Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Никола Поповић

Бомбардовање 1999 - Одговорност Републике Србије, тадашње Југославије?

Recommended Posts

Истина је да је било сличних тема, али волео бих да неко овде (опет бих замолио упућен) изнесе чињеничне кривице српске политике, а тако и одговорности када је реч о бомбардовању 1999.

 

У чему се састоји наша кривица?

 

Зашто је акција "Бели Анђео" пропагирана у Србији као акција Амера да нас бомбардују, када неки говоре да је то само био наш политички потез да се од нечега оперемо, тј. скинемо одговорност - од чега? 

 

Која је наша највећа одговорност, а самим тим и злочин по коме смо ми сами довољни криви за своју несрећу?

 

 

Још увек немам изграђен став, али сам на форуму овде видео и прочитао неке ствари које су ме, у најмању руку, збуниле. Као да сам по први пут видео и сазнао да ми имамо итекако лоших потеза, а који нису само пропусти већ скоро и планирани. 

 

Замолио бих упућене да нешто напишу о овоме. 

 

п.с. Ово је информативна тема. Нема расправа, вређања и нико не доводи у питање српски идентитет, културу, традицију, као ни поштовање према жртвама. У складу с тим, молим вас да се понашате пристојно, у супротном, биће санкционисања чиме разговор губи смисао. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja necu da ulazim u neke vece polemike...mnogi pro liberali i slicni krive iskljucivo tadasnju drzavu i Slobu,medjutim ako je to zaista tako,ako smo mi(ne mi nego vrh drzave) zaista toliko krivi i zaista toliko zasluzili da se na nas okome 20 zemalja,da nas ubijaju,bacaju kasetne bombe i ostale nedozvoljene stvari,sto im je bio potreban Racak?

 

Sto ako smo ubijali,vrsili zlocine,sto im je bio potreban Racak? Sto su morali da filmski izreziraju dogadjaj koji se nije dogodio i da to bude povod za bombardovanje?

 

Cak i ako smo zasluzili sve to,sto su bacali osiromaseni uranijum? Sto nije bilo dovoljno da nas ubijaju,nego da i posle ubijanja nasi potomci osete i znaju posledice tog bombardovanja?

 

Ako smo krivi sto je Sloba bio na vlasti,sto nisu misli na onih 50% koji su samo godinu dana kasnije sa vlasti oborili Slobu?

 

I mene sve to interesuje...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Зашто је акција "Бели Анђео"

 

А која је то акција? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

А која је то акција? 

 

Баш она за коју ја мислим да се зове акција бацања борби Амера по Србима. Прошле године била је иста прича и исто питање си ми поставио, зато сам то и поменуо - зашто је у народу оваква информација присутна? Одкуда она међу нама? Одакле мени да се она зове "Бели Анђео" кад оно међутим, то уопште није тако? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одговорност СРЈ је била у томе што није успела да неутралише ОВК, која је до '98 (чини ми се) била и на западу сматрана за терористичку организацију, без великих сукоба и разарања и цивилних жртава на обе стране, што је овима послужило као формални повод за бомбардовање. И зато што претње НАТО нису узимали за озбиљно, вероватно јер су мислили да се ови неће усудити да нас нападну због Русије. Та идеја о руској интервенцији их је изгледа доста дуго дрмала, пуна два и по месеца, па су тек онда схватили да од тога нема ништа и да је прича изгубљена, после ко зна колико убијених цивила и војника и разрушене државе.

 

И тако смо послужили као мали полигон за испробавање најновијих оружја и тактика.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баш она за коју ја мислим да се зове акција бацања борби Амера по Србима. Прошле године била је иста прича и исто питање си ми поставио, зато сам то и поменуо - зашто је у народу оваква информација присутна? Одкуда она међу нама? Одакле мени да се она зове "Бели Анђео" кад оно међутим, то уопште није тако? 

