Jump to content

VOZE SE U BESNIM KOLIMA, DERU ZA KRŠTENJE: Evo zašto Crkva naplaćuje svoje usluge!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ево и ја да се надовежем мало на тему....пишем искључиво из личног искуства....

Крстила се у 25. год... да ли је или не,  тада  постојала тарифа,  не знам, али знам да  моје крштење није наплаћено.

Сада свештеник долази редовно,  два пута годишње и  ништа /да не кажем наравно/не тражи да му се  плати . Е сад, да ли сам ја посебна и неодољива  :D или су свештеници из моје парохије посебни, е то  не знам :D али тако стоје ствари, бар код мене./ Ви баксузи преселите се у моју парохију   ....:smeh1: /

Добар човек увек добро прође :D.....ако ћемо гледати статистике испада да има врло мало добрих људи....али ко још верује статистикама.....:)

Пре пар година један близак члан породице се упокојио, па пошто смо пријатељи једног манастира у близини Београда, монаси из дотичног манастира, наравно уз зелено светло владике,   све организовали у смислу донели жито, свеће, манастирску ракију  и остало приде...../ наравно, подразумева се да ништа нису наплатили / 

  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 5/17/2016 at 19:21, cloudking рече

Nadji mi jednu kamilu i jednu iglu pa cu ti objasnim neke stvari :D

Da, ali to ne znaci da je grijeh biti bogat, grijeh je biti srebroljubiv. Nisi naveo citat o svetom Jovanu Krostanskom koji je bio bogat, i imalo je kroz istoriju mnogo bogatih ljudi svetitelja, kao sto su na primer kraljevi i carevi. Dio o kamili i igli ne znaci da se "zabranjuje" biti bogat, ali svakako nije preporucljivo:)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, snebivljivi maslacak рече

Da, ali to ne znaci da je grijeh biti bogat, grijeh je biti srebroljubiv. Nisi naveo citat o svetom Jovanu Krostanskom koji je bio bogat, i imalo je kroz istoriju mnogo bogatih ljudi svetitelja, kao sto su na primer kraljevi i carevi. Dio o kamili i igli ne znaci da se "zabranjuje" biti bogat, ali svakako nije preporucljivo:)

Ne pricam o svetiteljima nego o bibliji a tamo sve lepo pise. Nema "ali" nema sitna slovca... Lepo, jasno i konkretno.

Al nema veze, biblija i postoji da mozemo da je tumacimo kako nam odgovara u datom trenutku ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 5/17/2016 at 19:21, cloudking рече

Nadji mi jednu kamilu i jednu iglu pa cu ti objasnim neke stvari :D

Ово је заправо последица погрешног превода.

Није оригинални текст "камила да прође кроз иглене уши" него "камиља длака да прође кроз иглене уши". Камиља длака, која се користила као конац понегде, је била врло дебела (мислим да се конац правио од камиље длаке или тако нешто) и било је врло тешко, али не и немогуће, убацити је кроз иглене уши.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 5/17/2016 at 19:22, cloudking рече

A sta su ocekivali kad su zaceli u grehu?

Tacno, al' ti si se obezbedio. Vencao si se u crkvi.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

12 minutes ago, Лидија Миленковић рече

Tacno, al' ti si se obezbedio. Vencao si se u crkvi.

Tacno, al ja sam ateista i mogu da radim sta ocu... Eto cak sam se vencao u crkvi! :)

 

A svega par godina kasnije krstio sam prijateljevo dete u manastiru. E, to da si videla! Gledam popa u oci i lazem ga da verujem u "jedinog oca svedrzitelja"... Ne verujem da je bilo zanimljivijeg Simvola vere ikada izgovorenog u tom manastiru...

Eh... Good ol' times... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је заправо последица погрешног превода.

Није оригинални текст "камила да прође кроз иглене уши" него "камиља длака да прође кроз иглене уши". Камиља длака, која се користила као конац понегде, је била врло дебела (мислим да се конац правио од камиље длаке или тако нешто) и било је врло тешко, али не и немогуће, убацити је кроз иглене уши.

