Jump to content
Жељко

Пар теза о нападима на СПЦ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Analitičari: Na Saboru o podeli eparhija i o papi

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) još nije potvrdila kada će početi redovno, majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, ali analitičari ocenjuju da bi na njemu trebalo da se razgovara o podeli eparhija, penzionisanju pojedinih vladika, (ne)dolasku pape u Srbiju i odnosu sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC).

Analitičari Mirko Đorđević i Živica Tucić slažu se da bi na dnevnom redu ovogodišnjeg majskog zasedanja najvišeg crkvenog tela mogla da budu pitanja vezana za predlog RPC o obnavljanju dijaloga između SPC i Makedonske pravoslavne crkve, ali i statusu, za sada, kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve.

Đorđević je, naime, podsetio da je mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion, zadužen za spoljnu politiku RPC, tokom prošlogodišnjeg boravka u Crnoj Gori rekao da bi Crnogorska pravoslavna crkva mogla da dobije autonomiju, što je tada SPC odbila kao neprihvatljivo. Ilarion je, tokom nedavne posete ruskog patrijarha Kirila Sofiji, kazao da bi SPC mogla da pokrene i dijalog o rešavanju statusa Makedonske pravoslavne crkve, što je bilo neprihvatljivo za Bugarsku pravoslavnu crkvu.

"Mora se razmotriti pitanje stanja u Makedoniji, jer tamo je došlo do zastoja u pregovorima između Beograda i Skoplja o rešavanju makedonskog crkvenog pitanja. Moguće je da se tu čeka prvo rasplet slučaja arhiepiskopa Jovana Vraniškovskog, da bi taj dijalog bio obnovljen", rekao je Tucić, Tanjugu. Đorđević i Tucić se slažu i da bi podela eparhija među kojima je i beogradsko-karlovačka, kojom sada rukovodi patrijarh Irinej, mogla biti tema predstojećeg Sabora.

Inače, neuobičajeno vladike SPC se nisu okupile prošlog oktobra, kada je održavano uobičajeno jesenje zasedanje ovog najvišeg crkvenog tela. U Crkvi su objasnili da nije bilo dovoljno značajnijih tema zbog kojih bi se vladike okupile u Beogradu. Patrijarh srpski Irinej rekao je ranije Tanjugu da majsko zasedanje "neće biti spektakularno", odnosno da će se to telo baviti "životom Crkve".

Đorđević, međutim, veruje da će na dnevnom redu gotovo izvesno pitanje odlaska u penziju pojedinih vladika jer je, kako smatra, Crkvi potrebno podmlađivanje. On tvrdi da jedan broj vladika traži penziju, podsetivši istovremeno i da je nedavno objavljeno da i mitropolit crnogorsko-primorski traži penziju.

Kako je ranije rekao podgorički paroh Velibor Džomić, mitropolit je najavio penzionisanje po državnim propisima, ali ne i po crkvenim, tako da će on i ubuduće obavljati funkciju mitropolita crnogorsko-primorskog.

"U duhu crkvenih propisa to nije sporno, jer već imamo neke penzionisane, odnosno umirovljene vladike. Međutim, treba dodati da su se neke vladike poput mileševskog Filareta, usprotivile tome, tako da će to pitanje svakako biti razmatrano na ovogodišnjem Saboru", rekao je Đorđević Tanjugu. On je istakao da bi na dnevnom redu trebalo da se nađe i pitanje koje se tiče ranije najavljivane posete pape Beneditka XVI Srbiji u vreme obeležavanja Milanskog edikta u Nišu, naredne godine.

"Patrijarh Irinej je u više navrata isticao da bi bilo dobro da se sretne s papom, ako ne pre ono 2013. godine na proslavi Milanskog edikta u Nišu", rekao je Đorđević koji podsetio, međutim, da su vladike oko tog pitanja podeljene. On je ukazao da bi ta poseta bila veoma dobra i za Crkvu i za državu, jer bi bila znak zbližavanja hrišćana Evrope, a za državu popravljanje imidža narušenog poslednjih decenija.

Tanjug

http://www.tanjug.rs/novosti/42667/analiticari--na-saboru-o-podeli-eparhija-i-o-papi.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јако шкакљиво.Стручњаци,анализатори,катализатори,провокатори,денунцијанти.

Својим анализама помажу онима који Цркву доживљавају као Бастион,непокретног идола обожавања,лика и дела...

А заправо,стручњаци за Цркву и религију покушавају да одгоде оно што ће кад тад бити ТЕМА Црквеног живота.

Гласне и јасне молитве,да народ сабран у Цркву чује за шта се моли,зашто је дошао и куда иде.

Да се све то чује и учествује у тому- МИЛОТВОМ,ПОКРЕТОМ И ПРИЧЕШЋЕМ,РЕДОВНИМ.

Јер су то најживотније теме,Цркве=живота=људи=Евхаристије.

Јер је Литургија прекривена "теологијом" -

мало певај,мало ћути,беседа,благослов,наорица,кафица...и то је то.И крај ко у биоскопу.У већем делу Србије.

***(Чак је у многим деловима Србије Литургија "претворена " у јутрење.Нема причешћа)

А није Литургија то је то,него хајмо браћо ,и сестре,белој Цркви да се Богу изјадамо,помолимо,причестимо,

и да га на облацима дочекамо.Сви,или барем углавном сви.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas je narodni poslatnik Dereta Miljenko, izneo jedno viđenje SPC koje ako nije pljuvanje, onda je svakako pljuckanje.

Intervju možete videti u video formatu na..

http://www.novimagazin.rs/vesti/drzava-u-krilu-crkve-video

a odatle prenosim i u štampanoj verziji deo intervjua..

.....................

Sveštenici idu u keliju umesto u pritvor, crkve niču kao pečurke, vladike drže političke govore i imaju vozni park bolji nego Vlada Srbije i, naravno, niko ih ne pita za porez niti kako troše novac dobijen iz budžeta.

