Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Никола Поповић

Бити вредан/на, радан/радна

Recommended Posts

Nidzo, al zaviso gde trazis sustinu.

Ako je trazis u svakom pojedinacnom predmetu ima da zabodes na keca.

Mislim da mi sw drzavna ekonomija,u jednom trenutku smucila zbog slicnih stvari.

Tipa ucenje nacionalne ekonomije na pocetku faksa, kad treba da nagruvas knjigu podataka potpuno bez ikakvog smisla, u kojima su podaci iz perioda 54-74 god i koji nicemu ne sluze a ti moras da izbiflas, "Srbija ima toliko hektara pod hrastom i ako stopa rasta eksploatacije ostane na sadasnjem nivou trajace toliko, ako ovo onda ono i td", il podatke iz industrija i fabrika koje odavno u to vreme nisu postojale.

Dakle pisala sam od muke "ja volim nacionalnu ekonomiju" ono ko simpson na tabli i nije pomoglo. Besmisleno je.

Al gledaj siri smisao ako ti vec disciplina ne ide, i taj glupav ispit ti treba da bi stekao diplomu faksa kojeg zelis. Volis taj jezik, zelis da se time bavis, onda malo prosiris cime bi voleo da se bavis kad zavrsis faks i onda prebacis fokus na celinu.

Gledaj cilj, treba ti diploma zbog...

I onda osmisli sta ces sve raditi kad zavrsis, kako ces se dobro osecati, zasto,,sve te pozitivne buduce strane bilduj. I smisli svakom otporu u sadasnjosti kontra. I ono sto je isto vazno, procesljaj sta dobijas sada. Sta je tvoja psiholoska dobit nezavrsenog faksa, tu mozda otkrijes cega sve ima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Изгубим осећај времена. Неупоредиво је продуктивније од тог планског приступа.

 

Постиже се молитвом, јел да?

између осталог, али ја једноставно као да имам он - офф дугме, просто могу да се искључим тотално док нешто радим, онда и не обраћам пажњу на време.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hahaha jaoj, pa umni rad je mnogo tezi od fizickog :)))

аха али има једну ману, уме да направи паразите од људи...дакле мих :)

 

П.С. како је говорила баба моје другарице: "Кад те ухвати мрза узми па опери прозоре", а није говорила "кад те ухвати мрза, седи па бистри политику" :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dakle u stanju sam da ubijem kad mi to neko kaze  :)))

To je logika starih ljudi, koji u zivotu nisu pomislili kako se osecaju niti zasto, i sve sto umeju to je da rade, rmace i rintaju.

Mislim, ok, nacelno dosada jeste nesto sto moze duhovno biti jako opasno i blabla, ali nije rec o tome.

To kad ti neko kaze, ne kritikuje tvoje ponasanje nego licnost, dakle ne tvoj greh nego tebe kao coveka. 

I nikad ali nikad nece upaliti takva neka kritika.

Da su ljudi na dugme, moglo bi, ali ni mi ni Bog nismo na dugme. To crno belo vidjenje stvarnosti, aha ovo je greh dakle necu da ga cinim i kraj je nemoguce coveku.

Mnogo smo mi komplikovaniji od toga.

Moja draga majka je imala pik na muziku, recimo, ok moram da operem prozore, to mi je zadatak ove nedelje, i ja naravno odvalim muziku "a neee, sta radis kao macka repom, ne moze da se radi i slusa muzika". Ma ti ces da mi kazes :coolio:

Sredina je zlatna ali do sredine treba doci.

Problem sa ljudima iz tog vremena u kojem je rad bio sve i svja, je sto nemaju kada da se udubljuju, a problem sa mladima danas je sto od silnog udubljivanja ne rade nista :)))

Al to ne znaci da je bilo koja od te dve krajnosti dobra, samo da svaki covek sazrevanjem nadje svoju meru.

Disciplina da, samo svi oni lenji ljudi mogu itekako da budu disciplinovani kad ih nesto interesuje, dakle nije da su po difoltu lenstine, e sad je trik da budu disciplinovani i kad ih ne interesuje, a ne reci im lenstine dizite dupeta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dakle u stanju sam da ubijem kad mi to neko kaze  :)))

To je logika starih ljudi, koji u zivotu nisu pomislili kako se osecaju niti zasto, i sve sto umeju to je da rade, rmace i rintaju.

Mislim, ok, nacelno dosada jeste nesto sto moze duhovno biti jako opasno i blabla, ali nije rec o tome.

