Jump to content

Мишљење о Исламу

Оцени ову тему


Recommended Posts

Dvoumio sam se oko toga u okviru koje sekcije foruma da smjestim ovakvu temu. A onda sam primjetio da postoji i ovaj dio o sektama. Moje je lično mišljenje, a kako se pokazalo, i mišljenje mnogih drugih ljudi, kako ovdje tako i u svijetu - da Islam nije religija, a ponajmanje "Abrahamska" religija, već destruktivni kult. Kroz tekst koji ću ovdje prenijeti da bih započeo ovu temu jasno je ukazano na to koja je to suštinska razlika između judeo-hrišćanske tradicije i Islama i zašto je laž ono što taj kult uporno tvrdi - a to je, da ima bilo kakve veze sa Hrišćanstvom, Judaizmom, da je Gospod Bog isto što i Allah. Ovo je lažna tvrdnja kako bi se Islamu obezbjedio status religije kroz tobožnje Abrahamsko naslijeđe. Mislim da je ova tema itekako relevantna danas dok postoje takvi fenomeni kao što je ISIS i dok izdanci radikalnih islamskih grupa sve češće i češće užasavaju, duhovno i moralno oslabljenu i mlaku Evropu svojim napadima. Islam nije religija već kult ljudske žrtve i Muhamed nije prorok već lažni prorok - Antihrist, a Allah je sam Satana.  Ovo ću pokušati da pokažem kroz ovaj i neke buduće postove na ovu temu. A nadam se de će se možda još poneko uključiti u diskusiju.

 

Uz odobrenje autora prenosim sledeći tekst ovdje:
 

Lažni Prorok Muhamed i Trojanski Konj Zvani "Abrahamska Religija"

 
wolf_in_sheeps_clothing.jpg

Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe bere s trnja ili smokve sa čkalja? Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre plodove. Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, seče se i u vatru baca. Dakle po plodovima njihovim poznaćete ih. – Evanđelje po Mateju, 7:15-20

Sasvim je sigurno da je Isus ovim rečima predvideo pojavu takvih duhovnih grabljivaca kao što je bio Muhamed. Isina je da se u Hrišćanskoj istoriji jesu pojavljivali lažni proroci koji su u ime i na račun Hrišćanstva izvrtali Isusova učenja i pogrešno ih interpretirali zarad ostvarenja ovozemaljskih ciljeva. Međutim, mi ovde ne govorimo o pogrešnom ili izvrnutom tumačenju poruke nekog Proroka, već o direktnoj i otvorenoj poruci tog Proroka. Na primer - dok Isus direktno govori "voli bližnjeg svog" i čak "voli svog neprijatelja", ne deleći ljude po bilo kom osnovu - Muhamed govori "ubijte nevernika gde god da ga nađete" i "svaki nevernik je vaš rob i legitiman plen".

Šta su bili direktni plodovi Hristovog života? Sasvim sigurno: širenje međuljudske ljubavi i tolerancije; širenje svesti o Božijoj ljubavi i milosti; širenje svesti o punoći i lepoti življenja u mudrosti; skromnost; samo-iskrenost; poštenje; čednost: istinoljubivost; milostinja i samilost prema svim ljudima bez obzira na njihovu veru i naciju; lečenje bolesnih; odricanje od moći zarad mira i ljubavi; i konačno pobeda nad smrću - otklanjanje od smrti i svakog zla.

Šta su bili direktni plodovi Muhamedovog života? Sasvim sigurno: širenje međuljudske mržnje i netolerancije; širenje svesti o Božijoj okrutnosti i nemilosrdnosti; širenje bezumlja; obmana; nepoštenja; laži; pedofilija; višeženstvo; zastrašivanje; nasilništvo; mučenje i sakaćenje ljudi; ljudsko žrtvovanje; milostinja i samilost jedino prema pripadnicima svog kulta; glad za silom i moći; i konačno širenje i obožavanje smrti - priklanjanje smrti i svakom zlu koje se ne može ovde pobrojati.