Постоји и тумачење да се тако звала најмања капија у Јерусалиму, камила је морала да клекне како би прошла кроз њих.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

13 hours ago, RYLAH рече

Ово је заправо последица погрешног превода.

Није оригинални текст "камила да прође кроз иглене уши" него "камиља длака да прође кроз иглене уши". Камиља длака, која се користила као конац понегде, је била врло дебела (мислим да се конац правио од камиље длаке или тако нешто) и било је врло тешко, али не и немогуће, убацити је кроз иглене уши.

Mala ispravka.

Nije konac adekvatna rec, nego kanao ili mozda konopac.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево данас треба да сахрене човека о трошку државе. Питам се ко ће платит опело у овом случају?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

15 hours ago, cloudking рече

Tacno, al ja sam ateista i mogu da radim sta ocu... Eto cak sam se vencao u crkvi! :)

 

A svega par godina kasnije krstio sam prijateljevo dete u manastiru. E, to da si videla! Gledam popa u oci i lazem ga da verujem u "jedinog oca svedrzitelja"... Ne verujem da je bilo zanimljivijeg Simvola vere ikada izgovorenog u tom manastiru...

Eh... Good ol' times... :)

Ma, svako moze da radi sta hoce, Bog nam je dao tu slobodu.

Vidis, ovo sto si naveo, nije karakteristika ateista. Oni se razlikuju od nas, verujucih, po tome sto ne veruju u Boga, a to ne podrazumeva da su lazovi i licemeri.  Poznajem medju njima dosta divnih, casnih, nelicemernih ljudi, koji nikada ne bi uradili ovo sto si ti.  I na vas, i na nas, moze da se primeni ona narodna izreka : " Cega se pametan stidi....." :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мог унука је у Борчи,пре пар година,крстио о.Драган и на кумово питање:"Колико смо дужни",одговорио је :"Ако имате,40 евра а ако немате,ништа"!Не треба ни све свештенике "трпати у исти кош"... и њих има и добрих и лоших као и сваком другом занимање.Стоји и да људи не иду у цркву па се "изненаде" када (обично због невоље!) напокон дођу па још "налете" на слабог свештеника ... и ето ти неспоразума!А исти ти "изненађени" људи када наплаћују своје услуге,знају итекако "олешити" муштерију коју први пут виде ... опет кажем,као и у сваком послу."Моји свештеници" су заиста скромни (знам јер сам често с њима у цркви!) и зато нам се СЛАВА БОГУ из године у годину повећава број верника,причесника,младенаца ... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 hours ago, Лидија Миленковић рече

Ma, svako moze da radi sta hoce, Bog nam je dao tu slobodu.

Vidis, ovo sto si naveo, nije karakteristika ateista. Oni se razlikuju od nas, verujucih, po tome sto ne veruju u Boga, a to ne podrazumeva da su lazovi i licemeri.  Poznajem medju njima dosta divnih, casnih, nelicemernih ljudi, koji nikada ne bi uradili ovo sto si ti.  I na vas, i na nas, moze da se primeni ona narodna izreka : " Cega se pametan stidi....." :)

Jok more... Meni su samo ljudi vazniji od bilo koje ideologije. Nekim meni dragim ljudima je jako znacilo da ucestvujem u tim obredima i ja sam im tu zelju ispunio.

Al de ja tebi hriscaninu sad da objasnjavam ljubav prema coveku koja nadilazi svaku ideologiju... ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 hours ago, cloudking рече

Jok more... Meni su samo ljudi vazniji od bilo koje ideologije. Nekim meni dragim ljudima je jako znacilo da ucestvujem u tim obredima i ja sam im tu zelju ispunio.

Al de ja tebi hriscaninu sad da objasnjavam ljubav prema coveku koja nadilazi svaku ideologiju... ;)

O.K. tebe kapiram, iako sam hriscanka ;) , ali ti ljudi ,bukvalno, ne znaju sta rade. Razumem da te mnogo vole, kao i ti njih, ali to bi bilo kao kad bi njihovo dete, recimo, moralo na operaciju, i oni, iz ljubavi prema tebi trazili da im ti operises dete, iako nisi lekar.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Лидија Миленковић рече

O.K. tebe kapiram, iako sam hriscanka ;) , ali ti ljudi ,bukvalno, ne znaju sta rade. Razumem da te mnogo vole, kao i ti njih, ali to bi bilo kao kad bi njihovo dete, recimo, moralo na operaciju, i oni, iz ljubavi prema tebi trazili da im ti operises dete, iako nisi lekar.

