Jump to content

Препоручена порука

Приписивање одговорности особи за доживљену несрећу долази од механизма који социјални психолози називају „веровање у праведан свет“

bolji-svet.jpg

Доступност интернета и могућност коментарисања на информативним сајтовима учинили су да свако ко чита вест може пред виртуелну јавност да изнесе сопствене утиске и мишљења о догађајима. Тако су коментари вести постали права ризница грађе феномена који проучава социјална психологија.

Ако прочитамо вест о саобраћајној несрећи, готово је сигурно да ће се појавити мишљење како је возач сам крив за сопствену повреду или смрт, јер је возио под дејством алкохола или преко дозвољенох ограничења брзине. Није немогуће чути или прочитати да су и сапутници делимично одговорни, јер је требало да процене да ли је безбедно возити се с том особом.

Потоњи образац је скоро уобичајен ако је реч о жени која је преживела силовање или физичко насиље, поготово ако је била у блиским односима с насилником: претпоставиће се како је могла да препозна ту особину код њега и реагује на време, или је вероватно учинила нешто што је довело до тог чина. Ако се, пак, прича о некоме ко је болестан од тешке хроничне болести, људи ће се често запитати како се та особа храни, да ли вежба и да ли је пушач.

ВЕРОВАЊЕ У ПРАВЕДАН СВЕТ

Приписивање одговорности особи за доживљену несрећу долази од механизма који социјални психолози називају „веровање у праведан свет“. Ово веровање се базира на претпоставци да је живот уређен на логичан начин, и да се неком немилом догађају увек може пронаћи „узрок“ или „разлог“.

Идентификовањем узрока људи имају доживљај да такве догађаје на неки начин држе под контролом: ако претходно не учине нешто од понашања која везују за несрећни исход, они верују да им се он неће ни десити. При овом превасходно одбрамбеном маневру, изоставља се низ ситуација у којима се „узрок“ и „последица“ нису повезали, односно они догађаји које не могу објаснити тиме да је “неко заслужио то што му десило”.

Одбрамбеност овакве грешке у расуђивању се односи на превладавање страха од неизвесности и непредвидивости животних ситуација. Ако приступамо с веровањем да је нешто могуће предвидети, страх и неизвесност се умањују. Међутим, када добију информације које се не уклапају у ово веровање, ирационални механизми као што су порицање или редефинисање утичу да се и те информације некако уклопе а не наруше веровање да постоји некакав иманентан животни поредак.

Данас је за једну врсту ових перцепција устаљен назив “окривљавање жртве”. Некад такав став многима може изгледати сасвим необјашњиво, јер га има и исказује неко ко се лако може идентификовати са жртвом. Ствари постају јасније кад се сагледају путем објашњења да то ум чини како би се одбранио од страха и непријатности да би се несрећа или насиље могли десити и тој особи.

На ову тему је урађено много истраживања почевши од седамдесетих година прошлог века. Ради бољег разумевања феномена, провераване су и многе корелације, односно шта је све повезано с тим да је неко склон оваквом објашњавању дешавања. Веровање у вишу правду заједничко је многим културама, и проналази се по народним изрекама. Код нас се може препознати у пословици “како посејеш, тако ћеш и пожњети”, и изреци “шта је тражио, то је и добио”.

Иако је веровање у праведан свет заједничко многим културама, постоје неке правилности: значајно су чешће у друштвима где постоје велике економске и статусне разлике . На пример, у истраживању у неколико земаља које је извео Фурнам 1993. године, највиши резултати добијени су у Јужноафричкој републици и Индији, а најнижи у Великој Британији и Израелу.

Истраживања су показала да су припадници виших слојева у тим друштвима склони у већој мери да сиромашне опажају као одговорне за своју финансијску ситуацију. Придајући особине лењости, неиницијативности или несналажљивости особама ниског економског статуса, они на извансвесном нивоу превладавају туробност екстремних разлика међу њима. С друге стране, особе нижих економских слојева на основу животног искуства у већој мери опажају непредвидивост животних ситуација и да постоје бројни чиниоци на које не можемо да утичемо.

nepal-earthquake.jpg

ПРЕДРАСУДЕ

С друге стране, истраживања показују да се културолошке разлике могу пронаћи и међу становницима исте државе (САД), уколико су они различитог порекла: испитаници Азијати су показали мање склоности веровању у праведан свет, него они који нису азијског порекла. Овакав налаз се објашњава тиме да колективистичке културе имају више разумевања за ситуационе чиниоце, па стога мање приписују индивидуалну одговорност за догађаје.

