Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ја сам једном давно био милијардер...и онда све спискао зачас, давних деведесетих то беше. Ето како је кад се осилиш да си пун с паре  

 

Да си био паметан, ти би те милијарде ставио на штедњу у Дафимент банци.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да си био паметан, ти би те милијарде ставио на штедњу у Дафимент банци.

 

Таман посла! Дафимент је превара, ја дао у Југоскандик код газда Језде. Што је сигурно, сигурно је! Они су поштени људи, знам да ће ми сигурно вратити моје милијарде једног дана...

Share this post


Link to post
Share on other sites

U Holivudskoj produkciji danas, pa skoro nimalo romantizma da nema.....nađe se ponešto...

Pa šta da radimo...da ubijemo romantizam.....

Kao u Filmu /Slučaj Harms /uvodna špica...monolog profesora.... :smeh1:

 

Danas je odavno zavrsen romantizam...mislim na bajke, basne, romanticne filmove, on i ona, pronalaze se uprkos svemu, prelaze sve prepreke, vencavaju se i zive srecno do kraja zivota...jes cvrc.

To vencanje je tek pocetak, novih svadja nesuglasica, razlika u karakteru, svakodnevnoj rutini, svemu redom..a mi na filmu videsmo poljubac na kraju i caooo.

To je ok kada bismo mogli da odvojimo od realnosti. 

U realnosti zivot je surov, mi nismo glumci, ne lezemo sa sminkom i ne budimo se sa savrsenom frizurom, obavljamo izmedju ostalog i razne fizioloske potrebe jelte i sve je mnogo mnogo drugacije. Pa se lepo idealisti razocaraju kad im draga il dragi nisu savrseni i sve ne ide glatko...

Srodna dusa ne postoji, svaka dusa je Bozijim likom stvorena, sa nekim se prosto mozemo lakse sa nekim teze sloziti ali i sa onim sa kojim nam ide lakse potreban je trud rad, zrtva i odricanje.

Toga u romantici nema.

Cak ni u spanskim serijama.

U zivotu nije pravilo da ako nekog volis progledace, ustace iz kolica, metak mu nece nista i slicno...moze da se cudom desi ali pre ce biti da se nece desiti.

A da ne budem vulgarna ne izlaze nam ljubicice iz pojedinih delova tela.

Zivot je najveci dar i ljubav je najlepsa na svetu, ali ne postoji kao leptirici u stomaku nego se itekako radi na njoj sto bi nasi stari rekli kad sa nekim pojedes dzak soli i prodjes i dobro i lose.

 

 

Хоћеш да кажеш да само име и презиме није довољно? 
 

Zavisi cije, ako tvoje nije zvucno mozda njeno bude :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
Danas je odavno zavrsen romantizam...mislim na bajke, basne, romanticne filmove, on i ona, pronalaze se uprkos svemu, prelaze sve prepreke, vencavaju se i zive srecno do kraja zivota...jes cvrc. To vencanje je tek pocetak, novih svadja nesuglasica, razlika u karakteru, svakodnevnoj rutini, svemu redom..a mi na filmu videsmo poljubac na kraju i caooo. To je ok kada bismo mogli da odvojimo od realnosti. U realnosti zivot je surov, mi nismo glumci, ne lezemo sa sminkom i ne budimo se sa savrsenom frizurom, obavljamo izmedju ostalog i razne fizioloske potrebe jelte i sve je mnogo mnogo drugacije. Pa se lepo idealisti razocaraju kad im draga il dragi nisu savrseni i sve ne ide glatko... Srodna dusa ne postoji, svaka dusa je Bozijim likom stvorena, sa nekim se prosto mozemo lakse sa nekim teze sloziti ali i sa onim sa kojim nam ide lakse potreban je trud rad, zrtva i odricanje. Toga u romantici nema. Cak ni u spanskim serijama. U zivotu nije pravilo da ako nekog volis progledace, ustace iz kolica, metak mu nece nista i slicno...moze da se cudom desi ali pre ce biti da se nece desiti. A da ne budem vulgarna ne izlaze nam ljubicice iz pojedinih delova tela. Zivot je najveci dar i ljubav je najlepsa na svetu, ali ne postoji kao leptirici u stomaku nego se itekako radi na njoj sto bi nasi stari rekli kad sa nekim pojedes dzak soli i prodjes i dobro i lose.

 

 

Jao Jeco carica si....volim te :bighug:  previh se od tvog realizma, i tvoje  realnosti .

