Jump to content

Зоран Ђуровић: Где испари Чистилиште?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зоран Ђуровић: Где испари Чистилиште?

 

На Поукама покренух једно питање о Чистилишту и Митарствима, иако сам се у старту оградио да нећу да расправљам о консистентности тих веровања, већ ми је било битно само једно, наиме да покажем да се неко уверење не може догматизовати на основу мишљења или визија неких отаца, као да и нагласим како је теологија захтеван посао и да цитатологија не може да води никуда. Имао сам на првом месту у мислима ове наше, православне фантоме, који су одузели Исусу суд и пребацили у ингеренцију разноразних ђавола, па тиме плаше народ, али како чачнух ђаволе, тако се јавише и католички фундаменталисти да ми објасне како је Чистилиште библијска наука. То нико из католичког света науке неће тврдити, само ће у студијама рећи: У оправдање те доктрине су се наводила ова места из Библије. То је све. Нема силовања. Овде пак имамо посла са неким католицима који су већи од папе, па зато, доносим у преводу један кратак одговор Алберта Мађија, а на крају и кратак осврт на ово питање. Дакле:

 

Alberto Maggi из Ordo Servorum Beatae Virginis Mariae, L’ULTIMA BEATITUDINE, Incontro di approfondimento biblico con padre Alberto Maggi, Vittorio Veneto 26-28 gennaio 2007 (http://www.studibiblici.it/Conferenze/ultima_beatitudine.pdf).

don-maggi.jpg

 

ПИТАЊЕ... ЧИСТИЛИШТЕ.

 

ОДГОВОР. Потребно је видети како је настало чистилиште. Покајничка пракса у антици, у првим вековима, била је веома строга, опроштај грехова, исповест, бивали су кроз крштење, а могло се крстити, као и сада, једном у животу. То је чинило да су људи чекали да се крсте када су били скоро једном ногом у гробу. Затим преко ирских монаха у раном средњем веку, почев од св. Колумбана, започела је пракса могућности да се добије сакрамент исповести неколико пута, али кроз покору, која је за наше очи, данас, језива. Данас ми, у најгорем случају, са 3 pater ave и gloria се чупамо, али у то доба нисмо могли. На пример: оклеветао си особу? За 25 година мораш да се молиш на коленима сваки дан са 150 псалама; украо си? Добро, за 15 година не можеш да имаш сексуалне односе са твојом женом. То су биле тешке казне, а затим, да би се ублажиле те казне настају индулгенције. Ако се сећате папирних иконица од некада, на дну је било написано: 300 дана индулгенција, 200 дана индулгенција; шта то значи? Када је нпр. један бискуп трабало да изгради неку цркву говорио је: ко ми да прилог за узврат му дајем 300 дана индулгенција (поштеде). Ако сам био осуђен на 15 година покајања, са индулгенцијама од 365 дана ћу морати да одслужим само 14 година и тако даље.

Али, да се изразимо на духовит начин, могло се десити да је лукавац (досетљиви) умро пре; имао си 14 година покоре, опет, нема бежаније, мртав си? Тада ћеш имати 14 година испаштања у загробном животу. И одаве је рођено чистилиште где се морала одслужити покора која се за време земаљског постојања још није стигла испунити. Данас, са библијском обновом, овакво схватање припада прошлости и примитивно је, тако да здрав разум људи има право као и Свети Дух који постоји у цркви.

maggi_alberto1.jpg

Када кажемо да је Бог Отац, мора се потсетити на културу тог доба, на јеврејски свет где не постоји термин, појам родитеља, него имамо само оца, онога који рађа и мајку, она која се порађа. Све је радио отац, мајка је сматрана као инкубатор која је примила семе мужа, узрастала га и потом избацивала. Дакле, када Исус каже да је Бог Отац то означава да живот долази од Бога, Оца, у том смислу. Онда, који родитељ, када види повратак свога сина, чак и ако је починио нешто лоше, и враћа се прљав, каже му: сада иди да се опереш, скрати косу, обриши се, намириши се и онда дођи код мене. Али који родитељ неће да се упрља да би скинуо прљавштину са свог сина!!! То је оно што чини отац из параболе о сину губитнику. Отац, како види сина, трчи у сусрет чеду које је било свињар и грли га, не чека да се син очисти. И тако Отац не чека да се ми очистимо, него је сусрет са Њиме то што нас чисти.