To kad ti neko kaze, ne kritikuje tvoje ponasanje nego licnost, dakle ne tvoj greh nego tebe kao coveka. 

I nikad ali nikad nece upaliti takva neka kritika.

Da su ljudi na dugme, moglo bi, ali ni mi ni Bog nismo na dugme. To crno belo vidjenje stvarnosti, aha ovo je greh dakle necu da ga cinim i kraj je nemoguce coveku.

Mnogo smo mi komplikovaniji od toga.

Moja draga majka je imala pik na muziku, recimo, ok moram da operem prozore, to mi je zadatak ove nedelje, i ja naravno odvalim muziku "a neee, sta radis kao macka repom, ne moze da se radi i slusa muzika". Ma ti ces da mi kazes :coolio:

Sredina je zlatna ali do sredine treba doci.

Problem sa ljudima iz tog vremena u kojem je rad bio sve i svja, je sto nemaju kada da se udubljuju, a problem sa mladima danas je sto od silnog udubljivanja ne rade nista :)))

Al to ne znaci da je bilo koja od te dve krajnosti dobra, samo da svaki covek sazrevanjem nadje svoju meru.

Disciplina da, samo svi oni lenji ljudi mogu itekako da budu disciplinovani kad ih nesto interesuje, dakle nije da su po difoltu lenstine, e sad je trik da budu disciplinovani i kad ih ne interesuje, a ne reci im lenstine dizite dupeta.

ниси разумела, није поента у прању прозора, него у било каквој врсти физичке активности, нисам присталица никакве врсте дрила, али некада просто мораш да погураш ствари не би ли оне кренуле својим током, иначе, зар сва тела нису склона инерцији :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Razumela sam ja tebe, ali ti mislis da je do fizicke aktivnosti, neko misli da je do aktivnosti ako je ... pa sad dopisi.

Nije samo to, da, nedostatak fizicke aktivnosti i dosada su posledica, ali u nekim situacijama jednostavno ne mozes tako samo reci "uzmi radi nesto bice ti bolje". Nekad hoce, za neke stvari, al nekad nece. Nije to ono magijski, automatski.

Znas koliko ljudi vidjam koji su klinicki depresivni i kojima ljudi i dalje govore "uzmi izadji iz kuce bices bolje", ne dopire im do mozga da ne moze tako. Da, kada budu mogli da to urade to ce biti znak da su u fazi oporavka, al prosto to ne ide ono pozelis i kraj.

To nam kaze i apostol "dobro koje ZELIM da cinim ne cinim, a zlo koje NE ZELIM da cinim cinim.", jbg nekad nije do volje.

A da to kao ono signal da su generalno ljudi sada drugaciji nego oni pa i pre 50god samo jeste.

Mnogo smo mi vise inertni, mnogo pasivniji u tom nekom smislu.

Ali i to ima svoje zasto i kako i ne ide ono pozeli i bice.

 

Kao da Nikoli kazes uzmi uci polozices ispit :))) i on bi to hteo al nece da ide tako lako, da je moglo do sad bi to uradio, pametan je mladic, nije ono neko bez mentalnih i ostalih kapaciteta.

 

Treba da se gura, ali ono da se otkrije i gde da guras, na koji nacin, kad vidis da ne ide na jedan probas na drugi pa neki ce da upali.

To je sad individualno. Nekom je dovoljno da ode do duhovnika ovaj mu kaze uci, i on uci i prespojio je dve zice u mozgu i uspeo. Nekom ni vracevske molitve ne pomazu :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Јелена011,

 

ма у праву си, најбоље да легну и да наредних 5 - 6 година промисле добро шта и где треба да се погурају, очекујем да ће наредне генерације доћи еволуцијом до црногорског сна да буду као змије, да леже а да се крећу.  :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam to rekla  :mahmah:

Najbolje je da :

- ako smo prijatelji nekoga ko ima taj problem, pitamo tu osobu koja vrsta pomoci bi mu bila potrebna od nas, ne da mi mislimo sta bi bilo dobro

- ako smo roditelji, da pokusamo da izrazimo svoje misljenje a pre svega osecanja na neki nacin koji nece sadrzati kvalifikacije naseg deteta i pitati samo dete tj pubertetliju ako se problem javi u skoli kako mozemo da mu pomognemo i koga da ukljucimo u resavanje problema.