Podseti me na uvodnu špicu filma /Slučaj Harms / PROLOG/ monolog profe/ koji između ostalog kaže:

 

" U tom istorijskom vrenju katkad dolazi do podlih udara, jer pojedinci sebe, prikazuju kao žrtve i namerno od svojih života stvaraju posebne slučajeve.Sve donedavno ti slučajevi su bili tretirani pogrešno, te to su geniji, te to su sveci, te to su izuzetni umovi, te sve to tako nešto posebno, dok nauka smelo kroči u drugu fazu budućnosti , dotle književnici, slikari, pesnici i umetnici uopšte,  pokazuju mogu reći zabrinjavajuće sklonosti  od udaljavanja  naučnog tumačenja svog položaja u društvu.I umesto da rade za društvo, koje vapije za objektivnim prikazivanjem svoga života, oni pišu tamo neke nerazumljive pesme, pišu budalaštine, slikaju nepostojeće stvari, opisuju nepostojeće dogadjaje itd itd. I sve do sada mislilo se da je to stvar inspiracije, ukusa da je to stvar umetničkog eksperimenta, da im je to zapisano u mozgu, a u stvari, a u stvari drugovi radi se o običnom malom poremećaju.Mi ćemo otvoriti te mozgove, pogledaćemo šta ima u njima , opraćemo  prljave misli, a ako se pokaže, i to nedovoljnim poslužićemo se i drugim rešenjima.Takvih nazovi individua uskoro neće više biti.Slučajevi kao takvi biće naučno ukinuti." 12:smeha:

 

Znači sve posebne slučajeve proterati u  geta, pa nek tamo budu posebni sluačjevi, da ne smetaju realistima , sve koji još imaju leptiriće u stomaku i   ljubičice u posebnim delovima tela , marš u kazamate pa tamo budite slučajevi.... 12:smeha: 12:smeha: 12:smeha:

 

:smeh2:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Rapso, ma nije problem, budi slucaj ako tako hoces da se zoves, sta god tebi znacilo.

Svakom je sve dozvoljeno :)

A jednog da,nemojte posle nama realistima da kukate, da se propijate jer su vas razocarali ideali, da budete cinicni starci koji misle da se sva nepravda srucila na njih, nwgo hrabro podnesite zivot.

Hriscanin nije neko s glavom u oblacima,nego s nogama na zemlji.

Ideali su lepi al budjenje je bolno :)

Vi ste zaljubljeni u ideju o, ideju o ljubavi, ideju o zemlji, ideju o zivotu i to zezne na kraju vas same.

Ako sam uopste dobro rqzumela sta si htela reci :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
A jednog da,nemojte posle nama realistima da kukate, da se propijate jer su vas razocarali ideali, da budete cinicni starci koji misle da se sva nepravda srucila na njih, nwgo hrabro podnesite zivot. Hriscanin nije neko s glavom u oblacima,nego s nogama na zemlji.

 

 

Nego kome da kukamo, pa što smo hrišćani nego jedni druge da nosimo na plećima, ja ću pravo doći kod tebe, :)  da vidim imaš li hristijanske ljubavi za male, pale i slabe sa  glavom u oblacima... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Te sitnice koje si navela, ustvari su samo izgovor za nešto mnogo važnije, a to je da ti se taj uopšte nije svideo ni u kom pogledu, posebno fizički. Da ti se on dopao na onaj način, prešla bi preko svih tih razlika.

 

Pa za tvoju informaciju tip je bio skoro dvometraš, lepo razvijen sa plavim očima, e sada možda bi baš apsolutne estete mogle naći koju manu, objektivno lepši od mene....vidiš kako imaš pogrešnu percepciju stvari /muško- ženskih odnosa/.

Ali kada neko progovori, pa na način na koji te pogleda, pa ono što mu vidiš u očima, pročitaš u pogledu, osetiš u osmehu ...e to Tvrtko odlučuje a ne tamo neki mišići, boja očiju ili visina....

Znači ono što nosi u sebi prepoznaš ili ne ...

A ja to nešto  konkretno kod tog tipa ni u tragovima nisam ni prepoznala ni osetila, i zašto onda davati drugu šansu, bio bi apsurd...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Праштајте, ја бих само још мало па бјежим са теме, а везано за нека размишљања која прочитах овдје....