Новина Исусова коју и даље тешко разумемо, је у томе што, док религија каже да Бог воли људе у складу са њиховим заслугама, са Исусом, Отац воли људе зарад њихових потреба. И то је велика разлика, када кажемо да Бог воли људе, јер то они заслужују, што значи искључити већи део човечанства, јер већина људи не може да се похвали заслугама, већина људи не жели, велики део особа због њихове ситуације никада не могу да заслуже Божију љубав. Дакле, три четвртине човечанства је искључено из љубави Божије. То је религија. Исус учи да Бог није привучен заслугама људи, него њиховим потребама; заслугама се не можемо сви похвалити, али сви смо потребити. Погледајте епизоду из приче о фарисеју и царинику, фарисеј је пун заслуга, али га Бог прелеће, Бог не види заслуге фарисеја, него је привучен бедом цариник, и на њега се излива. Дакле, новина Исусова није како нас религија учи да је неопходно очистити се да бисмо били достојни да га примимо. Одређене особе се никада неће моћи очистити и стога морају да се држе ван; али, прихватање Господа је оно што нас прочишћава и чини нас достојнима за Њега. Исус људима, који су сматрали нечистима, онима који су се држали за грешнике, није рекао: Пре него што ми приђеш, очисти се, изврши покору, него: прихвати ме и то те чини чистим, чини достојним. Тако дакле, религија је та која каже да нечисти човек мора да се очисти да буде достојан да прими Господа; Исус каже управо супротно: Пригрли ме и ја ћу те очистити и учинити достојним мене.

 248055_3258474382901_394801193_n.jpg

На другом месту Мађи (http://www.studibiblici.it/FAQ/FAQv.3.pdf) гледа да утеши католичке талибане па вели:  «Никада нећемо престати да будемо захвални Другом Ватиканском сабору где се тврди: Не можете научавити доктрине које не припадају Светом Писму, и традицији коју је Свето писмо преносило током векова; многе ствари које су узете за готове су почеле да се распадају.

Неке су нестале дефинитивно, друге имају натпис који гласи: затворено због реновирања. На пример, једна од ствари (то није била једна истина вере, али смо је учили преко катихизама као такву) која - знате - је елиминисана је лимбо. Пре Сабора је научавано у катихизмима да бебе које умру без крштења завршавају у 'Сивом Дизниленду'; није је патило као у паклу, нити се радовало као у рају, али није било ни чистилиште јер су ови из чистилишта после неколико хиљада векова завршавали у рају... ови не, заувек су остајали у лимбу. Ето, једна од славних жртава Сабора је био Лимбо; и ако је лимбо био једна жртва, у другим случајевима имамо натпис: затворено због реновирања».

 Друга велика фигура која одбацује Чистилиште је Еnzo Bianchi, приор заједнице манастира Bose, а кога је папа Франциско узео за свог саветника за екуменизам. Он признаје (http://www.famigliacristiana.it/articolo/enzo-bianchi-la-misericordia-e-uno-scandalo-che-gli-uomini-religiosi-non-hanno-capito.aspx) да «Тема опроштаја ми не припада ни од детињства, ни од католичког образовање. До 30е године сам био ригориста, моји модели су били Јованка Орлеанка и Томас Бекет». Затим се сусрео са библијским текстом и заиста скандалозном и револуционарном изјавом, коју пророк Осија ставља у уста Богу: Желим милосрђе а не жртве, познање Бога више него спаљенице.» Жртве и спаљенице иду заједно и лако их разумемо, али је радикално ново, помирити милосрђе и познање Бога. То значи да Бога можемо знати само пасивно кроз искуство милосрђа које он излива на нас, кроз љубав и помирење, «иначе Он постаје идол који производимо по нашој мери, производ наших пројекција. Пакао за човека, за сваког од нас, је не бити  опроштен од икога».