 

Мислиш "Милосрдни Анђео"? Не знам, ја колико сам успео да похватам тај назив је измишљен код нас, не знам зашто. Акција се формално звала Allied Force, а Американци су своје учешће звали Noble Anvil. То је једино место за које ја знам где се помиње реч 'племенит/милосрдан'.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ОК, акција се није звала "Бели Анђео", али нема везе... Да ти кажем како је брат све то доживео, овако из срца.

 

Наша је власт брате од краја 80-тих упорно понављала исте грешке изнова. За нас који смо мало старији и били учесници свих тих догађаја било је просто излуђујуће гледати како они из дана у дан ударају главом у зид. Не знам како да ти објасним колико је било невероватно гледати то лудило... Замисли човека који изађе на улицу, удари га ауто. Онда он опет изађе на улицу и опет га удари ауто. Он се дигне, опет изађе на улицу, удари га ауто. Опет се дигне и изађе на улицу... Е, такав неки осећај сатанског лудила нас је пратио свих тих година. Пробудиш се изјутра и не можеш да верујеш да си у стварном свету, а не у некој саркастичној траги-комедији. И тако годинама.

 

1999-та није била за нас никакво изненађење. То је била само неизбежна и логична последица њихових лудачких поступака. Једноставно, већ почетком 90-тих, могао си јасно да видиш да ће се то тако завршити. Без обзира што је за нас који смо имали један више-мање нормалан живот пре тога било потпуно сулудо и болесно, невероватно, немогуће... Али могао си јасно да видиш. Јер људи који су тада водили Србију били су особе чију болест још увек не успевам да дефинишем, а све више сумњам да ли је у питању болест или нешто пуно горе.

 

Сад они децу уче "патријотизму" и како смо ми "на правди Бога" страдали, ни криви ни дужни, од некакве "зле алијансе"... То је брате једна велика лаж. Није НАТО безгрешан, далеко од тога, могу да ти пишем на сто страна шта су све згрешили, али главни разлог нашег страдања је била наша власт. Пре свега онај непомјаник Милошевић. Да је уместо њих био неко, не много паметан, него само нормалан, здрав у главу, свега тога не би било и ми би данас били једна нормална земља у којој се нормално живи. Али ето...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali moze li meni neko odgovoriti...

 

Zlocine smo cinili,ubijali smo nevine,Milosevic je djavo bio,bolestan,lud...

 

Sta ce njima Racak? Sto su izmislili zlocin koji se nije desio i sto su njime pravdali bombardovanje? Zar u takvom stanju je moralo da se izmisli nesto,da se iskonstruise i da se slaze?

Ako su nas ubijali,sto su posipali otrove?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Извињавам се, мислио сам на "Милосрдни Анђео" моја грешка. :) Али разумели сте шта сам хтео да кажем. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sta ce njima Racak? Sto su izmislili zlocin koji se nije desio i sto su njime pravdali bombardovanje? Zar u takvom stanju je moralo da se izmisli nesto,da se iskonstruise i da se slaze?

Ako su nas ubijali,sto su posipali otrove?

 

Заправо ово што Милош износи и јесте она основна сумња да су ипак хтели нешто више, него само да нас опамете. Али зашто? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da na to mnogi zagovornici da su Srbi za sve krivi nemaju odgovor...Jer ako je stvarno tako kako oni pricaju (Sloba lud,zlocini,masakrirali siptare,ubijali nevine...) njima ne bi bio potreban Racak,ne bi im bilo potrebno da OVK teroriste ubijene dovlace sa svih strana i preoblace u civilna odela,njima bi bilo dovoljno ono sto je stvarno bilo ako je bilo tako kako pricaju.

 

Sto se uranijuma i drugih oruzanja koja nisu bila nova kako rece gore genius jer nova ne mogu biti automatski zabranjena,to su stara oruzja koja su svim konvencijama bila zabranjena svakom uredbom zivom i bila su poznata,dakle nisu oni na nama to isprobavali pa sad kao mozda i nisu znali sta sve to nosi sa sobom,oni su itekako znali sta je to i da je to zabranjeno pa su uprkos tome nas time bombardovali.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жалим што су мојој генерацији одузели младост, многима и животе, али најтужније од свега ми је кад видим да су и данашњим младим људима затровали живот. Мислим, ја своје 20-те не могу да вратим. Зликовци су их жртвовали велзевулу.