Isus je izrekao istinu o Muhamedu govoreći da je grabljivi vuk u ovčijoj koži, govoreći kako da ga prepoznamo po plodovima njegovim. Ali Muhamed je lagao o Isusu, kontrirao mu i pokušavao da ga umanji kako bi nahranio svoj ego. Muslimani govore da poštuju Isusa samo kako bi održavali prevaru koja se odlikuje u tvrdnji kako je Islam "abrahamska religija". Ali muslimani potpuno odbacuju Isusa i sve ono što je bila suština njegove poruke. Na primer, Isus je osuđivao taj primitivni ritual kamenovanja, Muhamed ga je aktivno zagovarao i njegovi sledbenici i dalje praktikuju ovakve grozote zajedno sa svim ostalim primitivnim i okrutnim praksama. Muslimani govore da je Isus najveći prorok pre Muhameda, ali je fascinantno kako ne uviđaju da Isus nadilazi Muhameda u svakoj kategoriji. Ovo je uočljivo kroz jednostavnu usporedbu gore pobrojanih plodova ove dve ličnosti - usporedbom ova dva života - Isusovog života prečistog sveca i Muhamedovog života nepismenog nasilnika, pedofila i zločinca. Islamski "Isa" nema gotovo ništa sa Hristom Jevanđelja. Nema ni traga od njegove ljubavi, miroljubivosti i božanstvenosti. Koja je glavna uloga "Isa" (Isusa) u Islamskom učenju? Da se vrati u vreme Sudnjeg Dana kako bi "polomio krst i pobio svinje". Drugim rečima uloga Islamskog Isusa jeste upravo a uništi i judaizam i hrišćanstvo - istinske abrahamske religije. Ovde je jasno da je ovakav "Isa", Islamski Isus niko drugi do sam Antihrist.

Islam tvrdi da je ultimativno usavršenje "abrahamskih vera" koje su mu prethodile - Judaizma i Hrišćanstva. Nebrojene i oštre kontradiktornosti između Kur'ana i Jevrejskih i Hrišćanskih Svetih Spisa objašnjavaju se time da su navodno Jevreji i Hrišćani ti koji su iskvarili svoje spise. Naravno svaka kritička analiza bi očigledno pokazala sasvim suprotno - da je upravo Islam izopačenje i degradiranje Hrišćanstva i Judajizma u mnogim instancama. Samo jedan primer bi ovde bio više nego dovoljan - ljudsko žrtvovanje je oduvek bilo osuđivano od strane abrahamskog Boga, čak i u vreme Mojsijeve "strogosti" - ali u Islamu se ljudsko žrtvovanje ohrabruje i Allah deluje kao večito nezasit ljudske krvi i patnje. Ovo je samo jedan od pokazatelja da Allah nije isto što i Adonai (Gospod Bog) Hrišćanstva i Judaizma - već sam Moloh koji je bio oklevetan u samoj Bibliji i kojem su bile prinošene ljudske žrtve u toj davnoj prošlosti. Zanimljivo je pomenuti u ovom kontekstu da je Moloh bio bog Meseca. Da li mislite da je slučajno što je upravo ovo globalno prepoznatljiv simbol Islama? Ako odbijemo da se priklanjamo ovakvim tumačenjima, onda iz jednog drugog ugla možemo tvrditi da Allah nije ništa drugo do alter-ego samog Muhameda. Ako se usporede dešavanja iz Muhamedovog života i Kur'anske objave veoma je lako uočiti da su sve ove "objave" dolazile u trenucima kada je Muhamedu bio potreban izgovor i opravdanje za nešto. Navešćemo neke od primera : Kada je Muhamed, budući razvratan kao što je bio, poželeo da uzme petu ženu, znači preko četiri žene kako je prethodno bilo dozvoljeno kroz "objave" Allaha, - isti Allah je hitro poslao novu "objavu" kojom je dozvoljavao da samo Muhamed ima veći broj žena nego što je propisano za ostale muslimane. Ostao je upamćen i zabeležen komentar njegove žene Ajše koja je rekla, prikrivajući svoju sumnju u njegovo poslanstvo: "Tvoj Allah je zaista revnosan da ispunjava tvoje zemaljske želje". Isto tako, dok je Muhamed bio slab na početku svoje misije u Meki želeo je da se približi i sprijatelji sa Hrišćanima, te stoga u to vreme pojavljuje se objava koja govori: "mi verujemo u ono što je objavljeno nama (Kur'an) i u ono što je objavljeno vama (Biblija) naš bog je isti kao i vaš bog" Sura 29:46. Kasnije, kada se Muhamed ustoličio u Medini i kada je osilio Allah mu tada objavljuje kako treba da se bori protiv "ljudi Knjige" (Hrišćana i Jevreja) i da im silom nameće Islam ili plaćanje poreza i inferiorni položaj. Ovakvih primera je zaista mnogo.

