Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Оцени ову тему

Recommended Posts

A jel' pitaš ti dal' sam ja k'o stvoren?  

 

                      :scratch_head:

Viš da joj je samo bitno da je momak vredan.Ono na čemu ti insistiraš joj nije bitno,pare i izgled.Oće karakter.Dakle šta čekaš? :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ja kažem.     Prvi put sam čuo za srodne duše ovde na forumu. Ustvari jedino tu sam i čuo i nigde više. Prvo mi je taj izraz bio čudan, a posle sam shvatio da je totalno neodređen i da služi najčešće kao izgovor.   U volji čoveka je da li zaista želi ljubav ili ne. Prema tome se i opredeljuje pri izboru osobe (ako ima izbor).

 

 

Пошто апстрактно обајшњење не допире до тебе покушаћу  онако пластично да ти појасним.

Ево ти један прост пример,  сродне душе су отприлике душе истих интересовања. Замисли хипотетички ти волиш класичну музику а твоја потенцијална  турбо фолк, што значи у мом случају не дати другу шансу , откачити без размишљања.Па онда замисли ти волиш уметност, а твоја потенцијална о уметности појма нема, или врло мало или је суви логичар / сори логичарима који воле уметност /

Не знам да сте колико обоје добри, истих рецимо православних схватања и размишљања није само то довољно,  морате имате нека сродна/слична/ суштинска интересовања.Говорим у своје име. Мени се десило пре пар година изашла са типом,  да не увредим неку сасвим трећу особу/мог тату, који га није знао али преко препоруке/ :smeh1:   притом ништа не знајући о истом, сем да је донекле као добар, и умерено црквен.Када смо почели о музици и књигама, пропаст небо отвори се, на моје питање  шта слуша тип одговара Цецу и Драгану и све ове неке ново :smeh1: .....а шта чита који му је омиљени писац, каже да не чита ништа сем новина..... :smeh1: е благи Боже, е страшни суде, што је најгоре никако да га  откачим после преко телефона 12:smeha:  оће да се жени и то ти је, чуо да сам добра особа и њему то довољно :smeh1: Значи није довољно да сте обоје добри, фини, црквени и желите брак ....бар мени није... 

Твртко је ли сад јасно... :)       

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 

 

Ви Чачани за свет и јавност слушате шатро,  класику и квалитетнију музику.... а у тајности  Лепу Брену, и ове остале Цецу Гагу и наравно Џеја....    12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja kažem. :)))

Prvi put sam čuo za srodne duše ovde na forumu. Ustvari jedino tu sam i čuo i nigde više. Prvo mi je taj izraz bio čudan, a posle sam shvatio da je totalno neodređen i da služi najčešće kao izgovor.

U volji čoveka je da li zaista želi ljubav ili ne. Prema tome se i opredeljuje pri izboru osobe (ako ima izbor).

A jel' pitaš ti dal' sam ja k'o stvoren?

:scratch_head:

Da, bice da si u pravu. Toboz moderno doba je izumilo te srodne duse...vrlo simpatican pojam ha ha.

Zar su nase babe, prababe itd. znale sta je to...sto bi reko Jerotic, da im je neko samo pomenuo bracnog savjetnika...hehe pa ja cak ne mogu ni da zamislim kako bi to izgledalo. Usput se sjetih i Mime Karadzica i "Prve bracne noci" :D

I eto vam toliki primjeri i vise nego skladnih brakova nasih starih, a pojma nisu imali o tim dusama zaboga srodnim.

Da vam ne pricam ja mislim da znate i sami u cemu je tajna uspjesnog bracnog zivota...samo sto je ta tajna, ne skrivena i ne tesko dokuciva, nego smo mi postali gordi da nekoga, pa i onog koga volimo, vrednujemo vise nego sebe.

A voljeti nekog znaci zeljeti da zivi vjecno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A voljeti nekog znaci zeljeti da zivi vjecno.

Voleti nekog znači dati mu slobodu da te voli ili ne voli i ljubiti ga(nju) kao same sebe ne očekujući ništa za uzvrat.Sve ostalo je kalkulacija i sistem ja tebi ti meni,trgovina,interesima i emotivnim potrebama.

