Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: О лажи артемита да су се отцепили због јереси екуменизма

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зоран Ђуровић: О лажи артемита да су се отцепили због јереси екуменизма

 

Има већ неколико година како артемитска секта пласира лаж код простог народа да су се они одвојили од СПЦ, јер је Српска црква пала у јерес екуменизма (ма шта то значило), па се зато позивају на 15. канон Прводругог цариградског сабора, изврћући сасвим његов смисао, како сам показао у скоријем тексту.[1] У свом делиријуму веле и како је уствари СПЦ отпала од њих. Да нису отишли из СПЦ и из заједнице са свим другим ПЦ због јереси, показаћу на основу докумената из СПЦ као и оних из артемита.

 

1) Српска православна црква изопштава артемите због канонских преступа

 

СПЦ је у више наврата (година) опомињала и кажњавала Артемија и оне око њега не би ли их призвала памети. Стално су изношене само канонско-административне ствари и непоштовање њих од стране Артемија. Најпре је опомињан да спроводи одлуке Сабора и Синода, али како је он као папа, изнад Сабора, он то једноставно није слушао. Сматрао је себе незаблудивим и ту незаблудивост је црпео ex sese, из себе, non autem ex consensu Ecclesiae, не из консенсуса Цркве. Дат му је период за размишљање, прихватио је умировљење, али кад је почео да се буни и на постављање новог администратора, епископа Теодосија на чело ЕРП, добио је и забрану да богослужи, чинодејствује. Како је и ово прекршио, рашчињен је као владика и враћен у ред монаха. На крају, када је узео да позива народ да не иде у храмове СПЦ и не прима свештенике, и када је рукоположио у брк свим канонима који то забрањују, двојицу хорепископа, који су већ били рашчињени као јереји, анатемисан је. Дакле, СПЦ је њега и артемите увек прва судила када је препознавала њихово упорство. Својим актима СПЦ је увек прва вукла потезе, тако да је она одлучила и екскомуницирала артемите, а не они њу.

На моју жалост, артемити нису били суђени за јерес, али је то свакоме јасно ко се разуме у теологију, јер канонски преступи које су ови починили одају јасно јеретичку еклисиологију. Јер су они ударили на главни прерогатив цркве, њену саборност, католичанство. Како је то изражено у сентенци: Unus Christianus, nullus Christianus! Један хришћанин ко ниједан! Не може да постоји једна црквена сама за себе и изолована од других. Онда нема саборности. Јер не можеш да се сабираш, да простиш, сам са собом.

Према томе (на сајту СПЦ и ЕРП се налазе досијеи ових догађаја), СПЦ је искључила артемите из ПЦ и о томе послала обавештење свим помесним црквама, али је екскомуникација увек образлагана небројеним канонским преступима артемита. Дакле, артемити нису били суђени за јерес, односно нико их није нападао као неправославне.

 

2) Артемитска сведочанства

 

Са своје стране, ни артемити нису напали СПЦ за јерес, него су се углавном ограничавали на то да спорадично нападају поједине епископе, као што су критиковали и екуменски дијалог који СПЦ више деценија негује са мањом или већом срећом. Дакле, сви артемити, као и сам Артемије су били у цркви која је имала екуменски дијалог чији су се представници састајали са папама, англиканцима и другим хр. заједницама. И преп. Јустин Поповић је критиковао тај дијалог, али није изашао из СПЦ. Тако је поступао и Артемије.

Артемије је читао изјаву 2. април 2009 тадашњег еп. Нишког, а сада патријарха Иринеја да нема ништа против да папа дође у Србију. И Артемије се саглашава са избором новог патријарха, декларисаног екуменисте. Наиме, Артемије се није одвојио од СПЦ ни 22. јануара 2010 када је одлуком Изборног сабора СПЦ Иринеј изабран за патријарха, ни када је устоличен у београдској Саборној цркви 23. јануара, нити када је 3. октобра устоличен у Пећкој патријаршији. Како су тада његова православна уста заћутала? Зашто тај неустрашиви борац за правоверје, који је био епископ СПЦ од 1991 до 2010, није прекинуо јединство са њом када су епископи Амфилохије и Иринеј ишли на поклоњење папи у више наврата, када је и Лаврентије отишао тамо и његови свештеници љубили руку папи? Нису ли они тада злослов, а не благослов, донели у Шабачко-Ваљевску епархију, а која је била саставни део СПЦ и тако контаминирала овим ђавољим благословом сву Светосавску цркву? Јер те папе пију крв деци и кољу их као жртву сатани. Без тог обреда ни не могу да постану папе (ово су тезе из Зоне сумрака талибана који се представљају православнима). Па ти си, Артемије, помињао на литургији пт. Павла, који је био у заједници са декларисаним екуменистом Лаврентијем. По закону спојених судова, који важи у канонској теорији ПЦ и ти си се контаминирао папизмом. Али, теби се баш примило. Постао си већи папа од папе!

Сада Артемије тражи: „Да (патријарх) заузме одлучан став према јеретичком учењу епископа Игњатија Мидића и да га осуди“.[2]  Тада епископ рашко-призренски и косовско-метохијски, г. Артемије пише обиман досије, који се касније појавио и као књига, једанаесторици епископа СПЦ, који прослеђује са протоколом Бр. 860, 03.12. 2007 године о Мидићевој јереси. Сабор је одбио да га послуша, а Артемије је и поред тога остао еп. још три године у СПЦ. Како је могао да се моли са тим јеретиком 3 године? Зар не зна да је канонски забрањено да се моли са јеретиком? Како то да није онда још послушао 15. канон Прводругог цариградског сабора? Наиме, 15. канон гласи: А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни зато, што су се пре саборске одлуке оделили од таквога епископа, него ће, напротив, бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назови епископе...

И зашто Артемије, који је Догматиком св. Оца, Јустина Поповића и са њиме свих светих Отаца, није прекинуо општење са СПЦ која прихвата Игњатија? Врљави Максим лепо сада вели да је потребно оделити се од предстојатеља кога није сабор осудио него је довољно да је јерес била осуђена и од Отаца! Којих Отаца? Наравно, светих отаца. А ко је најгрлатије међу светим оцима осуђивао јерес екуменизма? Свети Јустин Ћелијски! А и јерес Игњатијеву и Зизјуласову је осудио св. Отац Артемије!  Није ваљда да папа Артемије није свети Отац и Отац Отаца? Јер, ако је он Истина, како веле на његовом фб, онда је он реинкарнирани Христос.  

После овог саркастичног екскурса, да се вратимо на факта. Одлуком САС од 19. новембра 2010, Артемију је одузет епископски чин (рашчињен је), и враћен је у чин обичног монаха јер је заједно са својим следбеницима „крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство СПЦ“. 19. новембар 2010 је одредишна тачка. Артемитска документа о години 2010 имамо на њиховом сајту (http://www.eparhija-prizren.org/?cat=40).