Islam nije "abrahamska religija" kako se od početka pokušavao obmanjivački prikazati. Islam čak nije ni religija već destruktivni, predatorski kult. Koja je razlika između religije i predatorskog kulta? Religija teži tome da u čoveku probudi ono što je najbolje u njemu, dok predatorski, destruktivni kultovi čine upravo suprotno. Opet, opomenućemo se usporedbe onih plodova - usporedbe Hristovog i Muhamedovog života. Zar je Islam u svom primitivizmu i varvarizmu "unapređenje" prosvetljenog i samilosnog Hrišćanstva? Zar je beduinski razvratnik i masovni ubica veći Prorok od Princa Mira? Razlika između Islama i Hrišćanstva je duboka i nepomirljiva. Islam se vekovima koristio obmanom da ubedi ostale kako predstavlja kontinuitet abrahamskog nasleđa i kako deli iste vrednosti sa Hrišćanstvom i Judaizmom. Istina je da ne deli uopšte iste vrednosti, već je samo pokrao delove Judeo-Hrišćanskih mitova i prilagodio ih svojim potrebama. Istina je da je Islam, iz perspektive Hrišćanstva, zapravo lišen bilo kakvih istinskih vrednosti - da fanatični sledbenici Muhameda žive u potpuno izvrnutom svetu u kojem je ono što je za nas zlo - za njih dobro- i obratno. Hrišćanski Bog nije isti bog kao Allah koji je svodnik nebeskog bordela. Allah svojim "mučenicima" (krvoločnim fanaticima) obećava 72 device ako poginu za njega. U jednoj poslanici apostol Pavle govori nešto sasvim suprotno - kako ćemo nakon vaskrsenja biti poput anđela, odeveni telom svetlosti - bespolni - kako se nećemo "ni ženiti ni udavati".

Samo kroz ovih nekoliko oskudnih primera više je nego jasno da Islam nikako nije ono što tvrdi da jeste - da je tvrdnja kako je to "abrahamska religija" nešto što je oduvek služilo samo kao trojanski konj pomoću kojeg su muslimani i u prošlosti i danas pokušavali da obmanu Jevreje i Hrišćane, i pomoću kojeg su na račun crpljenja harizme judeo-hrišćanske tradicije pokušavali i pokušavaju obmanuti i ostatak sveta.

"Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo; jer njegova usta govore ono čega je srce puno." – Evanđelje po Luki, 6

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 2.2k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Уз сво поштовање према другој вери (исламу), али са чисто хришћанско-теолошке тачке гледишта, ислам је јудео-хришћанска јерес. Тачније, конгломерат јудејских и хришћанских јереси. Када су у питању хри

Hriscani pljuju po tudjim svetinjama? - Muslimani osvoje Indiju > Razruse najsvetiji Hindu hram (mesto rodjenja boga Rame) i na tom mestu sagrade dzamiju i razruse i zauzmu Hindusima najsvetij

Тролерска изјава.  Пази, иста ствар: кад видим како атеисти мисионаре своју атеистичку тезу, схватам да је Авокадо велики изузетак. Самим тим ни ја нећу бити у тим редовима, а камо ли на њиховим сајт

Posted Images

С обзиром на то да на форуму нема активних чланова муслимана, не знам колико има смисла отварати теме са оваквим насловом. Треба ваљда да се чује и друга страна, не?

 

:)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

С обзиром на то да на форуму нема активних чланова муслимана, не знам колико има смисла отварати теме са оваквим насловом. Треба ваљда да се чује и друга страна, не?

 

:)

 

Druga strana može biti ali ne mora, isti slučaj kao i sa Jehovinim svjedocima i sličnim sektama.

O njihovoj objektivno primjećenoj destruktivnosti je riječ a ne o tom šta si one misle same o sebi.

Neke stvari si moramo prvo rasčistiti mi takodjer medju nama kako bi nam bilo i postalo nešto jasno ili barem jasnije.

Tema je vrlo ozbiljna i krajnje, nužno potrebna. Podrška otvaraču temu, kad stignem nešto napišem i okomentarišem.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mogli bismo počet s ovim textom sv. Jovana Damaskina kao osnovom za svaku ozbiljniju a teološki utemeljenu raspravu o islamu. Ljubazno molim o pridanje srpskog prevoda tog texta, valjda ga imate prevedenog iz grčkih originalnih spisa sv. Jovana Damaskina.

https://www.pouke.org/forum/topic/38625-zanimljiva-videa-i-članci-na-češkom-iili-slovačkom/?p=1305988

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Istina je da ne deli uopšte iste vrednosti, već je samo pokrao delove Judeo-Hrišćanskih mitova i prilagodio ih svojim potrebama.

 

Ovdje treba samo upozoriti na pojam i značenje riječi "mit, mitus" i "legenda". Šta je mitus?

