Jump to content

Зоран Ђуровић: Потискивање сећања на католике: случај св. Стефана Првовенчаног

Оцени ову тему


Препоручена порука

Потискивање сећања на католике: случај св. Стефана Првовенчаног

 

 

САЖЕТАК. Текст се бави темом, нимало једноставном, добијања прве краљевске круне у српској историји. Круна је добијена од папе Хонорија III. Његови легати су 1217. крунисали Св. Стефана Првовенчаног за првог краља у Расу, у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Већ први хагиографи замагљују, прећуткују или гледају да реинтерпретирају римско порекло круне. У причу се уводи и Св. Сава, који би требало да буде „православни” гарант те круне. Сава јесте учествовао у добијању круне, али је у потпуности очувано њено латинско порекло.

- Тема је крајње провокативна. Да ли је Првовенчани био унијата? Како је Св. Сава допустио да му други брат, Вукан, умре у латинској јереси? Шта смо урадили да бисмо добили од Папе прву круну? 

Текст је можда већ изашао у једном научом зборнику, овде сам окачио у пдф. формату текст са илустрацијама, јер знам да многи то воле да виде. "Греје душу"... Скинути га са овог линка: fhttps://www.academia.edu/25853548/Потискивање_сећања_на_кат

Надам се да ради, ако не, јављам исправан...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Врло "поткован" текст, нарочито најновијом литературом.

Нема сумње код озбиљних историка да су и Стефан Првовјенчани и Свети Сава, заједнички радили на државно-црквеном осамостаљењу српских земаља, "користећи" и папу и изгнаног византијског цара и патријарха. Ту још остаје много непотпуних страна историје (да ли је нпр. Сава има епископски чин прије проглашења за архиепископа?)

Када су у питању односи "древног краљевства Дукље" и Рашке (да, парадоксално је што се Вукан потписивао као краљ, а није добио круну и био потчињен великом жупану, који је врховну власт задобио углавном захваљујући срећно одабраним браковима, што није био риједак случај у средњем вијеку), велики је губитак прерана кончина најбољег познаваоца ове области др Тибора Живковића, директора Историјског института. Овај губитак се посебно болно осјећа у години Светог Јована Владимира.

За данашњу праксу могла би се извући, осим оних закључака које аутор подвлачи, два врло битна "степеновања", да тако кажем, војисављевићко-немањићког наслијеђа: 1) прво мјесто зетског епископа (касније митрополита) иза архиепископа у Православној цркви и 2) примат Барске надбискупије код римокатолика у српским земљама.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

49 minutes ago, александар живаљев рече

Врло "поткован" текст, нарочито најновијом литературом.

Нема сумње код озбиљних историка да су и Стефан Првовјенчани и Свети Сава, заједнички радили на државно-црквеном осамостаљењу српских земаља, "користећи" и папу и изгнаног византијског цара и патријарха. Ту још остаје много непотпуних страна историје (да ли је нпр. Сава има епископски чин прије проглашења за архиепископа?)

Када су у питању односи "древног краљевства Дукље" и Рашке (да, парадоксално је што се Вукан потписивао као краљ, а није добио круну и био потчињен великом жупану, који је врховну власт задобио углавном захваљујући срећно одабраним браковима, што није био риједак случај у средњем вијеку), велики је губитак прерана кончина најбољег познаваоца ове области др Тибора Живковића, директора Историјског института. Овај губитак се посебно болно осјећа у години Светог Јована Владимира.

За данашњу праксу могла би се извући, осим оних закључака које аутор подвлачи, два врло битна "степеновања", да тако кажем, војисављевићко-немањићког наслијеђа: 1) прво мјесто зетског епископа (касније митрополита) иза архиепископа у Православној цркви и 2) примат Барске надбискупије код римокатолика у српским земљама.

 

Ово је само нацрт једног већег пројекта... Да ли ће се и када остварити, не знам. Дао си ми тужну вест за Тибора... нисам знао... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

45 minutes ago, Zoran Đurović рече

Ово је само нацрт једног већег пројекта... Да ли ће се и када остварити, не знам.

Пожури, Аво, почиње снимање серије "Прва немањићка краљевина".:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, александар живаљев рече

Пожури, Аво, почиње снимање серије "Прва немањићка краљевина".:)

Ја се понудих нашем пријатељу за помоћ око сценарија, али он преферира романтизирану верзију...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

 

 

 

51 minutes ago, Zoran Đurović рече

 Дао си ми тужну вест за Тибора... нисам знао... 