Otkuda tako prožimanje jedne verske institucije i svetovne vlasti u sekularnoj državi I da li Srbija zaista sekuarna država? “Srbija je de jure sekularna država, de facto sve manje”, kaže za Novi magazin narodni poslanik Miljenko Dereta, doskorašnji prvi čovek Građanskih inicijativa.

Činjenica da država donosi odluke po glasu crkve Srbiju, koja je multikonfesionalna republika, pretvara je u društvo koje ima jednu zvaničnu crkvu većinskog naroda, smatra Dereta.

Bliske veze države i SPC najočitije se vide po uvođenju verske nastave u zvaničan obrazovni proces sa građanskim vaspitanjem kao alternacijom.

“To je samo po sebi bila loša politička odluka”, kaže Dereta i naglašava da su ostale konfesionalne zajednice, iako de jure jednake, zapravo neravnopravne pošto teško mogu da ispune zakonski uslov da formiraju odeljenje sa 15 učenika za veronauku.

Nije problem imati veronauku, ali u crkvi, ne u školi, kao što to čine sekularne države, ističe on.

Neravnopravnost konfesija utemeljena je Zakonom o tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, koji privileguje pre svega SPC, objašnjava Dereta.

Da je kontinuitet u forsiranju SPC više nego očigledan smatra i profesor sociologije religije Milan Vukomanović i podseća na izjavu ministra vera Milana Radulovića uoči usvajanja Zakona o crkvama i verskim zajednicama. “Nije problem da male verske zajednice dobiju slobodu, već u tome što oni smatraju da SPC mora da se svede na njihov nivo, da bude jednaka njima”, rekao je Radulović i dodao da je vlada odlučna da ne donese zakon koji neće priznati našu tradiciju, koji neće prepoznati SPC kao nosioca državotvorne i kulturne svesti srpskog naroda, koji neće priznati našu celokupnu tradiciju.

Približavanje većinske crkve i države karakterističan je za sva postkomunistička društva.

Srbija je svesno dozvolila da se poreklo – koje uključuje i pravoslavlje – zameni statusom pravoslavaca, a onda i automatski izjednači sa verništvom, odnosno pripadanjem SPC-u. Istovremeno, pristup prema koje svi pripadaju nekoj crkvi temelj je za budžetsko finansiranje – što brojnija pastva, brojniji i novac - što je samo još jedan od specifičnih izraza odnosa države i crkve.

Tema je, kaže za Novi magazin verski analitičar Mirko Đorđević, stara sedamnaest vekova i stručno se zove konstantinovski zagrljaj.

“Taj je zagrljaj crkve i države i danas aktuelan na širokom ekumenskom prostoru hrišćanstva. On je i u Srbiji i u Rusiji označavan kao vreme bliskih odnosa države i crkve, pri čemu se dogodilo ono što je car Konstantin i uradio – vezao je crkvu za državu”, objašnjava Đorđević.

Zahvaljujući modernizovanom konstantinovskom zagrljaju crkva se javlja ne samo kao verska ustanova sa misijom spasenja, već i kao značajan politički faktor u društvu, što se posebno ogleda u forsiranoj klerikalizaciji društva, kako to definiše Đorđević. Crkva se sa blagoslovom države, smatra on, ponaša kao politička partija u mnogim javnim poslovima.

Škola, vojska, Kosovo, radiodifuzija, kultura, prava manjinskih grupa, donedavno odbrana haških begunaca, odnosno podrška ratnim pohodima i ratnim zločinima i zločincima, samo su deo javnih poslova u kojima je crkva izuzetno aktivna, bilo kao institucija, bilo kroz izjave velikodostojnika.

Poseban vid privilegovanosti SPC je to što država nema pravo da kontroliše da kontroliše kako se troši novac koji SPC dobija iz budžeta. S druge strane, crkvena nomenklatura posebno je zaštićena kada je u pitanju uvid u njene poslove, počev od gradnje crkava, pa do “trivijalnih” pitanja naplate svešteničkih usluga koje, praktično ne podležu oporezivanju, čak i kada se utvrdi zvanični cenovnik.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Škola, vojska, Kosovo, radiodifuzija, kultura, prava manjinskih grupa, donedavno odbrana haških begunaca, odnosno podrška ratnim pohodima i ratnim zločinima i zločincima, samo su deo javnih poslova u kojima je crkva izuzetno aktivna, bilo kao institucija, bilo kroz izjave velikodostojnika.

Није било ратних похода,већ нужног обрамбеног рата српског народа у РС,РСК и на Космету.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas je narodni poslatnik Dereta Miljenko, izneo jedno viđenje SPC koje ako nije pljuvanje, onda je svakako pljuckanje.

Intervju možete videti u video formatu na..

http://www.novimagaz...ilu-crkve-video

Назовимо ствари правим именом.

Не лаје кера села ради, већ себе ради

И...

Пас лаје ветар носи!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја овде не видим заиста ништа чудно. Заправо, били су још и умерени, јер од марксиста се иначе може очекивати и много већа пљувачина...

Share this post


Link to post
Share on other sites

3980903563847dacic.jpg


 


Пре неки дан Слободан Антонић објавио је чланак у коме запажа да кампања око Косова, то јест да се прихвати „бриселски папир“ иде у пакету са организованом хајком на СПЦ. Текст је описао оно што свако разуман уочава – временско поклапање притисака на Србију да прихвати сецесију Косова и кампању против СПЦ која би могла бити окосница отпора томе. Но професор избегава да каже да ли је грех који се приписује епископу СПЦ реалан или је буквално све медијски спин.