 

 

To vec ne znam i ne interesuje me. Oni su hriscani tako je problem negde u tom sektoru.

Sa mnom nema mnogo veze.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
On 19.5.2016. at 15:34, gago.m рече

Мог унука је у Борчи,пре пар година,крстио о.Драган и на кумово питање:"Колико смо дужни",одговорио је :"Ако имате,40 евра а ако немате,ништа"!Не треба ни све свештенике "трпати у исти кош"... и њих има и добрих и лоших као и сваком другом занимање.Стоји и да људи не иду у цркву па се "изненаде" када (обично због невоље!) напокон дођу па још "налете" на слабог свештеника ... и ето ти неспоразума!А исти ти "изненађени" људи када наплаћују своје услуге,знају итекако "олешити" муштерију коју први пут виде ... опет кажем,као и у сваком послу."Моји свештеници" су заиста скромни (знам јер сам често с њима у цркви!) и зато нам се СЛАВА БОГУ из године у годину повећава број верника,причесника,младенаца ... 

Свакако не треба трпати у исти кош. Моје је искуство овакво: беше 2002. када сам договорио крштење за ћерку. Имали смо дивног свештеника, памтим га по томе што је остављао новац у сиротињским кућама и децу у групама водио у супермаркет и куповао им слаткише, али у том периоду је мењао парохију. Тражио сам од њега да је крсти, рекао ми је да хоће, али да у сеоској цркви (Рајиновац) не може, јер је добио премештај, али да могу да је доведем у Саборну цркву и крстиће је. Наравно, водити тетке, бабе, стрине итд није било изводљиво. Дође на замену свештеник из једне суседне цркве. Договоримо ми крштење, питам га ја колико кошта, рече он овако:

"Знаш, наши људи мало буквално схватају то колико даш. Ти, рецимо, можеш мало да даш, па бих ја могао да се увредим. Према томе, 50 евра је нешто што је реално."

Наравно, платио без поговора. Наравно, веома се разочарао, после онаквог свештеника. Платио бих и њему, сигурно не мање, али... Не треба све свештенике трпати у исти кош.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Uvrede i toksične reči najčešće izazivaju negativne emocije. Govorimo konkretno o izjavama sa ciljem uvrede, kada kritika nije usmerena na delo, već na samu osobu. Često nismo spremni da se suo;imo sa takvom situacijom i odbranimo se od negativne energije, ali postoji jedan psihološki trik koji vam može pomoći.
      Psiholozi ističu da je prvo i najvažnije da razumete koja se namera krije iza takvih reči. U suočavanju sa osudama, uvredama i negativnim kritikama, neophodno je razvijati emocionalnu inteligenciju. Ovo će omogućiti da pravilno procenite situaciju i pravilno reagujete na nju, ne dovodeći u pitanje njihovo lično psihološko stanje. 

    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од neca995,
      Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤ 
       
    • Од JESSY,
      Kada god je bilo reči o plakanju i o tome koliko je to zapravo zdravo i normalno i potrebno, dobijale smo pitanja “A šta kada želim da plačem, a ne mogu?”, pa evo ukratko i o tome želimo malo da pišemo.
       
      Ne možemo da plačemo kada zadržavamo suze, kada postoji blokada neka u odnosu na plakanje. Nažalost, tokom života mnogi su naučeni da treba da budu jaki i hrabri (muškarci mnogo više, ali i žene), da su suze znak slabosti. Naučeni smo, veoma pogrešno, da plaču samo slabići – “Hajde, nema plakanja pa nisi ti kukavica” ili dobro poznato “Ju, nemoj da plačeš, dečaci ne plaču. Nisi ti p**** pa da plačeš”.
       
