Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: О лажи артемита да су се отцепили због јереси екуменизма

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ево ја као типичан преставник простог народа којег помиње горе у тексту да се огласим и прокоментаришем по коју на овај текст...:)

Опет се овај окомио на Артемија ко смрт на бабу ... 7896634

Што бре дирају поштеног човека пустите га нек иде својим путем, показаће време ко је у праву...

И још да приметим да дотични аутор има изузетан дар за раскринкавање и прогон Артемија и његових следбеника, само ме чуди како тај дар не употреби некад за раскринкавање појединих Владика у својим редовима према којима је Артемије мала маца ...

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
22 minutes ago, Gresni rab Boziji рече

Опет се овај окомио на Артемија ко смрт на бабу ... 7896634

Што бре дирају поштеног човека пустите га нек иде својим путем, показаће време ко је у праву...

12:smeha:12:smeha::))Да је поштен, не бих га ја дирао. Али је лажов, како сам и показао у овом тексту. А отац лажи је ђаво и одатле се рађа смрт, како је говорио Ава Јустин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да су римокатолици и расколници и јеретици, то тврде и они јерарси Православне цркве, који одбијају документ "Односи Православне цркве са осталим хришћанима" припремљен за Свеправославни сабор на Криту. (На протестанте ријетко ко још рачуна као могуће заједничаре). А ти јерарси су, рецимо, грчки митрополит Јеротеј Влахос,  кипарски митрополит Атанасије лимасолски, то становиште су заузеле комплетна Грузијска и Бугарска патријаршија. Они не прихватају канон који изузетно дозвољава признање крштења од расколника и јеретика, као основу за односе Православне цркве са другим "хришћанским заједницама".

Ајд сад, Аво: како и да ли побијаш да су римокатолици расколници и јеретици?

Share this post


Link to post
Share on other sites
12 minutes ago, poelbuster рече

Упериш само прстом на жељену особу и викнеш:"Зоки држ!" и Зоран га растргне ко питбул :))))

Да, немам паметнија посла! :))

Из саопштења сабора данас: Миливоје Новаковић, односно рашчињени јеромонах Максим, лажни артемијевски „хорепископ новобрдски и панонски“, искључен је из црквене заједнице.
Машала, као да сам му написао честитку:)))

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сад ће још рећи о.Зоране да си ти томе кумовао.

Видио сма Артемија прошле годиен у Бањи Ковиљачи, иде с терапије у бадемантилу, један од његових га више носи,. него води.

Било ми је несхватљиво да тај немоћни старац парви раскол и смутњу у Цркви.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
5 hours ago, Zoran Đurović рече

Реч је о бескрупулозним индивидуама које манипулишу наивцима и праве своје секте. А поред приче о моралној строгости, исправности, користе и причу о правоверности, како су они заштитници вере. И то прост народ пије, јер нема појма.

 

5 hours ago, Zoran Đurović рече

Ложите људе бесмисленим расправама око иконостаса, завеса итд. Исус причести апостоле без иконостаса...