Voleti  znači želeti nekom isključivo dobro.

To je istinska ljubav.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ви Чачани за свет и јавност слушате шатро,  класику и квалитетнију музику.... а у тајности  Лепу Брену, и ове остале Цецу Гагу и наравно Џеја....    12:smeha:

 

Ја сам сељак човек, стасао на песмама чика Обрена Пјевовића. За мене је ”Моравско предвечерје” класика, ништа мање вредна од Сметанине ”Влтаве”. :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Са сродном душом можеш да размијениш мишљење на истом нивоу, најпластичније објашњено. Заправо, ако се "капирате" и без размјене ријечи, то је тек права сродност. 

 

Но, без бриге, сродних душа имате на све стране, никад не знате иза којег угла ћете налетјети на једну од њих, тако да ни интернет не искључујем из игре, али ја сам ипак сељак и увијек гајим извјесне скепсе према "машинама" и "модерним мрежама". 

 

 

Наравно да "наши стари" нису могли да појме појам сродне душе, јер се у том добу живјело сасвим другачије /у свим сегментима, не само у породичном, брачном/.

Нико није ни тражио сродну душу, него су се бракови склапали из интереса, углавном. И то не само на нашим просторима, а ни то доба није сасвим прошло у свим крајевима ове планете /јер и данас имамо друштва у којима се бракови склапају на оном нивоу на којем су се склапали у доба наших даљих предака, без икаквог уплитања самих главних субјеката у том евентуалном новонасталом браку, него се све завршава договором оних, њима "надлежних", тј. старатеља/.

 

Сасвим је тачно да су сродне душе продукт овог, нама сроднијег времена. Тако да сам и ја, сасвим природно и у складу са цивилизацијом којој припадам, заговорник сроднодушја.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Наравно да "наши стари" нису могли да појме појам сродне душе, јер се у том добу живјело сасвим другачије /у свим сегментима, не само у породичном, брачном/.

 

https://www.youtube.com/watch?v=_Oh9vWWKFbc 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам сељак човек, стасао на песмама чика Обрена Пјевовића. За мене је ”Моравско предвечерје” класика, ништа мање вредна од Сметанине ”Влтаве”. :)

 

A za mene ova dole klasika ništa manje vredna od .....pa sada ne bih da uporedjujem....

Samo se šalim...nemoj da se ljutiš.... :)  

 

https://www.youtube.com/results?search_query=danica+krstic+zubor+voda+zuborila

Share this post


Link to post
Share on other sites
Заправо, ако се "капирате" и без размјене ријечи, то је тек права сродност. 

 

:dobro:  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Voleti nekog znači dati mu slobodu da te voli ili ne voli i ljubiti ga(nju) kao same sebe ne očekujući ništa za uzvrat.Sve ostalo je kalkulacija i sistem ja tebi ti meni,trgovina,interesima i emotivnim potrebama.

Voleti znači želeti nekom isključivo dobro.

To je istinska ljubav.

Zar postoji vece dobro od vjecnosti u slavi?

Ako ja nekoga volim, bezuslovno hriscanskom ljubavlju, ja se molim za njega, i naravno da mu ne uskracujem slobodu da me voli ili ne voli.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Сви до једног тролујете. Какве, бре, сродне душе, какво капирање без размењивања речи???

 

Иди гледај те твоје докторске серије и не ометај нам тему. Врати се тек кад будеш ставила Босиљчића за профилну .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од grigorije22,
      Neuroscience and psychology have rendered it basically unnecessary to have a soul
      By George PaxinosSeptember 23, 2016 Visiting Professor of Psychology and Medical Sciences, University of New South Wales
       