 


Истина је, да како Слободан Антонић наводи, бриселски и нато таблоид Блиц одрађује посао за актуелну власт, мада можда сама власт то није тражила, но знало се и пре потписивања какав ће став црква по том питању имати. Некако баш уочи одласка или нешто мало раније, наше делегације у Брисел, где је по речима саме делегације било тешко и мучно, но они су се ипак „изборили“ само још да схватимо за шта су се изборили, дакле некако уочи свега тога креће кампања Блица у којој се епископ Качавенда доводи у везу са педофилијом, хомосексуализмом, па чак и убиством једног младог богослова.


Месецима Блиц тврди да поседује компромитујући порно снимак и на крају некакав снимак бива објављен. И сам професор Антонић запажа да снимак нити је компромитујући, нити се на основу њега може утврдити ко су дотична два актера самог снимка.


Међутим, оно што сам професор ипак не зна, или се прави да не зна, јесте факат да епископ Василије Качавенда има репутацију, и у самој цркви и код верног народа и оних који су „упућени у те послове“, хомосексуалца, и то не без основа и не на неком локално зворничко-тузланском нивоу. Дакле то је била јавна тајна у нашој цркви.


 


protest%20trg%20kosovo%20%281%29_1368189


 


Много је тежа ствар, што већина црквених људи и клирика и верника има и мишљење и став да је дотични епископ заиста хомосексуалац, од свих наклапања бриселских таблоида па и Блица. Није мали број богослова који се „опекао“ о владику Качавенду нити је мали број свештеника којима је његова склоност непозната.


Дакле одбрана Антонића којом се доводи у питање веродостојност оптужби за хомосексуализам овог епископа није убедљива. Но Антонић сигурно не би био у недоумици по овом питању с обзиром да јесте интелектуалац, када би макар мало био близак својој цркви јер би неминовно имао прилику да и сам лично чује од клирика и богослова мноштво горких сведочанстава о лику и делу нашег владике Качаведне. Надамо се да је Антонић крштени члан Цркве и да разуме о чему причамо. Желимо и ми да критикујемо власт и Блиц, али шта ако су таблоиди у праву. Истина нас једина може ослободити.


Бесмислено је бранити епископа СПЦ од онога од чега се ни сама Црква не брани. При том је у тој наводно „маестралној“ одбрани, заправо и није бранио СПЦ и Качавенду већ нападао власт и медије, или пак настојао да себе представи као морални ауторитет.


Истина је пак да је владика Василије Качаведна уствари морално најслабија карика СПЦ и да су бриселски таблоиди просто искористили ту најслабију карику да би како примећује и сам Антонић значајно ублажили традиционално оштар став СПЦ по питању Космета. Као што смо видели бриселски таблоиди су и успели у томе.


 


Шта се тиме постигло?


Народ је свакако у стању летаргије и да би реаговао мало, или мало више, потребна је нека емотивнија провокација. Летаргичан народ није заинтересован више ни за одбрану Косова, које је под окупацијом али ни за ЕУ интеграције које су на „дугом штапу“. Целу деценију истјазаван између Косова и ЕУ интеграција народ је „оладио“ и од једног и од другог. Мука ми је и од „патриота“ и од „европејаца“ који експлоатишу обе приче и манипулишу народом. Ипак Косово је ако ништа друго нешто што смо имали и нешто за чега смо емотивно везани за разлику од ЕУ. Самим тим пре се ипак некако реагује по питању Косова. Но како се реагује и колико млако видели смо протеклих дана и месеци. Можда је највећа корист од свега овога што ће остати у народу и туп „косовски бол“.


Међутим ако ико да елан народу да реагује озбиљније то ће управо бити власт. Сукоб који су бриселске газде изазвале између СПЦ и власти може бити иницијална каписла за српски инат. Мислим да препуцавање представника власти са владикама ма какви они били неће донети ником добра, а нарочито овој власти. Овај инат се већ огледа и у појављивању двојице значајних епископа СПЦ на протеклом митингу, што је свакако велика храброст. Јер је сад врло вероватна таблоидна кампања против њих – „попљувавање“ по новинама и измишљање некаквих афера.  


                                                                                                                                                                                                  256979_patrijarh-dacic-foto-fonet_f.jpg?


 


И сам сукоб на релацији СПЦ-Држава је траљав и без елана са обе стране. Јасно је и једнима и другима да се Срби слабо шта ту питају око Косова. Црква већ по природи својој мора да брани Косово, власт пак мора да докаже своју способност да се одрже на власти а то значи подршку Запада. Но нити црква озбиљно мисли да су српске власти заиста у могућности да нешто одлучују, а камоли да сносе одговорност, одговорност је овде буквално пала као лутрија на тренутне властодршце, по речима самог епископа СПЦ да је неко то морао да потпише, а ови су се „усрећили“ што су управо они дошли на власт у моменту кад је то требало потписати. Нити пак власт много замера цркви на њеним ставовима око Косова, ако већ и није присталица небеске Србије и сама је свесна да је земаљска вредност Косова неизмерна претежно у рудним богатствима мерена, а ту је и идентитет нације као културолошки феномен. Тако да је то испало као неко „ритуално“ размењивање неких речи којима се замерају једни другима. Дакле црква каже ми морамо да вам кажемо да ово нисте смели да потпишете иако сте вероватно морали, а држава опет враћа – сад сте се сетили кад је све завршено, што се нисте бунили кад је Тадић владо и договорио преговоре „Приштине и Београда“ којим се реално признаје независно Косово.


 


Туцић се шокирао а Ђорђевић изнервирао!


Од суптилности тренутне власти и њеног осећаја за историјски моменат, за тренутак кад шта и коме рећи зависи колико ће и у којој мери испровоцирати народ. С обзиром да су се мање више сви наши властодршци до сада понашали сатрапски и без тих финих осећаја за таласање маса за очекивати је да ће управо власт испровоцирати народ као што је то учинила и претходна гарнитура на власти.