Хвала за овај текст. Да, ужасно су агресивни, неописиво прости, постоји и та нека екипа која вршља по интернету, има их свуда, крију се иза цитата. Моји пријатељи (реални, не фб) и ја смо стварно неко време били у чуду, због тога што они "врбују" и шире "истину" на веома перфидан начин. Играју се људима. Грде и "вичу", користе добро познате психолошке механизме манипулације, уцене, развијања осећања кривице, као и подстицања узвишеног секташког осећаја безпоговорне припадности једино правој, истински исправној групи. Грешка је што случај Грачаница и још по нешто, не бих о томе да не ширим причу, има пуно пропуста (или бар нама обичним људима са стране тако изгледа), који су ето послужили да се обичан човек стави на њихову страну. Језиви су њихови повици на Цркву и свештенике и на сваког њиховог неистомишљеника. Језиве су њихове клетве. Нисам могла да верујем шта читам на неким страницама, не од "главних" него од обичног народа који је напујдан остављао коментаре, то је невероватно, лудило право, бес, мржња, увреде, клетве, безумност. Вама хвала још једном и молим вас, колико можете, причајте, наш народ је глув, Црква је тиха, свештеници тешко допиру до мозга људи који нису утврђени у вери па лако склизну у свашта, ужасна је кампања против СПЦ, мени је стварно жао што је тако. Људи не размишљају, не читају, не опраштају, лењи су, пуни беса, па се закаче за једну овакву комуну и онда увлаче даље, типично секташки. Желим вам свако добро!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad se dve strane posvadjaju ili je jedna strana potpuni psihopata pa bez povoda napada drugu ili su , uglavnom,obe strane doprinele svadji .Tuzno je ovo sto se desava sa artemijem . tuzno za nas jadni , glupi ,prosti narod . Izlaze ljudi is SPC i idu u sektu jer su razocarani i ne retko , besni .Ne vidim nikakav pomak na bolje i artemije je mala maca st ce tek da dodje u buducnosti ne bude li promena na bolje brzo

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 hours ago, александар живаљев рече

Да су римокатолици и расколници и јеретици, то тврде и они јерарси Православне цркве, који одбијају документ "Односи Православне цркве са осталим хришћанима" припремљен за Свеправославни сабор на Криту. (На протестанте ријетко ко још рачуна као могуће заједничаре). А ти јерарси су, рецимо, грчки митрополит Јеротеј Влахос,  кипарски митрополит Атанасије лимасолски, то становиште су заузеле комплетна Грузијска и Бугарска патријаршија. Они не прихватају канон који изузетно дозвољава признање крштења од расколника и јеретика, као основу за односе Православне цркве са другим "хришћанским заједницама".

Ајд сад, Аво: како и да ли побијаш да су римокатолици расколници и јеретици?

Леп је текст Флоровског о границама цркве (вероватно си га читао).

Ови који не прихватају крштење расколника и неких јеретика (јер се не прихватају она која нису дата у име Св. Тројице) бивају осуђени 7. каноном Другог васионског сабора. Ја био одмах рашчинио свакога ко би наново крстио католика.

Иако је било отаца који су после 1054 католике називали јеретицима, после скидања анатеме то не може да се више раби. Такође, треба ићи од случаја до случаја и видети шта који тачно мисли. Такође, ни законска употреба није једносмислена. Нпр. у Душановом Законику се говори о латинској јереси, али католици нису били стављени ван закона као други јеретици. Имали су сва права, а ако би неки трговац био опљачкан, из државне касе су му надокнађивали. Очигледно је да је ту реч јерес означавала расколника.

Аргумент из Савиног Номоканона (јерес) не може да се користи, јер исти Сава се папи обраћа са најсветијим оцем, сапрестолником светих апостола. Што сигурно, да га је држао јеретиком, не би могао да уради.

Видећемо шта ће бити на овом сабору...      

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, Zoran Đurović рече

Ови који не прихватају крштење расколника и неких јеретика (јер се не прихватају она која нису дата у име Св. Тројице) бивају осуђени 7. каноном Другог васионског сабора. Ја био одмах рашчинио свакога ко би наново крстио католика.

 

Лијепо је што врћеш термин Светог Никодима Милаша "васионски". Сасвим прикладан термин.

Али, ако се 7. канон Другог васионског сабора, узима као једина теолошка основа дијалога са другим хришћанима, као у документу за Свеправославни сабор, а не, рецимо, развој теологије Флоровског, онда доспевамо у ситуацију у којој смо: тражи се покајање и одрицање од заблуда као услов приступања Цркви, а не богословски дијалог.