 

Mitus

 

pod 1. Priča, pripovjetka sa simboličnim ili vjerskim značenjem.

pod 2. Nestvarni, izmišljeni dogadjaj tj. priča, pripovjetka o njemu.

 

U širem smislu mitovi su skup narodnih, prvobitno usmenih predanja

s pokoljenja na pokoljenje, predavanih, prenošenih  s koljena na koljeno.

 

U hrišćanskom smislu se umjesto pojma "mitus" upotrebljava jedan

tačniji pojam - "istorija spasenja" koja sve te mitove, dakle predanja

obuhvaća a interpretuje ih kritički i ehzegetski u hrišćanskom smislu.

Dakle radi se o egzegezi i kritici svetopisamske literature i textova

a svetopisamska literatura kao i svaka druga ima dvostruki karakter.

Vanjski, spoljašni tj. formu pisanog djela, njegovu literarnu strukturu itd.

i unutrašnji dakle smisao, povezanost i kontinualnost, bogonadahnutost autora itd.

 

 

Tipologija mitova:

 

Studijem stvarnih (istorijski postojećih) mitova kao tradicionalnih predanja, koja su legitimovala društveno ustrojstvo i domostroj kao i društvene institucije i vlast se bavi kulturna antropologija. Prema sadržaju, svrsi i smislu možemo razlikovat razne tiopve mitiva:

 

 

1. Kosmogonijske mitove (iz starogrčkog: kosmos, svět a gonia, stvaranje, radjanje)

https://en.wikipedia.org/wiki/Cosmogony#Etymology

koji pripovijedaju o nastanku i početcima svijeta

 

2. Antropogonijske mitove (iz starogrčkog: čovjek, svět a gonia, stvaranje, radjanje)

koji pripovijedaju o porijeklu, nastanku ili stvorenju čovjeka tj. ljudi

 

3. Etiološki mitovi (iz starogrčkog aitia, uzrok), koji objašnjavaju porijeklo

raznih praznika, običaja i institucija i tako tim potvrdjuju njihovu opravdanost

(takodjer aetiologie, aitiologie, iz starogrčkog, jelinskog koine, dijalekta:

αἰτία aitia, uzrok) znači sistematsko traženje i tumačenje uzroka (porijekla).

Pojam se koristi u medicini, psihologiji, filozofiji.

 

4. Soteriološki mitovi (iz starogrčkog: soter, spasitelj) o spasenju i spasiteljima

 

5. Eshatološki mitovi ( iz starogrčkog "ta eschata", poslednje stvari) koji donose

slikovite opise budućnosti tj. konca svijeta.

 

Sistem mitova i mitskih ličnosti odredjene skupine ili kulture čini njenu mitologiju.

 

Zabaavniju i slobodniju formu mitova predstavljaju narodne priče i bajke, koje slikovitom formom i kao usput daju specifičan uvid na smisao i karakter ljudskog života i posreduju, prenose važna životna iskustva. Studijem bajki se u 20. vijeku posvetio niz istraživača, lpsihologa, lingvista itd. naročito strukturalističke škole.

 

 

Legenda - ima približno isto značenje kao "mitus", iz latinskog legenda, stvar odredjena k čitanju

 

 

pod 1: To je literarna forma koja opisuje život i djela hrišćanskih svetitelja i mučenika

pod 2: Objašnjavajuci, tumačeći, dopunjujući popratni text na slikama, novčićima i pečatima

pod 3: Širena neistinita vijest, izmišljotina, fama, danas bismo rekli hoax.

 

Riječ legenda potiče iz latinskog "legenda" što znači "stvar odredjena ka čitanju") je literarno djelo u epskoj formi napisano o životu, djelima, smrti, umučenju i čudesima odredjenog svetitelja i/ili mučenika, Takodjer su predmetom legendi razni dogadjaji vezani uz sudbinu svetiteljskih moštiju ili svetih predmetu (legenda o Svetom Krstu) u kojim se opisuju na primjer njihove tranzicije, prenosi moštiju, njihovo gubljenje i čudosno ponovno nalaženje itd. U legendama se dakle pojavljuju čudesa i ličnosti iz hrišćanske istorije. U prenesenom smislu može to biti i legenda o poznatoj osobi, političaru, vojskovodji, crkvenim velikodostojnicima iz sadašnjosti i bliske prošlosti, ne mora se radit o kanonizovanim svetiteljima. Umjesto riječi legenda koja se koristi više na zapadu, na istoku se srećemo sa rječju hagiografija što je termin izveden iz starogrčkih riječi hagios - sveti i grafein, pisati.

