Jump to content

VOZE SE U BESNIM KOLIMA, DERU ZA KRŠTENJE: Evo zašto Crkva naplaćuje svoje usluge!

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 25 минута, Драшко рече

Mi smo sredina koja stalno pravi generalizacije

Prosvetari nista ne rade

Lekari nemaju pojma i uzimaju mito

Sveštenici svi voze besna kola

Glumci pijuuuu

Baletani pederi

....nastaviti po želji

političari prevaranti?

obećaju biračima čudesa pa ih odmah poslije izbora preveslaju, slažu i urade tačno sve ono što su rekli da nikad neće ni u snu?

ja mislim da se ovdje radi o izuzetku gdje generalizacija važi bez izuzetka ili skoro bez izuzetka, to rade svi oni! :D 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 57 минута, NemanjaVa рече

O ztaradama svešenika i voznom parku uglavnom pričaju dokoni, neostvareni i ozlojadjeni ljudi. I njima nisu tema samo sveštenici, već svako ko je iole uspeo nešto u životu.

tako je, njima su svi krivi od vucica do lokalnog popa, samo oni sami nisu krivi sto nisu u stanju da steknu ono sto im kod drugih smeta, ne pitajuci se dal uopste zasluzuju, dal je tako nesto za njih pogodno. ako se oni voze u nekom krsu od automobila, mora i patrijarh u istom takvom krsu ili po mogucnosti jos gorem, sramota!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, АлександраВ рече

Не возе југо јер не траје дуго.

Sta je najveca zelja svih vozaca Yuga? Da kupe auto...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ima ona prica, uzela zena Yugo direktno u Kragujevcu i krenula kuci ( drugi grad ) i bilo malo sparno, da otvori prozor, kad, ono, ne moze, ni da makne.

Kad je dosla kuci ode' kod majstora, skinu tapacir sa vrata, ...kad , ono, stoji neki karton, na kome pise,....Kakva plata, takva i vrata,....  :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иако сам престао после опомена да пишем овде, да не бих опет некога, не дај Боже увриједио или испровоцирао да мене вријеђа, не могу да не реагујем на количину бесмисла који се овде просипа. Стави неко слику паркинга на школском игралишту и сви оспу дрвље и камење на Цркву, а нико тачно не зна која су аута црквена, а која од општинских, градских и покрајинских функционера. Испада да свако може да има службени ауто само су свештеници нижа бића која треба да возе кршеве или да буду остављени на милост и немилост да их неко повезе. Ако се погледа чувена слика Сеоба Срба види се да патријарх и владике не иде пјешке , него да јашу добре коње, а увијек су владике имале добре кочије.

А и да свештеник нема ауто, наће му нешто друго да замјере. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2962934-ima-li-kraja-bahatosti-svestenik-iz-novog-knezevca-trazi-13500-dinara-za-krstenje

Krajnje je vreme da se zavede veca kontrola i disciplina i u ovoj oblasti jer je ocigledno da je zloupotreba ogromna.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Ambasador рече

http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2962934-ima-li-kraja-bahatosti-svestenik-iz-novog-knezevca-trazi-13500-dinara-za-krstenje

Krajnje je vreme da se zavede veca kontrola i disciplina i u ovoj oblasti jer je ocigledno da je zloupotreba ogromna.

Истраживачко новинарство Телеграфа на нивоу ничим изазваног конфабулирања моје комшинице Милосије. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, obi-wan рече

Sta je najveca zelja svih vozaca Yuga? Da kupe auto...

Зашто сви возачи Југа, после смрти иду у рај?

Зато што су у паклу већ били :D.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Брада рече

Зашто сви возачи Југа, после смрти иду у рај?

Зато што су у паклу већ били :D.

Cemu sluzi grejac zadnjeg stakla na Yugu? Da ti se ne smrznu ruke kad guras.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Bokisd рече

Ima ona prica, uzela zena Yugo direktno u Kragujevcu i krenula kuci ( drugi grad ) i bilo malo sparno, da otvori prozor, kad, ono, ne moze, ni da makne.

