Jump to content

VOZE SE U BESNIM KOLIMA, DERU ZA KRŠTENJE: Evo zašto Crkva naplaćuje svoje usluge!

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

пре 4 минута, Ambasador рече

to je pravi sveštenik

А прави верник је онај који мери свештеника по томе какав ауто вози или тера бицикл. Дај мани се таквог гледања и премеравања, шта је то теби на корист?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Ambasador рече

zasto voze besne automobile,zatno ne voze jugo?dosta njih ne žive Isusovim stopama

Амбасадоре, ти би и Исусу приписао исти грех? Он се "возио" "бесним аутомобилом" онога времена, магарцем. 

Јел и он био нескроман? А кад је на Њега изливено скупоцено миро? Да ли је тада био нескроман? И ко беше тада бројао колико кошта који аутомобил, пардон, миро? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Ведран* рече

Амбасадоре, ти би и Исусу приписао исти грех? Он се "возио" "бесним аутомобилом" онога времена, магарцем. 

Јел и он био нескроман? А кад је на Њега изливено скупоцено миро? Да ли је тада био нескроман? И ко беше тада бројао колико кошта који аутомобил, пардон, миро? 

odakle im pare za BMW...?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Црној Гори нису никада постојале таксе за крштења, вјенчања, сахране или било који црквени обред. То је у потпуној супротности са учењем Христовим. Знам, рецимо, да један свештеник који је ове године напунио 30 година свештеничке службе није никада узео од вјерника ни један динар. Чак и ако му вјерници дају. И Бог га није никада оставио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Ивановић рече

Знам, рецимо, да један свештеник који је ове године напунио 30 година свештеничке службе није никада узео од вјерника ни један динар. Чак и ако му вјерници дају. И Бог га није никада оставио.

Пошто знаш за тај случај молио бих те да појасниш. 

Од чега је живео?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Митрополија црногорско-приморска је увијек неку скромну количину новца давала сваком свештенику. То није никада била велика количина новца, али довољна јесте за један скромни живот. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Ambasador рече

vozni park

 

x7QktkqTURBXy85NjI2OWQ0MDY2ZGE2ZjgzNDNhN

 

O skromnosti patrijarha Pavla, nakon što je preminuo, podsećali su i svetski mediji.Patrijarh Pavle je bio ugledni teolog i lingvista, “poznat po ličnoj poniznosti i skromnosti”. Patrijarh Pavle je više voleo da ide gradskim prevozom i peške nego da ga šofer vozi kolima.?t=1532822481.6541


da, klikajte samo dalje, desno ili lijevo na te strelice napred i nazad

http://www.autobild.de/bilder/die-dienstwagen-der-bischoefe-4414028.html#bild1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Ведран* рече

Гласам за бели ауди :))

To su "dobro ucrkovljena auta". Ja glasam za bilo koji nad 50.000 euros samo ako je vlasnik ovakav :D 

http://www.autobild.de/bilder/die-dienstwagen-der-bischoefe-4414028.html#bild18

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Ведран* рече

Амбасадоре, ти би и Исусу приписао исти грех? Он се "возио" "бесним аутомобилом" онога времена, магарцем. 

Јел и он био нескроман? А кад је на Њега изливено скупоцено миро? Да ли је тада био нескроман? И ко беше тада бројао колико кошта који аутомобил, пардон, миро? 

Koja glupa komparacija,pre bi bilo da se vozio nekim besnim carskim kočijama ili da ga nose ovako si ovde totalno omano sa analogijom...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

O ztaradama svešenika i voznom parku uglavnom pričaju dokoni, neostvareni i ozlojadjeni ljudi. I njima nisu tema samo sveštenici, već svako ko je iole uspeo nešto u životu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, NemanjaVa рече

O ztaradama svešenika i voznom parku uglavnom pričaju dokoni, neostvareni i ozlojadjeni ljudi. I njima nisu tema samo sveštenici, već svako ko je iole uspeo nešto u životu.

Mi smo sredina koja stalno pravi generalizacije

Prosvetari nista ne rade

Lekari nemaju pojma i uzimaju mito

Sveštenici svi voze besna kola

Glumci pijuuuu

Baletani pederi

....nastaviti po želji

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Uvrede i toksične reči najčešće izazivaju negativne emocije. Govorimo konkretno o izjavama sa ciljem uvrede, kada kritika nije usmerena na delo, već na samu osobu. Često nismo spremni da se suo;imo sa takvom situacijom i odbranimo se od negativne energije, ali postoji jedan psihološki trik koji vam može pomoći.
      Psiholozi ističu da je prvo i najvažnije da razumete koja se namera krije iza takvih reči. U suočavanju sa osudama, uvredama i negativnim kritikama, neophodno je razvijati emocionalnu inteligenciju. Ovo će omogućiti da pravilno procenite situaciju i pravilno reagujete na nju, ne dovodeći u pitanje njihovo lično psihološko stanje. 