др Тибор Живковић

 

1966 - 2013

 

 

Tibor_Zivkovic2.jpg

 

Биографија

 

Рођен 1966. године. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршио 1990. Магистрирао 1996. године радом Славизација на територији Србије VII-XI века, а докторску дисертацију Словени под влашћу Византије од VII до XI века (до 1025. год.)  одбранио 2000. У Историјском институту ради од 1997, а од 2002. до 2010. године био директор Института. Био стипендиста грчке владе 1997-1999 (IKY) у оквиру докторских студија. У Центру за византијска истраживања (Institute for Byzantine Research, National Hellenic Research Foundation) боравио 2009/10. на постдокторским студијама као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Владе Републике Србије.

Област истраживања: рани средњи век у Србији, Бугарској, Хрватској и Грчкој; српско-византијски односи; етничке симбиозе.

 

Преминуо је марта 2013. године.

 

Библиографија:

 

Монографије:

 

Selected Charters of Serbian Rulers : (XII-XV Century) : Relating to the Territory of Kosovo and Metohia. 1 / T. �ivković, Stanoje Bojanin, Vladeta Petrović. Athens : Centre for Studies of Byzantine Civilization, 2000. - 151 str.  

Словени и Ромеји. � Београд : Историјски институт САНУ, 2000. � 203 стр.

Јужни Словени под византијском влашћу : 600-1025. � Београд : Историјски институт : Службени гласник, 2002. � 512 стр.

Црквена организација у српским земљама : (рани средњи век). Београд : Историјски институт : Службени гласник, 2004. 238 стр., геогр. карте

Портрети српских владара (IX-XII век). Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. 196 стр.

Јужни Словени под византијском влашћу : 600-1025. � Београд : Чигоја штампа, 2007. � 499 стр.

Forging Unity : The South Slavs Between East and West: 550-1150. - Beograd : Čigoja �tampa, 2008. - 350 str.

Gesta Regum Sclavorum. Том II. � Београд : Историјски институт ; [Никшић] : Манастир Острог, 2009. � 430 стр.

Кратка историја Срба / Мира Радојевић, Т. Живковић, Марко Шуица. - [3. изд.]. - Београд : Младинска књига, 2011. - 191 стр. [1. изд. - 2008; 2. изд. - 2010]

Црквена организација у српским земљама : (рани средњи век). Београд : Завод за уџбенике, 2011. - IX, 200 стр.

De conversione Croatorum et Serborum : A Lost Source. - Belgrade : Institute of History, 2012. - 240 str.

Anonymi Descriptio Europae Оrientalis = Анонимов опис Источне Европе / Т. Живковић, Владета Петровић, Александар Узелац; критичко издање и превод Драгана Кунчер. - Београд : Историјски институт, 2013. - 221 стр.

De Conversione Croatorum et Serborum : изгубљени извор Константина Порфирогенита. - Београд : Завод за уџбенике, 2013. - XIV, 164 стр.

 

 

Чланци и расправе:

 

О племенском устројству и војној снази подунавских Словена у 6. и 7. веку, у: Зборник радова Византолошког института 35 (1996) 95-116.

Етничке промене на територији данашње Србије у периоду од 6. до 10. века, у: Гласник Етнографског института САНУ 45 (1997) 89-100.

Односи Авара и подунавских Словена од 579. до 626. године, у: Зборник МС за историју 56 (1997) 95-116.

Прилог хронологији аварско-словенских односа 559-578. године, у: Историјски часопис 42-43 (1995-1996) 1997, 227-236.

О првим поглављима Летописа Попа Дукљанина, у: Историјски часопис 44 (1997) 1998, 7-18.

The Date of Creation of the Theme of Peloponnesus, u: Simmeikta 13 (1999) 141-144.

Етнички идентитет Јужних Словена (VII - XI век) - сведочанства савременика, у: Меридијани 3/4 (1999) 25-29.

Словени Пелопонеза у житију Никона Метаноита, у: Зборник МС за историју 61-62 (2000) 9-26.

Пљеваљски крај у раном средњем веку : нека размишљања, у: Гласник Завичајног музеја 2 (Пљевља  2001) 11-19.

