Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Da li smo postali zavisni od mobilnih telefona?

Оцени ову тему

Recommended Posts

                               mobilni-telefon-naslovna.jpg

 

Uspon pametnih telefona otvorio je čitav novi svet mogućnosti. Ne samo da su dobri za to da ostanemo u kontaktu sa prijateljem na drugom kraju sveta, već ih koristimo za bukvalno sve što nam padne na pamet da možemo sa njima raditi: za e-mail, surfovanje internetom, Twitter, Facebook, GPS aplikacije ili pak za informacije o vremenu, igrice, pravljenje fotografija, pametni telefoni su neverovatno praktični.

Istraživači iz oblasti komunikologije kažu da je telefonska komunikacija postala veoma bitan deo socijalne povezanosti, pogotovo kod mladih. Biti u kontaktu, predstavlja stvaranje tzv. „psihološkog komšiluka“ koji se sastoji od svih osoba u našem životu do kojih možemo doći jednim telefonskim pozivom. Pametni telefoni doveli su takođe, do potupnog oslobađanja od fiksnih telefona koje je prethodna generacija koristila.

Ali, šta se dešava kada osobu zavisnu od telefona odvojimo od njega? Kako podnosimo gubitak mogućnosti da komuniciramo sa spoljnim svetom? Istraživanje koje se bavilo otkrivanjem psiholoških efekata odvajanja od telefona pokazalo je da pojedini korisnici postaju anksiozni kada im se telefon oduzme čak i na kratak vremenski period. Ovakva emocionalna reakcija jasno ukazuje na to da osobe koje stalno koriste telefon razvijaju psihološku zavisnost koja može preći u bolest ako dostigne neke ekstremne vrednosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Efekat zavisnosti nije ograničen samo na emocije. Sudeći po Džejmsu Harkinu, autoru knjige „Mobilizacija: porast društvenog interesa za mobilnu tehnologiju“, mobilni telefoni „imaju funkciju utešnog objekta, predstavljaju lek za neprijatni spoljašnji svet“ i u pravom smislu te reči postaju produženi delovi nas samih, „poput pupčane vrpce koja povezuje naše telo sa informacijama“. Kada pogledamo podatak da mladi odrasli (između 18 i 24 godina) u proseku pošalju oko 100 SMS poruka dnevno, a svoj telefon provere čak 60 puta, sve postaje kristalno jasno. Pošto većina koristi svoj telefon i kao budilnik, on često stoji ispod jastuka ili na noćnoj komodi tako da nam je dostupan u svakom trenutku.

Vezanost za telefon dolazi iz straha da ćemo propustiti neki bitan poziv, poruku ili jednostavno da ćemo ostatiti bez informacija o spoljnom svetu. Konstantna potreba da proveravamo poruke i društvene mreže poputFacebook-a i Twitter-a stvorili su novi vid socijalne anksioznosti, koja se naziva FOMO (Fear of missing out) odnosno strah da ćemo biti izostavljeni. Definiše se kao „strah, briga i anksioznost koju ljudi osećaju vezano za gubitak kontakta sa osobama, događajima, dešavanjima i izostavljanje iz razgovora koji se dešava u njihovim socijalnim krugovima“. Ovo je opšti oblik anksioznosti koja se javlja kada nismo online odnosno „na vezi“.

Postoji još jedan termin kojim se takođe označava strah da ćemo ostati bez kontakta mobilnim telefonom – nomofobija (fobija od gubitka mobilnog telefona). Ovaj novi sindrom je pomoćno objašnjenje anksioznosti koju ljudi zavisni od kontakta sa ostatkom sveta preko tehnologije, osećaju kada ostanu bez tog kontakta za bilo koje vreme.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Efekat zavisnosti nije ograničen samo na emocije. Sudeći po Džejmsu Harkinu, autoru knjige „Mobilizacija: porast društvenog interesa za mobilnu tehnologiju“, mobilni telefoni „imaju funkciju utešnog objekta, predstavljaju lek za neprijatni spoljašnji svet“ i u pravom smislu te reči postaju produženi delovi nas samih, „poput pupčane vrpce koja povezuje naše telo sa informacijama“. Kada pogledamo podatak da mladi odrasli (između 18 i 24 godina) u proseku pošalju oko 100 SMS poruka dnevno, a svoj telefon provere čak 60 puta, sve postaje kristalno jasno. Pošto većina koristi svoj telefon i kao budilnik, on često stoji ispod jastuka ili na noćnoj komodi tako da nam je dostupan u svakom trenutku.

Vezanost za telefon dolazi iz straha da ćemo propustiti neki bitan poziv, poruku ili jednostavno da ćemo ostatiti bez informacija o spoljnom svetu. Konstantna potreba da proveravamo poruke i društvene mreže poputFacebook-a i Twitter-a stvorili su novi vid socijalne anksioznosti, koja se naziva FOMO (Fear of missing out) odnosno strah da ćemo biti izostavljeni. Definiše se kao „strah, briga i anksioznost koju ljudi osećaju vezano za gubitak kontakta sa osobama, događajima, dešavanjima i izostavljanje iz razgovora koji se dešava u njihovim socijalnim krugovima“. Ovo je opšti oblik anksioznosti koja se javlja kada nismo online odnosno „na vezi“.

