Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дијана.

Boga nema, sve je dozvoljeno - ili: Bog me voli, sve je dozvoljeno

Recommended Posts

12 minutes ago, Muramasa рече

Po meni, Boga nema, ali nije sve dozvoljeno zbog ovozemaljskih zakona. Ako ikada budem uspeo da budem par vekova ispred ovozemaljskih vlasti po naoružanju i iznad ovoezamljskih zakona, onda će za mene zaista biti sve dozvoljeno.

Upravo poništi i obični sekularni/građanski moral kao civilizacijsku tekovinu (na stranu pitanje o njegovom preklapanju s vjerskim, tj.hrišćanskim). Dakle, samo strah od zakonske kazne sprečava punu slobodu djelovanja?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije sve na korist iako je na dohvat ruke.Koliko puta sam skrenuvsi stranputicim osetila da ne valja, ne ide.

To zapravo zavisi od kolicine stida koji svako treba da ima.

E, danas je prava retkost naleteti na stid.

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 minutes ago, Muramasa рече

Postoje neke stvari koje ne bih radio jer su u suprotnosti sa mojim principima, ali roštilj svakako nije jedna od njih. :)

На путу до успеха спречавају те правила бонтона и кривични закон :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Наравски да је све дозвољено, па и убиство Сâмог Бога. :)

Када наступи (и одржава се) љубав, онда нестају и ове категорије ("дозвољено - недозвољено"). ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Их, бре, Џумкице, што ми затвараш тему прије нег' што стаде на ногице лабаве?:whackado:

Ионако не мож' да буде примјећена од актуелне теме о сексу. :smeh2:

Људи, ови принципи обухватају и сексуални живот...:coolio:

Share this post


Link to post
Share on other sites
7 minutes ago, Дијана. рече

Их, бре, Џумкице, што ми затвараш тему прије нег' што стаде на ногице лабаве?:whackado:

Забиберићу је касније :D , ако не буде више одговора, сад сам у мањој фрци. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Била недавно најава за једну емисију. Хтела сам да је одгледам , али нисам,буде некад тако. Елем, једна млада жена је решила да опрости убици свог брата. Рече да је решила да буде слободна.

Ова тема уствари о слободи. О личности. Мање о роштиљу и кривичном закону. Код нас у просвети кад напишу да се у школи не сме користити мобилни телефон онда је већ касно. Ја свој мобилни држим на столу. Никад га не користим на часу, Мислим да је то васпитна категорија. И не би ми сметало да ученик има мобилни у својој торби и да је сасвим нормално да га не користи на часу.

Ствар је у томе. У тим оквирима осећања за меру. И осећања да је моја слобода само дотле докле допире личност дтугог човека. Да научимо да се поштујемо и слушамо једни друге.

Много сам озбиљна, нисам неки форумашки тип, ал тако је то са мном. Опростите

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Дијана. рече

 

Da li se hrišćanski (pravoslavni) etos može definisati negdje na osi između ove dvije krajnosti,

 

наравно...свака крајност је погубна...средина није џабе златна...:)

потребна је мудрост пре свега...и константни рад на себи....стално преиспитивање...уђимо у своје срце...ту је негде одговор....

Share this post


Link to post
Share on other sites
10 minutes ago, Биљана 1234 рече

Била недавно најава за једну емисију. Хтела сам да је одгледам , али нисам,буде некад тако. Елем, једна млада жена је решила да опрости убици свог брата. Рече да је решила да буде слободна.

Ова тема уствари о слободи. О личности. Мање о роштиљу и кривичном закону. Код нас у просвети кад напишу да се у школи не сме користити мобилни телефон онда је већ касно. Ја свој мобилни држим на столу. Никад га не користим на часу, Мислим да је то васпитна категорија. И не би ми сметало да ученик има мобилни у својој торби и да је сасвим нормално да га не користи на часу.

Ствар је у томе. У тим оквирима осећања за меру. И осећања да је моја слобода само дотле докле допире личност дтугог човека. Да научимо да се поштујемо и слушамо једни друге.

Много сам озбиљна, нисам неки форумашки тип, ал тако је то са мном. Опростите

 Озбиљне (досадне) теме није згорег мало бар у форми разлабавити, такав је општи тон форума, бар док се форумаши не захуктају у дискусију, они узму озбиљан тон по природи ствари. 

Наравно, говоримо о слободи, личности и љубави... између двије крајности лажне слободе од етичности. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
9 minutes ago, Muramasa рече

Samo krivični zakon, jer bonton tu ne bi puno smetao. Mogao bi da se ispoštuje i da se sve reši.

 

