Jump to content
Дијана.

Mjera, rasuđivanje, razumna kontrola i sloboda

Recommended Posts

Ово јес' предивно речено, но питање је: што чинити у међувремену, како се управљати? :D

 

Pa čemu međuvreme? Stalno umesto mozganja i lomljenja i pametovanja, kratka iskrena molitva. Ne znam kako drugima, meni deluje - kada to učinim. Kada ne, prepustim se 'stihiji', odnosno 'kontroli' - šta je, recimo, vikati na dete (strast gneva) što nije uradilo domaći (rigidna kontrola)? 

 

U pogledu teme, kako tumačite ovo mesto npr.:

 

Јер Мојсеју вели: Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује. Јер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој? А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? (Rimljanima 9, 15-20) ...

 

U suštini, čini se iz citata, Boga ne briga mnogo šta mi hoćemo. Ionako će na kraju biti sve po Njegovom.

 

Neću ovo skroz shvatiti dok sam živa i pomirila sam se sa tim.

 

Jedino tumačenje koje imam je komedijaško, slično onom koje se može primeniti na Božiji odgovor Mojsiju. Kao što On odgovara da je onaj koji jeste, JHVH, esencija bića, tetragramaton, itd itd itd, takođe može prosto reći "Taj sam koji sam, ionako ne bi razumeo, i šta te briga".

 

U tom komedijaškom ključu se može čitati i ovo - "Kad biste dobili precizna pravila o spasenju, OPET biste ih izvrnuli i idolizovali i koristili ih da kinjite druge; zato ćete dobiti samo odgovor da Ja radim šta Ja oću, ne biste ni razumeli, i šta vas briga - ko zaista hoće da razume, taj je već ionako Moj i ne trebaju mu eksplicitna pravila". 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam, zbunjuje me ovaj citat iz ap. Pavla. Mnogo je različitih tumačenja ovog mesta, a čitao sam ih skoro sve: od Teodorita Kirskog do Karla Barta.

 

Isto tako, skloniji sam tumačenju da smo užasno malo slobodni, slažem se. Naravno, većina ljudi će reći da je potrebna saradnja sa čovekove strane, da se sloboda mora nekako projaviti i slično. Ali, možda ima nekih stvari koje će Bog jednostavno uraditi sa nama, hteli mi ili ne ... možda je Pavle baš na to mislio?

 

Ja bi bas rek`o da smo mi ljudi izuzetno slobodna bica, cak mozda preterano, da se tako izrazim. A ovo sto Pavle kaze ja razumem tako da u stvari postoji jedna granica i mera dokle nasa sloboda moze da seze, tj. gde jednostavno Bog mora da preuzme u svoje ruke nase spasenje iz prostog razloga sto mi dalje od toga ne vidimo prakticno nista.

 

Sto bi reko Balasevic - "iz naseg tupog ugla izgleda gusto".

 

Sve ovo me podseti na ono kazivanje iz nekog zitija ili Prologa, nisam bas siguran, gde je neki otac silno plakao zbog gubitka sina, koji je vrlo mlad (kao decak) nastradao ili preminuo. I tako je otac vrlo dugo plakao, mesecima je bio utucen, i stalno se zalostio zasto se to uopste desilo kad on (otac) nicim to nije izazvao pred Bogom, nijednim krupnim prestupom. Konacno, jedne noci mu se javi sv. Nikola i povede ga niz neki drum, da bi ubrzo stigli do nekog drveta ukraj tog puta, na kom je visio obesen mlad covek. Sveti se okrenuo ovom ocu kod tog drveta i rekao - "ovako bi zavrsio tvoj sin da ga Bog nije uzeo na vreme".

 

I ja sam imao sam jedan tezak dogadjaj pre nekih 6-7 godina, gde smo supruga i ja izgubili tek rodjenog sina, koji je preminuo sa mesec dana (u inkubatoru), jer je rodjen sa teskom srcanom manom. Krsten je odmah po rodjenju, silno smo se zauzeli za njega i u molitvi i u svemu drugom, no ipak je preminuo. Kad smo posle toga razmisljali i razgovarali, i pitali se - zasto?, palo mi je na um bas ovo kazivanje iz zitija, i rekao sam zeni - eto, siguran sam da je ovako svakako bezbolnije i lakse, zamisli da je operisan (nije imao tezinu za to, pa nije izvrsen nikakav zahvat) i da je recimo poziveo do skole, a onda iznenada preminuo od te iste mane. To bi sigurno bilo mnogo bolnije.