Неки аутори су повезивали особине личности са склоношћу ка овом веровању: они су поставили тезу да особе које имају десничарске ставове и ауторитарну структуру личности, свој доживљај света као пуног претњи, ублажавају чвршћим уверењем да су жртве несрећа саме одговорне за преживљене догађаје. Осим тога, пронађене су позитивне корелације с религиозношћу. Овакви резултати указују да се веровање у праведан свет може комбиновати с другим ставовима или предрасудама, и бити појачано њима.

Једна од тема у којој је овај начин мишљења посебно истакнут су заразне болести, нарочито AIDS. Оболели од сиде и заражени вирусом HIV стално се сусрећу с предрасудама и дискриминаторним понашањем заједнице, где се одржава веровање да су сами одговорни, па чак и криви за своју болест. Неретко се уз то испољавају предрасуде према сексуалној оријентацији или болестима зависности.

Да предрасуде и веровање у праведност света иду руку под руку, показало се и у реакцијама на велике елементарне непогоде, као што су били цунами 2004. године који је захватио неколико азијских земаља, или велики земљотрес на Хаитију 2010. године. Ове догађаје неретко су пратили коментари да су се становници морали боље осигурати градњом кућа, будући да живе на ризичном тлу.

Прављена су и поређења с Јапаном, где су земљотреси мање разорни због феноменално пројектованих грађевина. У оваквој перцепцији, занемарује се низ фактора као што је, на пример, степен развијености земље, док је учитавање одговорности изражено и вероватно појачано етничким и расним стереотипима.

На крају, теоретичари се слажу у томе да је веровање у праведан свет функционалан и здрав механизам суочавања с трауматичним догађајима. Показало се да особе које ово веровање примењују на себи, боље подносе стрес и мање су склоне депресији. Заиста, његова одбрамбеност је неспорна, и већ у самој дефиницији садржи објашњење да служи у превлађивању неизвесности и непредвидивости света.

Међутим, као начин опажања других, ова грешка у тумачењу догађаја може бити кобна по жртву трагичног догађаја или злостављања. Било да је у питању шира јавност или у одређеним професијама које раде са жртвама, веома је важно подизати свест о погешном опажању узрочности приликом насиља или катастрофа, како би се спомињана правда заиста и достигла. 

http://elementarium.cpn.rs/teme/verovanje-u-bolji-svet/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sjajna tema.

Kao hrišćani, teško da možemo da verujemo u potpuno 'pravedan svet' - a Hristos nam je više puta rekao da to ne činimo, čak eksplicitno odvajajući teška i tragična stanja od ličnog ili porodičnog greha (Jn 9:3; Lk 13: 1-5); da ne pominjem stihove gde obećava da će Njegovi učenici imati neprilike u svetu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

zanimljiv fenomen. 

judaizam ima neka ocekivanja na temu Mesije, islam je sav u pravednosti u obracanju nevjernika, hriscanstvo je kroz istoriju isopljavalo te ambicije sireci zemaljska carstva [vizantija, rim etc]...

zapisao sam ovo u mojoj maloj biljeznici:

'Ne nazivaj Boga pravednim, jer se Njegova pravednost ne vidi u Njegovim djelima. Gdje je pravednost Bozija? Jer, blag je, vele, prema zlima i bezboznima' [sacuvana askesttska djela slovo 58 i 60]

Link to comment
Подели на овим сајтовима

12 hours ago, Paradoksologija рече

Sjajna tema.

Kao hrišćani, teško da možemo da verujemo u potpuno 'pravedan svet' - a Hristos nam je više puta rekao da to ne činimo, čak eksplicitno odvajajući teška i tragična stanja od ličnog ili porodičnog greha (Jn 9:3; Lk 13: 1-5); da ne pominjem stihove gde obećava da će Njegovi učenici imati neprilike u svetu.

Хм, да, овде се свакако слажемо, али баш из примера Јн и Јова видимо да људи од давнина имају потребу да објашњавају "узроке" (па, све, заправо). Е, сад, (чини ми се) оно где се хришћани и не сналазе баш јесте Промисао вс. смисао.

1. Можемо ли да тврдимо да баш све (недаће, рецимо) имају неког (мета)смисла (у овом случају дајемо и злу смисао)?

2. Ако не, да ли то онда значи да:

 а) да у Промислу може бити места за нешто бесмислено, или

 б) да Промисао не обухвата нужно све варијанте (и како је то уопште могуће, ако је уопште могуће?)? 