 

Али ви, браћо, сестре, децо, немојте молим вас ко најрођеније да бацате своју младост и живот на те будалаштине. Овај Божији свет је бре леп, а живот на њему кратак. Не дајте да вас матори вампири који су своје животе упропастили (ако су их икада и имали, јер "живот" није само биолошко постојање) заводе у своје подземље. За***ите бре те њихове фикс идеје. Живите. Радујте се. Путујте. Волите.

 

Ако вас проблеми које су они направили спречавају у томе, немојте да "истерујете правду" (јер је ту "правда" веома тешко и компликовано питање), него тражите да се ти проблеми реше најкраћим могућим и најједноставнијим путем. Јер ваш живот је превише драгоцен да би се траћио на вампирски измет.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баш она за коју ја мислим да се зове акција бацања борби Амера по Србима. Прошле године била је иста прича и исто питање си ми поставио, зато сам то и поменуо - зашто је у народу оваква информација присутна? Одкуда она међу нама? Одакле мени да се она зове "Бели Анђео" кад оно међутим, то уопште није тако? 

O imenu NATO-agresije protiv SR Jugoslavije i pojmu “Milosrdni anđeo”

 

Odgovornost prema istini – biblijskoj ikoni Onoga koji jeste Put, Istina i Život (Jovan 14:6) – čini da se često pozivamo na Svetog Jovana Bogoslova i njegovo svjedočanstvo o “istini koja će nas osloboditi” (Jovan 8:32). Ta istina je u Otkrivenju prikazana kao dvosjekli mač koji izlazi iz usta Hristovih (Otkrivenje 1:16), i taj prikaz je posljedično primjenjivan vrlo često u odnosu prema oružju. Etika korišćenja oružja, ratovanja, kod Srba je sažeta u riječima Marka Miljanova, proisteklim iz crkveno-narodnog opita i predanja: “Junaštvo je čuvati sebe od drugoga, a čojstvo je čuvati drugoga od sebe”, što je, uzgred budi rečeno, moto veterana 63. padobranske brigade.

1091990_crkva.jpg

 

U ovom slučaju, to znači da se ni o protivniku ni o neprijatelju ne smije govoriti što nije tačno, niti ga blatiti lažju ma kakav zlotvor bio i koliko god nam zla nanio.

 

U ovom slučaju, govorimo o pojmu “Milosrdni anđeo”, kako se od marta 1999. već hiljadama i hiljadama puta u srpskim medijima, u razgovorima i člancima, pa i kod crkvenih ljudi, naziva NATO-agresija 1999. godine protiv Srba i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije a u korist kosovsko-metohijskih Albanaca.

 

No, problem je u tome što u zvaničnim dokumentima NATO-a nema ni traga nekoj akciji takvog naziva niti je iko od onih koji su koristili pojam “Milosrdni anđeo” ikada pokazao neki NATO dokument u kojem se to ime pojavljuje. Štaviše, vjerovatno da se niko neće ni sjetiti gdje je ovaj pojam prvi put čuo ili odakle ga je preuzeo.

 

Operacija protiv SR Jugoslavije koja je počela marta 1999. bila je nazvana “Allied Force”, što bi u prevodu bilo “Saveznička sila” i ni u kom slučaju ne može da se prevede kao “Milosrdni anđeo”. Od trenutka ulaska NATO-trupa na Kosovo i Metohiju, juna 1999, operacija je promijenila ime u “Joint Guardian” (kako se zove i danas), tj. “Telohranitelj” ili “Pridruženi stražar” u najslobodnijem prevodu, što iako malo bliže pojmu “Anđela čuvara” ipak još uvijek ne dozvoljava da se upotrebi kod nas odomaćeni naziv. Doduše, nesrećno NATO – “mirotvorenje” na Kosovu i Metohiji u svakodnevnom našem rječniku uglavnom ostaje bezimeno, jer valjda za takvo što se još nije našla riječ, mada najviše liči na “Apokalipsu danas do podne a Alo, alo popodne”.