Postoji još jedan termin kojim se takođe označava strah da ćemo ostati bez kontakta mobilnim telefonom – nomofobija (fobija od gubitka mobilnog telefona). Ovaj novi sindrom je pomoćno objašnjenje anksioznosti koju ljudi zavisni od kontakta sa ostatkom sveta preko tehnologije, osećaju kada ostanu bez tog kontakta za bilo koje vreme.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U eksperimentu su praćeni emocionalni, kognitivni i psihološki efekti gubitka mogućnosti da se dođe do telefona, dok su ispitanici pokušavali da reše zagonetku. Postojale su dve situacije – u jednoj su ispitanici imali pristpu telefonu, u drugoj nisu. Zbog načina na koji je eksperiment dizajniran, niko od ispitanika nije znao o čemu je zapravo reč. Svima je rečeno da se ispituje koliko brzo mogu da reše zagonetku kao i efikasnost aparata za merenje krvnog pritiska koji su bili zamoljeni da nose.

U situaciji bez telefona, telefoni su bili smešteni na mesto do koga ispitanici ne mogu da dođu ali su im bili vidljivi. Rečeno im je da je ovo zbog međusobnog ometanja telefona i opreme za merenje pritiska. Zajedno sa krvnim pritiskom i otkucajima srca, učesnici su popunjavali i test anksioznosti i neprijatnosti.

Kao deo eksperimenta, telefon je za vreme reševanja zagonetke zazvonio svim ispitanicima (telefonima koji su bili utišani eksperimentatori su krišom uključili ton). Nakon što bi zvonilo šest puta poziv se završavao. U situaciji kada su učesnici imali telefon kod sebe svi telefoni su sve vreme bili utišani.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su zavisne od telefona u stiuaciji kada su od njega odvojene imale ubrzan puls, povišen krvni pritisak i osećaj neprijatnosti. To što nisu mogli da se jave kada im je zvonio telefon izazvalo je veliku aknsioznost i uticalo je na sposobnost da reše zadatak. Onim učesnici koji su imali telefon kod sebe za vreme rešavanja zagonetke (iako ga nisu koristili u rešavanju), kognitivni uspeh, krvni pritisak i puls bili su normalni.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dakle, da li pametni telefoni zaista postaju naš produženi deo kao što su istraživači predvideli? Rezultati pokazuju da odvojenost od telefona prilikom rešavanja zagonetke izaziva probleme sa pažnjom i koncentracijom, čak iako telefon nije potreban da bi se zagonetka rešila. Takođe, nemogućnost da se javimo na telefon koji zvoni izaziva akutnu anksioznost i utiče na učesnike i emocionalno i fizički.

Iako je ovo istraživanje malo, sa ograničenim uzorkom ispitanika, rezultati pokazuju intrigantne činjenice koje su ključne za razumevanje koliko su pametni telefoni važni. Ukoliko buduća istraživanja sa većim uzorkom pokažu slične nalaze, to može da ukaže da odvojenost od pametnog telefona na duže vreme ima daleko veći uticaj nego što se pretpostavlja.

Pa, da li smo zavisni od svojih pametnih telefona? Sami prosudite.

http://www.psihoverzum.com/da-li-smo-postali-zavisni-od-mobilnih-telefona/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+%28Psihoverzum%29

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prije par dana pošla sam do grada da završim nešto. Dugo nisam osjetila mir koji sam imala tih dva sata...čudan mir i sreću.
Kada sam stigla kući, panika... zabrinuli se svi, zvali me, ja se nisam javljala...
Shvatila sam tek tada da sam zaboravila telefon.

Nakon (samo) dava sata, na njemu je bilo 20 propuštenih poziva 10 sms, i mali milion viber poruka. Mrzim tu spravu, i od sada ću je češće "zaboravljati". :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

како страшно делује слика у превозу, у кафићима, на улици - сви гледају само у своје телефоне...ако се и чује нека прича, то је опет само путем телефона....али нису то само обични телефони...утркују се ко ће имати новији и скупљи....у продавницама МТС-а, Теленора, Вип-а су вечито гужве....мобилни телефон је преузео контролу над нашим животима....

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 minutes ago, JESSY рече

како страшно делује слика у превозу, у кафићима, на улици - сви гледају само у своје телефоне...