    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од neca995,
      Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤ 
       
    • Од JESSY,
      Kada god je bilo reči o plakanju i o tome koliko je to zapravo zdravo i normalno i potrebno, dobijale smo pitanja “A šta kada želim da plačem, a ne mogu?”, pa evo ukratko i o tome želimo malo da pišemo.
       
      Ne možemo da plačemo kada zadržavamo suze, kada postoji blokada neka u odnosu na plakanje. Nažalost, tokom života mnogi su naučeni da treba da budu jaki i hrabri (muškarci mnogo više, ali i žene), da su suze znak slabosti. Naučeni smo, veoma pogrešno, da plaču samo slabići – “Hajde, nema plakanja pa nisi ti kukavica” ili dobro poznato “Ju, nemoj da plačeš, dečaci ne plaču. Nisi ti p**** pa da plačeš”.
       
      Učili su nas da nije okej da budemo tužni, uplašeni, ljuti, nervozni, frustrirani. Da jedino što je prihvatljivo jeste da budemo srećni, raspoloženi, zadovoljni ili eventualno, ako baš mora, da budemo “okej”. Takođe, možda su roditelji krili da plaču, sami nisu iskazivali emocije (jer su se i sami plašili svojih emocija i nisu znali drugačije) i to je bilo nekako zabranjeno u porodici.
      Sve to utiče da tokom života na plakanje gledamo kao na znak slabosti ili na nešto jako strašno i previše bolno da bismo sebi to dozvolili (iako svesno znamo da to nije tako, nesvestan deo ima svoje naučene obrasce) i onda stvaramo blokadu i ne dozvoljavamo sebi da plačemo, uprkos tome što imamo jako jako veliku potrebu za tim.
      Istina je ta da je plakanje znak toga da ste ljudsko biće. Plakanje čisti dušu. Plakanje pomaže da se otpuste boli koje smo skupljali danima (neki i godinama). Plakanje je znak da dozvoljavamo sebi da osećamo ono što osećamo i da dajemo sebi priliku da prežalimo ono za čim želimo ili imamo potrebu da žalimo. Da, kada dugo skupljamo neke stvari u sebi i bežimo od emocija može nam biti teško da odvojimo vreme za sebe, sednemo i isplačemo se. Možemo se plašiti tog trena, jer nam se može učiniti da ako jednom pustimo sav taj bol iz sebe da nikad nećemo ni stati sa plakanjem. Ali nije tako. Vrlo je moguće da će u prvom momentu biti teško – kao što nam je svakako i teško dok vučemo taj teret sa sobom – ali nakon toga sledi veliko olakšanje. Kada smo naučeni da suze nisu okej, potrebno je vreme da zaista shvatimo i prihvatimo da jesu. Plakanje je u redu. Zaista jeste. Dajte sebi dozvolu, prostor i vreme da pustite svoje suze, a sa njima i nakupljene tuge i bolove i strahove.
      Podsetite sami sebe, koliko god puta da je potrebno, da je plakanje skroz zdravo i da je to pokazatelj samo toga da ste čovek (ne slabić, ne kukavica, ne plačip**** ili bilo šta što ste čuli tokom života kada je reč o ovoj temi). Nekada, postoje neke velike tuge koje se prosto ne mogu isplakati i to je u redu. Kada doživimo neke vrlo bolne stvari želećemo mnogo puta da plačemo i to treba sebi i da dozvolimo. Plačite koliko želite, kada vam treba i koliko vam treba. Bez stida, griže savesti, krivice, osećaja da ste vi nekako loši jer plačete. Setite se da je to samo nešto što ste naučili. A sada, rešite da naučite sebe da je plakanje zdravo i dajte sebi dozvolu da isplačete ono što vam stoji kao teret na duši.
       
      Ako primetite da, uprkos svemu što ste pokušali, ne možete da se isplačete, a imate jaku potrebu za tim – možete potražiti pomoć. Potražite svoj siguran prostor i podršku – da li će to biti uz prijatelja, partnera, člana porodica ili psihološkog savetnika nije važno, sve dok se vi tu, sa tom osobom osećate dovoljno bezbedno da možete da ispričate ono što vas boli i “pustite napolje” taj svoj ranjivi deo. Za sve ovo je potrebno puno razumevanja prema sebi i strpljenja, ali vredi – jer kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi (isplačemo se, dozvolimo sebi da se osećamo kako se osećamo) tada dajemo sebi i dozvolu da zaista budemo i radosni i srećni.
      Za kraj bih dodala jedan citat Brene Brown „Ranjivost je srž stida i straha i naše borbe sa osećajem bezvrednosti, ali ispostavilo se da je to takođe mesto na kome se rađa radost, kreativnost, osećaj pripadanja i ljubavi“.
        https://dnevnadozamentalnogzdravlja.wordpress.com/2020/09/07/zasto-ne-mogu-da-placem/  
×
×
  • Креирај ново...