Измењено од Џуманџи
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Vjerovanje u pravedan svijet - predvidiv svijet, objašnjiv, sa jasnim slijedom uzrok-posljedica, akcija-reakcija, pravda, smislenost, mogućnost oa i izvjesnost pobjede dobra - je možda logično i prisutno u kulturama, književnosti, mitovima i religijama, kako kaže tekst, ali za hrišćanina ono dobija drugo značenje. U SZ je puno obećanja pravednog svijeta, ovog svijeta, ljudskog, u psalmima to stalno nalazim, da će Bog kazniti bezbožnika, a sveca da će sačuvati itd. (Sad, znam da ima meta-tumačenje koje se odnosi na duhovni svijet, izvan bukvalnog značenja koje bi obuhvatalo samo materijalni svijet). Islam zadržava, preuzima od SZ taj nivo svijesti: Bog ljubomoran, pravedan, koji kažnjava nepravde, iako se već u SZ nazire da Bog ne kažnjava uvijek već je i milostiv itd. 

Hrišćanin, sa paradoksom otjelovljenja, poniženja, stradanja samog Boga, ne može da zadrži više takvu percepciju, i mora da obuhvati cjelokupni stvoreni svijet, i materijalni i duhovni, i vanvremeno, ili vječno, i tek tu da nasluti pravdu, ali tek uz izmjenu-oboženje-vaskrsenje tvorevine, u tako čovjekovim naporom i Božijom voljom povraćeno jedinstvo sadašnje dihotomije materijalnog i duhovnog svijeta...

E sad, tvoja naknadna pitanja su teška i zanimljiva.

Da, možemo da damo svemu meta-smisao (i zlu, zašto da ne, ako je tu, ima neki smisao, ako ništa drugo, on se ogleda u prevazilaženju i nadvladavanju njegovom).

Drugo pitanje bi značilo kako ja shvatam da promisao ne obuhvata sve, tako da ima mjesta slučajnosti, tj. nečemu na šta Bog nije imao upliva - ne vjerujem da je to tačno. Posredno, preko čovjeka, sa njegovom slobodom, preko svijeta koji je stvorio sa svim njegovim zakonima i determinizmima, ima upliva u svemu. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ - Свети Николај Жички /

 

ДОГАЂАЈИ КАО СИГНАЛИ / фрагмент  /   

1. У дане Спаситељеве догодиле су се две погибије људи, које је сам Спаситељ протумачио као сигнале. Пилат поби неке Галилејце, и њихову крв помијеша са жртвама њиховијем. Када то саопшти Исусу, Он одговори: мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца? Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. То јест: они су били грешни, за то су и пострадали. Али они нису били грешнији од свију вас. То вам је сигнал од Бога, да се брзо покајете. Не схватите ли и не примите ли овај сигнал, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 1).

2. Друга погибија би не од људи него од пада куле Силоамске. Том приликом погибе њих осамнаест Јерусалимљана. Погрешно би било мислити, по речима Христовим, да су они били најкривљи од свих Јерусалимљана - не, кажем вам, него ако се не покајете сви ћете тако изгинути. Опет, дакле, сигнал људима. По речима Теофилакта Охридског, "они се зато кажњавају, да би се ми поправили; ако ли се ми не поправимо, снаћи ће нас већа беда" (Теофилакт: Толк. Луке).

3. Сличан сигнал је за безаконике и смрт Иродова. Преоптерећен злочинима Ирод место да смири своју охолост он се већма надимаше охолошћу. И једном кад седе на престо и поче охоло говорити народу удари га анђео господњи. јер не даде славу Богу, и будући изједен од црви издахну (Дела Ап. 12, 21). Ево сигнала Божјега свима охолицама и безбожницима. О ви охоли људи, који Богу не дајете Божје, сви ћете тако изгинути, ако се не покајете.

4. Сигнал беше и изненадна смрт Ананија и Сапфире, који слагаше апостола Петра. Тим сигналом Свевишњи је хтео опоменути младу цркву хришћанску, да мора ходити чистим путем истине (Дела Ап. 5).



11. Ми често у добри час сретамо човека, који и нехотично разгони облаке у нашој души решавајући неки наш интимни проблем. Често чујемо у друштву реч, која нам је добро дошла; често изречемо изненадно неку реч, која је слушаоцу добро дошла. Или добијемо писмо од некога баш онда кад треба. Или замршени у ткиво животно ми очајно резонујемо по нашој маленој памети, како ће се то све размрсити, док се изненадно не догоди нешто, што размршава и рашчишћава наш положај. И сусрет, дакле, и реч, и писмо, и догађај - све су то сигнали било за казну, било за опомену, уразумљење, охрабрење, подстрек или покајање.

 

Е сад моје лично мишљење. Свако "зашто " има своје "зато ", а  то....  "зашто нешто ",   одговор на " то зашто "  је врло често одмах недокучив...некада добијемо одговор после  одређеног времена, некада и не добијемо / или нећемо или не смемо   да завиримо у то " зато " / врло често сигнале и символе не умемо или нећемо / не желимо / из ко зна којих разлога да тумачимо/прочитамо/....али то не значи да свако  "зашто ", нема своје " зато "....

