Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дијана.

Boga nema, sve je dozvoljeno - ili: Bog me voli, sve je dozvoljeno

Recommended Posts

2 hours ago, Дијана. рече

Људи, ови принципи обухватају и сексуални живот...:coolio:

'Вако ја мислим... :))) Не постоје принципи. То што нас/некога Бог воли значи да нам је све дозвољено, чак и да Га разапнемо, без фрке.

С' друге стране, то што нас Бог толико воли упућује на то да морамо и ми да заволимо себе! То опет даље значи да имамо проблем а који се провлачио кроз многе друштвене, политичке и мушко-женске теме: већина људи не уме и не зна да треба да поштује себе. Ако волимо себе - желимо све најбоље себи, а то значи: 1. добро здравље (без лењости за физичку активност, без опијања, без дрогирања, без претеривања у било чему (чула сам да хасање пола кг белог лука води директ у смрт, нпр...), 

2. образовање: спремност на неограничавање себе у сваком смислу и пољу.

3. вежбање у одрицању од себе: духовни план који подразумева 1. и 2. али садржи и тзв. невидљиву борбу. Без борбе не волимо себе а ни друге; за свакога кога волимо (Бога, пријатеља, дете, рођака...) морамо да направимо места у свом срцу. А то успева само ако се трудимо да се смањујемо, сваки дан по мало на нај"баналнијим" стварима, јер "ко је неправедан у малом, и у великом је неправедан".

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Muramasa рече

Roštilj je iznad ljubavi, jer je dovoljno moćno rešenje da reši sve probleme Srbije.

Човек је већи од универзума, не ме интересирају трице попут Сербије, ЈуЕсЕја, Русије, Кине, Таџикистана, Атлантиде... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, Džu, ljubav bi značila onaj najveći stepen slobode i svijesti kad principi (određenja, pravila, zabrane) više ne bi bili potrebni.

Ali ljubav prema Bogu bi sigurno podrazumijevala da Ga NE razapnemo i ne razapinjemo; kao ni bližnje, i na kraju krajeva, ni same sebe, jer Bog naš nije sadista. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bog me voli, sve je dozvoljeno

 

Баш зато што ме воли, дао ми је слободу да бирам, али кроз заповести  јасно нагласио да све дозвољено  не значи  и добро, односно да све дозвољено по слободи избора  не мора нам бити  на корист / спасење / душе. Држи се заповести  да ти буде добро, не нагињи се кроз  прозор и ето ти најсигурнијег пута ка вечном дому.   

Па можемо ми да развијемо и 200 на сат...оно постоји могућност, али да ли је добро возити том брзином , да ли нам је на корист......

Share this post


Link to post
Share on other sites
36 minutes ago, Дијана. рече

Da, Džu, ljubav bi značila onaj najveći stepen slobode i svijesti kad principi (određenja, pravila, zabrane) više ne bi bili potrebni.

Ali ljubav prema Bogu bi sigurno podrazumijevala da Ga NE razapnemo i ne razapinjemo; kao ni bližnje, i na kraju krajeva, ni same sebe, jer Bog naš nije sadista. 