Дакле, сада мислим да се појам "сродна душа" може односити на пријатеља, колегу, форумаша... било кога са ким "кликнемо", на искључиво на "другу половину". А накада нисам мислио тако. И размишљао сам слично као Рапса, или Твртко, био заљубљен у идеал љубави, чекао сродну душу... А сада живим реалност о којој Јелена прича. И знате шта? Та реалност је љепша од идеала који сам размишљао. Али да сам се слијепо држао идеала, садашњу супругу не бих препознао као такву. И тачно се сјећам тренутка када ми се десио клик у глави.
Дакле реалност, није увијек лако али јесте увијек лијепо. Примјера ради, јутрос ме  из******* (ријеч је мало проста за форум) кад сам кренуо из куће на посао, љут ко паприка... али једва чекам да је пољубим кад дођем кући :) Њу, такву, не ону "идеалну" коју сам замишљао и чекао.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 

Daj bože da je to tako.

 

Mnogi muškarci tako gledaju i trude se da ostave upravo takav utisak, pa ipak ništa od svega toga. Devojke završe sa onima koji ih nisu tako pogledali...

 

Koje devojke Tvrtko.....devojke koje su odrastale na Cecinim i Karleušinim stihovima ....možda ta vrsta devojaka koja je vaspitavana na šund kulturi....

Normalne samosvesne devojke naravno da ne, koje  su apriori imale uslova da oplemene svoj duh.

Promeni okruženje...a ako ne možeš pokušaj da utičeš na isto i da ga ti oplemeniš, a ne samo da jadikuješ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Праштајте, ја бих само још мало па бјежим са теме, а везано за нека размишљања која прочитах овдје....

Дакле, сада мислим да се појам "сродна душа" може односити на пријатеља, колегу, форумаша... било кога са ким "кликнемо", на искључиво на "другу половину". А накада нисам мислио тако. И размишљао сам слично као Рапса, или Твртко, био заљубљен у идеал љубави, чекао сродну душу... А сада живим реалност о којој Јелена прича. И знате шта? Та реалност је љепша од идеала који сам размишљао. Али да сам се слијепо држао идеала, садашњу супругу не бих препознао као такву. И тачно се сјећам тренутка када ми се десио клик у глави.

Дакле реалност, није увијек лако али јесте увијек лијепо. Примјера ради, јутрос ме  из******* (ријеч је мало проста за форум) кад сам кренуо из куће на посао, љут ко паприка... али једва чекам да је пољубим кад дођем кући :) Њу, такву, не ону "идеалну" коју сам замишљао и чекао.

 

Careeeeeeeeeeee!

Dakle moj naklon do poda!

:skidamkapu:  :skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najgore je kad se žena primi na nekog pa u njemu vidi potencijal tog idealnog pa onda pokušava da muškarca preoblikuje da bi se uklopio sa tom njenom idealnom projekcijom.Raspodija bio od nekog turbo folkera i ljaksea kreirala ljubitelja poezije i beletistrike.I Bibliju bi mu čitala svaki dan dokle god se svi ti potencijali  savršeno zamišljenog ne bi ostvarili. :ani_biggrin:

Inače da li neko može da bude nečija srodna duša recimo a da ne deli ista religijska uverenja?Recimo on budista ona pravoslavka?ili ona ateista a on pravoslavac?Da li bi pripadnost ili nepripadnost nekoj religiji bilo nešto što nekog čini ili ne čini srodnom dušicom? :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Šta je tu spektakularno? Brak i treba da je zasnovan na ljubavi. Stalno to ističem.

 

Није лако волети . Много ствари треба на овом свету , па није . 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ja se sve vreme suprotstavljam idealizovanju i govorim šta je realnost.

 

Када сам рекао да са размишљао слично као Рапса и ти, мислио сам управо на оно типа "која би мене хтјела, све јуре новац" и слично, а истовремено умислио да за мене постоји нека идеална која ми "даје лептире у стомаку и разумије без ријечи", тако да, праштај ако си погршно разумио.

 

Brak i treba da je zasnovan na ljubavi. Stalno to ističem.


Па управо оно што Јелена сво вријеме говори Рапсодији, љубав према конкретној особи у стварним (тешким) животним ситуацијама, насупрот Холивудској љубави.  

Само дајем неко своје размишљање, поткријепљено  личним искуством и примјером, можда и превише искрено за овај тип форума, али у нади да ће некоме бити од користи. Једноставно, размишљао сам као ти, размишљао сам као Рапсоди и био сам несрећан. Када сам промијенио начин размишљања (а Богу хвала па су се поклопиле и друге ствари) сада сам срећан. Али није лако бити срећан, захтијева много труда. Са њене стране, вјерујте (вјерујем и ја), сигурно много више него са моје :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од grigorije22,
      Neuroscience and psychology have rendered it basically unnecessary to have a soul
      By George PaxinosSeptember 23, 2016 Visiting Professor of Psychology and Medical Sciences, University of New South Wales
       