 

Мени лично омиљена старозаветна прича о Праведном Јосифу и о томе како су га браћа продала у Египат и зашто.... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pilipenda

 Pilipenda je bio hrabri i prkosni dalmatinski seljak pravoslavne vere koji ni po koju cenu nije hteo da proda svoju veru, iako je živeo teškim i mukotrpnim životom. Više je voleo da umre od gladi nego da izda svoja uverenja i izgubi svoju čast..

Surova zima, neimaština i glad, stavili su Pilipendu pred veliko životno iskušenje, da li da nastavi život u bedi i umre kao pošten i častan čovek sačuvavši svoju veru i svoj obraz ili da prihvati tuđu veru i tako obezbedi sebi i svojoj ženi bolji život. Mnogi njegovi sunarodnici su iz dubokog očaja poklekli pred ovim iskušenjem, ali Pilipenda se nije dao. Bio je odlučan i istrajan čovek, čvrstog karaktera, izražene nacionalne svesti i ogromne duhovne snage jače og golog fizičkog opstanka. Promenu vera radi povlastica smatrao je izdajom i sramotom, a one koji su pod pritiscima poklekli i svoju veru odbacili osuđivao je i duboko prezirao. Njegova uverenja su bila čvrsta i neuništiva, a proisteka su iz njegovog srca i osećanja da je obraz čoveka važniji od punog stomaka.

Snagu da se odupre iskušenju pred koji ga je život stavio Pilipenda je crpeo iz svoje velike pobožnosti. Bio je pravi vernik, tvrdokoran i moralno jak čovek, krajnje odan svom poreklu. Ni po koju cenu nije hteo da se odrekne svojih srpskih pravoslavnih svetaca, jer je smatrao da vera u njih određuje njegovo biće i da bi njenim gubitkom izgubio svoju dušu. Pilipenda nije bio verski zaluđenik koga je vera otuđila od stvarnog sveta i naterala na mučeništvo. Bio je samo ponosan i nepokolebljiv čovek koji je pravoslavlje voleo iznad svega. Njegova vera je bila jaka, a težak život, beda i oskudica su su je još više ojačali i produbili. Iako je osećao nepravdu oko sebe nije je razumeo. Smatrao ju je božjim voljom i kroz molitve bogu tražio je objašnjenje.

Težak i mukotrpan život, velika glad i siromaštvo uništavaju čoveka na svim poljima i samo oni najjači i najistrajniji mogu da opstanu u toj surovoj borbi za goli opstanak. Pilipenda je izdržao sva životna iskušenja i ostao dosledan svojim uverenjima. Velikom istrajnošću u borbi za sopstveni indetitet pokazao je da čoveka visokih moralnih vrednosti ništa ne može naterati da izgubi svoju veru, čast i dostojanstvo.

 

http://www.boske.rs/stranice/pilipenda.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Рапсоди рече

Мени лично омиљена старозаветна прича о Праведном Јосифу и о томе како су га браћа продала у Египат и зашто.... 

И мени је то један од најјачих plot twist-ова. :)

Али, шта ћемо са, нпр. Уријом Хетејином? Умро је зато што је веровао цару Давиду и ту се његова прича завршава. Није умро као Јеврејин, није веровао у Јахвеа... Само је био поштен и одан Давиду. Шта је са њиме, какав је смисао његове смрти? :) Ок, Давид се покајао, добио Соломона итд, итд. Али о Урији нема ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

20 hours ago, Џуманџи рече

И мени је то један од најјачих plot twist-ова. :)

Али, шта ћемо са, нпр. Уријом Хетејином? Умро је зато што је веровао цару Давиду и ту се његова прича завршава. Није умро као Јеврејин, није веровао у Јахвеа... Само је био поштен и одан Давиду. Шта је са њиме, какав је смисао његове смрти? :) Ок, Давид се покајао, добио Соломона итд, итд. Али о Урији нема ништа...

Витсавеја  жена  Урије Хетејина, а не Давидова, и где се год њено име спомене спомене се и име Урије Хетејина. И Урије није умро зато што је веровао цару Давиду, и ту се његова прича не завршава, његово име се и дан данас помиње када год се помене име Његове жене ....Његова прича и дан данас траје, траје као поука, опомена, знак, сигнал....

Излишно би било причати о смислу његове смрти, можда пре о смислу његовог вечног живота, живота у који је ушао као неко ко је послушан, одан, добар човек, пострадао због људске  слабости / страсти, зависти/ ...и тиме можда искупио мноштво греха, за које ми не знамо, кажем можда, јер не знамо....

А уосталом и да је трагични иницијатор  најлепших покајних Псалама осмислио је свој живот...занавек....:)        

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 months later...
On 6/17/2016 at 9:40, Џуманџи рече

1. Можемо ли да тврдимо да баш све (недаће, рецимо) имају неког (мета)смисла (у овом случају дајемо и злу смисао)?