Децембра 26. 2010, објављују: Прељубник [владика Теодосије] недостојан трона![3] Називају Теодосија прељубником не у смислу да је поред жене имао неку другу, него што се венчао за епархију која има свог легитимног женика, Артемија (тако је и Игњатије називао Фотија, в. у мом наведеном тексту). Сам Артемије не говори ништа о Теодосијевој свејереси екуменизма, али Врљави Максим у набрајању зашто овај не може да буде владика, наводи и 45. Апостолско правило, према коме епископ, или презвитер, или ђакон који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен и вели како постоји небројено фотографија које сведоче екуменско прегалаштво, синодског типа, почев од отварања џамија, којима је Викар присуствовао, па до Васкршње вечерње службе у Призрену, на којој је присуствовао и призренски римокатолички бискуп... Мали је проблем што Теодосије није био викар аве Зорана Римског, него Артемија, који га дан после тих сношаја са јеретицима није рашчинио. А зашто је најправославнији Артемије ћутао? Па зато што је био владика у СПЦ у којој је све то било нормално понашање. Наиме, на редовном засједању СА сабора СПЦ од 10. до 19. маја 2004, игуман Теодосије (Шибалић), настојатељ царске лавре манастира Високи Дечани, изабран је за епископа липљанског, викара Епархије рашко-призренске са сједиштем у том манастиру. И Артемије га није препознао као јеретика екуменисту целих 6 година од његовог постављења? Да не говоримо да је он био Артемијево духовно чадо од 1987.

Раскол у правом смислу речи почиње са литургијом у Дубоком Потоку 19.11.2010[4], када је Артемије стигао после вишемесечног изнанства, на територију своје Епархије, у манастир Дубоки Поток на северу Косова и служио са 20-ак свештеника и неколико стотина верника, и монаштво које је неколико месеци провело ван својих манастира. У наставку се вели: И овом приликом изражавамо жаљење због наношења дубоке ране на телу Српске Цркве, настале планским деловањем неколицине Епископа СПЦ, који су довели до именовања другог Епископа у Епархији рашко-призренској поред живог канонског Епископа, и на тај начин најгрубље насрнули на вековно Предање Цркве, урушавајући канонски црквени поредак и директно стварајући раскол. Види се јасно да је СПЦ та која има иницијативу, а не Артемије, тако да се може говорити само о изопштавању Артемија од СПЦ а не обрнуто. Даље, артемити ово називају расколом. Постоји велика разлика између раскола и јереси. Јер, јерес је исповедање друге вере у односу на веру Цркве, док је раскол последица законско-правних (канонских) несугласица које доводе до разлаза у оквиру једне те исте вере. Тако је нпр. Македонска ПЦ расколничка, јер нема различиту веру од осталих ПЦ. Дакле, у свом прогласу артемити не веле да су отишли из СПЦ јер је она постала јеретичка, него да су им нарушена канонска права. Говоримо, дакле, о данима у којима се раскол развијао.

Опет, у осврту: Патријарх и Синодалци произвели раскол у СПЦ, новембар 18, 2010[5]  веле: Дуготрајни већ напор на стварању раскола у Српској Цркви од стране Патријарха Иринеја и Синодалаца... данас је уродио плодом. Данашњим проглашењем тобожњег Епископа рашко-призренског, поред живог канонског Епископа рашко-призренског Артемија, остварила се њихова давнашња намера и жеља, створен је РАСКОЛ у СПЦ. Тим чином су се и они сврстали међу расколнике, не ни тако малобројне у историји Цркве.

Пракса која је изричито забрањена канонским устројством Цркве, да се поред живог надлежног Епископа именује други, данас је примењена у Српској Цркви... Тим чином Патријарх је за само неколико месеци након свога избора успео да створи раскол у Цркви – то није успело чак ни његовом претходнику Патријарху Герману, који је као послушник Брозовог режима за време свога мандата произвео два раскола, Македонски и Амерички, али не таквом брзином.

Стварање раскола ни мученичка крв не може опрати... Личност која је проглашена за тобожњег Епископа рашко-призренског осим многих других терета на тај начин на себе је преузела још један велики грех – постала је прељубник и блудник (у духовном смислу). Ко ће са прељубником сутра имати општење и ко ће ризиковати да са њим заједничари у проклетству које је преузео, остаје да се види.

Јасно је да артемити под расколом подразумевају раскол. Јер помињу «два раскола, Македонски и Амерички», који немају никакве везе са вером. Не веле: Ми се одвајамо од СПЦ јер је она постала јеретичка. Али их онда управо по том питању осуђују канони 13-15 Прводругог цар. сабора, јер они изричито веле да се неко може одвојити од цркве само у случају ако надлежни проповеда јерес. У супротном, бивају одмах рашчињени! И опет, у суноврату ума, наводе речи св. Кипријана против себе: Стварање раскола ни мученичка крв не може опрати.

Интересантан је и Јавни апел монаштва рашко-призренске епархије, јул 26. 2010[6], где се они обраћају свеукупној српској јавности, како Његовој Светости, Патријарху Иринеју и тренутном Администратору Епархије рашкопризренске, Митрополиту Амфилохију. Како Иринеј може да буде Светост, или Амфилохије митрополит ако исповедају свејерес екуменизма?

Онда монаси износе и мотив за своје бежање (које је такође осуђено прводругим сабором), али он није у исповедању свејереси екуменизма: У међувремену је велики део монаштва рашкопризренске епархије, не могући се помирити са неправедним одлукама, поготово оне, да им се владика Артемије декретом одузме и изузме, отме као духовни отац, одлучио на тешко и болно напуштање своје епархије, својих манастира... А раскола није било и нема га (а ако Бог да, неће га ни бити) не само на делу, него ни у примисли, никога од нас, јер нас је тако учио наш Авва, а он учио, и научио од свога Авве, затворника, ангела и благовесника  Ћелијског [очигледно је да артемити нису остали у Јустиновом наку]... У том смислу синовски и коленопреклоно позивамо Његову Светост, Патријарха Иринеја, Високопреосвећене и Преосвећене саборске оце Архијереје да... исправе велику неправду свргавања Епископа рашкопризренског... Знамо да ни Његова Светост, нити многобројни Оци Архијереји нису деловали из злонамерности или пакости, већ на основу лажи, клевета и инсинуација, потеклих првенствено од Епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија... Овом апелу избеглог монаштва придружујемо се и ми, остало монаштво манастира Рашкопризренске епархије, које и даље у својим манастирима пребива, очекујући повратак наше браће и сестара у своје манастире наше богоспасаване Епархије, али пре свега хотећи и смирено и коленопреклоно молећи Његову Светост и Оце Архијереје да учине све да нам се врати, на своју катедру и у своју Епархију, недужно прогнани отац, Епископ Артемије. Следи списак монаштва-потписника апела (81 браће и сестара из 16 манастира).

Израњају опет 2 битне ствари. 1) Да је реч о проблему раскола, а не одвајању по питању јереси, јер на коленима моле пт. Иринеја (декларисаног екуменисту); 2) Да је овде раскол генерисан патолошким непревазиђеним нарцисизмом патуљастог Артемија. Тај човек је своју ускраћеност у телесном расту надоместио мегаломанским увећањем ега који је после задовољавао и окружењем себе све високим монасима.