 

Sve ovo kazem jer se ne slazem da smo mi malo slobodni, nego prosto Otac neprestano brine kako da nas sto dalje skloni od bola i stradanja, i pored nase tako ljudske i uvek prisutne jogunaste razgoropadjenosti, u kojoj cesto srljamo u hiljadu smrti, a da toga nismo ni svesni...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моје мишљење је да Бог зна унапред који ћемо ми пут да одаберемо, зато што је Бог и зато што види и оно што ми не можемо ни да појмимо шта он може да види, али врло битна ставка је то да ми имамо  потпуну слободу који ћемо пут одабрати, и наравно да сносимо одговорност за поступке. Бог унапред зна судбину сваког од нас али ми бирамо исту ......потпоно слободни при избору. Знам да звучи мало контрадикторно......али ја то напросто могу да осетим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вероватно одговара на питања: "1. ако је Отац Бог (Јахве) у Кога верујемо и ако је Израил изабрани народ Божији, како то да Га не препознају сви Јевреји (ни Њега, ни Његовог сина, ни Духа)?

2. По чему знамо да вера у Христа као Сина Божијег ипак није нека секта, већ испуњење обећања (не бисмо да отпаднемо од првобитне вере)?

3. Да ли да уопште верујемо у Јахвеа (тј. да само продубимо веру), пошто Јевреји, као Његов изабрани народ, очигледно теже улазе у то ЦН за разлику од незнабожаца?

4. Јесмо ли икада били изабрани народ? итд, и тсл.....

С' друге стране, имамо код Мт 12:36 "А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан Суда."

Pa čemu međuvreme?

Међувреме је она милисекунда у којој најчешће одлепим, па зато. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Етички сценарио  / мислим да је текст Николе Ђоловића блогера /


 


Бог је Љубав. Он даје вечни живот излазећи из Своје оностраности у овај свет. Не коригује историјско зло насилно као што ни добро не даје насилно. Бог се креће у светости а не у законским пропорцијама. Зараћене стране овога света Бог једнако воли на нивоу онтологије, (није пасиван навијач) зато и нема етичког решења у историји. Есхатон продире у садашњост љубећи све али не мењајући насилно све. Бог се не меша у сукобе да се Сам не би сукобио са људском слободом, него је ту да би обе стране дошле разуму кроз Њега. Трагичност историје је што увек једна страна слободе човекове испашта на рачун друге слободе човекове а Бог воли једнако обе. Када би Бог насилно помогао или одмогао само једном човеку у историји, то би имало ланчане реакције по цео свет. Зато се етика у историји не мења. Јер је етика у руке слободе човека дата а не да човек очекује поредак и правду од стране неког другог или Трећег. Бог се не расправља са сваким новим нараштајем изнова него даје благодат без мере, немо и ненаметљиво, сакривен да не би утицао на слободу човека. Ако милост дара (пневме) не уразуми – ништа неће.


 


 


Мислим да на нека питања постављена на овој теми текст горе наведени може дати одговоре. / текст је кратак јасан, и сажет и погађа суштину /

Share this post


Link to post
Share on other sites

U nedelju sam odlucila da ne pijem kafu do Vaskrsa . U ponedeljak je nisam pila , sve dok nije pocela da me boli glava . Zujanje u usima , bol koji postaje nepodnosljiv , nestvaran ... Skuvala sam kafu i pogazila sve svoje principe .... Cim sam pocela da je pijem , dobila sam napad stucanja ... Kako je vreme prolazilo , stucanje je bilo sve glasnije i spontanije ... :))) Zar to nije Bozija volja ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 3/15/2016 at 22:28, Arsenija рече

U nedelju sam odlucila da ne pijem kafu do Vaskrsa . U ponedeljak je nisam pila , sve dok nije pocela da me boli glava . Zujanje u usima , bol koji postaje nepodnosljiv , nestvaran ... Skuvala sam kafu i pogazila sve svoje principe .... Cim sam pocela da je pijem , dobila sam napad stucanja ... Kako je vreme prolazilo , stucanje je bilo sve glasnije i spontanije ... :))) Zar to nije Bozija volja ?

Није воља Божија , допуштење је Божије, воља је твоја / слобода избора / Бог се не меша у твоју слободу избора......

 

On 3/15/2016 at 22:36, Рапсоди рече

Није воља Божија , допуштење је Божије, воља је твоја / слобода избора / Бог се не меша у твоју слободу избора......

И једна мала допуница пошто је пример Арсе и кафе добар за анализу..

 

Али Бог пошто све унапред види и зна, знао је без грешке да  ћеш да попијеш кафу , а опет да си и направила мало подвига и да је ниси попила опет би знао по својој свевидећој суштини  да нећеш да је попијеш.............али је избор у потпуности твој. :D 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Међувреме је она милисекунда у којој најчешће одлепим, па зато. :D

 

Довољно да се рауна као убиство из афекта, све преко је предумишљај :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Али Бог пошто све унапред види и зна, знао је без грешке да ћеш да попијеш кафу , а опет да си и направила мало подвига и да је ниси попила опет би знао по својој свевидећој суштини да нећеш да је попијеш.............али је избор у потпуности твој. :D

Zapravo , kada bih bila hemijski element , svako bi mogao da pretpostavi kako cu da reagujem ... Ali posto nisam broj , onda to niko ne zna , a ponajmanje ja sama . Zato i pise da covek bira svoj put , ali da Gospod upravlja njegove korake ... P.s. Odlomak iz knjige - Covek na zemlji iz perspektive vanvremenske laboratorije , forumski ogledi ... 1.tom... -> naucnik u roze klompama...