Тиме (разапињањем) сам хтела нагласити да се Он према нама не мења, ма шта год учинили, а с' друге стране ми се мењамо стално или на боље или на горе, стагнација не постоји. Зато мора стално да се ради и труди (ако желимо да колико-толико (ми) волимо). :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Ovu rečenicu kao iz topa, ali iz duše rekli su samohrani roditelji u Srbiji sa kojima smo razgovarali.
      Tačan podatak o broju samohranih roditelja u Srbiji ne postoji, ali se zna da ih ima više od 100.000. Oni su svakodnevno sami suočeni sa brojnim poteškoćama, od finansijskih do organizacionih, ali i sa strahovima među kojima preovladava "da će njima nešto da se desi i da će dete ostati prepušteno samo sebi".
      Samohrani otac Aduš Avdo iz Subotice ima problem više jer njegova ćerka ima Daunov sindrom.
      - Od tuđe nege i pomoći plaćam njene troškove, a od socijalne pomoći račune. Iz devojčice prerasta u devojku, što meni kao muškarcu donosi nove poteškoće i velike izazove. Svaka čast svim samohranim roditeljima, ali verujte da je muškarcima teže. Mojoj ćerki je zbog bolesti teško objasniti šta je dobro, a šta loše, zbog čega dajem sve od sebe da je izvedem na pravi put. Mene u svemu tome nema nigde. Pratim je u školu i do kuće, idemo na kontrole u bolnice. Moj život je podređen njenom - iskren je Aduš Avdo.
      Foto: Biljana Vučković / RAS Srbija Adus Avdo sa ćerkom Dobio je pomoć u vidu građevinskog materijala i sam popravlja kuću, ali zbog obaveza prema ćerki mora da uloži dodatne napore da sve završi na vreme.
      - Od trenutka kada sam saznao njenu dijagnozu, mislim o tome šta će biti sa njom kada mene više ne bude. Sve me to plaši. Bojim se da će neko da je iskoristi. Ne volim da se žalim, ali teško je - priča nam Avdo.
      Josip P. ostao je udovac kada je mlađe dete imalo samo godinu dana. Ponosan je na svoju decu i na to što su se osamostalili, ali put do toga bio je trnovit.
      - Odgovornost da ih treba izvesti na pravi put, a da nemaš sa kim da podeliš odluku je najteža. Sve moraš sam i često se preispituješ. Održavao sam stalno kontakt sa nastavnicima da bismo pratili njihovo ponašanje pošto mi je to bilo veliko opterećenje - ističe ovaj Subotičanin.
      Da je bilo neophodno, kaže, zasukao bi rukave i radio još više, ali nikada ne bi tražio pomoć države.
      - Od najmlađeg uzrasta sam razvijao sa njima odnos poverenja. Voleo sam da upoznam njihovo društvo da bih znao sa kime su. Možda je prepotentno što ću reći, ali uspeo sam. Sada kada se osvrnem, izgleda sve prirodno, a bilo je jako teško - priznaje Josip P.
      Tajana H. je pre četiri godine ostala udovica. Veliku ljubav prekinula je tragedija, a činjenica da je ostala sama sa malim detetom suočila ju je s brojnim strahovima.
      - Kao da nema ni mene više. Mnogo snage mi treba da potisnem tugu i budem pred sinom raspoložena, ali mi istovremeno on daje volju da idem napred. Obaveza je mnogo. Najveći problem su moji strahovi da će se i meni nešto desiti i da će mi dete ostati samo. Tu je rodbina, ali oni koji sami podižu decu znaju na šta mislim - kaže samohrana majka.
      Najviše brine to što sin, osim dede, nema pored sebe odraslog muškarca.
        - Hteo je da se šminka. A kada sam ga pitala zašto, rekao je da svako jutro vidi kako to radim i da je mislio da i on treba isto. Tada sam shvatila koliko je bitno da deca imaju oba roditelja i da dečaci ujutru gledaju očeve navike, kako se briju... - poručuje ona.
      U situacijama kada su roditelji razvedeni ili nisu ni bili u braku, ali su prisutni u životu dece najveći teret pada na onoga ko ima starateljstvo.
      - Otac moje ćerke i ja smo prekinuli vezu kada sam ostala u drugom stanju. Viđa je, ali retko. Stručnjaci su mi rekli da treba što češće da bude u kontaktu sa njom da bi ona znala da ima oca. To će za nju biti vrlo važno kada krene u školu pošto vršnjaci mogu biti surovi. U današnje vreme je problem ako vam dete nema "najki" patike, a kamoli oca da nema. Ne znam da li uopšte postoje pogodnosti za samohrane roditelje. Lično nisam osetila nijednu. Naprotiv, primorana sam da vodim dete, recimo, u poštu jer nemam kome da je ostavim. Niko neće zbog toga reći „pustite majku sa detetom“, već će vam odbrusiti da ste poveli dete da biste došli prvi na red - priča samohrana majka M. S.
      Plata odlazi na račune i troškove za dete, a najveću odgovornost samohrana majka nosi zbog odluka o budućnosti deteta.
      - Sve sam radiš i nosiš odgovornost odluka o vaspitanju. Stalno se preispituješ. Parovi dele troškove i obaveze. Ako ne platim vrtić, niko neće reći sama je i ima dete. To nikoga ne interesuje. Jako sam umorna. Mnogo toga sam potisnula i posvetila se detetu, ali to nije rešenje. Problemi su i dalje tu, a obaveza sve više - zaključuje ova samohrana majka.
      https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-zivi-vise-od-100000-samohranih-roditelja-a-svi-oni-dele-jedan-najveci-strah/f84g2vj
    • Од Иван ♪♫,
      Читао сам, а и чуо, да се каже да ко има дар има и одговорност како ће га применити - на добро или лоше.
      И сад размишљам...
      Ево, на пример, правим неку акциону оркестарску музику са јаким, нестабилним и тешким акордима, и тако да звучи моћно и драматично (слично музици из филма
      ). Или, на пример, нешто типа drum'n'bass, и слично.Е сад, шта је добро, шта је лоше?
      Свако ће изнети музику према свом карактеру и то је оно што одређује и карактер музике.
      А и перцепција је различита, зависи од човека до човека.
      Било би страшно кад би забранили слободан израз.
      А опет у свему треба имати меру и обавезно питати...
×
×
  • Create New...