Jump to content
grigorije22

НЕРОЂЕНИ - савест друштва

Recommended Posts

Инсталляция в Старой Риге. Автор инсталляции Ева Риекстиня представила 27 скульптур нерожденных детей, рядом с которыми размещены таблички с причинами, по которым их мамы сделали аборт.

74633_original.jpg

9870b82c8c708ad90b537b8f5e1d7473.jpg

0_a0a0f_7399e86_XL.jpg

SS8CBHa5KK0.jpg

X_KcvDaDJ98.jpg

ab2.png  252149_600.png

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

У нас в стране 8 миллионов абортов в год - так давайте поставим перед вами 8 миллионов годовалых детей и дадим вам в руки автомат Калашникова. Вперед, стреляйте! Поднимется рука? Нет. Потому что с виду мы все нормальные, вроде, люди, не садисты.

Пётр Мамонов

14344767_1776559965963002_14480081039999

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молитва мајке милостивом Господу за свесно погубљена или умрла чеда у својој утроби

Помени, Човекољупче Господе, душе представљених слугу Твојих - младенаца, који у утроби православних мајки умреше или услед нехотичног поступка или при тешком порођају или свесно погубљених, и који зато не примише Свето Крштење. Крсти их, Господе, у мору милосрђа Твог и спаси неизрецивом благодаћу Својом, а мени грешној (име) која починих убиство младенца у утроби својој, опрости, и не лиши ме Твоје милости. Боже, милостив буди мени грешној. (метанија) Господе, помилуј чеда моја, која умреше у утроби мојој, ради вере и суза мојих, по милости Твојој. Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

UBISTVO NEZASTICENIH

Svuda cujemo rec “mir”, ali je to laz. To je gnusno licemerje. To je jedna od zivotinjskih grimasa savremenog civilizovanog sveta. Oko nas se vodi rat, koji se ne prekida, u kome nema primirja ni zavrsetka, kao ni pobednika ni pobedjenih, vec postoje samo krvnici i njihove zrtve. Taj rat je zahvatio ceo svet, ali narocito one zemlje koje se gorde svojom civilizovanoscu, kulturom i progresom. Taj rat je – nehuman, metodski genocid, kome nema presedana ili poredjenja u ljudskoj istoriji. To je rat roditelja protiv svoje dece. To je rat u kome se liju potoci krvi, gde je ubistvo povezano sa mucenjem. I taj rat, koji godisnje odnese destine milona zrtava se licemerno, onako kako prilici savremenom coveku, iz nekog razloga naziva pravim nazivom – bojistem nevinih i nezasticenih, sadizmom, ozakonjenim pravom na ubistva i prestupe, prikriveno i maskirano nejasnim i bez ikakve savesti licemernim terminom pobacaj to jest “izbacivanje napolje”, kao da se radi o nekoj nepotrebnoj starudiji, koja se baca u djubre, a ne o zivom bicu, o detetu. U bivsem Sovjetskom Savezu se godisnje vrsilo po 7-8 miliona abortusa koji su registrovani u medicinskim ustanovama. U ovaj broj nije uracunat broj tajnih abortusa. Ogroman broj zrtava je odneo Drugi Svetski rat, ali je broj dece koju su ubili roditelji mnogo veci nego broj vojnika ubijenih na frontu. Ta tamna strana zivota savremenog covecanstva jasno dokazuje da se civilizacija pretvorila u eskalaciju surovosti. Cujemo pozive za mir, ali se oko nas ne samo ne smanjuje nego se i povecava krvavo bojiste, koje je po broju svojih zrtava prevazislo najezdu Mongola, zlodela Tamerlana i Batija, nadmasujuci surovost Tirana i dzelata u konclogorima i mucilistima. Zrtava tih nevidljivih ratova je mnogo vise nego zrtava svih ostalih ratova zajedno ili svih ubistava i kazni. Tim prestupom se krsi svako ljudsko, a ne samo Bozansko pravo. Vec od trenutka zaceca se obrazuje zivi organizam koji u sebi nosi sav potencijal ljudske licnosti. Eksperimentalno su dokazane slozene i korisne reakcije ploda na okolinu. To je bice koje ima osecanje boli i zelju za zivotom. 

Ozakonjenje abortusa krsi sve moralne i pravne kodekse, ciji je cilj zastita ljudske licnosti. Nas prvi zakljucak je da plod kao ljudska licnost treba zastitu, i plod kao ljudska licnost ne podleze unistavanju. Principijelna granica izmedju ubistva ploda i drugih oblika ubistava ne postoji. Pravo ili nekaznjivost abortusa dodeljuje roditeljima pravo koje ne pripada nijednom coveku a to je pravo tiranina, koji po svojoj volji moze da ostavi u zivotu ili umrtvi svoj plod.