2. Ако не, да ли то онда значи да:

 а) да у Промислу може бити места за нешто бесмислено, или

 б) да Промисао не обухвата нужно све варијанте (и како је то уопште могуће, ако је уопште могуће?)? 

А пропо овога... http://bigthink.com/the-proverbial-skeptic/everything-happens-for-a-reason-really?utm_campaign=Echobox&utm_medium=Social&utm_source=Facebook#link_time=1482448091

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 6/28/2016 at 19:49, Џуманџи рече

Шта је са њиме, какав је смисао његове смрти?

Pa da oslobodi mesto kraj Bat-Šebe Davidu.David ga je namontirao da pogine.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 28.6.2016. at 17:55, Рапсоди рече

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ - Свети Николај Жички /

 

ДОГАЂАЈИ КАО СИГНАЛИ / фрагмент  /   

1. У дане Спаситељеве догодиле су се две погибије људи, које је сам Спаситељ протумачио као сигнале. Пилат поби неке Галилејце, и њихову крв помијеша са жртвама њиховијем. Када то саопшти Исусу, Он одговори: мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца? Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. То јест: они су били грешни, за то су и пострадали. Али они нису били грешнији од свију вас. То вам је сигнал од Бога, да се брзо покајете. Не схватите ли и не примите ли овај сигнал, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 1).

2. Друга погибија би не од људи него од пада куле Силоамске. Том приликом погибе њих осамнаест Јерусалимљана. Погрешно би било мислити, по речима Христовим, да су они били најкривљи од свих Јерусалимљана - не, кажем вам, него ако се не покајете сви ћете тако изгинути. Опет, дакле, сигнал људима. По речима Теофилакта Охридског, "они се зато кажњавају, да би се ми поправили; ако ли се ми не поправимо, снаћи ће нас већа беда" (Теофилакт: Толк. Луке).

3. Сличан сигнал је за безаконике и смрт Иродова. Преоптерећен злочинима Ирод место да смири своју охолост он се већма надимаше охолошћу. И једном кад седе на престо и поче охоло говорити народу удари га анђео господњи. јер не даде славу Богу, и будући изједен од црви издахну (Дела Ап. 12, 21). Ево сигнала Божјега свима охолицама и безбожницима. О ви охоли људи, који Богу не дајете Божје, сви ћете тако изгинути, ако се не покајете.

4. Сигнал беше и изненадна смрт Ананија и Сапфире, који слагаше апостола Петра. Тим сигналом Свевишњи је хтео опоменути младу цркву хришћанску, да мора ходити чистим путем истине (Дела Ап. 5).



11. Ми често у добри час сретамо човека, који и нехотично разгони облаке у нашој души решавајући неки наш интимни проблем. Често чујемо у друштву реч, која нам је добро дошла; често изречемо изненадно неку реч, која је слушаоцу добро дошла. Или добијемо писмо од некога баш онда кад треба. Или замршени у ткиво животно ми очајно резонујемо по нашој маленој памети, како ће се то све размрсити, док се изненадно не догоди нешто, што размршава и рашчишћава наш положај. И сусрет, дакле, и реч, и писмо, и догађај - све су то сигнали било за казну, било за опомену, уразумљење, охрабрење, подстрек или покајање.

 

Е сад моје лично мишљење. Свако "зашто " има своје "зато ", а  то....  "зашто нешто ",   одговор на " то зашто "  је врло често одмах недокучив...некада добијемо одговор после  одређеног времена, некада и не добијемо / или нећемо или не смемо   да завиримо у то " зато " / врло често сигнале и символе не умемо или нећемо / не желимо / из ко зна којих разлога да тумачимо/прочитамо/....али то не значи да свако  "зашто ", нема своје " зато "....

 

Мени лично омиљена старозаветна прича о Праведном Јосифу и о томе како су га браћа продала у Египат и зашто.... 

Ништа нема необјашњиво, све има своје узроке.

Како може да буде нешто праведно, а да кривицу сваљујемо на друге,најчешће жртве?

