Jump to content
Branko D Tomic

Dvo-licnost ponasanja

Оцени ову тему

Recommended Posts

Pitao sam gde cu ubaciti pitanje, koje je verujem poucno za sve neki ce se mozda naci u ovoj prici a neki nece ukoliko ne citaju....

Postoje osobe koje govore da veruju u Boga a dave se u masnoci bez imalo posta, pardon hrane se masnocom svako-dnevno, ili pojedinci koji govore da veruju u Boga a cak ni svestenika u kuci da ocita vodicu ne primaju. Na primer poznajem jednu osobu koja ima toliko gadljiv i morbidan govor da je to cudo, ponasanje mu je u minusu i ono sto me za sva vremena zacudilo jeste na sahrani jedne osobe se pojavio pored crkve nit pijacan dan jer je ponedeljak niti se ikada prodavalo ponedeljkom brasno, kukuruz, stocno. Na sahrani je uvek veliki broj masa ljudi koji dolaze i prolaze a on otvorio sirom vrata svog vozila, porodica kojima je preminula draga osoba se i dalje snjim druzi kao da nista nije bilo, posteno svaka im cast imaju svoj obraz i kako se kaze ne valja nikog mrziti, ali ja ne znam sa takvom osobom ma ne postujem takve osobe ni malo, pre cu crva postovati vise nego takvu osobu, kao da sam jutros rodjen u cudu sam koliko narod ide daleko. Govore da veruju u Boga, ne poste, ne drze se crvenih i crnih i drze se raznih prorocanstva ma koliko bila lazna i od strane necastivog a smeju se drugima koji poste....

Dal ste ikada naisli u svom zivotu na takve ljude, ja jesam i ne mogu da verujem da sam i to doziveo.....molitva.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dva čovjeka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem. A carinik izdaleka stajaše, i ne htjede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grješnome!

Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.

Evanđelje po Luki, 18:9-14 (prevod sinoda SPC)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
6 minutes ago, Suncokret54 рече

... свакодневно гледам, огавно лице, лицемера, док чешљам косу после умивања, пред дотрајалим огледалом... па, зар ми је још чије лицемерје потребно...

ja se brate uopste ne umivam...

kud mi budala ne da mira, ja jos da je umivam, jes ti normalan

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

svi smo mi gresni, i ja sam gresnik ne ponosim se svojim delima, ali ponekad pomislim zar je narod toliko daleko spreman da tone, koliko god mislio i zelio dobro nekome jos gore mi se vraca a cutim jer nisam ni malo bolji osim nekih stvari a to je trazenje oprostaja, stid i ponizenje, koje kao da ne vidim na licima drugih a znam da ih i oni imaju...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
20 minutes ago, Branko D Tomic рече

Ja se izvinjavam ako sam koga uvredio, ali ne znam kuda ovaj svet pardon kuda ovaj narod ide takvim ponasanjem da se nerviram necu nije to poenta zivota, niti razlog ali sav sam u cudu ....

pa brate, nemoj se ljutiti ali ti moram reci, volis li ti ljude, volis li covjeka? 

ako ga volis, kada gledas da pada ti placi a ne osudjuj, ako ne mores plakati ti onda cuti i zazali u sebi al iskreno, sta ja da ti kazem, ti ako mislis neki svoj moral i norme ucerivati neces takav lako u carstvo nebesko, ne treba im gore namcor koji mjeri po ljudima, to je gordost, svako ima svoju muku i tegli svoj krst, svako ima svoja iskusenja o kojima ti jako malo znas i sta onda da se bavis tudjim nesrecama, muci se sa svojom, imas je na pretek, jel tako.