 

Sad kad imamo jasno s pojmovima: mit i legenda i znamo u kojem se smislu te dvije riječi

koriste u kritici i egzegezi hrišćanskih svetopisamskih textova SZ i NZ, i hrišćanske literature

svetootačke - patrističke, svetiteljske, propovjedničke, misionarske itd. možemo nastaviti dalje.

 

Dakle to rečeno u textu o judeohrišćanskim mitovima ne znači odmah automatski nešto negativnog.

Važnije je u kojem smislu su ti "mitovi i legende" interpretovani nego to kako ćemo ih zvati i nazivati.

Inače kao što je običaj, negativnu konotaciju tih pojmova je donijelo francusko prosvjetiteljstvo i

anglikanski i luterovski reformizam te novodobi filozofski ateizam, skepticizam, egzistencijalizam itd.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Inače kao što je običaj, negativnu konotaciju tih pojmova je donijelo francusko prosvjetiteljstvo i

anglikanski i luterovski reformizam te novodobi filozofski ateizam, skepticizam, egzistencijalizam itd.

 

No, ovdje je vidjet nešto vrlo zanimljivo. Najviše pogodjene (ili rečeno politički korektnim rječnikom - najviše multikulturno obogaćene) i najvećih prooblema sa ovom današnjom "turističkom najezdom" novih perspektivnih budućih sugradjana porijeklom sa islamskog orijenta imaju danas upravo te tri zemlje: Francuska, Velika Britanija i Njemačka! Francuska je to započela sa prosvjetiteljstvom i proglasila Boga nrtvim, Luter je cijelu hagiografiju zajedno s moštima svetih, relikvijama, svetiteljima i svetim predmetima proglasio nepotrebnom i suvišnom a potom su se njima priključili anglikani koji su inkorporovali luteranstvo u svoj sistem a prije su se isto tako u svojim početcima vrlo čilo bavili skrnavljevnjem crkvi, ikona, pomena svetitelja i Presvete Bogorodice (davajući je u kontekst sa blasfemičnim poredjenjima sa nemoralnim ženama). Tome još dodati njemačkog filozofa Ničea, britanskog satanistu Kroulija, francuskog pljuvača na Boga Voltera i prvog "ujedinitelja Evrope" A. Hitlera s njegovim Mein Kampfom.  Božiji mlinovi melju polako ali nezadrživo, nezaustavljivo. Ili rečeno po narodski ovako:  https://www.facebook.com/Na-ka%C5%BEdou-svini-se-va%C5%99%C3%AD-voda-440482306068820/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Ustvari je to i po Jevandjeljski a ne samo po narodski:

 

Ne dajte svetinje psima i ne bacajte bisera svojega pred svinje!

Inače bi ga mogle pogaziti nogama svojim, okrenuti se i rastrgati vas.

http://biblija.biblija-govori.hr/glava.php?prijevod=sve&knjiga=Matej&glava=7#6

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako objasnjavas cuda u Islamu?

Cudesna isceljenja, ozdravljenja u dzamijama, egzorcizam...

Bog ih ocigledno voli cim se projavljuje u dzamijama... Zasto je to moguce ako znamo da je islam sekta?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako objasnjavas cuda u Islamu?

Cudesna isceljenja, ozdravljenja u dzamijama, egzorcizam...

Bog ih ocigledno voli cim se projavljuje u dzamijama... Zasto je to moguce ako znamo da je islam sekta?

 

Upravo zato. Čudesa čini i Satan!

Njih neko voli ali očigledno i definitivno nije

a ni ne može biti to Bog taj koji ih voli i čiji su oni izabranici.

Po plodovima se drvo poznaje, "drvo mira" kojim se oni proglašuju

radja od 7. vijeka plodovima terora, osvajanja i mučenja, rata i nasilja.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Isusova_ku%C5%A1nja

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako objasnjavas cuda u Islamu?

Cudesna isceljenja, ozdravljenja u dzamijama, egzorcizam...

Bog ih ocigledno voli cim se projavljuje u dzamijama... Zasto je to moguce ako znamo da je islam sekta?

Imaš privremena rešenja /isceljenja/ a imaš i ona trajna.

Ako ti je Bog pomoćnik ,isceljenja, ozdravljenja su trajna, u islamu privremena / maskirana / i posle odredjenog vremena bolest se ponovo javi.

Kao kod bioenergetičara, šatro ti ozdrave jedan deo tela a u stvari samo premeste žarište problema na drugi deo tela, i ti se posle čudiš otkud za kratko vreme ti oboli neki drugi deo tela....