      Many people today believe they possess a soul. While conceptions of the soul differ, many would describe it as an “invisible force that appears to animate us.”
      It’s often believed the soul can survive death and is intimately associated with a person’s memories, passions and values. Some argue the soul has no mass, takes no space and is localized nowhere.
      But as a neuroscientist and psychologist, I have no use for the soul. On the contrary, all functions attributable to this kind of soul can be explained by the workings of the brain.
      Psychology is the study of behavior. To carry out their work of modifying behavior, such as in treating addiction, phobia, anxiety and depression, psychologists do not need to assume people have souls. For the psychologists, it is not so much that souls do not exist, it is that there is no need for them.
      It is said psychology lost its soul in the 1930s. By this time, the discipline fully became a science, relying on experimentation and control rather than introspection.
      What is the soul?
      It is not only religious thinkers who have proposed that we possess a soul. Some of the most notable proponents have been philosophers, such as Plato (424-348 BCE) and René Descartes in the 17th century.
        Plato believed we do not learn new things but recall things we knew before birth. For this to be so, he concluded, we must have a soul.
      Centuries later, Descartes wrote his thesis Passions of the Soul, where he argued there was a distinction between the mind, which he described as a “thinking substance”, and the body, “the extended substance”. He wrote:
      One of the many arguments Descartes advanced for the existence of the soul was that the brain, which is a part of the body, is mortal and divisible—meaning it has different parts—and the soul is eternal and indivisible—meaning it is an inseparable whole. Therefore, he concluded they must be different things.
        But advances in neuroscience have shown these arguments to be false.
      Stripping humans of the soul
      In the 1960s, Nobel laureate Roger Sperry showed that the mind and our consciousness are divisible, therefore disproving that aspect of Descartes’ theory.
      Sperry studied patients whose corpus callosum, the superhighway connecting the right and left hemispheres, had been severed by surgery aiming to control the spread of epileptic seizures. The surgery blocked or reduced the transfer of perceptual, sensory, motor and cognitive information between the two hemispheres.
      In his effort to prove the existence of the soul in humans, Descartes actually provided an argument against it. Sperry showed each hemisphere could be trained to perform a task, but this experience was not available to the untrained hemisphere. That is, each hemisphere could process information outside the awareness of the other. In essence, this meant the operation produced a double consciousness.
        Thus, Descartes cannot be correct in his assertion the brain is divisible but the soul, which can be read as the mind or consciousness, is not. In his effort to prove the existence of the soul in humans, Descartes actually provided an argument against it.
      Rather than investigating rats with souls, psychologists stripped humans of theirs. In 1949, psychologist D.O. Hebb claimed the mind is the integration of the activity of the brain.
      Many neurophilosophers have come to the same conclusion as the psychologists, with Patricia Churchland more recently claiming there is no ghost in the machine.
      The brain does it all
      If the soul is where emotion and motivation reside, where mental activity occurs, sensations are perceived, memories are stored, reasoning takes place and decisions are taken, then there is no need to hypothesize its existence. There is an organ that already performs these functions: the brain.
      This idea goes back to the ancient physician Hippocrates (460-377 BCE) who said:
      Consider one of the functions supposedly—if we listen to Plato—carried out by the soul: memory. A major knock on the head can make you lose your memories of the past several years. If the soul is an immaterial substance separate from our physical being, it should not be injured by the knock. If memory were stored in the soul, it should not have been lost.The brain is the organ with a map of our body, the outside world and our experience. Damage to the brain, as in accidents, dementias or congenital malformations, produces a commensurate damage to personality.
      The neuronal activity in the brain is responsible for the cognitive and emotional dysfunctions in people with autism; it would be cruel and unethical to blame their hypothetical souls.
      Manipulation of the brain is sufficient to alter emotion and mood. The soul is totally superfluous to this process.
      The ability of psychotherapeutic drugs to alter mood provides another line of evidence against the presence of the soul. If you produce a chemical imbalance in the brain, such as by depleting dopamine, noradrenaline and serotonin with tetrabenazine, you can induce depression in some people.
      Correspondingly, many depressed people can be helped by drugs that increase the function of these neurotransmitters in the brain.
      The brain is where thinking takes place, love and hatred reside, sensations become perceptions, personality is formed, memories and beliefs are held, and where decisions are made. As D.K. Johnson said: “There is nothing left for the soul to do.”
      https://qz.com/789780/neuroscience-and-psychology-have-rendered-it-basically-unnecessary-to-have-a-soul/
    • Од Vodavoda,
      ;-)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...