Зато у овом Твом тексту, осим љубави према артемитијевцима, највише цијеним супротстављање "антиекуменском рефлексу" на коме је, истину је рекао недавно епископ Тихон (Шевкунов), извршена "обнова православља" крајем осамдесетих и деведесетих. У том контексту, "максимијаде" су много бенигније од, нпр, нечојског ширења "моралне панике" Никодима Богосављевића. И да зло буде веће, док је онај први анатемисан, овај иступа, ваљда, са благословом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
58 minutes ago, александар живаљев рече

Лијепо је што врћеш термин Светог Никодима Милаша "васионски". Сасвим прикладан термин.

Али, ако се 7. канон Другог васионског сабора, узима као једина теолошка основа дијалога са другим хришћанима, као у документу за Свеправославни сабор, а не, рецимо, развој теологије Флоровског, онда доспевамо у ситуацију у којој смо: тражи се покајање и одрицање од заблуда као услов приступања Цркви, а не богословски дијалог.

Зато у овом Твом тексту, осим љубави према артемитијевцима, највише цијеним супротстављање "антиекуменском рефлексу" на коме је, истину је рекао недавно епископ Тихон (Шевкунов), извршена "обнова православља" крајем осамдесетих и деведесетих. У том контексту, "максимијаде" су много бенигније од, нпр, нечојског ширења "моралне панике" Никодима Богосављевића. И да зло буде веће, док је онај први анатемисан, овај иступа, ваљда, са благословом.

То и јесте, добри мој Ацо, главни проблем. Јер се Црква не сукобљава са антиекуменизмом ка са јересју, него као са неким легитимним теолошким ставом, теологуменом. А то није то. Јер, добар доктор, када ти узме руку и измери пулс може да ти каже 5 болести које те нападају. Наравно да нису залуд рентгени итд., али симптоме добар доктор може одмах да детектује и да неку оквирну дијагнозу. 

7. кан. 2 вас. шири границе благодати и он нијепао с неба, тек тако. Он је завршио проблеме који су били најизраженији у Афричкој цркви (Кипријан) и у Римској, која је била на супротном полу. Василије Велики, који је био један од најзначајнијих мозака који је припремио 2 вас. саб., 381, има једно прелазно решење (таква му је била природа, не бекомпромисна као код лудог и светог Григорија Назијанзина, и потиче из омиусијанаца - Логос је сличне суштине са Оцем) па вели да се јеретичко крштење не признаје, али да их поново не крштавамо! У кан. 1 вели отприлике: 1. Јеретици су они који греше по питању вере, па су се стога сасвим одвојили од Цркве.
Расколници су они који су се одвојили, али само по дисциплинарним питањима.
Незаконите зборове сачињавају рашчињени свештеници, који служе на своју руку, и народ који општи са њима.
Крштење јеретика се уопште не признаје, док се расколничко признаје, јер они припадају Цркви; такође се прихвата и крштење оних из незаконитих зборова, који се примају у Цркву кроз покајање.
Пепузини, који су обоготворили Монтана и Прискилу, треба крстити наново, мада је Дионисије Велики погрешио када то није за њих наложио. Кипријан и Фирмилијан нису признавали крштење ни јеретицима, ни расколницима, јер су они, прекинувши прејемство, изгубили благодат, те су њихови свештеници постали обични верници, а они не могу крштавати. Но, ми се држимо Азијске праксе, па ради користи за слабе, прихватамо њихово крштење, да их не одбијемо строгошћу. Јеретици су нпр. манихејци, маркионити, енкратити и валентијанци, док су катари расколници.

Но, ово Василијево решење није прихваћено од 2 вас. Као ни његово тумачење, јер је он био ближи африканцима. Зато се ствари морају увек гледати у контексту, а не апсолутизовано. И ми, пошто знамо да канони нису сређени, треба да кажемо са византијским каноничарима да важи оно правило које је касније донешено (у овом случају 7. 2 вас.). И то је била пракса која се Римом озваничила, као касније и са Августиновом теологијом. Једноставно, ригоризам Кипријана је осуђен као заблуда, мада је он сам светац у нашој цркви и остао је у истој без обзира што његове колеге нису вршиле поново крштење одређених јеретика, као и што су примали лапсе, отпале. 

