Jump to content
Драгана Милошевић

VOZE SE U BESNIM KOLIMA, DERU ZA KRŠTENJE: Evo zašto Crkva naplaćuje svoje usluge!

Оцени ову тему

Recommended Posts

U ovoj zemlji se više se isplati napraviti svoj orkestar i svirati po svadbama, jer tad niko neće da ti zameri. Međutim, kad je potrebno platiti nešto sveto, ljudi ne razumeju zašto i dolazi do osude - kaže za Telegraf protojerej Ljuba Stojanović

http://cdn.tf.rs/2014/11/11/Crkva-pare-dinari-620x350.jpg

“On se vozi u besnim kolima, a meni naplatio krštenje deteta 5.000, a svadbu 7.500″, samo je jedan od ozlojeđenih komenatara vernika koji se vezuje za “tarifu” crkve i “ponašanje” sveštenih lica.

Veliki broj vernika očekuje da Crkva ništa ne naplaćuje ili da ta naplata bude simbolična, te zbog toga često dolazi do netrpeljivosti vernika prema crkvenim tarifama, vređanja Crkve kao institucije, pa i svih onih koji “pod njenim krovom” služe i rade. U razgovoru sa protojerejem Ljubom Stojanovićem, a u svrhu raščišćavanja i objašnjavanja ovog pitanja, dobili smo sledeći odgovor:

– Vidite, kada je u pitanju crkveni život i određena davanja vernika, to nije plaćanje, to nije kupovanje, to je jedno odgovorno življenje u kome imamo odgovorno davanje vernika i odgovorno primanje sveštenika. Dakle, to nisu kupo-prodajni odnosi i potrošačko-proizvođački. Tu je reč da vernik, kao neko ko živi u crkvi, crkvenim životom, promišlja o potrebama Crkve, o održavanju samog crkvenog objekta, o održavanju sveštenika. I, još jednom ono što je zaboravljeno, što je u prošlim vekovima bio običaj – prvi deo novca koji se skupi ide za održavanje hrama, druga trećina za održavanje sveštenika i treća trećina za sirotinju. To je bilo tako i mislim da bi bilo dobro to uspostaviti i u naše vreme. Naravno, s obzirom da sada postoji Crveni Krst, kao i razne socijalne ustanove, trebalo bi napraviti dogovor sa državom i društvom.

Foto-ilustracija: Flickr/Nioclás Porter

Protojerej Stojanović dalje objašnjava:

– Ono što je u priči sa crkvenom naplatom problem je što pojedinci ne shvataju da, recimo, centralni događaj na venčanju ili krštenju nije šatra pod kojom će pevati neko zvučno ime folk, pop ili koje već estrade, nego momenat kada su mladenci rekli svoje “Da” pred Bogom i kada postaju venčani i blagosloveni. Kada se pomene sklapanje braka, s razlogom se kaže “venčanje” a ne “veselje pod šatrom”.

Foto: Telegraf

Ljudi izgube osećaj. Šta se to dogodilo da se samo sveštenik stavlja pod lupu? Ne želim ni da pravdam ni da osuđujem nego pozivam sve da razmislimo – ako znamo da jedan orkestar koji svira naplati koliko naplati, i da celo veselje košta koliko košta, malo je zbunjujuće (ja nisam više u praksi, ali sam bio u praksi) da pojedincu uopšte nije mnogo da da neverovatne sume na fotografa, muziku, i sve ostalo što ide na veselje jedino mu para uši kada čuje ili oči kada vidi da sveštenik nešto naplaćuje.

Prosto, i Crkva mora da živi. Možda bi sve trebalo urediti drugačije u dogovoru sa državom, ali sada je tako kako jeste. Zar ne bi trebalo da je i u verničkoj i crkvenoj stvarnosti da promišljaju ovo trezvenije i dublje jer se ovde ne radi o kupovini i prodaji nego o odnosu vernika i Crkve, a izgleda da su ti odnosi duboko poremećeni.