Enzo-Bianchi.jpg

Дијалог са Бјанкијем је затворио психоаналитичар Рекалкати: «Жртва постаје патолошка када ствара уживање у субјекту и постаје критеријум моралне супериорности у односу на друге. Ово је увек присутан ризик за психологију религиозног човека. Исус Христос је умро на крсту и врши последњу, велику жртву, која ослобађа дефинитивно човека од потребе да приноси жртве».

 

Зоран Ђуровић

Рим, 24.06.2016

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 40
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Зоран Ђуровић: Где испари Чистилиште?   На Поукама покренух једно питање о Чистилишту и Митарствима, иако сам се у старту оградио да нећу да расправљам о консистентности тих веровања,

Верујем да улазимо у оно што нам је Бог припремио пре постања света. Дакле, нема подвизавања, али има бесконачног напредовања. На шта то личи, питај Павла, не мене. Мени ни овде није досадно, тако да

Sve sto ne valja bacice se u oganj. Strasni Sud bice stvarno strasan.

2 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

fantastično

Такав сам по целом телу, као и ови новојављени католички свеци! Дух Дише где хоће. Зајрон је остао у средњовековном лимбу... опчињен песмама сирена... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Zoran Đurović рече

Такав сам по целом телу, као и ови новојављени католички свеци! Дух Дише где хоће. Зајрон је остао у средњовековном лимбу... опчињен песмама сирена... 

Nisam znao 80% stvari koje ovi ljudi navode u ovom tekstu. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Једно запажање које ми је запало на основу ових текстова око чистилишта и митарстава.

Пошто се у СП дешавало да људи нису имали "духовне очи" да виде Њега и Његова дела, имамо случајеве у СЗ, као и у НЗ, као што је непрепознавање Христа после Васкрсења или визије које је имао нпр ап Павле и уздизање до 3 неба или визије ап Јована...

Е сада, ту имамо и неке конкретније примере, наспрам чистилишта и митарстава. Питање је, да ли нас смрт ослобађа тог "слепила" или ћемо и ту морати да се подвизавамо, јер зашто у овом свету не можемо да видимо "Невиђено".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Nisam znao 80% stvari koje ovi ljudi navode u ovom tekstu. 

Видиш, драги мој брате, то је екуменизам о коме ја говорим. Ја нисам ни знао за ова њихова тумачења, знам људе, али имамо исти "филинг за осећај":)) Само незналице и задрти могу да нам гаде другу веру, као када бисмо православље гледали кроз артемите, или католицизам кроз Зајронове тлапње. Па Зајрона би папа Франциско спали насред трга св. Петра и Павла. Времена су се променила, неки се нису ажурирали! "Наши" да оду у артемите, "њихови" у лефевријанце! Мало реда де се унесе... да се прочисти црква. Ја и слични мени из другог табора смо Пургаторијум за све правоверне. Ако се не преобрате, нема спасења. Ово је чистилиште.   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jel ste sigurni da su ovi katolici? :D Mozda su preruseni pravoslavci koji hoce da katolike prevedu u kod lukavih jelina :D:D:D

Ne bi me cudilo da ih tako pojedini rimomarkoviti gledaju :D

Inace sjajne misli, sjajna tumacenja, bas odusevljena.

28 minutes ago, Zoran Đurović рече

«Жртва постаје патолошка када ствара уживање у субјекту и постаје критеријум моралне супериорности у односу на друге. Ово је увек присутан ризик за психологију религиозног човека. Исус Христос је умро на крсту и врши последњу, велику жртву, која ослобађа дефинитивно човека од потребе да приноси жртве».

Ovde je ubooo dakle samo tako. Tako to lepo vidimo kod nasih, svuda to isto, zelja za "pravdom", mora bre komsija gresnik da strada, bre mora vidi kako se ja patim i sve ispunjavam, a on tako. JA kazem da mora! I onda zluradovanje kad se komsiji nesto desi, jer eto pravde bozije...