Hristos ce te pitati koga si volio, prema kom si bio blag, milostiv i uzvratice ti na isti nacin kako si  i ti, otprilike tako ce da te sleduje, znaci kako se ti budes tudje prljavosti gadio, tako ce se i Hristos na teeb gaditi, imas brate protestante, oni mnogo posvecuju paznju pravilima i formalnostima, a najmanje ljuabvi, nemoj od pravoslavlja delati amise

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
5 hours ago, Suncokret54 рече

... налазиш ли у себи дволичност, ако је налазиш, није ли она једина о којој треба бринути, опет, ако је не налазиш, зашто би те болело да те зову лицемером...  Арсеније Бока вели :" Ако вам ови свештеници не ваљају, ви онда родите нове."...исто се може применити и на политичаре, чак и на народ, а дијагнозе, дијагнозе треба препустити лекарима, здравим лекарима...

Dvolicnost nalazim kad zgresim, ali nikada toliko daleko ne odem , brinem i stidim se svojih dela, ujedno uz tudja dela, po nekad osecam tu bol kada shvatim koliko daleko drugi i ako znaju da ne valja ipak naprave taj pogresan korak......

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
4 hours ago, Branko D Tomic рече

Pitao sam gde cu ubaciti pitanje, koje je verujem poucno za sve neki ce se mozda naci u ovoj prici a neki nece ukoliko ne citaju....

Govore da veruju u Boga, ne poste, ne drze se crvenih i crnih i drze se raznih prorocanstva ma koliko bila lazna i od strane necastivog a smeju se drugima koji poste....

Dal ste ikada naisli u svom zivotu na takve ljude, ja jesam i ne mogu da verujem da sam i to doziveo.....

Jesam, naravno. Ja sam jedna od tih koji te snebivaju...ja sam jedna od onih koji vjeruju u Boga a ne poste, ne držim se crvenih i crnih (kako ti sam reče)...ne držim se proročanstava, ali kao ni drugima, ni meni nečastivi nije daleko. Istina, ja se ne smijem, odnosno ne podsmijevam nikome, ali dosta toga smiješnog oko mene vidim. Strašno je što prezrem, umjesto da pomognem. Ne pomenuh do sada, ali i crkvu sagradih, ali u nju ne idem, što ne znači da je onaj što ne izlazi iz nje čistiji. Grešna jesam, ne vjerujem nikome sem Tati, a obratim mu se često...u stvari svakodnevno. Nekad spustim glavu postiđeno, jer vidi sve, nekad sretno pružim ruke prema njemu, a nekad (priznajem) pojačam ton. Griješim jer ne znam, jer sam maleno i ranjivo biće, koje se bori sa sobom i svijetom, i zaista...apsolutno me ne sjekira što će se neko meni čuditi, ili se snebivati na ovo što rekoh.
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Geni su cudo, posle nikog ne treba cuditi ako necije dete povuce na roditelja :)

@Ayla a kako ces pomoci takvoj osobi koja namerno ide u krajnost jos i kaze na primer " eh mene Bog voli, ne treba da postim, ni da se drzim pravila, cist sam" a ne vidi sebe i njegovu mrznju, gnev, bes i prljavstinu iz usta...

@Dragi popricao sam i sa svestenikom o takvima, rekao je " Ako si popricao sa njima i ne mozes ga vratiti na cistije misli, nemoj mu suditi, klevetati, nemoj mrziti, a bices u cudu jos dugo jer ima dosta stvari koje ce ti tek biti  ne jasne kod ljudi koje ces smatrati cudnim za sebe....

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A sto bi ti pomagao bilo kome?!

Covek ti ne trazi pomoc, dakle tu se cela prica zavrsava.

To sto ti imas "poriv" da nekom otvaras oci, raskrinkavas zablude, spasavas od greha, to je tvoj licni problem. Sta se tebe tice, svako svom gospodaru stoji ili pada.

Sta se tebe tice da li neko posti ili ne, da li se drzi nekih pravila il ne? Sto je to tvoja stvar?