Nekaznjavanje abortusa, odsustvo moralnih i pravnih zakona za zastitu ploda i njegovog neotudjivog prava na zivot cine licemernim i besmislenim sve deklaracije za zastitu covekovog dostojanstva i slobode.

Ubistvo nezasticenog – je najpodliji i najmrskiji vid ubistva, i zato ljudi koji se odluce na ubistvo nezasticenog novorodjenceta, mogu u odredjenim okolnostima da ucine i neki drugi prestup.

Aforizam drevnih sudija je glasio: “Bolje je opravdati 10 krivih, negoli kazniti jednog nevinog”. A ovde se nevini kaznjava smrcu, i to sadisticki – ziv se razdeljuje na delove. Ranije se krvniku nije pruzala ruka, niti se sedalo s njim za isti sto, a savremenim krvnicima – roditeljima, koji ubijaju decu, i lekarima, koji mozda nesvesno u tom slucaju postaju profesionalne ubice, javno mnjenje se uospte ne protivi. Znaci celo drustvo ucestvuje u ubistvima. Duznost lekara je da ukaze pomoc cak i neprijatelju. Sada oni postaju slicni najamnom ubici. Ubistvo novorodjenceta je prestup Bozanskog i ljudskog prava, prestup protiv same ideje porodice i supruznistva, protiv same ljudske pritode, protv svog naroda i celog covecanstva. Ubistvo dece je – ugrusak egoizma, surovosti, kukavicluka i licemerja. Porodica je prema hriscanskom ucenju mala domaca crkva; abortusi je pretvaraju u razbojnicku druzinu. Porodica je – uzajamna pomoc i zajednistvo prava u privremenom i vecnom zivotu, a ovde ljudi podsticu jedni druge na prestup koji vodi moralnoj pogibiji: umesto prijateljstva i uzajamne pomoci jedni prema drugima postupaju gore od svih neprijatelja. Porodica je – uzajamna ljubav. Da li je moguce voleti ubicu svoga deteta, ukoliko su oba supruznika kriva za to? Prestup i ljudska krv nikada ne sjedinjuju vec samo razjedinjuju, i zbog toga je broj abortusa i razvoda saglasan jedan drugom. Ubistvo deteta profanise slozene supruznicke odnose, svodeci ih samo na razvrat, koji ne moze doneti ni srecu ni dusevnu toplinu, vec vodi kultu naslade u kojem ima neceg surovog i bezobraznog. Dokazano je da deca nasledjuju ne samo fizicke vec i druge odredjene osobine svojih roditelja. Emotivni zivot roditelja se odrazava na potomstvu i prelazi u vidu predispozicija na njihovu decu. Roditelji koji su odlucili da ubiju svoje dete, su vec uneli u svoj genetski kod predispoziciju za ubistvo, koje ce opteretiti psihu buduce dece, a ponekad se dusevne osobine ne prenose direktno, vec kroz pokolenja. Zato roditelji, koji su se odlucili na ubistvo svog deteta cine prestup ne samo u odnosu na njega vec i u odnosu na decu koju su ostavili u zivotu. Roditelji koji su svojoj deci preneli potencijal surovosti i podsvesne teznje za ubistvo, cesto sami postaju zrtve surovosti svoje dece, i cude se odakle po njihovom misljenju ta nepravda? Za hriscanina ubistvo dece predstavlja ne samo moralni pad i degradaciju coveka, vec i strasan duhovni bezdan. U Bibliji je receno: “Ne ubij”. Ta zapovest je nepromenjen uslov saveza coveka sa Bogom. Pri narusavanju zapovesti savez se raspada zahvaljujuci coveku i on ostaje sam bez Boga…  ....

Umiru odrucuci Boga, jer krv dece koja nije omivena pokajanjem postaje ognjena reka, koja ove ubice odvaja od Boga u vecnosti.