Коме је заиста потребан од наших властодржаца некакав тобожњи верски аналитичар Живица Туцић, или Мирко Ђорђевић ? Они нису верски аналитичари они су сорошевски антицрквени пропагандисти, као што су некада постојали неки комесари који су се „бавили“ борбом против вере и традиције.


Зар наш вицепремијер Вучић није сам у стању да се одбрани од епископа Атанасија и Амфилохија, него истура Мирка и Живицу? Или то пак Запад преко својих сорошевских инсталација закувава сукоб на релацији држава и црква, са поентом кампање против цркве.


 


B97C901C-895C-4102-B7BB-511A78248523_w64


 


Замислите Туцић се шокирао зато што је митрополит Амфилохије на молебну убацио молитву за упокојење владе. По Туцићевом резону ове речи Амфилохијеве су у најмању руку терористички акт једног страног држављанина. Истина Туцић то није рекао али је управо то инсинуирао када је казао: "Молитва за упокојење може се рећи за оне који више нису живи. То је један израз који се помиње у опелима и поменима. За некога живога се не може рећи да се моли да буде упокојен. Мени је ова изјава просто шокантна. Не знам шта бих друго рекао. Није смело до ње да дође, превише је тиме речено и мислим и није смело тако да се каже. Неко би ово могао ово да протумачи да се позива да неко више не буде на власти и у животу. Ја сам исувише изненађен оваквом изјавом да бих могао да коментаришем шта је митрополит у ствари хтео да каже" Даље он каже да је "Београд територија београдске архиепископије, значи патријарха и ма који епископ из друге епархије требало би да има сагласност да на територије београдске архиепископије нешто каже или пак да обави неки црквени обред. Црква сада дугује објашњење како је до овога могло да дође и да нам разјасни такве речи и учествовање митрополита Амфилохија на овом скупу", закључио је Туцић „генијално“ и показао свима у Србији да је највероватније и сам на платном списку бриселских таблоида.


Ђорђевић се пак толико изнервирао да је поручио цркви у име државе да ће држава због изјаве Атанасија епископа о покојном Ђинђићу остати у затегнутим односима са црквом. Искрено бих волео да чујем шта председник Томислав Николић и вицепремијер Александар Вучић кажу поводом ових изјава у име државе ова два назови верска аналитичара ? Да ли су ова два самозвана верска аналитичара можда добили неке ингеренције од Брисела које су изнад овлашћења које имају вицепремијер или председник ?


На крају што се тиче изјава Дачића који цркву саветује да се „врати на Косово“ или Вучића да се „Амфилохије кандидује на изборима“ оне су непримерене и само стварају инат код људи из цркве и народа. Знамо да је „српски“ оштро одговорити, али није време за препуцавање које ником не одговара, а нарочито овој власти која ради то са Косовом што ради. Не знамо ко их то саветује или они реагују у афекту и у инат, али им није то „добар посао“. Могли би да се опеку и изазову масовнију појаву српског ината, а то не би било као овај митинг у Београду на коме је било неколико хиљада мирних грађана. У памет се Срби и ви на власти и ви у опозицији и ви у цркви. Инат нам може свима доћи главе.


 


 


Vidovdan


Share this post


Link to post
Share on other sites

Prvo pojedini moraju da skontaju da je Vučić težak anti-Hrišćanin.

Ne da je ateista..nego javno ispoljava mržnju prema Crkvi.

To mu se omaklo pred nekim hrvatskim novinarima...

Toma je običan nesposobni moron koji nije u stanju da zapamti kada je spomenik na Avali napravljen.