Тужан је овај вапај монаха да им се врати духовник. Он је направио перверзан однос са њима. Везао их је за себе. То ниједан духовник не би смео да уради. Јер духовник није онај који те посади на штаке него онај који те научи да ходаш сам. Ако си на штакама, онда зависиш од њега. Он умре, умиреш и ти. То што је правио Артемије није духовништво него нешто што не бих назвао сада правим именом... Јер нигде Писмо не вели да ће нам бити суђено због других који преузимају одговорност за нас. Не, Исус јасно вели да ћемо сви бити суђени по нашем расположењу душе. Наравно да љубав других и молитве светих нас узводе у Рај, али не тако да нас саме чине инвалидима.

Из ове наопаке духовности се родила и наопака еклисиологија. Да је битно да си ти духовни шмекер, независан од свих других и самодовољан. Зато Артемије у својим позоришним представама нема ког епископа да помиње на литургији. Није у заједништву ни са једном ПЦ.

Овај осврт о расколу завршио бих и са Артемијевим писмом Епископима широм Васељене. Своје писмо упућено Синоду 13.9.2010.[7] Артемије је доставио свим Архијерејима Православне Цркве у свету. У писму се представља као Епископ рашко-призренски У ЕГЗИЛУ, и оно је датирано 07.12.2010. У Христу Господу брате и саслужитељу,

Надамо се да је до Вашег Преосвештенства већ стигла вест о немилим догађајима у СΠЦ односно Нас, Вашег најмањег брата у Господу... вест о томе да смо од стране Сабора Eпископа СПЦ лишени еп. чина и враћени у ред монаха, управо на дан педесетогодишњице нашег монашења, стигла и до Вас.

Не знамо који су разлози наведени у информацијама које сте примили... али знамо да овде, у Нашој отаџбини, те информације које потичу од Светог Aрхијерејског Синода и од српске државе... препуне су неистина, клевета, недоказаних оптужби... Не желећи да останете у заблуди поводом нашег случаја, узимамо слободу да Вам у прилогу овог писма доставимо Наше писмено обраћање СAС од 13. септембра ове 2010..., из кога ћете... сазнати како је и због чега дошло до размимоилажења Нас и СAС. На ово Наше писмо петочлани Синод, у коме су учествовали и гласали против Нас познати тужиоци и прогонитељи Наши, без да смо позвани да одговарамо, одреаговао је доношењем још једне неканонске одлуке којом смо стављени под забрану вршења свих свештенодејстава до редовног заседања СAС, који је заказан за 17. новембра 2010. У очекивању могућности да на Сабору изнесемо своју одбрану, да се пред лицем свих покаже пуна Истина, поштовали смо ту синодску одлуку иако је била неканонска.

Нажалост, на Сабор нисмо били позвани, на коме су опет учествовали и гласали против Нас познати тужиоци и прогонитељи наши, те је и овога пута Сабор неканонски и неуставно, без нашег права на одбрану, и без Нашег присуства донео одлуку о Нашем рашчињењу и низвођењу у ред монаха.

На крају, сва четири пута којим су се било СА Синод било СА Сабор  бавили Нашим питањем  [а) 11. 02. 2010. СА Синод – привремено уклањање са трона; б) 04. 05. 2010. СА Сабор – „смењен“ са трона; в) 15. 09. 2010. СА Синод – забрана свештенослижења; и г) 19. 11. 2010. СА Сабор – рашчињење] није претходио регуларни и канонски судски процес, нити су позивани сведоци оптужбе и одбране, нити смо позивани да изнесемо своју одбрану. Сем 04. 05. 2010. нисмо  позивани на Сабор и нисмо учествовали на њему...

Имамо пред собом пример светог Јована Златоуста, који је такође неправедно и неканонски суђен, рашчињен, одлучен и прогнан. Он сам ту одлуку о рашчињењу никада није признао за валидну, него је целога живота сматрао себе канонским Aрхиепископом цариградским, имао црквену заједницу са многим Епископима широм васељене, и обављао је (према могућностима) свету Литургију. Зато смо и Ми слично поступили. Одлуку Сабора о Нашем рашчињењу нисмо прихватили. Настављамо и даље да себе сматрамо јединим легитимним и доживотним канононским Епископом рашко-призренским, те следствено са Нашим монасима и верницима служимо Свету Литургију сходно условима у којима се налазимо.

Вас, драги брате, о свему томе обавештавамо у нади на братско разумевање и подршку, како би Истина тријумфовала, и како бисмо остали у духовном и канонском јединству са свима Вама. Стојимо Вам на располагању да Вам пружимо додатна разјашњења и доказе (преписку) у вези са Нашим случајем“.

Сам Артемије, дакле, говори да је он неканонски смењен, и не говори да се СПЦ одвојила од њега због тога што је она јеретичка. Још мање говори да се он одвојио од СПЦ због јереси. Све што каже је да је, како он сматра, неканонски смењен. Никаква прича о свејереси екуменизма. Ако се неко од неког одваја због јереси, онда то и каже. Ово би био преседан у Цркви. Артемије не вели васионским епископима (васионски је израз који је користио блаженопочивши Милаш, па га и ја овде ради шале рабим) да је осуђен због православности, нити да је отступио од СПЦ због јереси, па се ни не позива на 15. канон Прводругог цар. сабора, јер и сам зна да тај канон осуђује и свргава свакога ко прави раскол, али не и онога ко се одваја од исповедаоца јереси. Аутоматски, по том канону Артемије и артемити бивају свргнути као расколници.

Такође, ваља приметити ово перверзно идентификовање са Св. Златоустим, јер иако не знам да ли је негде одслужио Јован неку литургију, он није рекао народу да не иде у званичну цркву, никога није рукоположио и никакву паралелну структуру није направио.  

 

Духовни осврт на артемитску јерес

 

Проблем који имају артемити са мном је што сам ја за њих Advocatus diaboli. Они су скоро стихијски суђени од СПЦ. И због тога су више него икономијски били суђени. Ја их карам по оној, толико пута од њих цитираној, изреци св. Максима Исповедника: Није љубав не рећи јеретику да је јеретик. Могуће је, да сам их ја исправљао, да би остали у православној вери. Са мном не би имали ових недоумица. Јер је бесмислено да се Артемије врати на монаштво, а да му се не одреди манастир и духовник кога има да слуша! То је завитлавање. То се и испоставило тако, јер је тај монах наставио да прави раскол и да глуми побожност.

Но, наша црква оптерећена са хиљаду бесмислица које је инкорпорирала у себе, мисли да може тако да иде напред. Да се не реформише. Не, не може, јер на тај начин саучествује у биолошком нестанку Срба. На пример, Синод је препознао да је о. Бранислав Перановић опасан лудак, и наредио Артемију да га санкционише, овај пак га унапређује и Перановић на крају убија једног наркомана и завршава у затвору. Моја смиреност је годинам пре упозорила на тог лика, као што је и рекла да Артемије не треба да буде епископ. И увек су сви, због моје праве или глумљене јуродивости, говорили: Пусти, лупа човек.