Kad je dosla kuci ode' kod majstora, skinu tapacir sa vrata, ...kad , ono, stoji neki karton, na kome pise,....Kakva plata, takva i vrata,....  :))

More, dobru su oni platu imali sta su sve pravili...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Кратос рече

Koja glupa komparacija,pre bi bilo da se vozio nekim besnim carskim kočijama ili da ga nose ovako si ovde totalno omano sa analogijom...

Нисам упоређивао са бентлијем да би помињао царске кочије него са мерцедесом. То ти је магаре. 

Ниси упућен. :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
On 29.7.2018. at 0:26, Ambasador рече

Sveštenici zarade 1.500 evra mesečno, a država im plaća staž

 

Srpskim sveštenicima, od kojih mnogi mesečno zarade u proseku oko 1.500 evra, država će uskoro početi da plaća poreze i doprinose za penziono i socijalno osiguranje

И шта с' тим? Какве то има везе са тобом? И они су жива бића и имају права на новац, осим тога зар није битно у овој православној земљи помагати православље да се не угаси? У данашње време ће пре православан човек (који се буса у груди да је православац) дати пара и пара на лутрију, кладионицу и цигаре а неће донирати ни петопарац својој парохијској цркви јер је видео свештеника да има и да је у неком греху. А ти им улазиш у душу и посматраш какви су. Па искрено да ти кажем, када би више себе гледао, видео би доста грехова код себе и исправљао би се колико можеш. Тужно је што у данашње време људи гледају туђе грехове, коментаришу а за своје су слепи и глуви. И сваки пут човек упада у замку бројећи туђе грехове. И рецимо када видиш свештеника који греши, што му братски не скренеш пажњу на његово послушање на које се позвао? Мислим да смо сви дужни да се помажемо међусобно а не да се уједамо и свађамо и да трачаримо у ситна цревца ко шта и колико има. Трач, уједање, напад на свештенике је губљење времена и својих живаца. Људи, па где је љубав о којем су наши свештеници, свеци, Исус Христос проповедали годинама? Изашло негде? Отишло у аут а ми тражимо да нас воле овако горде.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Uvrede i toksične reči najčešće izazivaju negativne emocije. Govorimo konkretno o izjavama sa ciljem uvrede, kada kritika nije usmerena na delo, već na samu osobu. Često nismo spremni da se suo;imo sa takvom situacijom i odbranimo se od negativne energije, ali postoji jedan psihološki trik koji vam može pomoći.
      Psiholozi ističu da je prvo i najvažnije da razumete koja se namera krije iza takvih reči. U suočavanju sa osudama, uvredama i negativnim kritikama, neophodno je razvijati emocionalnu inteligenciju. Ovo će omogućiti da pravilno procenite situaciju i pravilno reagujete na nju, ne dovodeći u pitanje njihovo lično psihološko stanje. 

    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од neca995,
      Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤ 
       
    • Од JESSY,
      Kada god je bilo reči o plakanju i o tome koliko je to zapravo zdravo i normalno i potrebno, dobijale smo pitanja “A šta kada želim da plačem, a ne mogu?”, pa evo ukratko i o tome želimo malo da pišemo.
       
      Ne možemo da plačemo kada zadržavamo suze, kada postoji blokada neka u odnosu na plakanje. Nažalost, tokom života mnogi su naučeni da treba da budu jaki i hrabri (muškarci mnogo više, ali i žene), da su suze znak slabosti. Naučeni smo, veoma pogrešno, da plaču samo slabići – “Hajde, nema plakanja pa nisi ti kukavica” ili dobro poznato “Ju, nemoj da plačeš, dečaci ne plaču. Nisi ti p**** pa da plačeš”.
       
