућен човек, и обично тада тражи што му није за спасење. Јер га дух свој не приводи Духу Светоме. А апостол Павле каже: Духа не гасите. Када човек живи Духом Светим човек је без свих тих брига.    Када живи Духом Светим и када наиђу бриге овога света лако их преброди... Нека нам Господ помогне да вером исповедамо Христа и делима својим. Да се не стидимо признати Христа пред људима али да се стидимо својих грехова. Ако се човек не стиди греха неће никад престати да греши.    Стид опомиње човека на његово грешно стање и приводи га Богу. То је она народна ко се Бога боји и људи не стиди... Да нам Господ помогне да спознамо шта нам је на корист. Нама је на корист спасење, вера и живот по Богу. Бог вас благословио”.     Извор: Епархија шумадијска
×
×
  • Креирај ново...