Avarlar ile Slavlar Arasindaki Ilişkiler (579-626) , u: Trkler 2 (2001) 658-673.

Тактикон Успенског и тема Далмација, у: Историјски часопис 48 (2001) 2002, 9-43.

Поход бугарског цара Самуила на Далмацију, у : Историјски часопис 49 (2002) 2003, 9-25.

О северним границама Србије у раном средњем веку, у : Зборник МС за историју 63 � 64 (2001) 7�17.

Да ли су дубровачки ратни бродови учествовали у критској експедицији 949. године, у: Зборник за историју БиХ 3 (2002) 9-15.

Дукљанско-византијски рат 1072-1075, у: Историјски часопис 47 (2000) 2002, 35-57.

The Strategos Paul and the Archontes of the Westerners, u : Simmeikta 15 (2002) 161-176.

Етнички идентитет код Јужних Словена у раном средњем веку : сведочанства савременика, у : Национални идентитет и суверенитет у југоисточној Европи :   међународни научни скуп 8. � 10. децембра 1999. � Београд : Историјски институт, 2003, 77-90.

Легенда о Павлимиру Белу, у : Историјски часопис  50 (2003) 2004, 9-32.

О такозваном сабору на Дувањском пољу, у: Зборник за историју БиХ 4 (2004) 45-66.

Рама у титулатури угарских краљева, у: Зборник радова Византолошког института 41 (2004) 153-164.

Владарска идеологија и њен утицај на српско-бугарске односе у средњем веку, у: България и Сърбия в контекста на византийската цивилизация : Сборник статии от българо-сърбски симпозиум 14-16 септември 2003, София. � София : Академично издателство "Марин Дринов" : Институт за литература БАН, 2005, 81-90.

Два питања из времена владавине краља Бодина, у: Зборник радова Византолошког института 42 (2005) 45-59.

Једна хипотеза о пореклу великог жупана Уроша I, у: Историјски часаопис 52 (2005) 9-22.

Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века, у: Зборник радова Византолошког института 43 (2006) 451-466.

Constantine Porphyrogenitus and the ragusan authors before 1611, у: Историјски часопис 53 (2006) 145-164.

Синови Завидини, у: Зборник МС за историју 73 (2006) 7-27.

The Earliest Cults of Saints in Ragusa, у: Зборник радова Византолошког института 44 (2007) 119-127. 

On the Foundation of Ragusa, у: Историјски часаопис 54 (2007) 9-27.

Uspenskij's Taktikon and the Theme of Dakmatia, u: Simmeikta (2007) 49-87.

Contribution to the New Reading about the Constantine Porphyrogenitus` Statement on the Numbers of Croat Horsemen, Foot Soldiers and Sailors in Early 10th Century u:  Byzantinoslavica, Revue Internationale des Etudes Byzantines 65 ( Prague 2007) 143-151.

The Golden Seal of Stroimir, у: Историјски часопис 55 (2007) 9-19.

Бан Борић, У: Зборник за историју БиХ 5 (2008) 49-60.

Roger - The Forgotten Archbishop of Bar / T. �ivković, Dragana Kunčer, у: Историјски часопис 56 (2008) 191-209.

Constantine Porphyrogenitus' Kastra oikoumena in the Southern Slavs Principalities, у: Историјски часопис 57 (2008) 9-28.  

Titre de Trpimir selon les dires de Gottschalk / T. �ivković, Bojana Radovanović, у: Историјски часопис 58 (2009) 33-42.

On the Beginning of Bosnia in the Middle Ages, u: Spomenica akademika Marka �unjića (1927-1998). - Sarajevo : Filozofski fakultet, 2010, 161-180.

O počecima Bosne u ranom srednjem vijeku, u: Godi�njak, Centar za balkanolo�ka ispitivanja. ANU BiH 39 (Sarajevo 2010) 149-161.

The 'Original' and the 'Revised' Annales Regni Francorum, у: Историјски часаопис 59 (2010) 9-57.

Constantine Porphyrogenitus' Source on the Earliest History of the Croats and Serbs, u: Radovi. Zavod za hrvatsku povijest 42 (Zadar 2011) 117-131. - (U početku bija�e De administrando impeio. Konstantin VII. Porfirogenet i percepcija najranije hrvatske povijesti : radovi s međunarodnog znanstvenog skupa, Zagreb, 18. veljače 2010. / gost urednik Trpimir Vedri�).