Артемије није епизода. Он је жртва и производ система. Нисте изашли у сусрет да помогнете том човеку. Били сте лоши духовници као и он са својим монасима. Убеђен сам да Господ Христос неће бити благ према вама, као ни према Артемију. Нико не реагује на будалаштине владике Милутина који прича о стварима које не познаје и између осталог вели: Поред многих јереси, нећемо заборавити римску јерес – римског папу, који је највећу јерес прогласио на овоме свету, када је рекао, да је он намесник Сина Божијег, vicarius filii dei. Како то, папо римски, како ти, смртан човек, можеш бити наследник, намесник Сина Божијег? – Није истина, ма колико то било тешко да разумеју и да схвате. Он је родио Мартина Лутера, а Мартин Лутер на хиљаде секти које харају светом, које често пута крв људску пију, децу убијају да би крв пили, разне секте ужасне, које су плод, рекао сам чији.[8]  Зато је тај владика и поставио архимандрита Никодима Богосављевића за исповедника свештеника у својој епархији, а тај лик преноси баљезгарије како су папе Бенедикт и Франциско клали малу децу и пили им крв. И онда Сабор гледа само да ли су административне ствари (паре) у реду? А сам Никодим духовно чадо Владе Димитријевића?! Овде возови пролазе, пробудите се господо!   

Зна се шта је црква. Секте и јереси су као рак. Али, рак се јавља на једном организму. Он га производи. Узроци томе су различити, али нема рака без организма. Не може да постоји у ваздуху.

Артемити су настали кроз стално тровање мржњом и убеђивањем да су сви други лоши и да је свет зло. То је манихејска представа света. Идентитет који се стиче у различитости на основу крви, пола, културе је против Христа. Тако нас Павле учи, ако му неко данас верује... Артемити су били пумпани тим идејама, од оних истих који су их осудили, али, у одређеној констелацији звезда су испали из игре. И због тога нису били суђени за јерес него за канонске прекршаје.

Прича је тужна, јер сви ми имамо само један живот. Нисмо у видео игрицама па да можемо да изгинемо по 1000 пута. И у овом рату звезда, скоро да нема никога да позове артемите на повратак у цркву. Позиви су благи и формални, али нису усмерени на излечење менталитета самих артемита. Јер тај исти менталитет је и даље присутан у СПЦ. Најгоре је што и када би се артемити одлучили на повратак у СПЦ од њих се не би тражило преумљење! То је најгора верзија екуменизма. Грешка коју је папа Бенедикт скоро направио са Лефевријанцима. Ти су наши артемити. И они су духовна браћа. Иако су на формално различитим позицијама, они су духовна браћа. И исти ће удео имати у Царству Божијем. Проблем је што се артемитима не говори у чему се састоји њихова јерес и да они понављају само старе јереси (донатову, новацијанову...). Пошто су неуки људи они и не знају да нису ни најмање оригинални. Нису измислили никакву нову јерес, мада се она може реконструисати на основу канона које су ладно прекршили. Духовно су најближи тридентинским католицима. И ја, као и сам св. Марко Ефески сматрам ту католичку теологију јеретичком, односно наопаком, али њу баштине артемити као и добар део СПЦ. И то је туга кад се опрелешћени артемити позивају на Марка Ефеског или на св. Саву који је имао више него добре односе са Римом.

 

Врљави Максим и архимандрит Никодим

 

Следбеници св. Фотија су правили карикатуре на рачун игњатијеваца. Цртали су Игњатија као ђавола који гори у паклу... Тако и ја правим ткз. православне мотивационе постере на рачун ових духовних громада. Прате их ти моји пријатељи. Непријатни су. Сарказам је до максимума потенциран. Ја се не ругам човеку који пати од стробизма, разрокости, и кога називам Врљави Максим. Не ругам се ни Артемију кад велим да је Зли патуљак; не ругам се ни Никодиму када му сочиним православни мотивациони постер... Не, ја само те људе желим да отрезним. И то је легитиман пут. Моји су лекови горки, али доносе плодове. Стално имам конвертите. Када се први пут људи сретну са мојим текстовима, искрено се саблазне. Временом пак почињу да разумевају о чему говорим.

Артемити стално имају отступнике и ликове које представљају као своје, а одмах се испостави да нису њихови. Тако ће артемити данас да плету венац Влади Димитријевићу, а сутра да га ставе на стуб срама. Хвалиће Никодима, а кад овај направи отклон ка њима, одмах ће да га жигошу.[9]  Једва чекају да неко од владика каже нешто против предстојећег сабора; промовишу неке индивидуалисте лудаке са Свете горе, а не и званичне ставове светогорских манастира. Хвале Путина као наду за обнављање новог Рима, а кад овај организује сусрет Кирила и Франциска, онда дрвље и камење. И немају никаквог дијалога на свом сајту или фб презентацији. Све одмах блокирају. Никада са мном нису хтели да прихвате расправу. Једном речју, артемитска прича је као Вавилонска кула. У лудилу су помислили да могу да Богом загосподаре.

Самосаздани Максим критикује Никодима зато што их је он осудио као расколнике, па вели, доста је да је неко од Отаца осудио неку јерес. Никодим је разумски тврдио да екуменизам није сабором осуђена јерес, тако да нико не може да се одели од ПЦ, јер управо имамо примере светаца који су критиковали екуменизам у општем смислу, али никад се нису оделили од Цркве. Ту Никодим има право, јер како сам рекао, Јустин је (а са њим и сви други свети Оци) Догматиком осудио све Игњатијеве јереси, како нам је представио владика Артемије. Наравно, та његова књига је болно глупа и нема никакве аподиктичне вредности, једноставно је смеће. Али онда Максим не може да нам објасни зашто се Артемије тада није расколио са Игњатијем.

Фотијеви канони су крајње јасни и односе се на сабором осуђене јереси. Јер, како кажу Оци а и сами канони, теологуменон, или појединачно мишљење неког оца није обавезујуће. Увела би се крајња произвољност ако би се ово Фотијево Оцима схватило у артемитском кључу. Јер би тако и многи Оци били осуђени за јерес, а такође би се и многа православна учења која су неки оци сматрали јеретичким избацила и осудила. Тешко да би се ико спасао. Зато ово Максимово не стоји. Јер, ако је Артемије, јасно по Оцима доказао да је Игњатије јеретик, онда није могао да остане у цркви са њиме. Игњатијева јерес није сабором осуђена, али јесте Оцима, како Артемије верује, али и његов гласноговорник Максим. И како су и даље били у јединству са њиме? Очигледно је да и артемити виде да је неопходан сабор ради осуде неке јереси.

Дакле, Фотије ни најмање није хтео да уведе произвољност у раскољивању - напротив, како сам показао у претходном тексту. Довољно би било артемитима да се замисле: католици, које они сматрају јеретицима, никад као такви нису били осуђени васељенским сабором. Када се погледају узајамне оптужбе за јереси из 1054 ту је јасно да се ради о будалаштинама и јасној омрази, људској омрази. Хумберт нам је накачио преко десетак јереси (за неке озбиљне ствари је имао право), а источњаци су са саборчићем осудили булу. Такође, патријарх константинопољски, Михаило Керуларије се удавио приликом бродолома. Формално, никада није од свих ПЦ потписана осуда католика као јеретика, него се само озваничио раскол.