Nijedna zivotinja, nijedan gmizavac, ni zmija, ni skorpion ne unistavaju svoj porod radi naslade. Covek je u epohi civilizacije, prosvecenosti i humanizma prevazisao po surovosti sva bica koja zive na zemlji, postavsi bezosecajniji od zmija i skorpiona. Dok ubistvo dece ne bude objavljeno kao najvece zlodelo i okarakterisano kao protivzakonito, svi pozivi na mir i pravednost ce biti samo maska na licu kanibala. U autobiografskoj literaturi je opisan primer najdubljeg moralnog pada, koji se desio otselniku po imenu Jakov. On je u pijanom stanju pocinio tri greha: preljubu, ubistvo, a zatim je sakrio telo svoje zrtve, lisivsi je hriscanskog pogreba. U tom zitiju je tajkodje opisan neobican podvig pokajanja, koji je na sebe preuzeo pali podviznik, odvojivsi se od Boga preljubom i ubistvom. On se 10 godina molio u podzemlju, u keliji iskopanoj ispod poda kuce u kojoj je ziveo svestenik – njegov duhovni otac. On nije video suncevu svetlost, hranio se samo hlebom i vodom, i taj prostor je bio toliko tesan i nizak da on nije mogao da stane svojim rastom, nije mogao da legne na pod, a sedeo je sklupcan. Posle deset godina je dobio znak da mu je greh oprosten. Supruznici koji se odlucuju na ubistvo deteta ponavljaju Jakovljev greh uopste ne razmisljajuci o bilo kakvom pokajanju.

Plansko ubistvo deteta je to sto u nasem licemernom drustvu nazivaju gnusnim po svojoj lazi naucnim terminom “regulisanje porodice” koje u sebi sadrzi i preljubu to jest goli razvrat – to je unistenje i porodice, i licnosti; ubistvo, zversko i cinicno lisavanje zivota ljudskog bica i prosto predavanje zemlji. Ime prve zene Eve znaci “zivot”. Ime zena koje vrse ubistva dece je – “smrt”. Te majke postaju demoni svog sopstvenog tela to jest taj Bogom stvoreni hram, u kojem se radja i razvija ljudski zivot, one pretvaraju u muciliste, gde krvnik njihovu decu kaznjava secenjem ruku, nogu i glave. Zatim telo nalazi svoje mesto na nekom smetlistu. I te zene-vampiri ce biti uvredjene ukoliko neko posumnja u njihovu ispravnost. Jakov je svoje grehe pocinio u pijanom stanju. U stanju dusevne opijenosti gnevom ili revnoscu, ubica, buduci van sebe, moze kao u napadu bezumlja lisiti zivota svoju zrtvu. A ovde se desava jos nesto gore i strasnije: roditelji mirno, skoro skrstenih ruku odlucuju da li ce dete ziveti ili ne. To nije daleko od nacista koji su racunali koliko kilograma sapuna je moguce napraviti od tela ili koliko dzakova kose je moguce iseci sa streljanih ili u gasnim komorama ugusenim zrtvama.

Ubistvo hladnog razuma, ubistvo radi ugodjaja – je najgnusniji oblik ubistva i najstrasniji covekov pad. Rat je – velika nesreca, i u njemu kao da se ovaplocuje satanska grehovna energija, koju covecanstvo gomila. U ratu se cine surova dela, na bojistu se ubija neprijatelj i gine se. A ovde ubica ubija nezasticenog. On nema mogucnost pruzanja otpora. Na bojnom polju s neprijateljem vojska resava ishod sukoba, a roditelji koji ubijaju svoje dete su gori od bandita i razbojnika. 

U krajnjem slucaju, i bandit, i razbojnik takodje rizikuju, iako rade protivzakonito, a ovde zakon cuti, i ubica je jos ranije opravdan nasim zakonima, zakonima drzave, koja deklamuje pravo na zivot, ali ne stiti to pravo te on biva opravdan svojom razvracenom savescu i mnjenjem savremenog liberalnog drustva, koje ne protestvujuci protiv ovog prestupa, se u sustini solidarise sa ubicama.  .....

Mnogi govore o svom patriotizmu, o svojoj ljubavi prema Domovini, ali Domovinu pre svega cine sami ljudi. Domovina nije samo proslost, koliko je sadasnjost i buducnost.