Izgleda da većina misli da Crkvi svake subote s neba pada određena suma novca pred oltar i zlatnici kojima svešteici raspolažu, i sad oni, bezobrazni, naplaćuju narodu. Ima tu nešto i simpatično – očekujemo od Crkve mnogo više nego od drugih, što znači da nije izgubljena vera u Crkvu samo je poljuljana. Ono što Crkva daje se ne kupuje i ne prodaje, to je blagodet, nešto što je izvan svake cene. Ali, da sad malo banalizujemo stvari, iz ugla čoveka kome je to radno mesto, potreban je novac od kog će i on živeti.

Zamislite kako funkcionišu parohije u selu – na godišnjem nivou bude 15, 20 obreda od kojih je potrebno napraviti budžet, izdržavati crkvu, platiti porez, platiti komunalije, platiti crkvenjaka, platiti socijalno za sveštenika, za crkvenjaka… 80% sveštenika ne može da plati sebi socijalno.

Još jednostavnije, ako na Crkvu gledamo kao na preduzeće, neophodno je da se stvarima pristupi zdravorazumski – da bi nešto funkcionisalo i da bi ljudi dobili platu, potrebni su prihodi. Izgleda da u kontekstu Crkve niko ne razmišlja o tome. Više se isplati napraviti svoj orkestar i svirati po svadbama i niko neće niko da ti zameri.

A kada je potrebno platiti nešto sveto, ljudi ne razumeju zašto. Potrebno je, možda, otvoriti to pitanje, i u društvenom i državnom kontekstu – da zaposleni u crkvi dobijaju platu od države ili sl. kako vernici ne bi više bili zbunjeni činjenicom da nešto plaćaju. Tvrdim da većina sveštenika u Srbiji teško živi, i da nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice.

Foto-ilustracija: Flickr/ andreudozphotography.com

Pitali smo zar nije za očekivati da ljudi sumnjaju u poštenje sveštenika i Crkve kada im se ispred nosa sveštena lica provozaju u Audiju ili se pojavi podatak da je taj i taj, zvanično siromašni pop, vlasnik čitavog kvarta tek izgrađenih zgrada?

– Postoje sveštenici koji dolaze iz bogatih porodica. I ne možemo njima zabraniti da žive na visokom standardu kada mogu – da kupe dobra kola, stan, da ih uslovimo da se odreknu toga da bi bili sveštenici. Ima i drugih koji su, prosto, uspeli. Ali, odgovorno tvrdim da od sadašnje parohije u Srbiji ne može niko dobro da živi osim tih 10-15% kod kojih, opet, moraju da postoje neke dodatne aktivnosti, nažalost. Kod tih sveštenika koje imaju dodatne aktivnosti, često i parohija trpi i onda se jvlja problem. Definitivno je tu problem, što je naš čovek, vernik-korisnik a ne vernik-stvaralac. U onim slučajevima gde je vernik-stvaralac, sveštenici i oni su uspostavili dobru duhovnu komunikaciju i tu nema ovakvih tema nego se govori o dubljim temama, crkvenijim temama, socijalnim aktivnostima.

Foto: Telegraf.rs

Mnogi šire dezinformacije i niko se ne pozabavi dobrobiti sveštenika kao individue koja je isto čovek. Zašto se ne zapitamo kako da pomognemo nekoj parohiji da opstane, da sveštenici dobiju redovno plate i imaju od čega da izdržavaju porodice, već samo kako da ih opteretimo time da je nešto plaćeno mnogo.

Radost vere je nešto što se ne može kupiti i prodati, to je uzajamno pomaganje, voljenje i davanje. A kada se sve svede samo na veselje, sveštenk se tu isključuje iz samog čina i lepote događaja. Često ćete čuti da neko od svatova u crkvi kaže “Ajde, pope, skrati”, jer bi da se prebace na “pravu stvar”, tj. to veselje za koje su dali silne novce. I znam mnogo sveštenika, dobrih sveštenika, kojima je neprijatno jer ne znaju kako da reaguju. Tako da o ovoj temi treba malo dublje promisliti, kroz odgovorno primanje i odgovorno davanje. Kada orkestri sviraju niko ne pravi problem oko novca koji da, ali kada sveštenik govori, svi se bune.