Ако узмемо нпр. за јерес филиокве, онда видимо да морамо да осудимо и св. Максима Исповедника за ту јерес, јер је рекао да је то православни начин изражавања Латина, а да их Грци само из мржње и ниских побуда сумњиче за јерес (ово је из прве половине 7. века!). У овом светлу се разуме како су 1965 анатеме узајамно скинуте од Папе Павла VI и Екуменског Патријарха Атинагоре, а да се ништа (наоко) у исповедању вере није променило. То је био раскол.

Максим (Врљави, не свети) има право кад спочитава Никодиму недоследност. Јер, Никодим би хтео, као и његов духовни узор, Влада Димитријевић, да седи на 2 столице. Тако Никодим говори о свејереси екуменизма, о католицима јеретицима и сл. Та реторика је недопустива. После скидања анатема ми не можемо да назовемо католике јеретицима. То је лупетање. То су добро схватили и светогорци па су били ни тамо ни вамо. Једино есфигменци 1974 одбијају да помињу име Цариградског патријарха, оптужујући га за екуменизам, пре свега због састајања са римским папом. И само састајање је за њих јерес. Само је традиционално, и души мило називање католика јеретицима, претрајало у тим неким круговима, али је оно са еклисиајлне стране бесмислено. Уз то, Никодим као да жели да каже да се ми молимо са јеретицима као јеретицима. То у моју главу не иде. Јер, не можемо да се молимо, како налажу канони „са јеретицима као јеретицима“. То значи да и не признајемо овај поменути 15. кан. Једноставно, Никодим се фолира, што у једном моменту када су му се очи фокусирале, Максим приметио. Но, ја бих хтео да Максим опет фокусира поглед, па да укачи своју недоследност на коју му указујем. А то је да се артемити нису одвојили од СПЦ због јереси. И због тога им овај 15. канон сече главу. Јер он каже да се само због јереси неко може оправдано одвојити. Ако је расколник, онда здраво ђаци... Тада падају артемити.

Максим (ја припаднике артемитске јереси не називам њиховим крштеним именима, него монашким, јер су тако познатији) богословствује: Формално гледано... екуменизам је анатемисан као јерес на помесном сабору Руске заграниче цркве, која сада пребива у општењу са осталим помесним црквама. Прихватањем у општење ове Помесне цркве, прихваћене су и њене одлуке и ставови од којих се она никада није, барем не формално, одрекла. Дакле та јерес је осуђена на једном легитимном црквеном сабору једне помесне цркве. Врљаво размишљајући, Максим не види следеће: РПЗЦ је осудила на свом саборчићу екуменизам као јерес. Но, 17. маја 2007, у Храму Христа Спаситеља у Москви потписан је Акт о канонском јединству Московске патријаршије и РПЗЦ. На свечаном уједињењу учествовао је и Владимир Путин (као што је исти организовао сусрет папе и патријарха). Максиме, зашто се ви 2007 нисте одвојили од Православне Цркве, кад је тада ступила на снагу саборска осуда екуменизма? Проблем је, неука душо, што то није тако како ти замишљаш. Сама РПЗЦ је за тај свој сабор рекла у безброј наврата да се он само на њу односи, а не и на друге ПЦ, јер су они и после те осуде екуменизма имали општење са СПЦ. Дакле, они су само рекли да је то њихово приватно мишљење. И како то да су они са нама у канонском јединству? И како то да ви нисте са њима у општењу? Ако нисте са њима у општењу не можете ни да прихватате њихве саборске одлуке. Такође, они су се практично одрекли тог мишљења јер су ушли у општење са екуменистима. Због тога овде нема никаквих недоумица, које ти, као добар фарисеј хоћеш да представиш кроз ове формалне заврзламе.

Указаћу само на још једну вашу лукавштину. Питају вас: Зашто се ви нисте одвојили од пт. Иринеја и СПЦ кад сте већ знали да су они екуменисти? Тешко питање... Онда сте се досетили: Иринеј је постао јеретик када је запалио свећу у чивутској синагоги у Београду! Опет вас тајминг коље. Јер, ви сте изопштени из Цркве 19. новембра 2010, а пт. Иринеј је упалио свећу у Синагоги 8. децембра 2010. Дакле, нисте се одвојили кад је он постао јеретик“, него док је био још само „бенигни јеретик екумениста“. Не можете да се позивате на ствари које су уследиле пре ваше апостасије. Рецимо, сутра пт. Иринеј постане јеретик францисканац па каже да СПЦ треба да буде сиромашна. Јесте да је тешко да Његова Светост од свих јереси пригрли баш ову, али ви не можете да кажете: Ми смо се од њега одвојили зато што је постао фрањевац!

У наведеном писму Нека се зна (2015), у коме Артемије излаже шта је неопходно да Свети Архијерејски Сабор уради да би се дошло до мира и јединства, вели: „Да, следујући Светим Оцима и држећи се светих Канона, јавно осуди поступке појединих Архијереја... који су нарушили свете Каноне: заједничким молитвама и мољењима са разним јеретицима и паљењем свећа у јеврејској синагоги..., као и оних који су ишли на поклоњење папи“. Чак и да је Иринеј палио свеће пре него што су артемити изопштени, то по самом Артемију сада не може да буде разлог за апостасију, јер су поклоњења папи“ била уредно вршена док је он био еп. у СПЦ! И он због те „јереси“ није изашао из СПЦ. Привидне недоследности артемита се разумеју само ако се схвати да су они мотивисани само подлаштвом. И онда ваде по потреби лажи из њихове скромне козје торбице.     

 

Зашто артемитска лаж да су се одвојили од јеретичке Српске Цркве?

 

Зато што се добро продаје. Маркетиншки је ин. У мноштво канона и у отачкој литератури иста је препозната као шарлатанска представа. Монаси који са дугим косама, брадама, широким мантијама, испијеним лицима заводе прост народ. Имају изглед побожности, али су се њене силе одрекли. Реч је о бескрупулозним индивидуама које манипулишу наивцима и праве своје секте. А поред приче о моралној строгости, исправности, користе и причу о правоверности, како су они заштитници вере. И то прост народ пије, јер нема појма. Као што пада на политичарску флоскулу: А наш народ зна!

Дакле, артемити су због небројених канонских преступа изопштени из Цркве. И ту одлуку СПЦ су прихватиле све остале ПЦ. Они ни са киме немају општења. Оптужују нас да мењамо литургијски текст, али кад Артемије треба да помене свог надређеног (патријарха, архиепископа, митрополита...), то избацује или мења. И он се држи литургијског текста? Артемије, како велиш: Оглашени, помолите се Господу, а катихумена немаш? И да ли твоји (непостојећи) катихумени излазе из цркве кад им кажеш? Немаш катихумена, а велиш Оцу: Оглашени, помолите се Господу! - То су ти неке мантре? Мислиш да Отац није особа? Да кажеш овим некрштенима да му се помоле, а њих нема? Да му приклоне главу? А ко да му приклони главу ако није оглашен? - Позиваш неке имагинарне из света да му приклоне главу? И онда истим тим имагинарнима кажеш да изађу из цркве?