Јесте, често се каже да онај који је погинуо крив, али тако је најлакше. Најлакше је пребацити одговорност на онога који није у стању да исприча своју верзију догађаја. Па где је ту праведан свет?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског г. Порфирија, служио је Свету архијерејску Литургију у Недељу шесту по Духовима, 01. августа 2021. године, у храму Св. Димитрија на Новом Београду.
        „У данашњем Јеванђељу Господ говори о томе да је узрок свих наших болести грех. А када то каже Он не мисли на узрочно-последичне односе у неком правном или моралистичком смислу“, рекао је Епископ Јеротеј у својој беседи истичући да Господ говори о „погрешном функционисању читавог човека. И то су греси и то су страсти.“ Данашња јеванђељска прича нам говори да се Господ вратио у свој град, Капернаум, и тамо је проповедао. У Марковом јеванђељу се о овом догађају говори мало детаљније рекао је Епископ Јеротеј наводећи да су приликом Христовог исцељења одузетог болног човека унели кроз кров куће.
      „Господ је болесном човеку рекао „Синко опраштају ти се греси твоји“, и на ове речи готово нико од присутних људи није обратио пажњу. Јер како видети грехе? Како знати шта су то греси?“, рекао је Епископ Јеротеј указујући да су само тадашњи писмозналци обратили пажњу на те речи.
      Кроз дијалог који је Господ водио са књижевницима приликом исцељења одузетог човека ми можемо видети да „када Господ чини неко чудо, то чудо има много димензија и много аспеката“, појаснио је Епископ Јеротеј истичући да су заправо „најболеснији, од свих тих људи који су били присутни, није био тај одузети човек, него ти писмознанци. Јер они су једини разумели те речи „Синко опраштају ти се греси твоји“. Односно они су то требали да разумеју, јер они су веома добро познавали Свето писмо. И не само да су га познавали него су били дужни да и друге уче“.
      Ти писмознанци требало је да знају шта је било са првим човеком Адамом, рекао је, између осталог, Епископ Јеротеј истичући да је „Адам изгнан из Раја управо зато што је учинио грех“. „Био му је читав свет додељен на управљање, а он је то све прокоцкао тиме што није хтео да послуша Бога. И тиме што је пречицом хтео да постане бог“, рекао је Епископ Јеротеј истичући да „Када је Бог изагнао Адама из Раја, он је изгубио бесмртност. Јер је у ствари ту бесмртност имао једино са Богом. И човек је почео да стари, јавиле су се болести и на крају је први човек Адам умро“. Зато су ти писмознанци требали да знају из Светог писма да је „грех узрок и старости и страдања и смрти“.
      Ми треба да схватимо да су „греси ти који су узрок свих наших страдања и патњи у овом животу“, закључио је Епископ Јеротеј истичући да „је човекољубиви Господ наш Исус Христос примио сва наша страдања, болести и на крају смрт да би на крају Васкрсао и да би обожена Његова људска природа села са десне стране Бога Оца". Из тог разлога ми, по речима Епископа Јеротеја „Треба да водимо рачуна, да се боримо против наших грехова и страсти, јер је то тај залог који носимо у живот вечни. Господ Исус Христос нам је подарио живот вечни, и не треба ничега да се бојимо, за нас за Хришћане који верујемо смрт више не постоји. Али треба да се бојимо грехова и страсти зато што нас они одвајају од Бога."
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У величанственом сабрању, пред манастиром Ђурђеви Ступови, народ Васојевића, у недјељу вече, 17. маја 2020. године, се самоорганизовао и уприличио је дочек Његовом преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију. Народ окупљен у великом броју, поштовање и љубав према надлежном Епископу и својој Цркви исказао је узвикујући: Живот дамо, светиње не дамо! Владико, соколе, бранићемо светиње! Живио Владика! Хоћемо литије!     На срдачном дочеку, подршци и љубави, коју исказују према својој вјери, Цркви, свештенству и њему лично, архипастирским словом захвалио је Владика Јоаникије.   „Част ми је да вас све поздравим и да вам се захвалим на вашој љубави, на пламеној подршци каква се ријетко гдје може срести. Ви дајете подршку владици, хвала вам, али ја је разумијем као подршку Цркви, подршку вјери, светињи. То је ваша оданост, нарочито, овој светињи немањићкој, древном манастиру Ђурђеви Ступови, којег хоће да препишу, али неће моћи.“   Владика се осврнуо на протекли период, током којег се, у специфичним условима, прославио празник Васкрсења Христовог и Светог Василија Острошког.   „Нијесу нам дали да прославимо Васкрс како ваља, иако смо били спремни да поштујемо све мјере, него су пред појединим храмовима у Црној Гори, нарочито, Подгорица, Никшић, Мојковац, Бијело Поље, у Беранама је било много мање тог притиска, то морам да кажем и да захвалим локалној полицији. Повриједили су народ, нијесу му дали да прослави свој највећи празник – Васкрсење Христово. Мислили су да ће тиме да ослабе нашу вјеру. Не! Снага наше вјере је у Крсту Христовом и ми смо, врло често, на голготи, али после голготе слиједи васкрсење и, ево, Бог је тако устројио да продужавамо славље Васкрсења овим нашим свенародним окупима, као што су били ових дана од Светог Василија на овамо“, рекао је Епископ Јоаникије.   Додао је да је народ потврдио оданост светињама и славимо Васкрсење Христово боље него икад раније, као што ћемо славити и у будуће.   „Насиље су извршили над свештенством и над народом на празник Светог Василија Острошког и после нашег хапшења и понижења. Хтјели су да Светом Василију наметну правила короне. Хтјели су да затворе Светог Василија, да га понизе. Замислите, каква је то власт која ратује деценијама са Његошем и његовим гробом, а сад су кренули да ратују и са Светим Василијем. Ратују са дјецом и омладином, пребијају нам дјецу и омладину, убацују провокаторе на овакве скупове, своје нечисте и срамне методе користе против омладине. Срам их и стид било за оно пребијање дјеце и омладине у Никшићу, Пљевљима, Андријевици“ истакао је Владика.   Они који мисле, поручио је он, да ће понизити нашу вјеру њих ће понизити Господ Бог. Ако смо на Божјем путу, навео је Преосвећени Епископ, ко год покушава да нас понизи ми то прихватамо као Голготу Христову, а то је за нас највеће исповједање вјере.   „Лако је исповједати вјеру кад нам је добро и лијепо, али треба потврдити своју вјеру и оданост кад нам је тешко и то је наш народ навикнуо. Сачувао је вјеру, свој образ и част кроз најтежа времена и искушења. Дошла су та времена и та искушења опет и опет смо на великом задатку и треба заједно да се завјетујемо да ћемо тај задатак пред Богом и пред народом и пред својим потомцима часно и честито извршити“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Слобода вјере, по ријечима Његовог преосвештенства, је основа сваке друге слободе.   „Ми ћемо се борити за слободу вјере, али и за слободу сваке личности, сваке душе и за сваку другу слободу и правду у нашој држави да би у нашој држави завладао Божји благослов, мир, правда Божанска и људска. Да се зближимо, да протјерамо криминалце, да заведемо поредак у држави. Сви смо дужни да се за то боримо! Када се боримо за слободу, ми чинимо најузвишеније дјело, јер борба за слободу осмишљава све друго, осмишљава и наш живот. Хвала Богу, ослободили смо се. Пада страх. Нека се зацари љубав и слобода“, истакао је Владика.   Његове ријечи наишле су на одобравање многобројног народа, који је узвикивао: Живот дамо, светиње не дамо! Владико, соколе, бранићемо светиње! Живио Владика! Хоћемо литије! Не дамо свештенике!   „Хвала вам на подршци. Када смо на Божјем путу, ми смо за своју вјеру спремни да претрпимо свако понижење за правду и истину, али се поколебати нећемо. Истрајаћемо и изборићемо се. Ослободићемо се! Није оптужен само Владика него и никшићко и беранско свештенство, а ми смо наследници оних који су прогоњени, који су убијани, који су затварани, понижавани, али су остали вјерни Часном Крсту. Наша је дужност да испоштујемо њихову жртву. Ако буде потребно да испијемо и њихову чашу“, казао је Епископ Јоаникије, додајући:   „Задивили смо цио свијет са нашим литијама, са борбом за нашу вјеру. То је јединствен феномен у свијету и ова ваша оданост Цркви и вјери нека само истраје до краја и све ће бити добро. То је близу. Ви то заслужујете!“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.   Сабрању су присуствовали предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић и предсједник СО Беране Новица Обрадовић са сарадницима.   Небо над Беранама, у једном тренутку, освијетлио је и ватромет.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Апел свим духовним чедима, свима који долазе у Манастир Пиносаву и свим људима добре воље. Рече Господ Исус Христос: “Што не желиш себи, не чини другоме”.
       