      Učili su nas da nije okej da budemo tužni, uplašeni, ljuti, nervozni, frustrirani. Da jedino što je prihvatljivo jeste da budemo srećni, raspoloženi, zadovoljni ili eventualno, ako baš mora, da budemo “okej”. Takođe, možda su roditelji krili da plaču, sami nisu iskazivali emocije (jer su se i sami plašili svojih emocija i nisu znali drugačije) i to je bilo nekako zabranjeno u porodici.
      Sve to utiče da tokom života na plakanje gledamo kao na znak slabosti ili na nešto jako strašno i previše bolno da bismo sebi to dozvolili (iako svesno znamo da to nije tako, nesvestan deo ima svoje naučene obrasce) i onda stvaramo blokadu i ne dozvoljavamo sebi da plačemo, uprkos tome što imamo jako jako veliku potrebu za tim.
      Istina je ta da je plakanje znak toga da ste ljudsko biće. Plakanje čisti dušu. Plakanje pomaže da se otpuste boli koje smo skupljali danima (neki i godinama). Plakanje je znak da dozvoljavamo sebi da osećamo ono što osećamo i da dajemo sebi priliku da prežalimo ono za čim želimo ili imamo potrebu da žalimo. Da, kada dugo skupljamo neke stvari u sebi i bežimo od emocija može nam biti teško da odvojimo vreme za sebe, sednemo i isplačemo se. Možemo se plašiti tog trena, jer nam se može učiniti da ako jednom pustimo sav taj bol iz sebe da nikad nećemo ni stati sa plakanjem. Ali nije tako. Vrlo je moguće da će u prvom momentu biti teško – kao što nam je svakako i teško dok vučemo taj teret sa sobom – ali nakon toga sledi veliko olakšanje. Kada smo naučeni da suze nisu okej, potrebno je vreme da zaista shvatimo i prihvatimo da jesu. Plakanje je u redu. Zaista jeste. Dajte sebi dozvolu, prostor i vreme da pustite svoje suze, a sa njima i nakupljene tuge i bolove i strahove.
      Podsetite sami sebe, koliko god puta da je potrebno, da je plakanje skroz zdravo i da je to pokazatelj samo toga da ste čovek (ne slabić, ne kukavica, ne plačip**** ili bilo šta što ste čuli tokom života kada je reč o ovoj temi). Nekada, postoje neke velike tuge koje se prosto ne mogu isplakati i to je u redu. Kada doživimo neke vrlo bolne stvari želećemo mnogo puta da plačemo i to treba sebi i da dozvolimo. Plačite koliko želite, kada vam treba i koliko vam treba. Bez stida, griže savesti, krivice, osećaja da ste vi nekako loši jer plačete. Setite se da je to samo nešto što ste naučili. A sada, rešite da naučite sebe da je plakanje zdravo i dajte sebi dozvolu da isplačete ono što vam stoji kao teret na duši.
       
      Ako primetite da, uprkos svemu što ste pokušali, ne možete da se isplačete, a imate jaku potrebu za tim – možete potražiti pomoć. Potražite svoj siguran prostor i podršku – da li će to biti uz prijatelja, partnera, člana porodica ili psihološkog savetnika nije važno, sve dok se vi tu, sa tom osobom osećate dovoljno bezbedno da možete da ispričate ono što vas boli i “pustite napolje” taj svoj ranjivi deo. Za sve ovo je potrebno puno razumevanja prema sebi i strpljenja, ali vredi – jer kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi (isplačemo se, dozvolimo sebi da se osećamo kako se osećamo) tada dajemo sebi i dozvolu da zaista budemo i radosni i srećni.
      Za kraj bih dodala jedan citat Brene Brown „Ranjivost je srž stida i straha i naše borbe sa osećajem bezvrednosti, ali ispostavilo se da je to takođe mesto na kome se rađa radost, kreativnost, osećaj pripadanja i ljubavi“.
        https://dnevnadozamentalnogzdravlja.wordpress.com/2020/09/07/zasto-ne-mogu-da-placem/  
×
×
  • Креирај ново...