Tako univerzalno, tako tuzno zavidno...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
4 minutes ago, Јелена011 рече

Jel ste sigurni da su ovi katolici? :D Mozda su preruseni pravoslavci koji hoce da katolike prevedu u kod lukavih jelina :D:D:D

Ne bi me cudilo da ih tako pojedini rimomarkoviti gledaju :D

Inace sjajne misli, sjajna tumacenja, bas odusevljena.

Ovde je ubooo dakle samo tako. Tako to lepo vidimo kod nasih, svuda to isto, zelja za "pravdom", mora bre komsija gresnik da strada, bre mora vidi kako se ja patim i sve ispunjavam, a on tako. JA kazem da mora! I onda zluradovanje kad se komsiji nesto desi, jer eto pravde bozije...

Tako univerzalno, tako tuzno zavidno...

 

Те ликове сам ја убацио, као и папу Франциска да изнутра униште католичку цркву!12:smeha:12:smeha:12:smeha: 

Иначе, баш закључак овог терапеута сам ја поповским речима изрекао у једном коментару Зајрону, али га нико није приметио... Сви се палите само на страна имена:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
10 minutes ago, Zoran Đurović рече

Видиш, драги мој брате, то је екуменизам о коме ја говорим. Ја нисам ни знао за ова њихова тумачења, знам људе, али имамо исти "филинг за осећај":)) 

Ja em znam uživo katolike, em ih mnoge čitam jerbo su mi dragi, em sam od 2005. (10 godina duže no na Poukama!) član najvećeg - i najkonzervativnijeg - katoličkog foruma (američkog Catholic Answers Forum) :)

Ali ipak sam baš retko nailazila na ovolike formaliste.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
16 minutes ago, verum est in beer рече

Једно запажање које ми је запало на основу ових текстова око чистилишта и митарстава.

Пошто се у СП дешавало да људи нису имали "духовне очи" да виде Њега и Његова дела, имамо случајеве у СЗ, као и у НЗ, као што је непрепознавање Христа после Васкрсења или визије које је имао нпр ап Павле и уздизање до 3 неба или визије ап Јована...

Е сада, ту имамо и неке конкретније примере, наспрам чистилишта и митарстава. Питање је, да ли нас смрт ослобађа тог "слепила" или ћемо и ту морати да се подвизавамо, јер зашто у овом свету не можемо да видимо "Невиђено".

Верујем да улазимо у оно што нам је Бог припремио пре постања света. Дакле, нема подвизавања, али има бесконачног напредовања. На шта то личи, питај Павла, не мене. Мени ни овде није досадно, тако да не верујем да ће да ме разочара тамо горе. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 minute ago, Zoran Đurović рече

Мени ни овде није досадно

:)):navijanje:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 minutes ago, Paradoksologija рече

:)):navijanje:

Видим ни вама са Авом!12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja se izvinjavam što sad spamujem ove teme, ali osećam da mi Zayron ovde kleveće drage mi katolike. Na svašta sam tolerantna, ali postoje granice.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
9 hours ago, Zoran Đurović рече

Верујем да улазимо у оно што нам је Бог припремио пре постања света. Дакле, нема подвизавања, али има бесконачног напредовања. На шта то личи, питај Павла, не мене. Мени ни овде није досадно, тако да не верујем да ће да ме разочара тамо горе. :D

 

Не могу да га питам, јер неће да цинкари, рекли му горе да не прича шта је видео и он човек ћути као заливен.

Питао сам у другом контексту, јер су и то нека виђења, као што су ови имали за чистилиште и митарства, с тим што је ово конкретније.

Да скратим, ако апостоли овде нису препознали Христа после васкрсења, како ћемо га ми препознати? Да ли се тог баласта слепила ослобађамо после смрти, тј. да ли је и оно последица пада, па све док смо заробљени у овоме овде, осуђени смо да будемо слепи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...