Ниси ти луд, него само бескрупулозни манипулатор. Јер ове молитве нећеш да прескочиш да би магијао људе. Јер су навикли. То што је бесмислено што изговарају, нема везе. Да стоји у молитви: Молимо се за игуане са Галапагоса, ти би једнако фурао. Не молиш се Богу. Јер молитва мора да буде смислена (умно-срдачна). Ложите људе бесмисленим расправама око иконостаса, завеса итд. Исус причести апостоле без иконостаса... И са овом мојом реченицом ћете да кренете да машете: Ето, злославни Ава Зоран Римски је против иконостаса!... А ја живим од сликања иконостаса! Сада само гомилате „аргументе“ не би ли ошишали што више оваца зарад вашег благостања. У томе је сва ваша борба за неверу...

 

Зоран Ђуровић

Рим, 26.05.2016


[1] Зоран Ђуровић: Прво-Други Цариградски сабор осудио артемите 861. године, http://pouke.org/forum/topic/43232-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5-861-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5/

[2]   http://www.kmnovine.com/2015/07/episkop-artemije.html?m=0.

[3] http://www.eparhija-prizren.org/?p=209.

[4] http://www.eparhija-prizren.org/?p=19.

[5] http://www.eparhija-prizren.org/?p=17.

[6] http://www.eparhija-prizren.org/?p=164.

[7] http://www.eparhija-prizren.org/?p=219.

[8] https://istinoljublje.wordpress.com/%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/.

[9] Хорепископ Максим: Допринос исправном схватању и примени 15. канона Прводругог цариградског сабора. http://www.eparhija-prizren.org/?p=6958. Никодимов текст:  http://православнапородица.орг.срб/ctenie/vera-svetih/1110-nikodim-bogosavljevic-opasnost-raskola.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево ја као типичан преставник простог народа којег помиње горе у тексту да се огласим и прокоментаришем по коју на овај текст...:)

Опет се овај окомио на Артемија ко смрт на бабу ... 7896634

Што бре дирају поштеног човека пустите га нек иде својим путем, показаће време ко је у праву...

И још да приметим да дотични аутор има изузетан дар за раскринкавање и прогон Артемија и његових следбеника, само ме чуди како тај дар не употреби некад за раскринкавање појединих Владика у својим редовима према којима је Артемије мала маца ...

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
22 minutes ago, Gresni rab Boziji рече

Опет се овај окомио на Артемија ко смрт на бабу ... 7896634

Што бре дирају поштеног човека пустите га нек иде својим путем, показаће време ко је у праву...

12:smeha:12:smeha::))Да је поштен, не бих га ја дирао. Али је лажов, како сам и показао у овом тексту. А отац лажи је ђаво и одатле се рађа смрт, како је говорио Ава Јустин.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да су римокатолици и расколници и јеретици, то тврде и они јерарси Православне цркве, који одбијају документ "Односи Православне цркве са осталим хришћанима" припремљен за Свеправославни сабор на Криту. (На протестанте ријетко ко још рачуна као могуће заједничаре). А ти јерарси су, рецимо, грчки митрополит Јеротеј Влахос,  кипарски митрополит Атанасије лимасолски, то становиште су заузеле комплетна Грузијска и Бугарска патријаршија. Они не прихватају канон који изузетно дозвољава признање крштења од расколника и јеретика, као основу за односе Православне цркве са другим "хришћанским заједницама".

Ајд сад, Аво: како и да ли побијаш да су римокатолици расколници и јеретици?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
12 minutes ago, poelbuster рече

Упериш само прстом на жељену особу и викнеш:"Зоки држ!" и Зоран га растргне ко питбул :))))

Да, немам паметнија посла! :))

Из саопштења сабора данас: Миливоје Новаковић, односно рашчињени јеромонах Максим, лажни артемијевски „хорепископ новобрдски и панонски“, искључен је из црквене заједнице.
Машала, као да сам му написао честитку:)))

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сад ће још рећи о.Зоране да си ти томе кумовао.

Видио сма Артемија прошле годиен у Бањи Ковиљачи, иде с терапије у бадемантилу, један од његових га више носи,. него води.

Било ми је несхватљиво да тај немоћни старац парви раскол и смутњу у Цркви.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
5 hours ago, Zoran Đurović рече

Реч је о бескрупулозним индивидуама које манипулишу наивцима и праве своје секте. А поред приче о моралној строгости, исправности, користе и причу о правоверности, како су они заштитници вере. И то прост народ пије, јер нема појма.

 

5 hours ago, Zoran Đurović рече

Ложите људе бесмисленим расправама око иконостаса, завеса итд. Исус причести апостоле без иконостаса...

Хвала за овај текст. Да, ужасно су агресивни, неописиво прости, постоји и та нека екипа која вршља по интернету, има их свуда, крију се иза цитата. Моји пријатељи (реални, не фб) и ја смо стварно неко време били у чуду, због тога што они "врбују" и шире "истину" на веома перфидан начин. Играју се људима. Грде и "вичу", користе добро познате психолошке механизме манипулације, уцене, развијања осећања кривице, као и подстицања узвишеног секташког осећаја безпоговорне припадности једино правој, истински исправној групи. Грешка је што случај Грачаница и још по нешто, не бих о томе да не ширим причу, има пуно пропуста (или бар нама обичним људима са стране тако изгледа), који су ето послужили да се обичан човек стави на њихову страну. Језиви су њихови повици на Цркву и свештенике и на сваког њиховог неистомишљеника. Језиве су њихове клетве. Нисам могла да верујем шта читам на неким страницама, не од "главних" него од обичног народа који је напујдан остављао коментаре, то је невероватно, лудило право, бес, мржња, увреде, клетве, безумност. Вама хвала још једном и молим вас, колико можете, причајте, наш народ је глув, Црква је тиха, свештеници тешко допиру до мозга људи који нису утврђени у вери па лако склизну у свашта, ужасна је кампања против СПЦ, мени је стварно жао што је тако. Људи не размишљају, не читају, не опраштају, лењи су, пуни беса, па се закаче за једну овакву комуну и онда увлаче даље, типично секташки. Желим вам свако добро!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kad se dve strane posvadjaju ili je jedna strana potpuni psihopata pa bez povoda napada drugu ili su , uglavnom,obe strane doprinele svadji .Tuzno je ovo sto se desava sa artemijem . tuzno za nas jadni , glupi ,prosti narod . Izlaze ljudi is SPC i idu u sektu jer su razocarani i ne retko , besni .Ne vidim nikakav pomak na bolje i artemije je mala maca st ce tek da dodje u buducnosti ne bude li promena na bolje brzo

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
11 hours ago, александар живаљев рече

Да су римокатолици и расколници и јеретици, то тврде и они јерарси Православне цркве, који одбијају документ "Односи Православне цркве са осталим хришћанима" припремљен за Свеправославни сабор на Криту. (На протестанте ријетко ко још рачуна као могуће заједничаре). А ти јерарси су, рецимо, грчки митрополит Јеротеј Влахос,  кипарски митрополит Атанасије лимасолски, то становиште су заузеле комплетна Грузијска и Бугарска патријаршија. Они не прихватају канон који изузетно дозвољава признање крштења од расколника и јеретика, као основу за односе Православне цркве са другим "хришћанским заједницама".