Plastično objašnjenje, to ti je  kao dobar i loš majstor, ovi loši , princip drži vodu dok majstori odu, dobri trajno reše problem....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Ako ti je Bog pomoćnik ,isceljenja, ozdravljenja su trajna, u islamu privremena / maskirana / i posle odredjenog vremena bolest se ponovo javi.

 

i ti i zaki dajete proizvoljne konstatacije.

 

njihova isceljenja su ista kao vasa. o tome muslimani pisu, objavljuju, obavestavaju... sve se isto desava kao u hriscanstvu i ne postoji kriterijum po kojem bi se njihova isceljenja proglasila za lazna a vasa za prava. Ili drugim recima, ako su njihova lazna onda su i vasa prilicno neistinita...

 

Kao kod bioenergetičara, šatro ti ozdrave jedan deo tela a u stvari samo premeste žarište problema na drugi deo tela, i ti se posle čudiš otkud za kratko vreme ti oboli neki drugi deo tela....

 

S'ti sigurna da si pravoslavka? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Upravo zato. Čudesa čini i Satan!

Njih neko voli ali očigledno i definitivno nije

a ni ne može biti to Bog taj koji ih voli i čiji su oni izabranici.

Po plodovima se drvo poznaje, "drvo mira" kojim se oni proglašuju

radja od 7. vijeka plodovima terora, osvajanja i mučenja, rata i nasilja.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Isusova_ku%C5%A1nja

 

Zasto mislis da su plodovi hriscanstva mnogo bolji? Pogledaj pedofiliju u svestenstvu a da ne pricamo o hriscanima i njihovom toplom odnosu sa rasizmom i ksenofobijom... narocito u americi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Allah svojim "mučenicima" (krvoločnim fanaticima) obećava 72 device ako poginu za njega

С обзиром да сад има и ''мученица'', шта је њима обећано? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Šta su bili direktni plodovi Hristovog života? Sasvim sigurno: širenje međuljudske ljubavi i tolerancije; širenje svesti o Božijoj ljubavi i milosti; širenje svesti o punoći i lepoti življenja u mudrosti; skromnost; samo-iskrenost; poštenje; čednost: istinoljubivost; milostinja i samilost prema svim ljudima bez obzira na njihovu veru i naciju; lečenje bolesnih; odricanje od moći zarad mira i ljubavi; i konačno pobeda nad smrću - otklanjanje od smrti i svakog zla.

 

teoretski ljubav lepo zvuci... malcice je drukcije  u praksi" :D

Jel ne mislis da bi hriscani prvo morali da NAPOKON, za prvi put u poslednjih 2000 godina, zaista pocnu da se ponasaju ovako kako si ti opisao pre nego sto im svima nadenes ovakve epitete? 

 

Ovo sto si ovde opisao ne postoji trenutno ni u hriscanstvu niti u bilo kojoj religiji whatsoever...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

С обзиром да сад има и ''мученица'', шта је њима обећано? 

 

I islam i hriscanstvo se baziraju na telesnom i duhovnom zadovoljstvu nakon smrti... vase je samo da umrete* a onda dobijate sve sto mozete da pozelite

 

* - Naravno samo i samo ako umrete pod ovakvim pravilima i okolnostima. dakle SAMO sledjenje ovih gusto ispisanih pravila vas jedino vodi tacno u blagostanje

 

... naivno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Спин-почетници изгледа нису имали у виду да је поступак пред Венецијанском комисијом транспарентан, па су прескочили да обзнане да је Нацрт мишљења, који је био припремљен 7. јуна од тројице извјестилаца, „искасапљен“ амандманима које су подносили чланови Венецијанске комисије до суштинске непрепознатљивости.