Ako si ti resio toga da se drzis drzi se niko ti ne brani, ali to sto si ti odlucio za sebe nemas prava da ocekujes od drugih.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
40 minutes ago, Branko D Tomic рече

Geni su cudo, posle nikog ne treba cuditi ako necije dete povuce na roditelja :)

@Ayla a kako ces pomoci takvoj osobi koja namerno ide u krajnost jos i kaze na primer " eh mene Bog voli, ne treba da postim, ni da se drzim pravila, cist sam" a ne vidi sebe i njegovu mrznju, gnev, bes i prljavstinu iz usta...

... popricao sam i sa svestenikom o takvima, rekao je " Ako si popricao sa njima i ne mozes ga vratiti na cistije misli, nemoj mu suditi, klevetati, nemoj mrziti, a bices u cudu jos dugo jer ima dosta stvari koje ce ti tek biti  ne jasne kod ljudi koje ces smatrati cudnim za sebe....

 

Osim potrebe da pomogneš drugom, da li osjećaš da je pomoć tebi potrebna? To što vidiš u drugima, je tvoje, i  bijes i prljavština iz usta i gnijev...i dobro bi bilo da poslušaš svog sveštenika.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 hours ago, Јелена011 рече

A sto bi ti pomagao bilo kome?!

Covek ti ne trazi pomoc, dakle tu se cela prica zavrsava.

To sto ti imas "poriv" da nekom otvaras oci, raskrinkavas zablude, spasavas od greha, to je tvoj licni problem. Sta se tebe tice, svako svom gospodaru stoji ili pada.

Sta se tebe tice da li neko posti ili ne, da li se drzi nekih pravila il ne? Sto je to tvoja stvar?

Ako si ti resio toga da se drzis drzi se niko ti ne brani, ali to sto si ti odlucio za sebe nemas prava da ocekujes od drugih.

 патимо од синдрома спаситеља :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Suncokret54 рече

... не знам зашто, осећам потребу да вам нешто кажем, можда зато што желим да волим...

...негде, шездесет и неке, горе, према старој железничкој станици која је тада била периферија града, срео сам њега, незаборавни лик мога детињства... дечко, старији неколико година од мене, крупан, нападан, гротескан, уплашио ме... живео је са својима у дрвеној бараци, лучног свода, сличној хангару, вероватно сиромашна породица каквог машиновође... било их је немогуће заобићи, ако се упутите станици, јер се барака налазила уз сам пут ка њој... тај дебели, жвалави, дечко је свима који су туда пролазили полазио у сусрет, раширених руку, и свима без изузетка говорио : " Волим те, ја тебе волим!" "Волиш ли ти мене?" "Волим те, ја тебе волим, а јел ти волиш мене?"... Боже, како ме плашио, како сам га се гадио, како сам био далеко од тога да наслутим тајну скривену у њему, Тебе скривеног у њему, да ми је да га поново сретнем, данас, и да га, вероватно на чије чуђење до згражавања загрлим и изљубим, мог необичног батицу у Теби, Господу и Богу моме... њега нема, али постоје други, и помно гледам и пратим свако лице и глас, и не допуштам више себи да Те од мене сакрије каква фасада, Чудесни Боже...

Hvala što si ovo podijelio sa nama :)
 (a ono što boldovah razoružalo me i pokupilo kao tajfun ...hvala još jednom ...suza :) )
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
14 hours ago, Јелена011 рече

A sto bi ti pomagao bilo kome?!

Covek ti ne trazi pomoc, dakle tu se cela prica zavrsava.

To sto ti imas "poriv" da nekom otvaras oci, raskrinkavas zablude, spasavas od greha, to je tvoj licni problem. Sta se tebe tice, svako svom gospodaru stoji ili pada.

Sta se tebe tice da li neko posti ili ne, da li se drzi nekih pravila il ne? Sto je to tvoja stvar?

Ako si ti resio toga da se drzis drzi se niko ti ne brani, ali to sto si ti odlucio za sebe nemas prava da ocekujes od drugih.