- ako smo mi u problemu, da se posavetujemo sa nama bliskim osobama, da potrazimo strucnu pomoc ako eskalira i da pokusamo da pronadjemo uzroke takvog problema. Ako je rec o fakultetskoj krizi kod odlicnih ucenika pre toga, ona obicno ima svoje uzroke u porodicnim odnosima i ocekivanjima i osoba moze da poradi na tome da sazrevajuci i menjajuci svoja ocekivanja prihvati obaveze ili vec u zavisnosti od situacije i coveka nesto drugo konkretno uradi.

 

Govoriti osobama koje imaju problem sa samodisciplinom da su lenje, da moraju vise da se potrude, da moraju ovo ili ono u praksi ne dovodi do resenja po njih dobrog, samo nama pruza osecaj da smo mi svoje rekli, da radimo nesto da im pomognemo, da se mi kao trudimo...

 

U svakom slucaju ja sam bukvalisticki vec otisla predaleko tako da stajem s recima Bogu fala vise tih problema nemam  :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je uvek bio problem kontinuitet. Kada sam motivisana, nista mi nije tesko i potpuno izgubim osecaj za vreme, uradim brdo posla i to za neverovatno kratko vreme. 

 

Malo mi teze ide sa obavezama ali tu sam nekako istrenirana (mislim da su mi fax i svojevremeno sport dosta pomogli u tome) i zato ih "na misice" nekako "odradim" i kada mi se ne rade. Inace, na faxu sam uspesno koristila metod da sebi odredim neki deo koji se mora odraditi za taj dan npr.  (ucenje, odlazak na fax, razmene knjiga, kopiranje itd.) a ostatak dana da mi bude potpuno "free" bez ikakvih ambicija/planova i tako sam sebe motivisala. A tako sam i naucena u detinjstvu. Moji roditelji su od mene ocekivali da budem ok sa skolom i to su smatrali mojom obavezom a u ostalo se nisu mesali, jednostavno su me pustali da manje vise provodim vreme kako hocu bez nekih velikih dodatnih zahteva i pritisaka. Da li je to dobro, ne znam ali evo u ovom konkretno slucaju mi je pomoglo.

 

Najteze mi ide sa stvarima koje bi bilo jako korisno  da uradim a ne rade mi se a nisu bas ni obaveze u smislu da imaju neki rok da se zavrse. E tu se bas osecam slicno kao sto je Nikola opisao u prvom svom postu. Takva neka slicna faza mi je sada u zivotu, sticajem i okolnosti, i iskreno nije uopste prijatna. Doduse, problem je i sto ne znam u kom pravcu konkretno zelim da idem (jer ima puno izbora a jos mi nisu poznati ishodi tih izbora a s druge strane nema se vremena za eksperimentisanje u smislu da investiram 2-3 godine u nesto i onda skontam da to nikako ne zelim) pa mi i to ubija motivaciju. S druge strane, ima stvari koje su mi potrebne i korisne bez obzira sta odaberem (kao npr. usavrsavanje engleskog i "gradjenje" socijalne mreze) ali ni to ne radim koliko bi trebala/mogla. Onda se desi neki put da se bas osecam "gubitnicki" pred spavanje pa sledeci dan se toliko umorim od razmisljanja i osecanja da "dangubim" (iako svaki dan imam konkretne kucne obaveze koje zahtevaju dosta vremena i truda) da jedva uspem nekako da otaljam i to sto moram. 

 

Za ovu trenutnu fazu nisam uspela naci resenje vec je svaki dan neka borba pa kako se kad zavrsi. Medjutim, iz tog iskustva izvlacim neke zakljucke. Npr. shvatila sam da kada mi prevagne to neko osecanje letargije, obicno mi pomaze da uradim prvo sto mi padne na pamet i da se potrudim da to nesto bude napolju, ne u kuci. Obicno su to jako male stvari, nista ambiciozno, kao npr. da odem do prodavnice ili izvedem dete u park/biblioteku/gym. Kada pocnem da kriziram sa analizama potrosenog vremena i onoga sto nisam uradila, pokusam da se nekako obodrim secajuci se svega sto jesam uradila, praveci neki psiholoski balans da ne bih potonula i unistila sebi samopouzdanje. Postoji i treca stvar a to je da mi "pukne film" od silnog preispitivanja i onda pocnem prosto da radim sve sto mi dodje pod ruku ne razmisljajuci o prioritetima, korisnosti, organizaciji vremena, planovima itd. Posle se ako nista dobro umorim pa lepo zaspim. Mislim da ce ova faza da me drzi dok nekako okvirno ne odredim pravac u kome cu dalje usmeravati svoju energiju i tu pre svega mislim na zanimanje/posao. Do tada, bojim se da ce biti ovako kako sam prethodno opisala. Svaki dan borba za sebe :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е бураз, ако ти шта значи исти сам ти :))):))) :)))