      Студенти прве године Правног факултета, поред осталог, уче да се право ствара и да постоји ради примјене, а да је у процесу примјене права најсложенија фаза тумачења права. Такође, студенти, стичући своја прва правничка знања, уче да тумачење права не припада само правницима. Али, то не значи да је тумачење права од неправника и исправно тумачење. Само неправници могу да користе једну, посве нетачну, констатацију: три правника пет мишљења! Хе, правници, ако су правници, у тумачењу имају само једно мишљење. И то оно стручно!
      Тумачење права јесте утврђивање правог, тачног смисла и значења правне норме. А да би се тумачило право, односно да би се дошло до правог, тачног смисла и значења правне норме, правна наука је дефинисала врсте тумачења. И само се уз језичко, логичко, циљно, историјско и систематско тумачење може доћи до циља, тј. до правог смисла и значења правне норме. Једино се тим путем и на тај начин долази до једног и тачног правничког става. Кад право може да тумачи свако, онда то исто важи и за мишљење Венецијанске комисије. Али, и ту постоје нека правила, јер се ради о мишљењу које се односи на садржину предлога општег правног акта. Није спорно да тај садржај конзумира свако ко га интересује, али то не значи да свако има право да мијења смисао тог сложеног, слојевитог и захтјевног правничког текста.
      МИШЉЕЊЕ ИЛИ УСТАВ
      Током претходних седмица и дана свашта смо чули и читали поводом мишљења Венецијанске комисије о Предлогу закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједницау Црној Гори. Неки су, па још се и зову правницима, мишљењу Венецијанске комисије својим изјавама дали статус правног акта, иако оно то није. И то не било каквог правног акта, него чак и акта који је и изнад Устава Црне Горе! Малтене, не би Скупштина Црне Горе ни имала право да доноси законе да није „венецијанаца“ , односно да ће она тек сада, с мишљењем, моћи да добија законе који ће важити за све!?!
      Нећу сада да коментаришем прву информацију из Владиног Бироа за односе са јавношћу 21. јуна да је Венецијанска комисија „позитивно оцијенила“ Предлог закона, а ни ону, такође из Владе, којом је 24. јуна значајно коригована она од 21. јуна. Од тврдње да је Предлог закона „позитивно оцијењен“ дошли смо до тога да само „сматрају да је позитивно оцијењен“. Није за овај текст толико битно ни то што је из Владе накнадно саопштено да Влада није „планирала“ да једнострано врши одузимање вјерских објеката, односно што је у планирању одустала од онога што је написано у чл. 62 и 63 Предлога закона. Није ми јасно зашто се, поводом мишљења из Венеције, јавља Влада која није покренула иницијативу пред Венецијанском комисијом. Није ми јасно ни зашто је Министарство за људска и мањинска права које је покренуло ту иницијативу у тоталној дефанзиви.
      СПИН-ПОЧЕТНИЦИ
      Овом приликом ћу само о покушајима, посве узалудним, да се медијски релативизује мишљење Венецијанске комисије које је написано веома критички и сугестивно готово до наредбодавности, али не према Влади него према министарству као надлежном државном органу у овом случају.
      Изгледа да је најважнији податак био да је мишљење „усвојено са 99% гласова“, а да је „само један члан“ и то онај из Србије био против, а „још један“ и то онај из Босне и Херцеговине, тј. Републике Српске био уздржан. Стварно не знам ко је и како гласао. И није ни битно, јер је мишљење (а не позитивно мишљење) усвојено и обзнањено. Нико се тиме није ни бавио, јер то није ни важно послије усвајања мишљења. Интересантан је пут од 100 посто позитивног мишљења до 99 одсто гласача мишљења у Венецији.
      Спин-почетници изгледа нису имали у виду да је поступак пред Венецијанском комисијом транспарентан, па су прескочили да обзнане да је Нацрт мишљења, који је био припремљен 7. јуна од тројице извјестилаца, „искасапљен“ амандманима које су подносили чланови Венецијанске комисије до суштинске непрепознатљивости. Није им било важно то што је било амандмана на четири стране и да је ово мишљење, на неки начин, ушло у историју тог тијела управо по броју пристиглих и усвојених амандмана. Број усвојених амандмана на Нацрт мишљења је био такав и толики да је Секретаријату Венецијанске комисије било потребно скоро три дана да их унесе и коначно објави. Е, зато се од тврдње да је „позитивно мишљење“ дошло до „сматрања да је позитивно“. Објавили су да је у мишљење унијето „правно образложење Владе“ од 17. јуна, што је легитимно, али нису објавили шта је унијето и од других предлагача. Наравно, нису навели ни зашто су, ако је већ све било јасно и позитивно, слали допунско правно образложење у Венецију.
      ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЗБОГ РЕЛАТИВИЗАЦИЈЕ
      А онда је кренула трапава и правнички незнавена медијска интерпретација једног сложеног и слојевитог, правнички захтјевног текста, а све са циљем да се критике, примједбе, коментари и обавезујућа упутства релативизују до бескраја.
      Ових дана сам врло пажљиво читао мишљење Венецијанске комисије, а прије тога сам читао и Нацрт мишљења тројице извјестилаца. Од Нацрта мишљења до Мишљења је, како се види након упоређивања два текста, био дуг и трновит пут. За неке и неочекиван! Мишљење се у најважнијим тачкама драстично разликује од Нацрта мишљења. Зато чуди изјава Жане Филиповић од 19. јула да у „препорукама Венецијанске комисије нема суштинских и крупних промјена“. Одговорно тврдим да само добри познаваоци ове материје и номотехнике могу доследно да унесу препоруке Венецијанске комисије.
      То се најбоље види у погледу броја примједби и сугестија у вези чл. 62 и 63 који су, без зазора, у Црној Гори са највиших адреса проглашени кључним одредбама у прелазним и завршним одредбама Предлога закона. Одговорно тврдим да предлагач у Мишљењу није добио ништа више од онога што је сваки субјект права, па и држава, имао и до мишљења из Венеције – право да се, у складу са законским прописима, обрати судској власти и да у судском поступку докаже неко своје право. Ништа више од тога! И ништа мање од онога што је до сада свакоме, па и држави, стајало на располагању.
      Ако је свима до добра и напретка и до новог закона, онда не треба журити. Прво треба испоштовати кључну препоруку о инклузивном дијалогу државе са црквама и вјерским заједницама и кренути из почетка – у складу са правним поретком Црне Горе и Мишљењем Венецијанске комисије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Guest Alefshin
      Од Guest Alefshin,
      Дакле, још нисмо саставили ни месец дана, али битно је да хоћемо озбиљно да радимо, па зато и питамо за конструктивне критике и предлоге. Свестан сам `дечијих болести` нашег форума, али као и свака дечија болест и то се преболи. Некесвоје сугестије сам већ изнео на теми са овог подфорума, па сам рад да чујем и ваша мишљаења. Дакле, изволите-што искреније, отвореније и добронамерније.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Мишљење Венецијанске комисије (ВК) о црногорском нацрту Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница никако није позитивно, већ је аргументовано критички и неповољно по Црну Гору, сматра професор Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић.
       