Jelena recimo to ovako covek toliko daleko ode spreman je znaci i da oduzme zivot, sutra preko-sutra necije dete jel to u redu Ne Daj Boze , samo kazem znaci neka ne valja nista spreciti pusti pa ako uradi neko ce da zakuka i zivot ide dalje..... ????

Ovo je samo primer onoga sto si ti napisala, a ja cu i dalje nastaviti da pomazem, ukoliko se tebi ne svidja na primer da pomazes nekome, razmisli sutra prekosutra kad tad sta ako zatreba tebi neka pomoc trazices ga na sve strane.....

Ovo ne govorim tebi sad mrznjom ili slicno tome, samo sam naveo razlog

:skidamkapu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
5 hours ago, Ђоле Пролеће рече

Ово баш и није православно, а и не завршава се. Зло тек ту почиње. И нема неке нарочите везе са формом, постом, корењем туђих дела за која мислимо да су лоша, још мање осуђивањем или синдромом спаситеља...Није у томе помоћ. Драги је лепо рекао, тако би требало, тако нас учи Јеванђеље, то је Црква. Наше је да кажемо, без осуде и моралисања, "брате/сестро/попе (што да не), ја тако мислим...", па ко има уши да чује. Уосталом, не значи да смо у старту у праву.

Но друго ми је на уму. Постоје људи који вапе за помоћ (глас вапијућег у пустињи), а не траже је. Не траже је јер их је срамота, јер су научени да је срамота бити слаб и тражити помоћ. Осврни се око себе. Свуда су, на сваком ћошку их срећеш. Од своје породице, фамилије, колега, код комшија, у пролазу на улици међу незнанцима, у маркету. У Цркви. Свуда. То је убедљиво и без конкуренције најраспрострањенија врста људи на планети. Учаурени, сведени на себе и своју самобитност, јер то им је једини кутак сигурности. Напољу је опасност. И што се више граде јачима, то су заправо слабији. И што више чине лоших ствари, то су у ствари слабији. Човек је слабо биће. Сутра може и умрети. Отуда ту слабост треба одагнати, што даље, јер она притиска, паралише. Питај човека "како си?", он ће ти рећи "добро сам", мора рећи да је добро. Како ће другачије? Али ако се само мало пажљивије загледаш видећеш извештаченост, фолирање, из страха. Дрхтање изнутра. Около су непријатељи, једва чекају. Стара прича увек актуелна.

Шта би требало да буде задатак хришћана? Да се отворе. Да тај други заиста види да му ти ниси непријатељ, да ти је, кад га питаш "како си?", заиста стало до тога како је. Да се раскрави та чаура, да се премости тај јаз између два људска бића. То је права помоћ. Бити ту уз другога. Еј, ниси сам, имаш пријатеља, нема везе што си то урадио, није то добро, знаш и сам да није добро, не мораш то да радиш, ја те не кривим, ајмо даље. Али то ни мало није лако, напротив. Треба пре свега бити начисто са собом, треба стиснути петљу и први бити тај који ће покидати те букагије свезаности за себе, изаћи из своје чауре...јес, кад онај "твој најбољи пријатељ" не би и теби самом говорио да су око тебе све сами непријатељи и свиње пред које не би требало бацати бисере. А бити и змија и голуб истовремено није ни мало лако. Није лако бити хришћанин, јер свет, у коме је тај други,  понекад од тебе тражи да будеш Киринејац, а Христос вели "носи свој крст и ајде за мном". Ми ни сопствени крст нисмо у стању да носимо како треба, а где ли је тек и колико удаљена од нас способност помоћи другоме у ношењу његовог. Јер и ми сами у себи имамо вапећу пустињу, једну Самарјанку која стално иде на извор али никако да засити жеђ. А шта знаш, можда ћеш тамо код другог помоћи и себи.

upravo tako je ....

:skidamkapu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...