      Učili su nas da nije okej da budemo tužni, uplašeni, ljuti, nervozni, frustrirani. Da jedino što je prihvatljivo jeste da budemo srećni, raspoloženi, zadovoljni ili eventualno, ako baš mora, da budemo “okej”. Takođe, možda su roditelji krili da plaču, sami nisu iskazivali emocije (jer su se i sami plašili svojih emocija i nisu znali drugačije) i to je bilo nekako zabranjeno u porodici.
      Sve to utiče da tokom života na plakanje gledamo kao na znak slabosti ili na nešto jako strašno i previše bolno da bismo sebi to dozvolili (iako svesno znamo da to nije tako, nesvestan deo ima svoje naučene obrasce) i onda stvaramo blokadu i ne dozvoljavamo sebi da plačemo, uprkos tome što imamo jako jako veliku potrebu za tim.
      Istina je ta da je plakanje znak toga da ste ljudsko biće. Plakanje čisti dušu. Plakanje pomaže da se otpuste boli koje smo skupljali danima (neki i godinama). Plakanje je znak da dozvoljavamo sebi da osećamo ono što osećamo i da dajemo sebi priliku da prežalimo ono za čim želimo ili imamo potrebu da žalimo. Da, kada dugo skupljamo neke stvari u sebi i bežimo od emocija može nam biti teško da odvojimo vreme za sebe, sednemo i isplačemo se. Možemo se plašiti tog trena, jer nam se može učiniti da ako jednom pustimo sav taj bol iz sebe da nikad nećemo ni stati sa plakanjem. Ali nije tako. Vrlo je moguće da će u prvom momentu biti teško – kao što nam je svakako i teško dok vučemo taj teret sa sobom – ali nakon toga sledi veliko olakšanje. Kada smo naučeni da suze nisu okej, potrebno je vreme da zaista shvatimo i prihvatimo da jesu. Plakanje je u redu. Zaista jeste. Dajte sebi dozvolu, prostor i vreme da pustite svoje suze, a sa njima i nakupljene tuge i bolove i strahove.
      Podsetite sami sebe, koliko god puta da je potrebno, da je plakanje skroz zdravo i da je to pokazatelj samo toga da ste čovek (ne slabić, ne kukavica, ne plačip**** ili bilo šta što ste čuli tokom života kada je reč o ovoj temi). Nekada, postoje neke velike tuge koje se prosto ne mogu isplakati i to je u redu. Kada doživimo neke vrlo bolne stvari želećemo mnogo puta da plačemo i to treba sebi i da dozvolimo. Plačite koliko želite, kada vam treba i koliko vam treba. Bez stida, griže savesti, krivice, osećaja da ste vi nekako loši jer plačete. Setite se da je to samo nešto što ste naučili. A sada, rešite da naučite sebe da je plakanje zdravo i dajte sebi dozvolu da isplačete ono što vam stoji kao teret na duši.
       
      Ako primetite da, uprkos svemu što ste pokušali, ne možete da se isplačete, a imate jaku potrebu za tim – možete potražiti pomoć. Potražite svoj siguran prostor i podršku – da li će to biti uz prijatelja, partnera, člana porodica ili psihološkog savetnika nije važno, sve dok se vi tu, sa tom osobom osećate dovoljno bezbedno da možete da ispričate ono što vas boli i “pustite napolje” taj svoj ranjivi deo. Za sve ovo je potrebno puno razumevanja prema sebi i strpljenja, ali vredi – jer kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi (isplačemo se, dozvolimo sebi da se osećamo kako se osećamo) tada dajemo sebi i dozvolu da zaista budemo i radosni i srećni.
      Za kraj bih dodala jedan citat Brene Brown „Ranjivost je srž stida i straha i naše borbe sa osećajem bezvrednosti, ali ispostavilo se da je to takođe mesto na kome se rađa radost, kreativnost, osećaj pripadanja i ljubavi“.
        https://dnevnadozamentalnogzdravlja.wordpress.com/2020/09/07/zasto-ne-mogu-da-placem/  
×
×
  • Креирај ново...