Dačić ima kompleks Miloševića i verno sledi djelo svoga duhovnog oca Miloševića.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак 5. септембра, у Пионир театру у Касл Хилу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Господина Силуана, одржана је свечана академија поводом 800 година самосталности и 70 година Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.     Публика је са одушевљењем пратила програм у коме су учествовали: црквени хор цркве Светог кнеза Лазара из Александрије, Српско позориште Пилипенда, дечји хор Сиднејског намесништва, гуслар Ђорђије Копривица, фолклорни ансамбл при цркви Светог Саве у Монавејлу и деца из Црквених школа из Александрије и Монавејла.   Поред високих званица из црквеног и политичког живота Новог Јужног Велса, најуваженији гост вечери, био је високопреподобни архимандрит Методије, игуман Царске лавре Хиландара, који је у свом обраћању подсетио присутне на житије Светог Саве и истакао да су његова дела толико велика, да и после 8 векова на најудаљенијем континенту, убирамо плодове његовог рада и да празнујући овај велики јубилеј можемо да се поучимо од Светог Саве да сваком делу приступaмо са смирењем молећи се да наша дела буду у сагласности са вољом Божијом како би и наши животи били успешни као и наша дела.   Након презентације будућег Колеџа Светог Саве, који ће бити наша прва школа у Аустралији, присутнима се обратио и Епископ Силуан који је након историјског пресека наше цркве у Аустралији, указао да је једини начин напредовања наше заједнице кроз дух Светосавља, којим можемо да допринесемо и широј заједници, и изразио захвалност за долазак игумана Хиландара који нам доноси благослове Светог Саве и Тројеручице, нагласивши да идемо путем Светога Саве који је и пут наших предака и који је увек савремен, јер је Христова реч увек савремена и спасавајућа.   Након беседе Епископа, сви учесници су отпевали химну Светом Сави и на најсвечанији начин завршили академију којом је прослављен велики јубилеј наше Цркве.     Извор: Хиландар
    • Од Логос,
      Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска данас, 8. септембра, саборно и молитвено, као што су радили и наши славни преци предвођени Светим Немањићима, у Цркви Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, прославила је два значајна јубилеја: 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 вјекова самосталности Српске православне цркве.   Повезане вести:   Митрополит Амфилохије: Стари Рас је коријен нашега духовнога бића!   Епископ жички др Јустин: Радујући се заједници са Господом и свима светима, призвани смо да умножимо хришћанску љубав и постанемо деца светлости!   Владика Теодосије: „Да никад не заборавимо косовски завет, не одрекнемо се најсветијег!“   У Петровој цркви почела прослава хиљаду година Епархије рашко-призренске и осам векова аутокефалности СПЦ     Свету архијерејску литургију служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа: рашко-призренски Теодосије, жички Јустин, полашко-кумановски Јоаким, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије са свештенством и вјерним народом.   У литургијској бесједи Пресвећени владика Јустин је је казао да је данас дан велике радости јер су се спојила ова два јубилеја наше Цркве и то су догађаји који нама православнима дају могућност да се радујемо, јер и апостол Павле каже: Радујте се у Господу свагда, и опет велим: Радујте се!  Он је нагласио да је наша вјера, вјера радости и свјетлости, вјера наде у оно што нам је Господ обећао.   Подсјетио је владика и на наше славне претке, као и новомученика Светога Вукашина из Клепаца. Појаснио да су мучитељи увијек прво пријетњама, онда ласкањем хтјели да преласте оне који су чврсто утемељени у Христу. Нагласио је да су и сада таква времена и увијек ће бити.   Тумачећи данашњу јевађељску причу о бремену богатствa, када младић пита Господа шта му треба да чини да наслиједи вјечни живот, Преосвећени владика Јустин је објаснио да се од тада до данас свако пита шта му треба да замијени овај привремени, вјечним животом:   „То је једино призвање и једино обећање Божије, да је Он припремио Царство небеско за све оне који га љубе. Благодарећи нашим прецима, светитељима Божијим коју су у себе примили све врлине Христове, борили се и свједочили свако у своме достојању, стигосмо до овога тренутка“, бесједио је владика подсјетивши још једном на то кроз каква искушења и муке су наши преци пролазили, али су вјеровали у ријеч Христову: У свијету ћете имати невоље, али не бојте се ја побједих свијет.   Даље је владика појаснио да је на нама избор да ли ћемо бити синови свјетлости или синови таме и коме ћемо се клањати: владарима овог свијета или Господу Богу.   „Нико нема изговора да каже неко ме је преварио, морао сам. Ништа нисмо морали! Ми смо само дужни из љубави према Богу, да оно што нам је дао сачувамо и предамо другим генерацијама.“   Говорећи о невољама које су нас данас са свих страна притисле, Епископ жички је поручио да се не плашимо, него да будемо постојани и да имамо наду, јер нам је Христос рекао да ћемо бити гоњени. На нама је да чекамо, мишљења је владика, онај велики дан када ће нам Господ рећи: Мали слуго био си ми вјеран у малом, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара свога:   „То је та ријеч, тај благослов који сви очекујемо. Нека Господ Бог нас, његове свједоке и следбенике, оснажи да се никада не уплашимо и да будемо мирни са пуно љубави, јер љубав је та која је побједила читав свијет, а љубав је сам Господ! Нека Господ, Бог мира, утјехе и свакога добра, буде са свима нама да нас води руководи до Царства небескога. Слава нашим славним прецима који животе своје дадоше за крст часни на бранику отаџбине“, поручио је Његово преосвештенство Епископ жички г. Јустин.   Након благосиљања и резања славског колача, Преосвећени владика рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије заблагодарио је својој браћи архијерејима, свештенству, монаштву, вјерном народу, који су се данас сабрали да покажу да смо сви једно тијело Христово – Црква Божија и да овдје потврдимо свој завјет Богу да смо народ опредјељен за вјечни живот.   Владика је посебну благодарност исказао Свјатјејшем Патријарху српском г. Иринеју који је имао намјеру, али није могао данас да буде овдје, на овом светом мјесту, као и Митрополиту Амфилохију који их, како је истакао, „стално посјећује, кријепи, утврђује на путу једином који води ка Христу, вјечном животу“.   „Данас нас је овдје сабрао Свети Сава да прославимо Србе светитеље и просветитеље, оне који су најбољи из рода нашега, који су живјели Свето јеванђеље и подвигом просијали, мученички пострадали, али који су стекли и оставили нам ово непроцјењиво благо“, казао је владика Теодосије.   Нагласио је да су нам свети преци предали то благо да га сачувамо и предамо нашој дјеци, подсјетивши да управо све што имамо њима и дугујемо. Подсјетивши на јубилеје које данас прослављамо, 1000 година помена Рашке и призренске епархије и 800 година самосталност СПЦ, владика је нагласио да иако као народ имамо чиме да се поносимо и похвалимо, имамо и велику одговорност с обзиром на тешко вријеме у којем данас живимо. Он је казао да нам је потребна помоћ Божја коју очекујемо тиме што служимо Богу испуњавајући Његову ријеч и заповјести – Свето јеванђеље.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије је истакао да у Цркви Светих апостола Петра и Павла овај сабор траје од времена Свете браће Кирила и Методија и наставља се кроз вјекове. Подсјетио је да су у овој цркви одржавани велики сабори још за вријеме Светога Симеона и Светога Саву, да се у њој крстио Свети Сава, Свети Стефан Првовјенчани и дјеца Светог Симеона и Свете Ане, који су се у њој примили монашки постриг.   Митрополит је казао да је Црква Светих Петра и Павла мајка црква свих цркава које је градио народ Божји, српски, кроз вјекове. Мајка црква и Студенице и Жиче, Пећке патријаршије и Дечана, Мораче и Грачанице, и свих других наших храмова широм васељене.   „Ово је најстарији сабор који сабира у себе све саборе нашег народа кроз вјекове и ја се надам и убудуће. Ако Бог да, овдје ће бити сабор, на којем ће бити и Његова светост наш Патријарх и сви архијереји наше Цркве, сличан оном, и још већи, од онога који је био за вријеме Светога Симеона и Светога Саве.“   Владика је казао да иако понекад заборавимо, Стари Рас је коријен нашега духовнога бића, јер је овдје епископ, у вријеме Свете браће Кирила и Методија, од којег је тражено да припадне Римокатоличкој цркви то одбио, рекавши да ми припадамо Истоку, Цариграду, Светом граду Јерусалиму и то опредјељење и траје:   „Не само 1000 година, него 1500 и више година, то опредјељење наше кроз вјекове траје, носимо часни крст и чувамо на овом мјесту изворну вјеру православну. Дај Боже да се тако и настави! Косово и Метохија и Рашка су темељ бића овога народа ма гдје се он налазио“, поручио је владика Амфилохије и додао да ако се одрекнемо тог темеља онда су одричемо себе и свега светога што је овај народ родио кроз вјекове, изражавајући наду да тога неће бити.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски је, у име Светога Петра Цетињскога, примио кумство за идућу годину за дан свих Срба светитеља. Митрополит је за овај храм који спаја вјекове, прилажио икону Светог Петра Цетињског подсјећајући на дјела свих владара из лозе Петровића, нарочито краља Николе Петровића који је заједно са краљем Петром Првим Карађорђевићем ослободио Косово и Метохију 1912 -1913. године:   „Није био ни краљ Никола, као ни они прије њега, не само у Црној Гори, него широм нашег народа, који су се одрицали КиМ, као што то чине безбожници обољели од брозоморе, моји монтенегрински садашњи владари који су се одрекли и признали тзв. независно Косово. То је нешто најсрамније што се догодило у историји Црне Горе!“   Додао је да и србијански предсједник говори и траже нешто, и ако им нешто дају, они ће издати Косово и Метохију, и да је то срамота и за њега и свакога другога који се одриче свога бића и памћења, своје историје и светиња.   „Нека би Бог дао да овај сабор древни, настави да буде свесрпски и свеправославни сабор управо код овога Светог храма. Нека благослов Божји, благослов овог сабора буде на свом нашем роду и народу. На многаја и благаја љета“, поручио је Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу.   Прослава 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 вјекова самосталности Српске православне цркве у Старом Расу, који је колијевка српске државе, почела је јуче у Цркви Светих апостола Петра и Павла, вечерњом службом коју је служио Епископ Теодосије са више архијереја наше Цркве, након чега је одржана свечана академија.   * * *   Петрова црква код Новог Пазара у Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је сједиште Рашке епископије. Црква се налази 2 километра сјеверно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из 8. вијека, али је вјероватно и старијег датума. У другој хрисовуљи цара Василија II из 1020. године, издатој Охридској архиепископији, помиње се Рашка епископија која је обухватала читаву Србију, а сједиште епископије је била Црква Светих Петра и Павла. Током првих година владавине Немањића, Петрова црква у Расу је била место најзначајнијих догађаја. У њој је поново, по православном обреду, крштен велики жупан Стефан Немања. У Петровој цркви он је предао престо свом сину Стефану Првовенчаном, а на истом мјесту је и Епископ рашки замонашио Немању и његову жену Ану.   После стицања црквене самосталности 1219. године, први српски архиепископ постаје Сава Немањић а сједиште Српске цркве манастир Жича, док сједиште Рашке епископије остаје у Петровој цркви.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      (Здравица у Лос Анђелесу на прослави 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији западноамеричкој и поводом годишњице устоличења за Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког)       Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре,   Ја сам овдје већ други пут и заиста ми је била велика част да учествујем у овом предивном празнику. Лијепо је што је била присутна пуноћа Православне цркве и због тога посебна благодарност Владици Максиму што је успио да окупи све православне на овом континенту. Мноштво народа, свештенства – заиста је све протекло у једној, прије свега благодатној атмосфери, а онда и радосној. Сви смо били искрено радосни због свега што се догађа.   Осамсто година није велики број. Хиљада година је пред Господом као један дан и један дан као хиљада година. Е ово је за нас људе много важније, што један дан може бити ноћ скупља вијека, како је то Његош писао. Један дан може бити вреднији од хиљада година. Зашто тих осамсто година, зашто их славимо? Не зато што је то неко велико вријеме, него што смо тих осамсто година осветили и сјединили с вјечношћу.   