Ајд сад, Аво: како и да ли побијаш да су римокатолици расколници и јеретици?

Леп је текст Флоровског о границама цркве (вероватно си га читао).

Ови који не прихватају крштење расколника и неких јеретика (јер се не прихватају она која нису дата у име Св. Тројице) бивају осуђени 7. каноном Другог васионског сабора. Ја био одмах рашчинио свакога ко би наново крстио католика.

Иако је било отаца који су после 1054 католике називали јеретицима, после скидања анатеме то не може да се више раби. Такође, треба ићи од случаја до случаја и видети шта који тачно мисли. Такође, ни законска употреба није једносмислена. Нпр. у Душановом Законику се говори о латинској јереси, али католици нису били стављени ван закона као други јеретици. Имали су сва права, а ако би неки трговац био опљачкан, из државне касе су му надокнађивали. Очигледно је да је ту реч јерес означавала расколника.

Аргумент из Савиног Номоканона (јерес) не може да се користи, јер исти Сава се папи обраћа са најсветијим оцем, сапрестолником светих апостола. Што сигурно, да га је држао јеретиком, не би могао да уради.

Видећемо шта ће бити на овом сабору...      

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
3 hours ago, Zoran Đurović рече

Ови који не прихватају крштење расколника и неких јеретика (јер се не прихватају она која нису дата у име Св. Тројице) бивају осуђени 7. каноном Другог васионског сабора. Ја био одмах рашчинио свакога ко би наново крстио католика.

 

Лијепо је што врћеш термин Светог Никодима Милаша "васионски". Сасвим прикладан термин.

Али, ако се 7. канон Другог васионског сабора, узима као једина теолошка основа дијалога са другим хришћанима, као у документу за Свеправославни сабор, а не, рецимо, развој теологије Флоровског, онда доспевамо у ситуацију у којој смо: тражи се покајање и одрицање од заблуда као услов приступања Цркви, а не богословски дијалог.

Зато у овом Твом тексту, осим љубави према артемитијевцима, највише цијеним супротстављање "антиекуменском рефлексу" на коме је, истину је рекао недавно епископ Тихон (Шевкунов), извршена "обнова православља" крајем осамдесетих и деведесетих. У том контексту, "максимијаде" су много бенигније од, нпр, нечојског ширења "моралне панике" Никодима Богосављевића. И да зло буде веће, док је онај први анатемисан, овај иступа, ваљда, са благословом.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
58 minutes ago, александар живаљев рече

Лијепо је што врћеш термин Светог Никодима Милаша "васионски". Сасвим прикладан термин.

Али, ако се 7. канон Другог васионског сабора, узима као једина теолошка основа дијалога са другим хришћанима, као у документу за Свеправославни сабор, а не, рецимо, развој теологије Флоровског, онда доспевамо у ситуацију у којој смо: тражи се покајање и одрицање од заблуда као услов приступања Цркви, а не богословски дијалог.

Зато у овом Твом тексту, осим љубави према артемитијевцима, највише цијеним супротстављање "антиекуменском рефлексу" на коме је, истину је рекао недавно епископ Тихон (Шевкунов), извршена "обнова православља" крајем осамдесетих и деведесетих. У том контексту, "максимијаде" су много бенигније од, нпр, нечојског ширења "моралне панике" Никодима Богосављевића. И да зло буде веће, док је онај први анатемисан, овај иступа, ваљда, са благословом.

То и јесте, добри мој Ацо, главни проблем. Јер се Црква не сукобљава са антиекуменизмом ка са јересју, него као са неким легитимним теолошким ставом, теологуменом. А то није то. Јер, добар доктор, када ти узме руку и измери пулс може да ти каже 5 болести које те нападају. Наравно да нису залуд рентгени итд., али симптоме добар доктор може одмах да детектује и да неку оквирну дијагнозу. 

7. кан. 2 вас. шири границе благодати и он нијепао с неба, тек тако. Он је завршио проблеме који су били најизраженији у Афричкој цркви (Кипријан) и у Римској, која је била на супротном полу. Василије Велики, који је био један од најзначајнијих мозака који је припремио 2 вас. саб., 381, има једно прелазно решење (таква му је била природа, не бекомпромисна као код лудог и светог Григорија Назијанзина, и потиче из омиусијанаца - Логос је сличне суштине са Оцем) па вели да се јеретичко крштење не признаје, али да их поново не крштавамо! У кан. 1 вели отприлике: 1. Јеретици су они који греше по питању вере, па су се стога сасвим одвојили од Цркве.
Расколници су они који су се одвојили, али само по дисциплинарним питањима.
Незаконите зборове сачињавају рашчињени свештеници, који служе на своју руку, и народ који општи са њима.
Крштење јеретика се уопште не признаје, док се расколничко признаје, јер они припадају Цркви; такође се прихвата и крштење оних из незаконитих зборова, који се примају у Цркву кроз покајање.
Пепузини, који су обоготворили Монтана и Прискилу, треба крстити наново, мада је Дионисије Велики погрешио када то није за њих наложио. Кипријан и Фирмилијан нису признавали крштење ни јеретицима, ни расколницима, јер су они, прекинувши прејемство, изгубили благодат, те су њихови свештеници постали обични верници, а они не могу крштавати. Но, ми се држимо Азијске праксе, па ради користи за слабе, прихватамо њихово крштење, да их не одбијемо строгошћу. Јеретици су нпр. манихејци, маркионити, енкратити и валентијанци, док су катари расколници.

Но, ово Василијево решење није прихваћено од 2 вас. Као ни његово тумачење, јер је он био ближи африканцима. Зато се ствари морају увек гледати у контексту, а не апсолутизовано. И ми, пошто знамо да канони нису сређени, треба да кажемо са византијским каноничарима да важи оно правило које је касније донешено (у овом случају 7. 2 вас.). И то је била пракса која се Римом озваничила, као касније и са Августиновом теологијом. Једноставно, ригоризам Кипријана је осуђен као заблуда, мада је он сам светац у нашој цркви и остао је у истој без обзира што његове колеге нису вршиле поново крштење одређених јеретика, као и што су примали лапсе, отпале. 

Као што је саборно осуђен етнофилетизам, као девијација, а не и нормална љубав према својој нацији, тако се и овоме мора стати на пут. На тај начин ће изаћи изцркве сви крипто-артемити-старкалендарци, као што ће бити јасно забрањено проповедање овог зилотизма као јереси, и сваки епископ или свештеник који би радио супротно, одмах би био лишен чина. А не као ова перверзна ситуација где као наједном ти искочи Артемије из шешира! Не, из љубави према њима, треба им рећи да су јеретици. Иначе да побришемо ове каноне...     