Ti roditelji koji ubijaju svoju decu ubijaju buducnost svoje Domovine. Oni vode genocid protiv svog naroda. Razvrat, raspad porodice i povecan broj abortusa su medjusobno povezani. U poslednje vreme je otvoreno mnogo Crkava; obnavljaju se stare, grade nove, broj vernika se povecava. Ali istovremeno statisticka kriva abortusa ne pada. Kako objasniti taj paradoks jer se obicno broj aktivnih Crkava i broj ljudi koji posecuju Bogosluzenje odredjuje po spoljasnosti duhovnost naroda, i to su moguce je reci neki vidljivi orijentiri. Ali mracni svet zla nije odustao od borbe sa hriscanstvom, a ako i jeste onda samo radi toga da bi zauzeo druge strateske pozicije. Crkva je – ta duhovna sredina gde ljudska dusa ulazi u razgovor sa Bogom. Bez toga Crkve, bez obzira koliko ih ima, ostaju nadgrobni spomenici na groblju duhovnosti. Otvaraju se Crkve, ali paralelno s tim pa cak i intenzivnije se otvaraju firme gde se trguje pornografijom i razvratom; izdaje se religiozna literatura, ali uporedo s tim u velikim razmerama se izdaje neprikriveno i najrazvratnija pornografska literatura, bioskopski filmovi, video filmovi i slican duhovni otrov, koji dublje od narkomanije, truje savremeno drustvo, pretvarajuci decu u starce, koji su oprobali sve oblike razvrata, a starci koji zaboravljaju na svoje godine postaju slicni razvratnim mladicima.

Ljudi zive u atmosferi cinizma i razvrata, koji proglasava celomudrenost i stid mracnim zastarelostima, nekim atavizmom. Taj isti razvrat koji nas gleda iz izloga prodavnica, sa reklama, sa novinskih stranica. Ljudi, prezasiceni porocima, stoje u Crkvi kao mrtvaci. Mikrob razvrata – je najstrasniji mikrob; potrebne su mnoge godine pokajanja i borbe da bi se izbavili i ocistili od te zaraze i postali sposobni za opstenje sa Bogom. Zato Crkva u tom moru prljavstine, izopacenih osecanja, cinizma i utancanog-divljeg razvrata ostaje bolnica za mali broj ljudi, a za vecinu je i dalje mrtvacnica, gde nepokajani ljudi koji nisu zapoceli borbu sa razvratom lice na leseve koji trule. Satana je znao sta radi: unistivsi unutrasnji hram ljudske duse, on se vec ne boji tih hramova, pred kojima je do juce drhtao. Mi smo slicni ljudima za koje se gradi bolnica a pored nje istovemeno desetak reaktora koji ispustaju svoje smrtonosne zrake. I tako dobijas smrtonosnu dozu radijacije a zatim idi i leci se. Razvracena dusa bez dugogodisnjeg i iskrenog pokajanja ne moze da zadobije Blagodat Duha Svetoga; ona je nesposobna za samoodricajni duhovni trud; cime se krug zatvara. .....