      Драга браћо и сестре, удубљујући се у цитиране речи истинске љубави и бриге нашег Спаситеља за нас и наше ближње, приближујемо се истинској одговорности и правој љубави Христовој. Само озбиљношћу и одговорношћу према тајни и светињи живота, што и јесте хришћанска љубав на делу, можемо сачувати, колико до нас стоји, животе наших родитеља, и свих старијих људи и суграђана. Али не само њих већ и оних млађих, који такође могу бити угрожени корона вирусом.
      Манастир Пиносава придружује се одговорним апелима нашег Свјатјејшег Патријарха Иринеја, наших преосвећених епископа и целе наше Српске Православне Цркве као и одговорним апелима председника наше државе г. Александра Вучића у вези борбе са опасностима од корона вируса.
      Посебно молимо свакога ко се исповеда и духовно саветује у нашем Светом Манастиру, да за време ванредног стања у држави сви покажемо велику хришћанску и општељудску солидарност и дисциплину, уз стриктно поштовање савета нашег Патријарха, наших епископа, државних органа и здравствених радника о превентиви борбе против корона вируса.
      Нарочито молимо све млађе људе да, осим по потреби и уз потпуне мере заштите и превенције, не посећују своје старије рођаке и суграђане јер млађи ће и ако су заражени вирусом скоро сигурно преживети и проћи без озбиљнијих последица. Старији људи, ако ми млађи озбиљно не схватимо опасност која се надвила над свима, могу бити директно угрожени нашом небригом и непажњом. Најновије статистике око вируса Корона говоре да ће преко 20 процената оболелих који имају преко 70 година бити смртно угрожени и у критичном стању.
      Примери из Италије и Шпаније показали су да недисциплина, лакомисленост и немар могу најдиректније угрозити наше старе родитеље и пријатеље. Да трагедија буде већа, анализе из Италије и Шпаније говоре да су управо млађи, па чак и деца, из лакомислености и незнања преносили вирус својим родитељима и најстаријим рођацима, који су потом брзо завршавали у болницама. Многи од њих се нису вратили дома, међу своје највољеније.
      Зато, не допустимо да наша неопрезност, лакомисленост и неодговорност угрози ичији живот а посебно животе здравствених радника и наших старијих рођака и суграђана.
      Управо из те љубави која значи одговорност, свети апостол Павле вапије Коринћанима и свима нама речима хришћанске љубави: “Нико да не гледа шта је његово, него свако да гледа шта је другог”. (I Kop. 10, 24).
       Јеромонах Петар (Драгојловић)
       