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Значи онда и Артемију (Марку) признајемо Свете Тајне, које изврши он и његова скупина?

Да ли СПЦ онда признаје Марково крштење, венчање, рукополагање?

Како треба да се понаша свештеник ако неко хоће да буде кум у СПЦ, а има крштеницу из Артемијевске цркве? Ово је сад мало вероватно, зато што су деца која су тамо крштена још мала, али прође 5-6 година од раскола, и та деца ће доћи до пунолетства.

Да ли треба причешћивати оне који се причешћују у Артемијевској цркви, а дођу у СПЦ, јер нема близу њиховог храма?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
59 minutes ago, Ђорђе Р рече

Значи онда и Артемију (Марку) признајемо Свете Тајне, које изврши он и његова скупина?

Да ли СПЦ онда признаје Марково крштење, венчање, рукополагање?

Како треба да се понаша свештеник ако неко хоће да буде кум у СПЦ, а има крштеницу из Артемијевске цркве? Ово је сад мало вероватно, зато што су деца која су тамо крштена још мала, али прође 5-6 година од раскола, и та деца ће доћи до пунолетства.

Да ли треба причешћивати оне који се причешћују у Артемијевској цркви, а дођу у СПЦ, јер нема близу њиховог храма?

Па артемитске тајне вреде колико и оне из Мирашеве "цркве". Проблем је што се морају разликовати традиционални јеретици од новокомпонованих. Јер католички свештеник се прима у нашу цркву без крштења и рукоположења. Артемитски би морао да буде наново рукоположен. Јер нема апостолског прејемства. Нема једноручног рукополагања владика. Крштење бих им признао због формуле и какве-такве вере у Тројицу, али ништа друго. 

Да би ситуација бла јасна, да се ја нешто питам, ја бих све артемите (свештенство и народ) анатемисао због јереси и онда не би било никаквих заблуда. Овако, наши анатемишу спорадично капиталце. Делује ми безвезе. Испада као да се тек тада досете...

Никога из артемитске зборнице не бих пустио причешћу, као што им не бих дао да буду кумови. Јер, шта они траже у цркви за коју кажу да је јеретичка? Мала ли је хула вређати цркву која је Тело Христово називајући је јересју? Малолетне артемите бих причестио да бих их контаминирао Христом. Маторе бих избацио наглавачке да би укапирали тежину преступа у коме се налазе.      

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И акијевци укапирали да се артемити нису одвојили због вере, тј. јереси СПЦ:

http://serbiantrueorthodox.blogspot.it/2015/03/blog-post_10.html#more
уторак, 10. март 2015.

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ И ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ


Извештај Светом Архијерејском Савету СИПЦ
поводом посете и разговора са епископом Артемијем

Ваша преосвештенства,
Дуже време имао сам жељу и намеру да разговарам са владиком Артемијем, пошто ме је занимало какав је његов став о Истинском  Православљу и о могућем уједињењу са  СИПЦ. Иако је вл. Артемије антиекумениста и противник новотарија, у његовом исповедању вере било је доста нејасноћа и контрадикторности.
Наиме, од његових верника имао сам прилике да чујем како исповедају веру исто као и СИПЦ, али на делу се показивало да то и није баш тако. Више пута је вл. Артемије саслуживао са новокалендарским расколницима и од њих добијао помоћ и подршку, а за старокалендарце је говорио да су расколници. Својим верницима је допуштао да се причешћују и иду на службе у СПЦ, иако неке њене епископе сматрају јеретицима.
Такав начин деловања вл. Артемија и Епархије Рашко Призренске у егзилу био је доста нејасан и смућујући за мене, па сам хтео лично да разговарам са њим, и видим о чему се заправо ради. У разговору са преосвећеним епископом Акакијем и  сабраћом јерејима добио сам благослов да се састанем са еп. Артемијем. Уговорио сам састанак преко јеромонаха Дамјана. Договор је био да се видимо и разговарамо у недељу великог поста посвећену Св. Јовану Лествичнику 2014. године, дан уторак. У послеподневним часовима дошао сам у Владикину кућу у Бистричкој улици у Београду где ме је примио. Смирено сам му говорио да јако ценимо њихову борбу и ревност за Православну веру и отачко предање, и да би требало у догледно време да разговарамо о могућности уједињења, како бисмо заједничарећи у истини стали на пут борбе против свејереси екуменизма и свих осталих лажних учења које нагризају нашу Српску Цркву. Он је то категорички одбио и децидирано ми рекао да је тако нешто немогуће. Мене је ово заиста изненадило, јер сам очекивао, обзиром на његове изјаве у вези са официјелним Православљем, да ће у скоријој будућности то бити неизбежно. Зато сам и дошао код њега, да бисмо ми први покренули то питање, с обзиром на то да је Епархија Рашко Призренска у егзилу бројчано већа, да имају и више Богомоља – иако смо ми дуже у Истинском Православљу и имамо рукоположење Епископата од Руске заграничне Цркве – како бисмо, зарад нашег напаћеног народа, заједничким снагама повратили Истинско Православље у Србију, као што је то случај у Русији, Грчкој, Бугарској, Румунији и широм васељене.
Онда сам почео да му наводим све чињенице о разликама у исповедању вере између нас и официјелног Православља, које Он није могао да оповргне. За нови календар је рекао да је грешка, али је ипак остао при томе да су старокалендарци раскол, што ме је изненадило. Чак сам му навео и чињеницу за коју у Грчкој постоје писани докази – да је Владика Николај помагао светим Миром грчке старокалендарце, чак и нудио блажене успомене митрополиту Хризостому Првом (поглавару старокалендарске цркве) помоћ за рукоположење нових епископа, што вл. Артемије није знао, и рекао је да у то не верује. Питао сам га шта мисли и о будућности своје пастве, с обзиром на то да је у поодмаклим годинама, а он ми је одговорио да се ја не бринем о томе. На бази свега тога, стекао сам снажан утисак да он чека неки договор са официјалном Црквом, око свог повратка на епархију и да му исповедање вере није у првом плану. Многи су ме упозоравали на то, будући да он ипак није напустио СПЦ због исповедања вере, него је, на безакон начин, био истеран са своје епархије. Питао сам се како може било шта очекивати од таквих људи, који су потписали његово уклањање и налазе се у великом отпадништву, и канонском и моралном. Касније сам сазнао из извора којима се може поклонити поверење, да се и састајао  са њима ради могућег договора, то јест повлачења међусобних оптужби и враћања на Епархију. Најчудније ми је заправо било то што сам у разговору са његовом паством (мирјанима) видео да они у великој већини исповедају веру исто као и Србска Истински Православна Црква, док сам код Владике наишао на нешто друго.  Пријатно смо завршили наш разговор, иако сам био разочаран, разменили смо дарове и растали се у миру. Још увек се надам, и молим, да ће вл. Артемије са својом благочестивом паством схватити сву погибељност и замке официјалног православља и у потпуности стати уз Истинско Православље.

У Београду, навечерје Недеље Православља 2015. године

Светом Архијерејском Савету синовски одан,
последњи од свих, јереј Урош Манчић

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...