Код мене је супротно, кривични би закон и изиграла, ал` бонтон ме зеза, шта ћу кад сам фина и културна. :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Ovu rečenicu kao iz topa, ali iz duše rekli su samohrani roditelji u Srbiji sa kojima smo razgovarali.
      Tačan podatak o broju samohranih roditelja u Srbiji ne postoji, ali se zna da ih ima više od 100.000. Oni su svakodnevno sami suočeni sa brojnim poteškoćama, od finansijskih do organizacionih, ali i sa strahovima među kojima preovladava "da će njima nešto da se desi i da će dete ostati prepušteno samo sebi".
      Samohrani otac Aduš Avdo iz Subotice ima problem više jer njegova ćerka ima Daunov sindrom.
      - Od tuđe nege i pomoći plaćam njene troškove, a od socijalne pomoći račune. Iz devojčice prerasta u devojku, što meni kao muškarcu donosi nove poteškoće i velike izazove. Svaka čast svim samohranim roditeljima, ali verujte da je muškarcima teže. Mojoj ćerki je zbog bolesti teško objasniti šta je dobro, a šta loše, zbog čega dajem sve od sebe da je izvedem na pravi put. Mene u svemu tome nema nigde. Pratim je u školu i do kuće, idemo na kontrole u bolnice. Moj život je podređen njenom - iskren je Aduš Avdo.
      Foto: Biljana Vučković / RAS Srbija Adus Avdo sa ćerkom Dobio je pomoć u vidu građevinskog materijala i sam popravlja kuću, ali zbog obaveza prema ćerki mora da uloži dodatne napore da sve završi na vreme.
      - Od trenutka kada sam saznao njenu dijagnozu, mislim o tome šta će biti sa njom kada mene više ne bude. Sve me to plaši. Bojim se da će neko da je iskoristi. Ne volim da se žalim, ali teško je - priča nam Avdo.
      Josip P. ostao je udovac kada je mlađe dete imalo samo godinu dana. Ponosan je na svoju decu i na to što su se osamostalili, ali put do toga bio je trnovit.
      - Odgovornost da ih treba izvesti na pravi put, a da nemaš sa kim da podeliš odluku je najteža. Sve moraš sam i često se preispituješ. Održavao sam stalno kontakt sa nastavnicima da bismo pratili njihovo ponašanje pošto mi je to bilo veliko opterećenje - ističe ovaj Subotičanin.
      Da je bilo neophodno, kaže, zasukao bi rukave i radio još više, ali nikada ne bi tražio pomoć države.
      - Od najmlađeg uzrasta sam razvijao sa njima odnos poverenja. Voleo sam da upoznam njihovo društvo da bih znao sa kime su. Možda je prepotentno što ću reći, ali uspeo sam. Sada kada se osvrnem, izgleda sve prirodno, a bilo je jako teško - priznaje Josip P.
      Tajana H. je pre četiri godine ostala udovica. Veliku ljubav prekinula je tragedija, a činjenica da je ostala sama sa malim detetom suočila ju je s brojnim strahovima.
      - Kao da nema ni mene više. Mnogo snage mi treba da potisnem tugu i budem pred sinom raspoložena, ali mi istovremeno on daje volju da idem napred. Obaveza je mnogo. Najveći problem su moji strahovi da će se i meni nešto desiti i da će mi dete ostati samo. Tu je rodbina, ali oni koji sami podižu decu znaju na šta mislim - kaže samohrana majka.
      Najviše brine to što sin, osim dede, nema pored sebe odraslog muškarca.
        - Hteo je da se šminka. A kada sam ga pitala zašto, rekao je da svako jutro vidi kako to radim i da je mislio da i on treba isto. Tada sam shvatila koliko je bitno da deca imaju oba roditelja i da dečaci ujutru gledaju očeve navike, kako se briju... - poručuje ona.
      U situacijama kada su roditelji razvedeni ili nisu ni bili u braku, ali su prisutni u životu dece najveći teret pada na onoga ko ima starateljstvo.
      - Otac moje ćerke i ja smo prekinuli vezu kada sam ostala u drugom stanju. Viđa je, ali retko. Stručnjaci su mi rekli da treba što češće da bude u kontaktu sa njom da bi ona znala da ima oca. To će za nju biti vrlo važno kada krene u školu pošto vršnjaci mogu biti surovi. U današnje vreme je problem ako vam dete nema "najki" patike, a kamoli oca da nema. Ne znam da li uopšte postoje pogodnosti za samohrane roditelje. Lično nisam osetila nijednu. Naprotiv, primorana sam da vodim dete, recimo, u poštu jer nemam kome da je ostavim. Niko neće zbog toga reći „pustite majku sa detetom“, već će vam odbrusiti da ste poveli dete da biste došli prvi na red - priča samohrana majka M. S.
      Plata odlazi na račune i troškove za dete, a najveću odgovornost samohrana majka nosi zbog odluka o budućnosti deteta.
      - Sve sam radiš i nosiš odgovornost odluka o vaspitanju. Stalno se preispituješ. Parovi dele troškove i obaveze. Ako ne platim vrtić, niko neće reći sama je i ima dete. To nikoga ne interesuje. Jako sam umorna. Mnogo toga sam potisnula i posvetila se detetu, ali to nije rešenje. Problemi su i dalje tu, a obaveza sve više - zaključuje ova samohrana majka.
      https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-zivi-vise-od-100000-samohranih-roditelja-a-svi-oni-dele-jedan-najveci-strah/f84g2vj
    • Од Иван ♪♫,
      Читао сам, а и чуо, да се каже да ко има дар има и одговорност како ће га применити - на добро или лоше.
      И сад размишљам...
      Ево, на пример, правим неку акциону оркестарску музику са јаким, нестабилним и тешким акордима, и тако да звучи моћно и драматично (слично музици из филма
      ). Или, на пример, нешто типа drum'n'bass, и слично.Е сад, шта је добро, шта је лоше?
      Свако ће изнети музику према свом карактеру и то је оно што одређује и карактер музике.
      А и перцепција је различита, зависи од човека до човека.
      Било би страшно кад би забранили слободан израз.
      А опет у свему треба имати меру и обавезно питати...
×
×
  • Create New...