Symbolism of Some Animals in the Early Medieval Serbia Tribute, Peace, and Friendship, u: Animals and Environment in Byzantium (7th - 12th c.), u: International Symposium 21, Athens 2011, 273-284.

Време настанка Ајнхардовог дела Vita Caroli Imperatoris, у: Историјски часопис 60 (2011) 25-56. 

The Origin of the Royal Frankish Annalist`s Information about the Serbs in Dalmatia, у: Споменица академика Симе Ћирковића. - Београд : Историјски институт, 2011, 381-398.

Неретљани � пример разматрања идентитета у раном средњем веку, у: Историјски часопис 61 (2012) 11-25.

 

 

Остало:

 

Paul Stephenson, Byzantium's Balkan Frontier. A Political Study of the Northern Balkans, 900-1204, U: Byzantinoslavica, Revue Internationale des Etudes Byzantines LXV ( Prague 2007) 393-396.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Pošto sam pročitao tekst Zorana Đurovića https://www.academia.e...1%82, očekujući da saznam neke nove činjenice iz rane povesti autokefalne srpske Crkve i rane srpske države, ostao sam razočaran i mogu reći prilično iznenađen onim što je tamo napisano. Tekst koji pretenduje da bude naučan sadrži grube metodološke previde i logičke greške. Tako na primer, na stranici 20 imamo sledeće:" Stefan je ispovedio vernost papi i održao je reč. Nemamo ni jednog dokumenta u kome se veli da je ponovo postao pravoslavac." Šta nije u redu sa ovim dvema rečenicama? U ovom tekstu, Đurović (dalje ZĐ) navodi nekolike argumente u prilog tezi da je Prvovenčani prešao na neku vrstu unije. Ti argumenti su latinski izvori kojima ću se pozabaviti kasnije. Međutim, nema izvora koji bi nam, bilo eksplicitno bilo implicitno, potvrdili da Prvovenčani  je ostao u uniji do samog kraja. S obzirom na to, jasno je da je jedini argument za tezu da se Prvovenčani nije vratio na pravoslavlje tvrdnja da nemamo ni jedan dokumenat koji bi nam to potvrdio. Dakle, imamo implikaciju: ako se Stefan nikada nije vratio na pravoslavlje, onda ne postoji dokument koji bi to potvrdio. I imamo tvrdnju: ne postoji dokument koji bi to potvrdio.( Dakle, imamo tvrđenje implikacije, dakle:ako se Stefan nikada nije vratio na pravoslavlje, onda ne postoji dokument koji bi to potvrdio, i tvrđenje njenog konsekvensa: ne postoji dokument koji bi to potvrdio. Iz čega se tvrdi antecedens: Stefan se nikada nije vratio na pravoslavlje. Međutim, ovo je logička greška afirmacija konsekvensa. Ako imamo stvarnu ili pretpostavljenu istinitost implikacije i istinitost zaključka ili posledice ( konsekvens), onda bi tvrđenje istinitosti premise (antecedens) bilo greška. Zašto? Pa zato što prema istinitosnoj tablici za implikaciju implikacija jeste tačna čak i ako je njena premisa netačna. Šta ovo znači? Pojasniću to na jednom jednostavnom primeru. Imamo implikaciju: ako pada kiša, ulice su mokre. I imamo slučaj da su ulice mokre. Da li smemo SAMO na osnovu toga da zaključimo da pada kiša? Ne, jer ulice mogu biti mokre i u sledećim slučajevima: a) Prošla je cisterna i oprala ulice b) Izlila se kanalizacija c) Izlila se obližnja reka d) Došlo je do pucanja vodovodnih cevi. Dakle, jasno je iz ovog primera da na osnovu tvrđenja implikacije i tvrđenja njenog zaključka nemamo pravo da tvrdimo i premisu. Isto tako, samo na osnovu nemanja izvora nemamo pravo da tvrdimo da se pomenuti događaj nije desio. Moguće je da su ti dokumenti postojali ali su uništeni slučajno ili namerno. Moguće je da se Stefan pokajao za tu svoju navodnu odluku, ali s obzirom na to da u tom periodu nemamo javne ispovesti, već tajne, ova njegova ispovest nije mogla biti nigde zabeležena. Moguće je da je navodni Stefanov prelazak na uniju bio tajan i usmen, a znamo da ako se jeres ne ispovedi u javnoj propovedi u hramu ili sa krovova i trgova otkrivene glave, onda se to i ne smatra jeresju i ne podleže povratku u Crkvu i podnošenju nekakvog eventualnog pokajnog libellusa (ovo će teolozi bolje znati). Najzad, moguće je da je Stefanov prelaz na uniju bio i javan, mada izvori, kako ćemo videti, nisu baš jasni po tom pitanju, pa je Stefanu možda i bilo potrebno neko javno odricanje, ali ovo nije zabeleženo u straosrpskim izvorima iz razloga političkog pragmatizma, da bi se kasnije opravdale rigorozne odredbe Dušanovog zakonika po pitanju rimokatoličkog prozelitizma. I najzad, moguće je da nikakve unije nije ni bilo, pa samim tim ni nemamo neke dokumente koji bi potvrdili da se Stefan vratio na pravoslavlje jer prosto nije imao odakle da se vraća.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A sada da se pozabavimo samim izvorima. ZĐ navodi ukupno četiri latinska izvora u svome radu, ali donekle je interesantno i to mi je odmah upalo u oči da od ova četiri pisma, daje prevode za tri (zapis u hronici Andrije Dandola, mletačkog dužda, zapis u hronici splitskog arhiđakona Tome, te pismo samog Stefana upućeno papi Inokentiju (valjda III), ali ne daje prevode za pismo koje je Stefan uputio papi Honoriju III, a koje je datirano na 1220.(str.19) Ispostaviće se na kraju da je datovanje ovog pisma veoma bitno za istinitosni status tvrdnje koja se navodi u hronici Andrije Dandola, jedine tvrdnje koja potvrđuje da je Stefan navodno primio uniju. Navedimo sad Dandolovu belešku i prevod:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 6/4/2016 at 16:20, Zoran Đurović рече