Ljudi imaju razlicite karaktere, razlicite ukuse i razlicite potrebe. To sto neko smatra najvaznijim u zivotu moze biti cudno i neprihvatljivo za drugoga. Ali ima nesto sto je van materijalnog sveta sto je potrebno svakom coveku iako on to ne priznaje iako je to tajna njegovog srca. To sto je potrebno svakom coveku je – ljubav. To je taj zagonetni osecaj, u cijoj toplini zeli da se ogreje dusa svakog coveka, pa cak i prestupnika. Visi oblik ljubavi je – tajanstvena ljubav ljudske duse prema Bogu. Ta ljubav se u najsavrsenijem i najneposrednijem vidu projavljuje u monastvu, gde ljubav prema Bogu postaje cilj celog ljudskog zivota. Duhovna ljubav ne zna ni za razocaranja, ni za promene; ona trazi mnogo, ali zato daje znatno vise. Gubitak ljubavi prema Bogu je ucinilo covecanstvo nesrecnim i sva dostignuca civilizacije – nadgrobnim spomenicima na groblju dusa. Danas je malo srecnih ljudi. Unutrasnje neprekidno nezadovoljstvo, osecaj ostavljenosti i otudjenosti se postepeno pretvara u zlobu, i zelju za unistenje. Spolja se to projavljuje u najrazlicitijim oblicima: narkomaniji, alkoholizmu, porodicnom sadizmu, nacionalizmu, tiraniji u svojoj okolini, u besmislenim surovim postupcima, zajedljivim osmesima, kao da se covek sveti svemu i samom sebi. Pored toga, covekova dusevna pustos i hladnoca okolne sredine izaziva isecaj neprekidne opasnosti, neprekidnog ocekivanja moralnih napada od strane bliznjih. Osecaj svoje nezasticenosti i bespomocnosti – radja citave komplekse nervnih i psihickih bolesti, kada covek hoce da pobegne od stvarnosti u svoju bolest. Duhovna pustos coveka i savremenog drustva prave od coveka ili primitivno beskarakterno bice, liseno moralnih nacela, u sustini veoma nesrecno, ili nasilnika nad slabijim, ili coveka koji zivi u tom svetu kao u sumi punoj zveri u vecnom strahu pred nastupajucom nesrecom. Nase drustvo je duboko bolesno i duboko nesrecno. Mi tvrdimo da je pocetak histerije i depresije – egocentrizam, nedostatak ljubavi, katastrofalna nesposobnost za ljubav. Visa ljubav – ljubav prema Bogu je skoro izgubljena. Ljubav prema Bogu se stice u borbi sa grehom i strastima. Pored monastva, koje je po svojoj sustini skoncentrisana ljubav prema Bogu, postoji i drugi oblik ljubavi, ljubavi reklo bi se kao reflektovane svetlosti – a to je hrsicanska porodica. Porodica, zasnovana na jevandjelskim principima, na postovanju i ljubavi jednih prema drugima, objedinjena jednom verom, predstavlja zivu oazu u mrtvoj pustinji, u nasoj bezdusnoj civilizaciji. Ako je Crkva – ognjeni stub, onda je hriscanska porodica – mala sveca, upaljena tim ognjem.
Porodicu je apostol Pavle nazvao “domacom crkvom”. U porodici se neguje osecaj duznosti i smirenja, i ostvaruje se sluzenje jedno drugom. Hriscanska porodica treba da bude ujedinjena verom, molitvom i milosrdjem. Ona je prva skola za decu hriscane. Demon se trudi da razrusi Crkvu spolja i iznutra, a takodje pokusava da razrusi i porodicu spolja i iznutra, ili uopste da unisti porodicu kao oblik ljudskih odnosa, ili zanemarivsi tu spoljasnju stranu, pokusava da unisti duh same porodice – hriscansku ljubav i tu dusevnu toplinu bez koje zivot postaje tragedija ili besmislica. Jedan od najstrasnijih oblika unistenja porodice kao Bogom blagoslovene zajednice radi pomoci jedni drugima i radi produzenja ljudskog roda je unistavanje dece od strane samih roditelja to jest poricanje Volje Bozije i izvrtanje ideje i smisla porodice. Porodica tada od domace crkve postaje zajednica razbojnika.

Gospod Isus Hristos je rekao da ce ljubav nestati zbog bezzakonja. Dvoje ubica ne mogu voleti jedno drugo. Dvoje ubica se ne mogu medjusobno uvazavati kao licnosti; zbog toga njihovi medjusobni odnosi prerastaju u porodicni egoizam, gde svaka strana vidi u drugoj samo njoj/njemu potrebni istrument, a ne coveka, pa ga kao nepotrebnog mirno odbacuje.

U Bibliji nailazimo na porazavajuce reci kada se Gospod obraca Kainu: “Glas krvi brata tvoga vapije ka Meni od zemlje”. Krv nevine dece, kao i Aveljeva krv, vapije ka nebu. Ubice stize osveta ne samo u buducem, vec i u ovozemaljskom zivotu. Zaprljana savest lisava coveka onog najvaznijeg – duhovnog mira i duhovne radosti. Oni se dusi mogu vratiti samo kroz pokajanje. ....

Drevna predanja, koja svetska literatura danas odbacuje, govore o grizi savesti i unutrasnjim mukama kroz koje prolazi ubica. Mozda se danas taj prestup i ne prezivljava tako duboko emocionalno, ali ljudska krv kao i ranije vapije za osvetom. Ubice naseg vremena, izbegnuvsi sud na zemlji, jos pre Bozijeg Suda ubijaju svoju sopstvenu dusu, gube ljudsko srce i zive u duhovnoj hladnoci i pustosi. Greh nikada ne sjedinjava, vec samo otudjuje. Braco i sestre! Prekinimo sa tim mrskim grehom koji zatamnjuje Boziji Lik utisnut u nasim srcima, ubijajuci u nama sve cisto i dobro. Setimo se samo da je Bozije Milosrdje bezgranicno. On se “Ne gnevi zauvek,…” (Ps.102) – On samo ceka nase pokajanje – pokajanje iskrenog i skrusenog srca, koje i jeste prava zrtva: “Zrtva je Bogu duh skrusen, srce skruseno i smireno Bog nece prezreti” (Ps.50). Put ociscenja i oslobadjanja od greha pocinje tajnom ispovesti u svetoj Crkvi Bozijoj. I sveta Crkva ceka nas povratak s ljubavlju i nadom u nas.

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/ubistvonezasticenih.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...