      Извор: Видовдан
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Митрополија црногорско-приморска је онако како смо и сви очекивали, не само учесници литија већ и они ван тога, показала своју одговорност на највећем могућем нивоу. Позвала је не само вјерни народ већ и оне који нијесу вјерници да поступе по упутима које је дао специјални тим за борбу против коронавируса”, казао је др Владимир Добричанин коментаришући одлуку Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори о привременом обустављању литија због опасности од ширења коронавируса и поштовању одлуке надлежних државних органа.     Доктор Добричанин је вечерас говорио о актуелној епидемији у оквиру програма који је предвиђен да се као један вид интернет литије уживо емитује четврком и недјељом на Радио Светигори и званичној Фејсбук страници и инстаграм профилу Не дамо светиње.   Он је истакао да је поносан на ту одлуку наше Цркве јер су били покушаји да се литије искомпромитују и на тај начин што ће се вјерни народ оптужити за ширење коронавируса:   “На сву срећу и хвала Богу то се није десило. Сви знамо шта смо радили и због чега смо били на улицама и ја се надам да ћемо послије овога наставити са литијама”, казао је др Добричанин.   Што се тиче епидемије, поручио је да нема мјеста паници и мишљења је да су институције и здравстени систем Црне Горе до сада одрадили свој дио посла озбиљно и професионално. Посебно је истакао рад Института за јавно здравље који је први на “фронту”, што му и припада по природи ствари, а који је одрадио добар посао, што је један од разлога што међу посљедњима биљежимо појаву овог вируса.   Примјетио је да велики број грађана носи маске и рукавице, истичићи да су у заблуди јер живот вируса на рукавицама је много дужи него на рукама:   “Значи руке треба прати, рукавице носе само они који су у контакту са болесницима, ту говоримо о нама, здравственим радницима. Маске треба да носе они који су потенцијално или су заражени. То је најсигурнија превенција”, казао је др Добричанин.   Дакле, прање руку сапуном и топлом водом је основа и најбоља превенција, као и спрјечавање дирања носа, устију и очију, савјети су доктора Добричанина који је позвао грађане на придржавање свих мјера које је прописала Влада у циљу сузбијања ширења вируса COVID-19.   “Желим да нагласим да сва ова повика око коронавируса није због смртности, већ због могућности, потенцијала да зарази велики број људи. То је поента, да одједном не буде огроман број људи који ће затрпати  здравствени систем.”   Навео је податак да је 80 000 људи умрло од 1. јануара до данас од обичног сезонског грипа, а од коронавируса близу 8 000 те да нема мјеста паници, подсјећајући да ово није прва пошаст на овој планети.   „Спремни смо, чекамо и надамо се да ће бити мање заражених него у остатку свијета“, закључио је Добричанин гостујући вечерас на интернет литији у којој је гост био и протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.   Литије за одбрану светиња против дискриминаторног Закона о слободи вјероисповјести одржавале су се сваке недјеље и четвртка широм Црне Горе, тако да с обзиром да су због опасности од коронавируса одлуком Епископског савјета СПЦ у Црној Гори привремено обустављене, овај вид програма представља наставак те активности у истој љубави и вјери као и до сада.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски др Атанасије, одржао је 11. Марта 2020. Лета Госпдоњег предавање на тему: Право и правда у живом библијско-народном предању у Срба - раније и сада. Пред великим бројем сабраних, предавање је одржано у свечаној дворани Правног факултета Универзитета у Београду.      Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...