Ја се понудих нашем пријатељу за помоћ око сценарија, али он преферира романтизирану верзију...

a ti bi horor?

 

On 6/4/2016 at 13:09, Zoran Đurović рече

Потискивање сећања на католике: случај св. Стефана Првовенчаног

 

 

 

 

 

САЖЕТАК. Текст се бави темом, нимало једноставном, добијања прве краљевске круне у српској историји. Круна је добијена од папе Хонорија III. Његови легати су 1217. крунисали Св. Стефана Првовенчаног за првог краља у Расу, у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Већ први хагиографи замагљују, прећуткују или гледају да реинтерпретирају римско порекло круне. У причу се уводи и Св. Сава, који би требало да буде „православни” гарант те круне. Сава јесте учествовао у добијању круне, али је у потпуности очувано њено латинско порекло.

- Тема је крајње провокативна. Да ли је Првовенчани био унијата? Како је Св. Сава допустио да му други брат, Вукан, умре у латинској јереси? Шта смо урадили да бисмо добили од Папе прву круну? 

Текст је можда већ изашао у једном научом зборнику, овде сам окачио у пдф. формату текст са илустрацијама, јер знам да многи то воле да виде. "Греје душу"... Скинути га са овог линка: fhttps://www.academia.edu/25853548/Потискивање_сећања_на_кат

Надам се да ради, ако не, јављам исправан...

 

 

ja nesto nisam primjetio da se neko u srba bori da negira katolicku krunu sv.stefana prvovencanog, nije on jedini... imamo i despota stefana kao prvog viteza vatikanskog crvenog zmaja.

inace mene izbacilo sa te tvoje akademije, pa ne mogu da skinem tekst, zato sto treba odgovarati na neka pitanja, a ja sirovina , ne znam na engleskon nista pa ti vidi.

prijavicu te da te banuju

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цитат

Stestanus(!) quoque dominus Raxie et Servie, qui megadipanus(!) apelabatur, dum neptem condam Henrici Dandulo ducis accepisset in coniugem, ex suasione uxoris, abiecto scismate, per nuncios a papa optinuit ut regio titulo decoratus esset, et per legatum cardinalem ad hoc missum, una cum coniuge coronati sunt.