 

Ukratko, nigdje se ne pominje neki pojam ni izdaleka sličan sintagmi “Angel of Mercy” ili “Merciful Angel”, što bi bili engleski jezički ekvivalenti “Milosrdnom anđelu”. Negdje se pominje jedna beznačajna akcija sličnog imena vezana za albanske izbjeglice koje su dospjele u Kukeš u Albaniji, ali tamo su u pitanju bile humanitarne organizacije, a ne zvanično NATO ili neka od njegovih članica.

 

Vratimo li se u 1999. godinu, jasna je bila potreba Miloševićeve vlasti da na brzinu mobiliše i motiviše ljude za odbranu protiv NATO-a čiji napad tadašnji predsjednik Jugoslavije nije očekivao ni u snu i za koji, kao državnik, nije bio izvršio ni vojne ni političke pripreme. Neki tragovi ukazuju na to da je na početku NATO-bombardovanja u Saveznom sekretarijatu za informisanje, kojim je tada rukovodio ministar bez portfelja Goran Matić, skovan i odatle lansiran pojam “Milosrdnog anđela”, koji se svojim cinizmom pokazuje kao izvrstan anti-NATO i antizapadni mobilizator i dan-danas, devet godina kasnije.

 

Naravno, potencijalna konkurencija u osmišljanju pojma “Milosrdni anđeo” je velika: od tadašnjeg ministra informisanja Srbije Aleksandra Vučića, preko Uprave za moral VJ kojom je tada rukovodio general-major Aleksandar Bakočević, preko bezbjednosnih i obavještajnih službi do vrlo vjerovatne mogućnosti da je stvar osmislio bilo koji novinar na dužnosti i da se “podoban” pojam proširio kao nekontrolisan požar.

 

Koliko ovakva dovitljivost može biti plod ozbiljnog profesionalnog rada, rječito kazuje činjenica da je Goran Matić prethodno bio predstavnik Si-En-Ena za SRJ – nikog drugog do svog ogorčenog neprijatelja iz vremena bombardovanja i ministrovanja uopšte. Neko bi rekao jednostavno da novac nema nacionalnosti ni predrasuda, ali su još Markes i Šafarevič govorili o “sličnosti mentaliteta” ličnosti iz Klintonove administracije sa raznim drugim socijalnim revolucionarima sa lošim istorijskim dosijeom, uključujući i nama domaće.

 

Kako god bilo, pojam “Milosrdnog anđela” je odavno prevazišao svog pronalazača, koji se osim verovatno u usko profesionalnim krugovima nije ni prsio svojim izumom, dok se “Anđeo” razleteo po novinama, analizama publicista, patriotskim govorima i crkvenim besjedama. Postao je lakonski začin skoro svake optužbe protiv zapadnog svijeta, kojih je, uzgred, pun i 55. broj “Reči” iz oktobra 1999. koju izdaje B92 (doduše, bez pominjanja “Anđela”), a da ne govorimo o manje urbanim izdavačima i javnim djelatnicima.

 

Šta nam je činiti?

 

Istina ovakvog tipa neće prijati, naravno, samo balkanskom špijunu Iliji Čvoroviću i njegovim ispisnicima, ogrezlim u navici da im se svakoj riječi vjeruje kao Božijoj. NATO-u, iskreno rečeno, teško da će se ko izvinjavati; izumitelju “Milosrdnog anđela” treba priznati umješnost i poznavanje srpske psihologije, a mi samima sebi sopstvenu lakovjernost, površnost ili neupućenost, prema ličnom slučaju – i jednostavno “Milosrdnog anđela” prestati pominjati. Sa njim ili bez njega, zlo iz 1999. neće nestati, a na Kosovu i Metohiji nas sve čeka dovoljno djela i posla.

 

Oslobodimo li se barem jednog bremena cinizma, možda nam to djelo bolje prione za ruke.

 

Protosinđel Jovan (Ćulibrk), Danas, 09.04.2008.

 

Peščanik.net, 09.04.2008.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...