      Many people today believe they possess a soul. While conceptions of the soul differ, many would describe it as an “invisible force that appears to animate us.”
      It’s often believed the soul can survive death and is intimately associated with a person’s memories, passions and values. Some argue the soul has no mass, takes no space and is localized nowhere.
      But as a neuroscientist and psychologist, I have no use for the soul. On the contrary, all functions attributable to this kind of soul can be explained by the workings of the brain.
      Psychology is the study of behavior. To carry out their work of modifying behavior, such as in treating addiction, phobia, anxiety and depression, psychologists do not need to assume people have souls. For the psychologists, it is not so much that souls do not exist, it is that there is no need for them.
      It is said psychology lost its soul in the 1930s. By this time, the discipline fully became a science, relying on experimentation and control rather than introspection.
      What is the soul?
      It is not only religious thinkers who have proposed that we possess a soul. Some of the most notable proponents have been philosophers, such as Plato (424-348 BCE) and René Descartes in the 17th century.
        Plato believed we do not learn new things but recall things we knew before birth. For this to be so, he concluded, we must have a soul.
      Centuries later, Descartes wrote his thesis Passions of the Soul, where he argued there was a distinction between the mind, which he described as a “thinking substance”, and the body, “the extended substance”. He wrote:
      One of the many arguments Descartes advanced for the existence of the soul was that the brain, which is a part of the body, is mortal and divisible—meaning it has different parts—and the soul is eternal and indivisible—meaning it is an inseparable whole. Therefore, he concluded they must be different things.
        But advances in neuroscience have shown these arguments to be false.
      Stripping humans of the soul
      In the 1960s, Nobel laureate Roger Sperry showed that the mind and our consciousness are divisible, therefore disproving that aspect of Descartes’ theory.
      Sperry studied patients whose corpus callosum, the superhighway connecting the right and left hemispheres, had been severed by surgery aiming to control the spread of epileptic seizures. The surgery blocked or reduced the transfer of perceptual, sensory, motor and cognitive information between the two hemispheres.
      In his effort to prove the existence of the soul in humans, Descartes actually provided an argument against it. Sperry showed each hemisphere could be trained to perform a task, but this experience was not available to the untrained hemisphere. That is, each hemisphere could process information outside the awareness of the other. In essence, this meant the operation produced a double consciousness.
        Thus, Descartes cannot be correct in his assertion the brain is divisible but the soul, which can be read as the mind or consciousness, is not. In his effort to prove the existence of the soul in humans, Descartes actually provided an argument against it.
      Rather than investigating rats with souls, psychologists stripped humans of theirs. In 1949, psychologist D.O. Hebb claimed the mind is the integration of the activity of the brain.
      Many neurophilosophers have come to the same conclusion as the psychologists, with Patricia Churchland more recently claiming there is no ghost in the machine.
      The brain does it all
      If the soul is where emotion and motivation reside, where mental activity occurs, sensations are perceived, memories are stored, reasoning takes place and decisions are taken, then there is no need to hypothesize its existence. There is an organ that already performs these functions: the brain.
      This idea goes back to the ancient physician Hippocrates (460-377 BCE) who said:
      Consider one of the functions supposedly—if we listen to Plato—carried out by the soul: memory. A major knock on the head can make you lose your memories of the past several years. If the soul is an immaterial substance separate from our physical being, it should not be injured by the knock. If memory were stored in the soul, it should not have been lost.The brain is the organ with a map of our body, the outside world and our experience. Damage to the brain, as in accidents, dementias or congenital malformations, produces a commensurate damage to personality.
      The neuronal activity in the brain is responsible for the cognitive and emotional dysfunctions in people with autism; it would be cruel and unethical to blame their hypothetical souls.
      Manipulation of the brain is sufficient to alter emotion and mood. The soul is totally superfluous to this process.
      The ability of psychotherapeutic drugs to alter mood provides another line of evidence against the presence of the soul. If you produce a chemical imbalance in the brain, such as by depleting dopamine, noradrenaline and serotonin with tetrabenazine, you can induce depression in some people.
      Correspondingly, many depressed people can be helped by drugs that increase the function of these neurotransmitters in the brain.
      The brain is where thinking takes place, love and hatred reside, sensations become perceptions, personality is formed, memories and beliefs are held, and where decisions are made. As D.K. Johnson said: “There is nothing left for the soul to do.”
      https://qz.com/789780/neuroscience-and-psychology-have-rendered-it-basically-unnecessary-to-have-a-soul/
    • Од Vodavoda,
      ;-)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...