Simpatično je što ljudi očekuju mnogo više od Crkve, i dobro je. To znači da još ima nade da se stvari promene, da se vernicima objasni postojeće stanje stvari. Da shvate da orkestri sviraju zbog para, a da smo mi, Crkva, tu zbog drugih razloga ali da smo i mi ljudi kojima su potrebna sredstva za život. I vrlo je bitno ne suditi svim sveštenicima po onih 10-15% dobrostojećih, jer, koliko god da deluju kao česta pojava – nisu, zaključio je protojerej Stojanović.

(Emilija Cvijanović )


http://www.telegraf.rs/vesti/1304295-voze-se-u-besnim-kolima-deru-za-krstenje-evo-zasto-crkva-naplacuje-svoje-usluge

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Драгана Милошевић рече

ako znamo da jedan orkestar koji svira naplati koliko naplati, i da celo veselje košta koliko košta, malo je zbunjujuće da pojedincu uopšte nije mnogo da da neverovatne sume na fotografa, muziku, i sve ostalo što ide na veselje jedino mu para uši kada čuje ili oči kada vidi da sveštenik nešto naplaćuje.

....vole ljudi da zavire u svestenicki dzep pa to ti je....

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Ђоле Пролеће рече

Мој прота вози ауто стар 25 година, породичну кућу гради 30 год. (почео пре него што је рукоположен), са реалним изгледима да буде усељива тек за неколико година (дакле још увек није), отшколовао је и школује више комаТа деце, има свој скромни бизнис у који укључује и друге, а колико само није "наплатио" (осим такси за епархију) то ни он не зна. 

Што прије га рашчинити, да се ово зло сјеме не би примило међу остале ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 minutes ago, Goku рече

Што прије га рашчинити, да се ово зло сјеме не би примило међу остале ;)

Оптужити га за проневеру, објавити текст о проневери у неким дневним новинама (Блицу или Новостима), и пребацити га у неку забит. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zamalo da nasednem...

Zar drzava svestenicima ne uplacuje doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje, a crkvena opstina jos plus privatno osiguranje?! Zar nije iz budzeta data Upravi za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama nepuna milijarda dinara?! I zar nisu poreski obveznici platili 260 miliona dinara za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje za svestenike?!

Svestenici imaju svoje plate od drzave...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znate, meni je to naplacivanje svetih tajni grozna praksa Crkve. Hvala Bogu pa u Crnoj Gori toga nema, bar znam za krstenje da je besplatno. Ali ljudi uvijek nesto ostave svesteniku, ako ne novac onda mu nesto kupe, to je tako ljudski. I koliko sam cula ogroman prihod tamo Crkva ima upravo od priloga, najvise sa Ostroga. To je odvratan obicaj, ljudi sami znaju da trebaju da daju neki dinar, vidim u Srbiji i prilikom osvecivanja kolaca daju svestenicim pare, i na ispovijesti ostavljaju pare (sto je meni posebno ruzno). I na kraju Liturgije se nosi tas da se ostave pare, taj obicaj mi je bas nejasan, kad bi to u Crnoj Gori uradili mislim da niko ne bi isao u Crkvu. Na kraju, mislim da se crkva najvise izdrzava od dobrovoljnih priloga, mislim da nisu takse u pitanju, bar tako znam da je u Crnoj Gori, a ipak se je i tamo matterijalno Crkva napredovala mnogo. Treba ukinuti te takse, to je bas grozna stvar. Boze da nekom naplatis krstenje! Grozno... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кад је тако замолио бих да неко јави одговорнима да пи пошаљу заостале плате и уплате доприносе, а не да се ја мучим после уплата још да вадим потврду о измиреним обавезама и носим у социјално да ми овјере здравствене књижице.