Као што је саборно осуђен етнофилетизам, као девијација, а не и нормална љубав према својој нацији, тако се и овоме мора стати на пут. На тај начин ће изаћи изцркве сви крипто-артемити-старкалендарци, као што ће бити јасно забрањено проповедање овог зилотизма као јереси, и сваки епископ или свештеник који би радио супротно, одмах би био лишен чина. А не као ова перверзна ситуација где као наједном ти искочи Артемије из шешира! Не, из љубави према њима, треба им рећи да су јеретици. Иначе да побришемо ове каноне...     

Share this post


Link to post
Share on other sites

Значи онда и Артемију (Марку) признајемо Свете Тајне, које изврши он и његова скупина?

Да ли СПЦ онда признаје Марково крштење, венчање, рукополагање?

Како треба да се понаша свештеник ако неко хоће да буде кум у СПЦ, а има крштеницу из Артемијевске цркве? Ово је сад мало вероватно, зато што су деца која су тамо крштена још мала, али прође 5-6 година од раскола, и та деца ће доћи до пунолетства.

Да ли треба причешћивати оне који се причешћују у Артемијевској цркви, а дођу у СПЦ, јер нема близу њиховог храма?

Share this post


Link to post
Share on other sites
59 minutes ago, Ђорђе Р рече

Значи онда и Артемију (Марку) признајемо Свете Тајне, које изврши он и његова скупина?

Да ли СПЦ онда признаје Марково крштење, венчање, рукополагање?

Како треба да се понаша свештеник ако неко хоће да буде кум у СПЦ, а има крштеницу из Артемијевске цркве? Ово је сад мало вероватно, зато што су деца која су тамо крштена још мала, али прође 5-6 година од раскола, и та деца ће доћи до пунолетства.

Да ли треба причешћивати оне који се причешћују у Артемијевској цркви, а дођу у СПЦ, јер нема близу њиховог храма?

Па артемитске тајне вреде колико и оне из Мирашеве "цркве". Проблем је што се морају разликовати традиционални јеретици од новокомпонованих. Јер католички свештеник се прима у нашу цркву без крштења и рукоположења. Артемитски би морао да буде наново рукоположен. Јер нема апостолског прејемства. Нема једноручног рукополагања владика. Крштење бих им признао због формуле и какве-такве вере у Тројицу, али ништа друго. 

Да би ситуација бла јасна, да се ја нешто питам, ја бих све артемите (свештенство и народ) анатемисао због јереси и онда не би било никаквих заблуда. Овако, наши анатемишу спорадично капиталце. Делује ми безвезе. Испада као да се тек тада досете...

Никога из артемитске зборнице не бих пустио причешћу, као што им не бих дао да буду кумови. Јер, шта они траже у цркви за коју кажу да је јеретичка? Мала ли је хула вређати цркву која је Тело Христово називајући је јересју? Малолетне артемите бих причестио да бих их контаминирао Христом. Маторе бих избацио наглавачке да би укапирали тежину преступа у коме се налазе.      

Share this post


Link to post
Share on other sites

И акијевци укапирали да се артемити нису одвојили због вере, тј. јереси СПЦ:

http://serbiantrueorthodox.blogspot.it/2015/03/blog-post_10.html#more
уторак, 10. март 2015.

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ И ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ


Извештај Светом Архијерејском Савету СИПЦ
поводом посете и разговора са епископом Артемијем