Библија је књига историјска. Међутим, она се, ако је прочитате пажљиво не бави толико историјом. Ми не знамо о Аврааму толико детаља из његовог живота, али знамо да му се Господ јављао и колико му се пута јављао. Е, то је за Библију важно, то је важно и за све нас који живимо у Цркви, који живимо Христом – да вријеме сједињујемо са вјечношћу. И зато тих осамсто година није осамсто година него је то наша вјечност и наше спасење. Добро је што све то утемељујемо на крајеугаоном камену наше Цркве, а то је Свети Сава и његов отац Симеон и уопште фамилија Немањића који су нас накалемили, засадили у духовном рају као маслине, накалемили на питомој маслини апостола и пророка, гдје је крајеугаони камен наш Спаситељ Исус Христос.   Драга браћо и сестре, људска природа је, да се изразим језиком науке и електрике је – нула. Ако се не сједини са фазом, која је природа Божја, нема свјетлости, не може да буде свјетлости, енергије. И зато је сједињена Божија и човјечанска природа засијала у Христу и показала нам други свијет, тај свијет којим ми треба да се припремимо за њега да бисмо били заслужни да га и добијемо.   Заиста, одушевљен сам тим што се наш народ овдје држи библијскога правила. држи ново, али не остављај ни старо. Наш народ овдје, возглавље епископом својим и Црквом, свједочи своју културу, светосавску културу, али уједно и прихвата нову културу, културу овог континента, уједно се обогаћујући том културом која има своје љепоте, и обогаћујући ту културу и народе својом традицијом и, што је посебно важно, православном вјером, или светосавском вјером, да кажемо, пошто, како архитектура византијска има српски печат у нашим храмовима и манастирима, тако и вјера православна има тај српски печат у нашем народу, има своје неке особености које друге помјесне цркве немају.   Заиста сам био одушевљен и пријатно изненађен кад сам погледао књигу коју је штампао Владика Максим о тим храмовима, манастирима које је српски народ принио Америци. Мислим да та књига треба да дође до руку свих оних који данас одлучују о судбини српског народа, о судбини нашег Косова и Метохије. И да се они замисле којем народу они то суде. Мислим да би та књига промијенила у многоме њихов поглед на српски народ и њихов однос према њему.   Наше епархије у Сјеверној Америци су, Богу хвала, залог наше будућности, наше емиграције, на овом континенту. Оне су примјер, у многоме и другим епархијама како треба радити у Христу, како се треба трудити. И оне су нада и нама у Јужној Америци да нећемо бити препуштени самима себи, јер ми смо тамо на почетку, почело се од нуле, доста је тешко и наши Епископи нам у томе и помажу. Не само они, наравно, али они понајвише и ја сам им на томе посебно благодаран.   Благодарим оцу Предрагу, не зато што је мој презимењак него што је све ово заиста било добро организовано да храм данас блиста пуним сјајем. И, наравно, он то није могао урадити сам, него заједно са свим својим парохијанима, добрим људима који су помогли. Ја сам сам испитао и прошли и овај пут гостопримство свих тих људи. Они ме тако с радошћу и сад поздрављају, сваки од њих. И заиста сам им благодаран и та ће ме љубав, вјероватно, довести још много пута овдје, надам се. Ако Бог да здравља.   Желим вам свако добро, да узрастате у мјеру раста висине Христове, јер увијек се може напредовати даље. Вашем Владици, свима вама многа и блага љета, али не проста љета него љета која треба да и даље, као и до сада, сједињујете са вјечношћу.   У то име живјели!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Величанствена прослава 800 година Аутокефалности Српске православне Цркве која је током претходног викенда одржана у Лос Анђелесу у организацији Епархије западноамеричке, завршена је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог Саве у Сан Габриелу, којом је началствовао Архиепсикоп Америке г-дин Елпидофор (Васељенска Патријаршија).     Архиепископу Елпидофору саслуживао је Митрополит Јосиф из Антиохијске патријаршије, скупа са Митрополитом Савом из Грчке америчке архиепископије и заједно са архијерејима Српске православне Цркве: новограчаничко-средњезападноамеричким Лонгином, канадским Митрофаном, диселдорфско-немачким Григоријем, рашко-призренским Теодосијем, западноамеричким Максимом, источноамеричким Иринејем, бихаћко-петровачким Сергијем, буеносаиреско-јужноцентралноамеричким Кирилом, захумско-херцеговачким Димитријем, Епископом стобиским Давидом из Охридске Архиепископије и Игуманом Манастира Хиландара архимандритом Методијем. Светој Литургији је молитвено присуствовао и Архиепископ Петар из Руске православне заграничне цркве.   Храм је био испуњен верним народом, а на Светој Литургији су својим гласовима појали ученици Призренске Богословије. Као и на Литургији дан раније у истом Храму, Епископи су се саборно помолили за здравље Патријарха Иринеја који се тренутно налази на болничком лечењу на Војномедицинској Академији у Београду.   У свом обраћању присутним Архијерејима и верном народу, Архиепископ Елпидофор је саопштио одлуку Патријарха Вартоломеја – да Васељенска Патријаршија великом прославом у Никеји обележи 8 векова од тренутка када је Српској Цркви доделила Аутокефалност, те да ће Његова Свесветост на прославу позвати Патријарха српског са свим Архијерејима Српске Православне Цркве.   „Преносим вам свима од срца најтоплије поздраве и благослов Свјатјејшег Васељенског Патријарха Вартоломеја. Народ Србије, и Српска Православна Црква, су веома драги Његовој Светости. Блиска братска веза између Српских Православних и Грчких Православних заједница постоје већ дуги низ година. Ова јединствена прослава нас подсећа на речи псалмопевца који каже: “Како је лијепо и красно, кад сва браћа живе заједно!“ – рекао је у свом обраћању Архиепископ Елпидофор истакавши да се радује дугом и блиском односу између Мајке Цркве Константинопоља и Српске Патријаршије. Васељенска Патријаршија је вековима спознавала снагу и зрелост Српске Цркве. У том светлу, Црква Константинопола је и дала Цркви Србије прво аутономију, а затим аутокефалију, те да је 1219. године  у Саборном храму у Никеји, Васељенски Патријарх Емануел хиротонисао за првог Архиепископа Српског монаха, кога ми данас знамо као Просветиља српског, Светога Саву.   „Независност и зрелост Српске Цркве су увек кроз векове бивале посведочене. Велики и Свети Сабор одржан у Криту 2016. године служи као доказ овој чињеници. Црква Србије је испоштовала своју обавезу према Православном свету тиме што је у потпуности и свесрдачно учествовала у раду овог важног све-православног Сабора. Свјатјејши Патријарх упућује најзахвалније поздраве Његовој Светости Патријарху Иринеју и свим Архијерејима Српске Православне Цркве за њихово братско старање и верност. Заиста је, добро и красно – и духовно корисно – за браћу да живе заједно!