30tsbhg.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имам највећи могући крш од телефона, могу да зовем и да ме позову, да пошаљем поруку, да се јавим једном руком и да га бацам на под 20 пута дневно, и то је то. Нема ничег паметног у њему. Када идем у продавницу или у паркић са ћером не носим телефон. Нема шансе да ме неко убеди да буде другачије :) Када сам у превозу гледам кроз прозор и немам слушалице у ушима. Фоткам фотоапаратом. Не фотографишем рецепте, пишем их. Ван куће нисам на интернету. Не воцапујем се. Доступна сам када ми то одговара. Ето, тврдоглава као магаре када су "паметни" телефони у питању :tongue:

Share this post


Link to post
Share on other sites
28 minutes ago, Tvrtko рече

Posebno pripadnice lepšeg pola. 

Da li je moguće, da ne možeš ni jednu temu da zaobiđeš bez oplitanja po ženama? :D

Inače mobilni koristim samo kao vokmen

 

P.S.  a što se pametnih telefona tiče...kakav je osećaj imati telefon koji je pametniji od tebe?

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
51 minutes ago, Tvrtko рече

Neki jeste, a neki nismo.  :)

Moj telefon nije baš mnogo pametan. Pripada prevaziđenim modelima, a neke funkcije su počele povremeno da otkazuju.

Dobio sam ga na poklon. Pre toga korišćen je već tri godine. Inače ga slabo ga koristim. Kada se bude pokvario načisto, neću nabavljati drugi.

Kada gledam ljude u prolazu, retki su oni koji ne gledaju u svoj telefon. Posebno pripadnice lepšeg pola. 

Zavladala neka manija. Da nije čudno, bilo bi smešno.

 

Kakav telefon? Sunčani dani stizu, suknjice, sorcici, roleri moj Tvrdko, ko će još u telefon gledati pored obilja lijepe estetike:D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам зависна од паметних телефона и драго ми је због тога. :)

Волим андроидове платформе, али сам неко време користила и Ашу 301 (java).

Све је до начина коришћења, имам више књига него песама на телефону и тако... 

П.С. Коме требају књиге у docx, pdf, epub, и осталим форматима... :smizla10:  :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Свако време има своје отуђење

Моје, колико се сећам, није имало. Новине нисмо читали, а мудри телефони нису постојали. Играли смо онај Супер Марио и т.сл. али махом (физички) заједно, у друштву и док не досади. Остало време проводили смо играјући се на улици, по недовршеним кућама, школском дворишту(ноћу), код другара кући, по брдима и пећинама. Касније по кафићима и клубовима, свиркама...

Појави се у једном периду онај Сони, Сони клубови. Била зараза, мада сам лично то веома ретко играо. Опет не сматрам ту појаву и тај период као период отуђености. Јесте доста клинцима одвлачило пажњу и одузимало време, али опет у друштву, уз дружење, и док не досади. И ако је и било заражених то је био мали проценат и не тако страшно отуђење.

Е сад, долазимо до периода компјутера. Онај почетни период са њима није био страшан. Није било интернета и мали број људи је поседовао комп. Када се појавио нет, онај "чувени" Диал ап, беше благо отуђење, ипак слаба конекција није му допуштала велику снагу. Мобилни тел. су почели да одвраћају пажњу током дружења куцањем порука, разговорима, али опет ни то не сматрам отуђењем.

Модернији телефони који су и имали интернет нису због своје "слабости" изазивали отуђење, али су компјутерске игре почеле, пре заразе са интернетом. Ко није имао комп ишао је у играонице. Клинци, а постепено и све старији, сате и сате су проводили играјући игрице.

Када нам се појавио и омасовио АДСЛ тада је, чини ми се, почело право отуђење. Са ФБ и ЈТ-ом, али и форумима :))) Страшније од тога је само, нажалост тренутна, ера мудрих телефона. Страшнија је због своје доступности свуда и на сваком месту, у свако време. Од компа си могао да "побегнеш" када напустиш дом, али мудри телефони су увек са човеком.

Најстрашније је, као што изнад рекох, то што је и ова ера мудрих телефона само привремена. Степеник ка неком новом и већем медију за отуђење и губљење времена.

Људи све више личе на роботе, зомбије. Као у оним некадашњим футуристичким филмовима у којима у великој хали седи огроман број људи са неком врстом наочара, сваки зароњен у свој виртуелни свет. Све смо ближи Матриксу.

Невероватно је како технологија све више жели да имитира стварност и успостави што ближи интимнији однос са нама. Прво дугмићи и џојстици, даљински управљачи, мишеви, сада сам додир жељеног објекта на екрену, померање уређаја током играња који осећа гравитацију, у ближој будућности чека нас холограмски свет.... док не дођемо до технологије која ће утицати на сва наша чула стварајући потпуно реалисричан, али ништа мање лажан вештачки свет, исти Матрикс.

Можемо само претпоставити колико ће људи тада бити отуђени и жељни да сво своје слободно време проведу у свом лажном свету, креираном по сопственој вољи и замисли, бежећи од реалности која ће им бити све суровија. Стварност ће увек бити стварност, имагинација увек лаж. Човек је био и остаће друштвено биће које ће бити све незадовољније и депресивније како буде више отуђен од стварног света и друштва са стварним људима и стварном природом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...