Share this post


Link to post
Share on other sites
osluškivanja volje Božje?

Цитирах само ово да не бих све цитирао, а и због тога што је цитирано можда најинтригантније чак и најузбидљивије.

Антоније Блум каже да је послушност ослушкивање.

Владика бачки Иринеј је негде рекао (из друге руке цитирам) на питање нечије да ли човек мора да верује итд...да не мора да верује али треба да ослушкује себе и природу.

Свиђа ми се Дијана твој први пост, када год сам се препуштао вољи Божијој, како год да сам то замишљао, увек је некако ишло добро...сигурно, чак и кад су около летеле "ракете", разна искушења....али све је било супер (извињавам се, мој речник није књижевни и све горе изреченео је производ мојих доживљаја итд...)

Разлупао сам се онда кад нисам ослушкивао и кад ме је ухватио страх, анксиозност...и требало је пар година док Он није "успео" да ме "приведе" да прво мало ослушнем а онда и да "безусловно капитулирам"...то јест да погасим све моторе, радио, тв, буку и бес...и запитам.

Share this post


Link to post
Share on other sites
U tom komedijaškom ključu se može čitati i ovo - "Kad biste dobili precizna pravila o spasenju, OPET biste ih izvrnuli i idolizovali i koristili ih da kinjite druge; zato ćete dobiti samo odgovor da Ja radim šta Ja oću, ne biste ni razumeli, i šta vas briga - ko zaista hoće da razume, taj je već ionako Moj i ne trebaju mu eksplicitna pravila".

 

Pa i nije tako komedajiški, naprotiv. Neki ozbiljni teolozi tvrde slično. Samo što bih ja ovo "ko zaista hoće da razume" preveo u "ko hoće da veruje" (ovim ne mislim da je vera suprotna razumu, već da se samo u veri, i iz vere, neke, one bitne, stvari rezumeju). Mislim da je ključan taj deo prepuštanja Bogu, tj. apsolutnog poverenja pred neizvesnošću. Zato je prava vera stvar podnošenja neizvesnosti, te uostalom tako retka stvar.

 

Ja bi bas rek`o da smo mi ljudi izuzetno slobodna bica, cak mozda preterano, da se tako izrazim. A ovo sto Pavle kaze ja razumem tako da u stvari postoji jedna granica i mera dokle nasa sloboda moze da seze, tj. gde jednostavno Bog mora da preuzme u svoje ruke nase spasenje iz prostog razloga sto mi dalje od toga ne vidimo prakticno nista.

 

Da, možda je i tako. Uglavnom, slažemo se obojica da sloboda ima (neku, manju ili veću) granicu. Naročito se slažem ovo o ograničenosti našeg pogleda, to je to. Onda, kao što sam gore napisao Paradokologiji: traži se trenutak prepuštanja Bogu i vere u Njegovo vođenje. Naravno, mislim da čak ni tada čovek ne biva pasivan, već aktivan u stalno novom obnavljanju vere i poverenja i prepuštanja Drugom.

 

ослушкивање

 

Sviđa mi se ovo. Na jednom mestu Evagrije Pontski doslovno kaže: Osluškujte logose Božije!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne sjećam se te sintagme 'osluškivanje, itd.' ali ne mora da znači da je nisam podsvjesno negdje upila; a u tom smislu, to je najprije intuiranje, u jungovskom smislu, neko poimanje i percepiranje mimo razuma i osjećanja... 

Mislim da je suština početne dileme u tom prepuštanju Bogu, a to nije ni manija za provođenjem sopstvene volje i zamisli, niti pasivno prepuštanje stihiji u nama i oko nas... poštovanje i svojih iskonskih ljudskih potreba, i drugih, u stalnom straženju da se svjesno i voljno ne čini zlo, i da se teži dobru (ukloni se od zla i čini dobro),

Zar nije neizvjesnost upravo najstrašnija? od nje se i branimo manijom kontrole, ili potpunim odustajanjem od svjesnog učešća u sopstvenom životu.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
intuiranje, u jungovskom smislu, neko poimanje i percepiranje mimo razuma i osjećanja...

 

Da! Skoro (zadnjih godinu dana) sam otkrio da ovog koncepta "intuicije" ima mnogo među sirijskim hrišćanskim piscima iz drevnosti (Isak, Jefrem, Jovan iz Apameje i drugi likovi). Kod nas su oni došli u grčkom (iskvarenom) prevodu, ali u sirijskom originalu je slutnja (više se mi se sviđa ova reč) gotovo uvek izjednačena sa dve stvari: sa poverenjem u Boga i slutnjom budućeg sveta. Slutnja (intuicija) je kod njih zapravo već gotovo predukus tog budućeg sveta, života i nepropadljivosti. O njima je jako malo pisano, čak i na zapadu, ali vrlo su zanimljivi...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...