 

Милион пута сам правио неке планове и ваљда због неке неупрности и љености нисам никада све до краја урадио, онако како сам планирао... али сам схватио да најбоље функционишем када се преоптеретим и када више немам другог излаза, онда све и завршим, мада је такав начин функционисања погубан за човјека  :ani_biggrin: 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je uvek bio problem kontinuitet. Kada sam motivisana, nista mi nije tesko i potpuno izgubim osecaj za vreme, uradim brdo posla i to za neverovatno kratko vreme. 

 

Malo mi teze ide sa obavezama ali tu sam nekako istrenirana (mislim da su mi fax i svojevremeno sport dosta pomogli u tome) i zato ih "na misice" nekako "odradim" i kada mi se ne rade. Inace, na faxu sam uspesno koristila metod da sebi odredim neki deo koji se mora odraditi za taj dan npr.  (ucenje, odlazak na fax, razmene knjiga, kopiranje itd.) a ostatak dana da mi bude potpuno "free" bez ikakvih ambicija/planova i tako sam sebe motivisala. A tako sam i naucena u detinjstvu. Moji roditelji su od mene ocekivali da budem ok sa skolom i to su smatrali mojom obavezom a u ostalo se nisu mesali, jednostavno su me pustali da manje vise provodim vreme kako hocu bez nekih velikih dodatnih zahteva i pritisaka. Da li je to dobro, ne znam ali evo u ovom konkretno slucaju mi je pomoglo.

 

Najteze mi ide sa stvarima koje bi bilo jako korisno  da uradim a ne rade mi se a nisu bas ni obaveze u smislu da imaju neki rok da se zavrse. E tu se bas osecam slicno kao sto je Nikola opisao u prvom svom postu. Takva neka slicna faza mi je sada u zivotu, sticajem i okolnosti, i iskreno nije uopste prijatna. Doduse, problem je i sto ne znam u kom pravcu konkretno zelim da idem (jer ima puno izbora a jos mi nisu poznati ishodi tih izbora a s druge strane nema se vremena za eksperimentisanje u smislu da investiram 2-3 godine u nesto i onda skontam da to nikako ne zelim) pa mi i to ubija motivaciju. S druge strane, ima stvari koje su mi potrebne i korisne bez obzira sta odaberem (kao npr. usavrsavanje engleskog i "gradjenje" socijalne mreze) ali ni to ne radim koliko bi trebala/mogla. Onda se desi neki put da se bas osecam "gubitnicki" pred spavanje pa sledeci dan se toliko umorim od razmisljanja i osecanja da "dangubim" (iako svaki dan imam konkretne kucne obaveze koje zahtevaju dosta vremena i truda) da jedva uspem nekako da otaljam i to sto moram. 

 

Za ovu trenutnu fazu nisam uspela naci resenje vec je svaki dan neka borba pa kako se kad zavrsi. Medjutim, iz tog iskustva izvlacim neke zakljucke. Npr. shvatila sam da kada mi prevagne to neko osecanje letargije, obicno mi pomaze da uradim prvo sto mi padne na pamet i da se potrudim da to nesto bude napolju, ne u kuci. Obicno su to jako male stvari, nista ambiciozno, kao npr. da odem do prodavnice ili izvedem dete u park/biblioteku/gym. Kada pocnem da kriziram sa analizama potrosenog vremena i onoga sto nisam uradila, pokusam da se nekako obodrim secajuci se svega sto jesam uradila, praveci neki psiholoski balans da ne bih potonula i unistila sebi samopouzdanje. Postoji i treca stvar a to je da mi "pukne film" od silnog preispitivanja i onda pocnem prosto da radim sve sto mi dodje pod ruku ne razmisljajuci o prioritetima, korisnosti, organizaciji vremena, planovima itd. Posle se ako nista dobro umorim pa lepo zaspim. Mislim da ce ova faza da me drzi dok nekako okvirno ne odredim pravac u kome cu dalje usmeravati svoju energiju i tu pre svega mislim na zanimanje/posao. Do tada, bojim se da ce biti ovako kako sam prethodno opisala. Svaki dan borba za sebe :)

 

Тако бре, волим, кад неко да свој угао, подели своје искуство и постави или одговори на неко питање. Хвала много! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...