“ – поручио је Архиепископ Елпидофорос и подсетио да је ово јединство годинама сведочено на много начина:   „Познато је да народ Србије иде у Грчку ради наставка академских студија, али исто тако и да Грци иду на универзитете Србије. Народ Србије и Грчке, су исто тако, кроз историју имали јаке дипломатске везе. Много пута су бивали браћа у рату, као што је било за време револуције против Отоманске Империје. Та револуција је донела слободу вероисповести многим деловима Балкана. А у не тако делокој историји, Грчка Република је подржала Српски народ за време њиховог страдања и рата 90-тих година, а после распада Југославије. Та братска веза између Грка и Срба била је дубока и искрена“ истакао је Архиепископ Елпидофорос нагласивши да је у овом свету тешко наћи бољу браћу и сестре од српскога народа.   „Молимо се да нам благи Господ подари да живимо заједно на много година, па и до самог другог доласка Господњег. Нека би се наша братска љубав и сарадња наставили и расли у Божију славу и назидавање Цркве Христове, молитвама Пресвете Богородице и Просветитеља Српскога народа, Светога Саве, и свих светих“ – закључио је у свом обраћању Архиепископ Америке  г-дин  Елпидофорос.   Архијепископ је на крају литургије напрсним крстом одликовао протојереја Предрага Бојовића као награду за његов пастирски труд на украшавању храма Светога Саве. У част великог јубилеја Српске православне Цркве неколико храмова у Западноамеричкој епархији је осликано са најважнијим сценама из живота Светог Саве, а у најбољој калифорнијској винарији, чији је власник српског порекла, Епархија западноамеричка је произвела црвено вино по имену “Autocephaly 1219-2019” које се служило током прославе.     Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У суботу, 31. августа, у Цркви Светог Саве у Сан Габриелу (Лос Анђелес), Епархија западноамеричка је великим Литургијским сабрањем почела дводневну прославу великог јубилеја – 8 векова аутокефалности Српске православне цркве. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит Јосиф из Антиохијске патријаршије уз саслужење 16 Епископа из Српске православне цркве али и сестринских Православних Цркава.     Велику радост причињава чињеница да су током овог Литургијског сабрања заједно саслуживали и причестили се епископи Грчке и Руске православне цркве:  Митрополит Сава из Грчке америчке архиепископије која је под Васељенском Патријаршијом и Архиепископ Петар из Руске православне заграничне цркве.   Поред поменутих Епископа, на Литургији којој је присуствовао велики број верника, саслуживала су и господа Архијереји из осталих помесних православних Цркава: Митрополит Николај из румунске православне Цркве у Америци. Архиепископ Бенџамин из америчке православне цркве и Епископ Данијел из Америчке православне цркве.   Светој архијерејској Литургији саслуживао је и велики број Епископа Српске православне цркве: новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, диселдорфско-немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије, буеносаиреско-јужноцентралноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, Епископ стобиски Давид из Охридске Архиепископије као и Игуман Манастира Хиландар архимандрит Методије.   На самом почетку Литургије извршен је чин освећења недавно завршеног фрескописа и мозаика велелепног Храма Светог Саве.   Током Литургије сви Архијереји су се заједно са верним народом помолили за здравље Његове Светости Патријарха српског г-дина Иринеја који се тренутно налази на болничком лечењу у Војномедицинској академији у Београду.   Литургији су присуствовали и Епископи Авраам и Кирилос – представници коптске цркве, као и представник римокатоличког архиепископа Гомеза – отац Алексеј Смит.   Међу верницима сабраним на Светој архијерејској Литургији у оквиру прославе 800 година Аутокефалности Српске православне цркве био је присутан и велики број обраћеника из индијанских, црначких, аљаских, мексичких и других племена, а у оквиру прославе 8 векова Аутокефалности одржана је и седница скупштине западноамеричке епархије која је била посвећена мисији међу индијанским племенима.   Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави за све присутне. Поздрављајући све у љубави сабране поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополит Јосиф, честитајући Српској Цркви јубилеј истакао је да „управо сада и управо на овом месту жели да говори о српском Косову и Метохији“. У свом петнаестоминутном излагању Митрополит Јосиф је рекао да је три пута посетио Србију и да је боравио на Косову и Метохији, истакавши да му је сусрет са светињама на Косову и светом косовско-метохијском земљом много значио, те да је приликом своје прве посете Косову јасно осетио „да је то српска земља, православна земља и да ће то заувек тако и остати“.   У име архијереја Српске Православне Цркве, госте је поздравио Преосвећени Епископ диселдорфско-немачки Григорије.   „Славимо 800 година наше Цркве и због тога морамо да будемо поносни. Најзаслужнији за чудо нашег постојања уопште и за овај јубилеј је Свети Сава“ – поручио је Владика Григорије и додао:   „Свети Сава је као што знате најлепше српско дете и први српски Архиепископ. Данас у Лос Анђелесу овај догађај прослављамо на најлепши могући начин – освећењем чудесних икона у овој прелепој Цркви у којој се ви молите Богу. Данас славимо 800 година наше Цркве у Лос Анђелесу, не најбоље у Америци, Европи, у и дијаспори – него најлепше уопште игде! И нико до краја ове године, дакле док траје овај јубилеј, сигуран сам неће достићи овакву свечаност и овакву славу“ истакао је Владика Григорије.   „Ова прелепа Црква и овај чудесан Сабор, сабор свих православних без иједног изузетка, најлепши је одговор на љубав Светог Саве према нашем народу и најлепше уздарје Светом Сави за све што нам је даровао. Ви сте диван народ, то је очигледно и ја се све време питам зашто се вама догодило да баш ви најбоље прославите Аутокефалност Српске Православне Цркве?! Вероватно зато што сте можда физички најудаљенији од онога где је живео Свети Сава, али срцем и душом, највише у срцу и у души Светог Саве“ – рекао је Владика и додао још једну помисао зашто је у Лос Анђелесу баш најлепше прослављена Аутокефалност Српске Цркве:   „Зато што Ваш Епископ (Максим) највише од свих нас Епископа личи на нашег првог Архиепископа Светога Саву“ – закључио је Владика Григорије.   Прослава 800 година Аутокефалности Српске Православне Цркве биће настављена и у недељу, 1. септембра, када ће Свету архијерејску Литургију у Храму Светог Саве служити чак 20 православних Епископа.     Извор: Телевизија Храм

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...