Маслачак, не знам од чега живе попови у ЦГ, али онај ко узме за себе паре од добровољног прилога чини кривично дјело крађе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako bre oce Neso posle tolikih godina s nama na forumima vi i ne znate koliko ste bogati :)))

Marina, mozda je tako negde, mislim da u Hr dobijabu platu al da izvines oni i nemaju puno vernika, tako lepo nam braca udesila, pa stvarno ne znam ni od cega bi ziveli.

Razumem da se ljudi bune na svestenike po bg il nekom vecem gradu, gde je osvecenje kolaca valja se hiljadu i po tj vodica je toliko pa jos jedna crvena kad odneses kolac i slicno ili je tako vecini bg parohija, al sta cemo s vecinom svestenika koji zive van grada. Sto bi rekao nas duhovnik ja se odusevim kad dobijem sto dinara za vodicu :) a pogotovo na selu gdd samo on "radi", pa bre od cega oni da zive?

Lele trebalo bi malo da se vrsi rotacija, da ne moze niko u gradu recimo da zivi i parohuje vise od godinu dana u jednom cugu, mozda bi i ljudi razumeli a i svestenici jedni druge.

To za tas i ostavljanje priloga na ispovesti mi je grozno,al ponekad bolje bre na tas nego na sred ikone da svi vide koliko si jelte siroke ruke.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad sam kao klinac dosao na forum, jedna od prvih tema su bile crkvene tarife sto sam ja kao buntovnicki napdao i osudjivao. Reakcija tadasnjih forumasa je bila jedinstvena "to ne postoji u Srbiji, ne izmisljaj ateisto!"... prvili ste me na budalu jer je imanje tarife za crkvene obrede strasna stvar i to samo neko ko je mrzitelj crkve moze da izmisli... uzalud sam navodio licne primere gde sam sam morao da placam neke crkvene ovbrede po utvrdjenom cenovniku jer mi je bilo vrlo precizno objasnjeo da u Srbiji NE POSTOJE tarife i da svako daje onoliko koliko moze i ima... jednostavno, strasno vas je bolelo uopste pominjenje takve prakse a kamoli predocavanje dokaza da se tako nesto zaista desava.

U jednom trenutku kad sam napisao da krstenje u Nisu kosta 50e umalo nisam dobio ban zbog klevetanja...

 

A vidi vas sad... malo mi se steze grlo i suza krene niz obraz kad vidim kroz kakvu ste evoluciju prosli... poraslo dete, osamostalilo se, sto rece jedan visokouman covek :D

Sad vise nema govora o pogubnosti crkvenog tarifiranja, to je sad cienjnica koja ne samo da se podrazumeva nego je ogresenje o nju sad veliki greh... toliki da, eto, popovi moraju da se zale putem blogova na internetu, jer ljudi imaju problem da ispostuju cenovnik...

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, cloudking рече

U jednom trenutku kad sam napisao da krstenje u Nisu kosta 50e

Kosta, a krstio bi svestenik i bez evra ...

 

1 hour ago, cloudking рече

Sad vise nema govora o pogubnosti crkvenog tarifiranja, to je sad cienjnica koja ne samo da se podrazumeva nego je ogresenje o nju sad veliki greh... toliki da, eto, popovi moraju da se zale putem blogova na internetu, jer ljudi imaju problem da ispostuju cenovnik...