Ваша преосвештенства,
Дуже време имао сам жељу и намеру да разговарам са владиком Артемијем, пошто ме је занимало какав је његов став о Истинском  Православљу и о могућем уједињењу са  СИПЦ. Иако је вл. Артемије антиекумениста и противник новотарија, у његовом исповедању вере било је доста нејасноћа и контрадикторности.
Наиме, од његових верника имао сам прилике да чујем како исповедају веру исто као и СИПЦ, али на делу се показивало да то и није баш тако. Више пута је вл. Артемије саслуживао са новокалендарским расколницима и од њих добијао помоћ и подршку, а за старокалендарце је говорио да су расколници. Својим верницима је допуштао да се причешћују и иду на службе у СПЦ, иако неке њене епископе сматрају јеретицима.
Такав начин деловања вл. Артемија и Епархије Рашко Призренске у егзилу био је доста нејасан и смућујући за мене, па сам хтео лично да разговарам са њим, и видим о чему се заправо ради. У разговору са преосвећеним епископом Акакијем и  сабраћом јерејима добио сам благослов да се састанем са еп. Артемијем. Уговорио сам састанак преко јеромонаха Дамјана. Договор је био да се видимо и разговарамо у недељу великог поста посвећену Св. Јовану Лествичнику 2014. године, дан уторак. У послеподневним часовима дошао сам у Владикину кућу у Бистричкој улици у Београду где ме је примио. Смирено сам му говорио да јако ценимо њихову борбу и ревност за Православну веру и отачко предање, и да би требало у догледно време да разговарамо о могућности уједињења, како бисмо заједничарећи у истини стали на пут борбе против свејереси екуменизма и свих осталих лажних учења које нагризају нашу Српску Цркву. Он је то категорички одбио и децидирано ми рекао да је тако нешто немогуће. Мене је ово заиста изненадило, јер сам очекивао, обзиром на његове изјаве у вези са официјелним Православљем, да ће у скоријој будућности то бити неизбежно. Зато сам и дошао код њега, да бисмо ми први покренули то питање, с обзиром на то да је Епархија Рашко Призренска у егзилу бројчано већа, да имају и више Богомоља – иако смо ми дуже у Истинском Православљу и имамо рукоположење Епископата од Руске заграничне Цркве – како бисмо, зарад нашег напаћеног народа, заједничким снагама повратили Истинско Православље у Србију, као што је то случај у Русији, Грчкој, Бугарској, Румунији и широм васељене.
Онда сам почео да му наводим све чињенице о разликама у исповедању вере између нас и официјелног Православља, које Он није могао да оповргне. За нови календар је рекао да је грешка, али је ипак остао при томе да су старокалендарци раскол, што ме је изненадило. Чак сам му навео и чињеницу за коју у Грчкој постоје писани докази – да је Владика Николај помагао светим Миром грчке старокалендарце, чак и нудио блажене успомене митрополиту Хризостому Првом (поглавару старокалендарске цркве) помоћ за рукоположење нових епископа, што вл. Артемије није знао, и рекао је да у то не верује. Питао сам га шта мисли и о будућности своје пастве, с обзиром на то да је у поодмаклим годинама, а он ми је одговорио да се ја не бринем о томе. На бази свега тога, стекао сам снажан утисак да он чека неки договор са официјалном Црквом, око свог повратка на епархију и да му исповедање вере није у првом плану. Многи су ме упозоравали на то, будући да он ипак није напустио СПЦ због исповедања вере, него је, на безакон начин, био истеран са своје епархије. Питао сам се како може било шта очекивати од таквих људи, који су потписали његово уклањање и налазе се у великом отпадништву, и канонском и моралном. Касније сам сазнао из извора којима се може поклонити поверење, да се и састајао  са њима ради могућег договора, то јест повлачења међусобних оптужби и враћања на Епархију. Најчудније ми је заправо било то што сам у разговору са његовом паством (мирјанима) видео да они у великој већини исповедају веру исто као и Србска Истински Православна Црква, док сам код Владике наишао на нешто друго.  Пријатно смо завршили наш разговор, иако сам био разочаран, разменили смо дарове и растали се у миру. Још увек се надам, и молим, да ће вл. Артемије са својом благочестивом паством схватити сву погибељност и замке официјалног православља и у потпуности стати уз Истинско Православље.

У Београду, навечерје Недеље Православља 2015. године

Светом Архијерејском Савету синовски одан,
последњи од свих, јереј Урош Манчић

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...