 

Stestanus (!) quoque dominus Raxie et Servie, qui megadipanus (!) apelabatur, dumneptem condam Henrici Dandulo ducis accepisset in coniugem, ex suasione uxoris, abiectoscismate, per nuncios a papa optinuit ut regio titulo decoratus esset, et per legatum cardinalem adhoc missum, una cum coniuge coronati sunt

Stestanus (!) quoque dominus Raxie et Servie, qui megadipanus (!) apelabatur, dumneptem condam Henrici Dandulo ducis accepisset in coniugem, ex suasione uxoris, abiectoscismate, per nuncios a papa optinuit ut regio titulo decoratus esset, et per legatum cardinalem adhoc missum, una cum coniuge coronati sunt

 

Stestanus (!) quoque dominus Raxie et Servie, qui megadipanus (!) apelabatur, dumneptem condam Henrici Dandulo ducis accepisset in coniugem, ex suasione uxoris, abiectoscismate, per nuncios a papa optinuit ut regio titulo decoratus esset, et per legatum cardinalem adhoc missum, una cum coniuge coronati sunt Stestanus (!) quoque dominus Raxie et Servie, qui megadipanus (!) apelabatur, dumneptem condam Henrici Dandulo ducis accepisset in coniugem, ex suasione uxoris, abiectoscismate, per nuncios a papa optinuit ut regio titulo decoratus esset, et per legatum cardinalem adhoc missum, una cum coniuge coronati suntA ovo je prevod:

Цитат

Takođe i Stefan, gospodar Raške i Srbije, koji se nazivao veliki župan,  čim unuku pokojnog dužda Henrika Dandola beše uzeo za ženu, pošto se na nagovor žene odrekao šizme (abiecto scismate), preko poslanika od pape je dobio da bude ukrašen kraljevskim naslovom, i preko legata kardinala radi toga poslatog, zajedno sa ženom je krunisan.

Šta je interesantno u vezi beleške Andrije Dandola? Prvo to da se Stefan odrekao šizme(tj. prešao na uniju) a da je tek posle krunisan. A krunisanje jeste, kao što znamo, izvršeno 1217. Iz ovoga sledi da se Stefanov navodni pristanak na uniju desio u neko neodređeno vreme pre krunisanja koje je izvršio pomenuti legat, a posle Stefanove ženidbe. Dakle u svakom slučaju pre 1220. godine.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Međutim, u pismu papi Honoriju trećem (str.19), KOJE ZĐ NIJE PREVEO, a koje je datovano na 1220. godinu (cf. fusnotu na p.19) nailazimo na jednu vrlo interesantnu rečenicu: "Quemadmondum omnes christiani diligunt uos et honorant, et pro patre et domino retinent: ita nos desideramus sancte romane ecclesie et vestri fidelem filium nominari..." Nju ćemo prevesti: " S obzirom na to da vas svi hrišćani vole i da vam ukazuju čast, te da vas drže za oca i gospodara: tako i mi želimo da se imenujemo (da budemo imenovani) odanim sinom svete rimske crkve i vašim lično..." Dakle, Stefan 1220 godine izražava želju da bude imenovan rimokatolikom. Ali zašto bi on to želeo 1220, ako mje na uniju pristao pre krunisanja 1217, kako nas obaveštava Andrija Dandolo? Stvari se ovde po interpretaciju ZĐ opasno komplikuju. Postoje tri mogućnosti:

a) Ili je Andrija Dandolo Stefanovo unijaćenje prosto izmislio na šta bi mogla ukazati činjenica da arhiđakon Toma, drugi hroničar koji spominje Stefanovo krunisanje uopšte nigde ne spominje navodnu uniju, niti o tom "odbacivanju šizme" ima i reči u bilo kom drugom izvoru, a da mi to znamo.

b) Ili je rečenica "ex suasione uxoris, abiecto scismate" prosto naknadno umetnuta, na šta ukazuje konstrukcija ablativa apsolutnog, koja je prilično neobična za slaganje vremena u latinskom (mada nije nemoguće koristiti je i na taj način). Prosto, bilo bi logičnije da je pisac umesto "abiecto scismate" upotrebio "abiecisset scismaten", tim pre što u kontekstu glavne rečenice subjekt konstrukcije ablativa apsolutnog treba da bude preveden objekatski, zašta je opet mnogo prirodnije rešenje akuzativ. Osim toga, cela složena rečenica može sasvim lepo da ima smisla čak i ako bi ovu konstrukciju koja govori o Stefanovom odbacivanju šizme izbacili. Pa tako:

37 minutes ago, Ivan Marković рече

Takođe i Stefan, gospodar Raške i Srbije, koji se nazivao veliki župan,  čim unuku pokojnog dužda Henrika Dandola beše uzeo za ženu, ..., preko poslanika od pape je dobio da bude ukrašen kraljevskim naslovom, i preko legata kardinala radi toga poslatog, zajedno sa ženom je krunisan.