Zale se ljudi koji ne znaju da li je Isus Bog ili je sin Boziji a za Svetog Duha nisu ni culi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Kad te ostavi onaj koga voliš, deo tebe umire, ali život mora da ide dalje. Mihail Labkovski je dao odličan savet kako nastaviti dalje.
      Ruski psiholog Mihail Labkovski je poznat širom sveta po veoma praktičnim savetima koji pomažu ljudima da se izbore sa  raznim problemima. Na pitanje jedne čitateljka kako da preživi razvod braka, on je ovako odgovorio:
      "Da vam ispričam nešto: Pušio sam punih 30 godina, a zadnjih 10 godina pušio sam 3 paklice dnevno i nisam razmišljao o tome da prestanem. Nisam se bojao raka, misleći, ako dođe do toga, daće mi neke lekove protiv bolova, nestaću brzo i bezbolno. 
      Jednom nisam zapalio cigaretu sat i četrdeset minuta i to samo zbog toga što mi je porodični doktor rekao da postoji tamo neka bolest pluća uslovljena cigaretima koja te guši puna tri dana i osećaš nenormalne bolove bez obzira koliko lekova progutao. Jednostavno ne možeš da uradiš ništa povodom toga - jer umireš lagano i bolno.  
    • Од Dominika,
      Манастир у градићу Супрашл је векован, мушки манастир, који такође дејствује као парохија. У недељу, кад се чита Јеванђеље о Самаријану, први пут у његовој историји организована је акција ‘Пеликан’ – акција донације крви.
      Архимандрит Сергијe рекао je да крв представља врсту генијалног лека који је продукован у људском организму, и овде се добро види, да једноме човеку треба други човек. А најбољи пример донатора крви је сам наш Господ Христос.

      Архимандрит је био први, који је донирао крв.

      У акцији је учествовало 15 особа – било је много више вољних, али нису прошли медицинске тестове (прехладе, аскетски живот, више од 60 година).
      Укупно јесабрано 7,2 литра крви.

      Извор: cerkiew.pl превод: pouke.org
       
    • Од Dominika,
      У недељу, кад се чита Јеванђеље о Самаријану, у једном од најчувенијих православних манастира у Супрашлу први пут у историји организована је акција донације крви.
      Манастир у градићу Супрашл је векован, мушки манастир, који такође дејствује као парохија. У недељу, кад се чита Јеванђеље о Самаријану, први пут у његовој историји организована је акција ‘Пеликан’ – акција донације крви.
      Архимандрит Сергијe рекао je да крв представља врсту генијалног лека који је продукован у људском организму, и овде се добро види, да једноме човеку треба други човек. А најбољи пример донатора крви је сам наш Господ Христос.

      Архимандрит је био први, који је донирао крв.

      У акцији је учествовало 15 особа – било је много више вољних, али нису прошли медицинске тестове (прехладе, аскетски живот, више од 60 година).
      Укупно јесабрано 7,2 литра крви.

      Извор: cerkiew.pl превод: pouke.org
       

      View full Странице
    • Од dragisa,
      Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.
      Crkva, naime, raspolaže investicionim budžetom od 12,6 milijardi funti, što je nešto manje od 15 milijardi evra, a svoja ulaganja će ograničiti isključivo na medicinsku marihuanu.
      Investiranje u proizvodnju, distribuciju i prodaju rekreativne marihuane, odnosno "trave", za englesku crkvu i dalje ostaje tabu tema. Iz crkve su se, tim povodom, oglasili saopštenjem:
      "Za nas postoji razlika između medicinske i rekreativne marihuane. Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe", izjavio je glavni čovek za ulaganja Anglikanske crkve Edvard Mejson.
      U Velikoj Britaniji je, od oktobra prošle godine, dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe i pacijenti mogu da ga dobiju na recept.
      U pojedinim državama sveta kanabis se propisuje pacijentima koji boluju od teških bolesti kao što su rak, sida, multipla skleroza, povrede kičmene moždine i epilepsija.
      Lekari u Velikoj Britaniji prvi put imaju mogućnost da pacijentima koji trpe jake bolove propišu proizvode koji sadrže kanabis.
      Crkva ima novi biznis: "Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe"
      WWW.B92.NET Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.  
    • Од Dominika,
      Film trajući skoro pola sata u mitropolitu Ladakijje u Siriji Jovanu (Mansur), kojeg mnogo smatra da je svetac. Umro je prosle godine u aprilu. Film je na arapskom, ali ima titlova na engleskom.
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...