      „Венецијанска комисија је својим мишљењем о нацрту закона практично ставила мораторијум на пренос права својине на државу док се не реши питање допуштености ограничења права својине које је загарантовано Протоколом 1, уз Конвенцију о основним људским правима и слободама и представља добро утемељену тековину читаве Европе“, прецизирао је Милисављевић за Танјуг.
      Како је додао, зато је Венецијанска комисија и дала сугестију за измену спорног Члана 63, односно, препоручила је забрану промене права својине док се не спроведу управни и судски поступци у циљу заштите права на имовину.
      Будући да право на имовину гарантује поменута Конвенција Савета Европе, Милисављевић је навео да то значи да би, уколико на унутрашњем плану (пред црногорским управним и судским органима) не би постигле одговарајуће задовољење права на имовину, верске заједнице могле да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.
      Напомињући да је свако ограничење права на имовину изузетак, који се према општим правним правилима мора уско тумачити, Милисављевић је указао да ово мишљење намеће стандард да се у циљу заштите права на имовину морају предвидети прецизне заштите пред судовима и реално делотворне процедуре.
      „Будући да Црна Гора покушава да прогласи својом културном баштином нешто што је вековима било заједничка верска баштина православне цркве, свако ограничавање права на имовину биће под лупом прво судских органа у Црној Гори, а затим пред Европским судом за људска права“, нагласио је професор.
      Он је напоменуо да Европски суд за људска права има веома богату праксу поводом повреде права на имовину, као и да је „посебно осетљив на свако њено ограничавање“.
      „У том смислу би положај верске заједнице пред овим судом био прилично повољан и могла би се очекивати јасна и брза одлука“, сматра Милисављевић.
      Он очекује да ће Црна Гора морати да коригује наведени закон у складу са препорукама Венецијанске комисије, јер однос државе према њима може да определи динамику процеса прикључења Европској унији, с обзиром да се преко извршења препорука комисије (иако нису правно обавезујуће) цени процес напредовања у поглављима 23 и 24.
      „То значи да уколико Црна Гора не би поступила по саветима Венецијанске комисије, то би успорило њен пут ка ЕУ“, навео је професор.
      Експерти Венецијанске комисије сматрају да нацрт закона мора да предвиди додатне мере заштите у предвиђеним управним и судским поступцима за доказивање права на имовину верских заједница.
      Поред тога, каже да регистрација права својине на име државе може да буде учињена тек по доношењу коначне одлуке и зато сугерише измену Члана 63, како катастар не би могао да уписује „право државе на имовину…“, већ само захтев државе за регистрацију права на имовину“ до окончања судског поступка.
      Комисија је такође препоручила Црној Гори да у нацрту закона јасно напомене да промена у власништву над верском имовином неће аутоматски утицати на већ постојеће право на коришћење такве имовине.
      Овај закон је споран за Српску православну цркву и њене вернике, јер прети одузимањем имовине и црквених непокретности од СПЦ у корист црногорске државе.
       
      Извор: Спутњик

×
×
  • Креирај ново...