 

C) Stefan se zaista jeste "odrekao šizme" ali je to učinio tajno, verovatno usmeno, bez ikakve ceremonije, bez pokušaja da bilo koga drugog za dvora prevede na uniju, bez ikakvog sabora i slično...dakle, to što je učinio bio je njegov lični čin, u tajnosti, bez ikakvih posledica po liturgijski život u Srbiji, bilo po njega, bilo po nekog drugog. Ali 1220. godine, osetio je potrebu da to bude javno objavljeno. Za razliku od prethodne dve mogućnosti, ova treća teško može biti podržana bilo kakvim pokazateljem. Prvo, ostaje nejasno, zašto bi vladar zemlje koja je dominantno pravoslavna naprasno priznavao da je "Latin" i time rizikovao smutnju i sukobe. Ovo tim pre, što je u vreme i posle Stefanovog krunisanja, a naročito 1220. latinski faktor na Balkanu počeo naglo da slabi, a pravoslavni da jača. Dalje, uz "nominari" ne postoji nikakav prilog koji bi bliže odredio značenje samog tog imenovanja. Nema "palam" (otvoreno, bez skrivanja), niti ičeg sličnog. Stoga je ova poslednja mogućnost c, iako ne bi mogla sasvim biti odbačena, izrazito malo verovatna. A na osnovu a i b, možemo smatrati da Stefan nije prešao na uniju i da je Dandolov izveštaj lažan.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zayron рече

14333701_548185385382701_267101700672390

U vrijeme ratova sa Grcima nastupilo prijateljsko zbližavanje se Simeona k stolici rimskoj ...

https://goo.gl/yTC9vX

Slowanské starožitnosti, Svazek 1

 Pavel Jozef Šafárik

Ovdje je riječ o bugarskom caru Simeonu. vrlo slično se piše i o odnosima Nemanjića, Simeona i Svete Stolice i kod Šafařika i u nekim latinskim izvornicima. to znači da je s vremena na vrijeme na Balkanu iz vojnopolitičkih i strateških razloga dolazilo do povremenih dužih ili kraćih perioda inklinacija k Rimu a one su bez sumnje sadržale svaki u sebi neke principe i elemente unije tj. toga što vi iz ove sadašnje perspektive retrospektivno gledano nazivate obično "unijatizmom" ili savezništvom s Rimom tj. bila je to praktično unija u raznom stepenu ispunjenja tj. realizacije. A bile su motivisine ne toliko teološkim razlozima koliko političkim i vojnostrateškim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A sada i o ostalim propustima. Tako na strani 15 saznajemo da se Stefan u pismu papi Inokentiju III poziva na već ustanovljenu praksu, odnosno politički savez svoje porodice sa rimskom crkvom, koji, kako nas autor obaveštava "...ne može sigurno biti samo na strogo političkom nivou" jer, kako ZĐ misli, papska država je bila teokratski uređena. To bi značilo da i svetovna moć dolazi od sveštene a papa je kao pontifex maximus objedinjavao obe vlasti, svešteničku i svetovnu. Prvo što ovde uočavamo je da ZĐ za poredak u papskoj državi koristi veoma rasprostranjen i isto toliko pogrešan termin "teokratija". Zašto je termin "teokratija" pogrešan? Pa prosto zato što on doslovno znači "vladavina Boga", pa bi to značilo da u slučaju pape kao i sličnim slučajevima koje ZĐ navodi, u tim državama Bog je neposredni zakonodavac, izvršitelj i sudija. Jedini slučaj teokratije je starozavetni Izrailj, gde je zaista lično Bog (Ehjeh ašer ehjeh) u velikoj meri, barem do dolaska "careva" obavljao vlast. Sa druge strane, ničeg sličnog u papskoj državi nije moglo biti i ona je teokratija bar isto toliko koliko je to bio i ondašnji islamski kalifat ili današnja Saudi Arabija.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...